Događaji u Severnoj Koreji

[Brok]

NK njuz: Severna Koreja odbila da primi Trampovo pismo upućeno Kim Džong Unu

11.06.2025.

Vašington – Diplomatski predstavnici Severne Koreje u Njujorku odbili su da prime pismo američkog predsednika Donalda Trampa upućeno severnokorejskom lideru Kim Džong Unu radi nastavka bilateralnih razgovora koji su obustavljeni pre pet godina, javio je danas američki sajt NK njuz, pozivajući se na dobro obavešteni izvor.

Izvor je naveo da su severnokorejski diplomatski predstavnici stacionirani u sedištu Ujedinjenih nacija u Njujorku više puta otvoreno odbili Trampovo pismo upućeno Kimu.

Sjedinjene Američke Države i Severna Koreja tehnički su i dalje u ratnom stanju zbog toga što je Korejski rat od 1950. do 1953. godine završen primirjem, a ne mirovnim sporazumom.

Vašington i Pjongjang nemaju zvanične diplomatske odnose.

Na prvom samitu SAD-a i Severne Koreje u junu 2018. godine u Singapuru, Tramp i Kim su se saglasili da Vašington pruži bezbednosne garancije Pjongjangu u zamenu za potpunu denuklearizaciju Korejskog poluostrva.

Dve zemlje nisu uspele da premoste jaz između zahteva SAD-a i poziva Severne Koreje za ublažavanje sankcija na drugom samitu u Hanoju u februaru 2019. godine.

Nakon što su se Tramp i Kim sastali u junu te godine u demilitarizovanoj zoni koja deli dve Koreje, SAD i Severna Koreja održale su sastanak na radnom nivou u Stokholmu u oktobru 2019. godine, ali je završen bez napretka, prenosi Tanjug.

Izvor
Ovo je baš čudno da Kim nije hteo čak ni da primi pismo od Trampa.

[Kubovac]

Drama na granici: Vojska ušla u teritoriju; Ispaljeni hici upozorenja

Južna Koreja je potvrdila da je ranije ove nedelje ispalila hice upozorenja na severnokorejske vojnike koji su nakratko prešli strogo čuvanu granicu između dve zemlje, piše Bi-Bi-Si.

Severnokorejski državni mediji nazvali su ovaj potez Seula "namernom provokacijom", a Pjongjang je optužio Južnu Koreju da rizikuje "nekontrolisane" tenzije. General-pukovnik severnokorejske vojske Ko Jong Čol izjavio je da je vojska Seula upotrebila mitraljez za ispaljivanje više od 10 hitaca upozorenja prema njihovim vojnicima.

"Ovo je vrlo ozbiljan uvod koji bi neizbežno doveo situaciju u južnom pograničnom području, gde je ogroman broj snaga stacioniran u međusobnom sukobu, u nekontrolisanu fazu", prenose državni mediji njegove reči.

Detalji incidenta

Do incidenta je došlo usred radova koje Severna Koreja od prošle godine sprovodi na trajnom zatvaranju granice s Jugom. Dve zemlje razdvaja pojas ničije zemlje poznat kao Demilitarizovana zona (DMZ), a upadi preko granice često dovode do porasta tenzija. Granica unutar DMZ-a nije ograđena, a putokazi su često zaklonjeni gustom vegetacijom.

Prema saopštenju Zajedničkog štaba Južne Koreje (JCS), nekoliko severnokorejskih vojnika koji su radili u pograničnom području prešlo je vojnu demarkacionu liniju u utorak oko 15 časova po lokalnom vremenu. Vojnici su se nedugo zatim vratili na svoju stranu granice, dodao je JCS.

Politička pozadina

Vest o incidentu objavljena je u trenutku dok je novi južnokorejski predsednik Li Džae Mjung u subotu otputovao iz Seula u posetu Tokiju i Vašingtonu. Pjongjang je poslednjih nedelja zaoštrio retoriku, a sestra vođe Kim Džong Una odbacila je napore vlade Lija Džae Mjunga usmerene pomirenju, uprkos njegovoj izbornoj pobedi u junu, koju je temeljio na obećanju poboljšanja međukorejskih odnosa.

Kao znak dobre volje, južnokorejska vojska je ranije ovog meseca obustavila propagandne emisije putem zvučnika preko granice, navodeći kako je to deo pokušaja "obnove poverenja". Pjongjang takve emisije smatra činom rata i u prošlosti je pretio njihovim uništenjem.

Dve Koreje tehnički su i dalje u ratu jer nakon završetka Korejskog rata 1953. godine nikada nisu potpisale mirovni sporazum. Iako su prošla decenije otkako je ijedna strana granatirala drugu, tenzije i dalje povremeno eskaliraju.


Izvor

[Brok]

Službe bezbednosti čiste tragove Kim Džong Una

04.09.2025.

Na snimku se vidi kako predstavnici Severne Koreje brišu stolicu na kojoj je sedeo i sklanjaju čašu iz koje je pio

Služba bezbednosti severnokorejskog lidera Kim Džong Una nastoji da spreči specijalne službe drugih država da dođu do podataka o njegovom zdravstvenom stanju, izjavio je za portal RBK ruski orijentalista i ekspert za Severnu Koreju Andrej Lankov, komentarišući čišćenje prostorija u Pekingu u kojima su se sastali Kim Džong Un i ruski predsednik Vladimir Putin.

Snimak čišćenja objavio je novinar iz Kremlja Aleksandar Junašev. On je istakao da su članovi delegacije severnokorejskog lidera „uništili sve tragove Kimovog prisustva“. Na snimku se vidi kako predstavnici Severne Koreje brišu stolicu na kojoj je sedeo Kim Džong Un i sklanjaju čašu iz koje je pio. Novinar je ovu praksu opisao kao standardni bezbednosni protokol za visoke zvaničnike Pjongjanga.



„U poslednjih četiri do pet godina pojavili su se indirektni znaci da severnokorejski lider ima određene zdravstvene probleme. Jasno je da rukovodstvo te zemlje pokušava da sakrije te informacije, naročito od država koje imaju, ili mogu imati, i političke razloge i tehničke mogućnosti da utiču na pitanje prenosa vlasti u Severnoj Koreji u slučaju smrti ili nesposobnosti Kim Džong Una da obavlja svoju funkciju“, objasnio je Lankov.

Kim Džong Un ima 43 godine, a nagađanja o njegovom zdravlju povremeno se pojavljuju u zapadnim i južnokorejskim medijima. Televizija CNN je 2020. godine, pozivajući se na izvor, objavila vest da je severnokorejski lider pretrpeo ozbiljne posledice posle operacije srca. Drugi izvori su napominjali da takve informacije mogu biti opravdane, ali da je stepen rizika teško proceniti.

Iste godine, južnokorejske vlasti su saopštile da nema pokazatelja da je Kim „ozbiljno bolestan“. Međutim, 2024. godine objavljeni su obaveštajni podaci da severnokorejski lider pati od gojaznosti, da ima oko 136 kilograma, kao i da njegovi saradnici traže strane lekove za lečenje hipertenzije i dijabetesa.

Zdravstveni problemi, navedeno je u izveštaju Odbora za bezbednost parlamenta Južne Koreje, „verovatno su uzrokovani stresom, pušenjem i konzumiranjem alkohola“.

Izvor

[Boro Prodanic]

“Njujork tajms”: američki specijalci ubili civile u Severnoj Koreji tokom tajne misije

Pripadnici jedinice američkih mornaričkih foka ubili su nekoliko severnokorejskih civila u neuspešnoj misiji postavljanja prislušnih uređaja u Severnoj Koreji tokom visokorizičnih diplomatskih pregovora 2019. godine, objavio je “Njujork tajms”.

Pozivajući se na neimenovane izvore, “Njujork tajms” je objavio da je Donald Tramp odobrio tu operaciju tokom svog prvog mandata, dok je bio uključen u istorijske razgovore sa liderom Severne Koreje Kim Džong Unom.

Navodi se da su civili ronili u potrazi za školjkama kada su nenamerno naišli na odred mornaričkih foka koje su se tokom noći iskrcavale na obalu.

Američke snage su otvorile vatru i ubile sve koji su se našli na malom ribarskom brodu, navodi se u izveštaju, bez preciziranja broja žrtava.

Pentagon je kasnije saopštio da su ubistva severnokorejskih ribara bila opravdana i u skladu sa pravilima službe.

Od poslednjeg samita Trampa i Kima 2019. godine, pregovori su propali, a Severna Koreja je nastavila sa razvojem svog nuklearnog oružja i programa balističkih raketa.

Izvor

[Kubovac]

Lansirane hipersonične rakete; "Cilj je pogođen"

Raketne jedinice Demokratske Narodne Republike Koreje (DNRK) uspešno su testirale važan sistem naoružanja, javila je danas zvanična Korejska centralna novinska agencija.

Dva hipersonična projektila lansirana su u sredu iz Pjongjanga ka severoistoku i pogodila su ciljnu tačku na visoravani vrha Kvesang u severoistočnom okrugu Orang, u provinciji Severni Hamgjong, navodi se u izveštaju.

Novi sistem naoružanja je testiran kao deo programa razvoja odbrambenih sposobnosti kako bi se poboljšala održivost i efikasnost strateškog odvraćanja od potencijalnih neprijatelja, navodi se u saopštenju, prenosi Sinhua.

Pak Džong Čon, sekretar Centralnog komiteta Radničke partije Koreje, koji je nadgledao testiranje zajedno sa drugim zvaničnicima, rekao je da je novi, najsavremeniji sistem naoružanja jasan dokaz stalnog unapređenja tehničkih sposobnosti samoodbrane DNRK.

Južnokorejska vojska je u sredu saopštila da je Severna Koreja ispalila više balističkih raketa kratkog dometa, nedelju dana pre samita lidera Azijsko-pacifičke ekonomske saradnje (APEC) koji će biti održan u Južnoj Koreji.

Raketna lansiranja, prva od maja ove godine, izvedena su iz oblasti blizu Pjongjanga u pravcu severoistoka, a projektili su preleteli oko 350 kilometara pre nego što su pali na kopno, saopštio je Združeni generalštab Južne Koreje, preneo je Rojters.

Južna Koreja je informacije o lansiranju podelila sa Sjedinjenim Američkim Državama i Japanom.

U Seulu je odmah sazvan hitan sastanak o bezbednosti, a predsednik Li Džae Mjung je obavešten o situaciji.


Izvor

[Brok]

Severna Koreja odbacila zahtev G7 za obustavu nuklearnog programa

14.11.2025.

Stav vlasti u Pjongjangu da očuvaju nuklearne kapacitete ostaje nepromenjen, uprkos spoljnim pritiscima koje smatraju pretnjom po sopstvenu bezbednost

Zvanični Pjongjang danas je izrazio snažno protivljenje najnovijem apelu G7 da okonča svoj nuklearni razvoj. U saopštenju se naglašava da je odluka o zadržavanju nuklearnog oružja rezultat nepokolebljive volje režima, koji se suočava sa spoljnim izazovima koje tumači kao direktnu opasnost.

Šefica diplomatije Čoe Son-hui ocenila je da su poruke koje su stigle iz grupe najrazvijenijih zemalja otvoreno neprijateljske i u suprotnosti sa osnovnim principima koje Severna Koreja štiti. Kako je prenela državna agencija KCNA, ona je izrazila duboko nezadovoljstvo zbog, kako je navela, direktnog kršenja ustavnih vrednosti njene zemlje.

Njena izjava usledila je dan nakon što su predstavnici sedam najuticajnijih država, na sastanku održanom u Kanadi, ponovili svoj stav o neophodnosti potpune denuklearizacije Korejskog poluostrva. U tom kontekstu, kritikovali su i raketne aktivnosti koje se sprovode u Severnoj Koreji, prenela je južnokorejska agencija Jonhap.

Čoe je istakla da međunarodne izjave ne utiču na poziciju njene zemlje, te da je posedovanje nuklearnih sredstava najracionalniji način da se odvrate potencijalne agresije u današnjem složenom globalnom okruženju. Dodala je da nijedna strana nema legitimitet da nameće bezbednosne modele suverenim državama, niti da preispituje odluke koje se tiču njihove unutrašnje politike.

Izvor na osnovu vesti

[Boro Prodanic]

Severna Koreja otkriva prvu podmornicu sa nuklearnim raketama: koliko efikasno može da pogodi Sjedinjene Države?

Severnokorejski državni mediji su 24. decembra objavili prve slike dugo očekivane prve podmornice sa nuklearnim pogonom u zemlji, otkrivajući da je brod trenutno u izgradnji i da ima deplasman od 8.700 tona.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Ovo dolazi nakon izveštaja južnokorejskih vojnih izvora u oktobru 2024. da je Sever započeo izgradnju prve nuklearne podmornice, i izveštaja severnokorejskih vladinih izvora već nekoliko godina da je razvoj takvog broda planiran. Veličina broda ga čini znatno manjim od kineske podmornice sa balističkim raketama klase 094 od 11.000 tona, od američke podmornice klase Ohajo od 18.750 tona ili od najveće operativne podmornice na svetu, ruske klase Borej od 24.000 tona. Ipak je znatno veći od ranijih podmornica sa nuklearnim pogonom koje su razvile sve ove zemlje i veći je od indijskih brodova klase Arihant od 7.000 tona koji su trenutno u proizvodnji.

Slike prikazuju jedro integrisano sa podignutom strukturom „kornjačinih leđa“ koja sadrži cevi za lansiranje raketa, bočno postavljeni sonarni niz i šest torpednih cevi. Severna Koreja decenijama raspoređuje najbrojniju podmorničku flotu na svetu i tokom poslednje decenije je ostvarila revolucionarni napredak u raspoređivanju brodova sa novim mogućnostima. To je uključivalo raspoređivanje njene prve podmornice sa balističkim raketama oko 2017. godine, nakon čega je usledila njena prva podmornica sa krstarećim raketama 2023. godine, i bespilotni dron sa nuklearnim oružjem testiran od aprila 2023. godine. Prethodni rad na razvoju podmornica sa balističkim raketama dugo se smatrao namenjenim da otvori put ka raspoređivanju broda na nuklearni pogon sposobnog da obezbedi drugo naoružanje strateškom nuklearnom oružju Korejske narodne armije, dopunjujući razvoj jedne od najmoćnijih i najraznovrsnijih kopnenih nuklearnih snaga na svetu.

Podmornice na nuklearni pogon imaju znatno veću izdržljivost u poređenju sa brodovima na konvencionalni pogon i mogu ostati potopljene mesecima, što im omogućava da izvode napade na ciljeve bilo gde u svetu uz malo upozorenja. Ovo osigurava mogućnost drugog udara čak i ako zapadni protivnici Pjongjanga nekako mogu neutralisati njegove kopnene arsenale. Raspoređivanje balističkih raketa dugog dometa sa podmornica takođe omogućava lansiranje udara iz neočekivanih pravaca gde raketna odbrana nije jako izgrađena, kao što su udari na kopno Sjedinjenih Država preko njihove južne granice. Letne probe hipersoničnih kliznih vozila u Severnoj Koreji iz 2021. godine i njihova operacionalizacija na balističkoj raketi srednjeg dometa Hvasong-16B, pokrenuli su značajnu mogućnost da nove podmornice na nuklearni pogon ove zemlje rasporede rakete koje takođe integrišu takva vozila kako bi postigle duže i efikasnije profile leta i značajno poboljšale svoju sposobnost da zaobiđu protivničku vazdušnu odbranu.

Sposobnost lansiranja udara na kopno SAD dugo je bila veoma cenjena od strane Pjongjanga, jer su se Sjedinjene Države u više navrata približile pokretanju velikih napada na zemlju, uključujući i velike nuklearne udare. Predsednik Barak Obama je 2016. godine bio za napad, a navodno su ga odvratila samo upozorenja Pentagona, dok je njegov naslednik Donald Tramp 2017. godine izradio planove za masovne nuklearne napade za koje se očekivalo da će ubiti milione Korejaca. Neizazvani napadi su u oba slučaja uglavnom odvrateni severnokorejskim kapacitetima za odmazdu i nedostatkom obaveštajnih podataka Pentagona o lokacijama njegovog rukovodstva i zaliha oružja.

Ranije su administracije Harija Trumana, Dvajta Ajzenhauera i Ričarda Niksona veoma ozbiljno razmatrale nuklearne napade na istočnoazijsku zemlju, dok su administracije Lindona Džonsona i Bila Klintona bile veoma blizu pokretanja nenuklearnih napada. Severna Koreja još uvek nije završila čišćenje američke municije iz prethodne kampanje bombardovanja koju su predvodile SAD tokom Korejskog rata, u kojoj je poginuo najveći deo od 20-30 procenata njenog stanovništva koje je poginulo tokom sukoba. Sećanje na Korejski rat ostalo je ključni pokretač severnokorejske bezbednosne politike u suočavanju sa ozbiljnom pretnjom od strane Sjedinjenih Država. Percepcija neposredne pretnje i potrebe da zemlja dodatno ojača svoje nuklearno odvraćanje pojačana je ničim izazvanim napadima koje su predvodile SAD na Libiju i Irak, koji su predali svoje sisteme za odvraćanje raketa i oružje za masovno uništenje.

Izvor

[Brok]

Kako Severna Koreja „autsorsuje“ špijunažu američkim kompanijama

20.01.2026.

Severna Koreja je poslednjih godina razvila sofisticiran model sajber-špijunaže koji sve više koristi same američke kompanije kao polaznu tačku. Umesto klasičnih hakerskih upada, severnokorejski operativci infiltriraju se u firme preko udaljenog zapošljavanja, tako što koristi krađu identiteta lica koja žive u SAD.

Ministarstvo pravde SAD saopštilo je da su severnokorejski akteri kompromitovali identitete najmanje 80 Amerikanaca i na taj način dobili pristup u više od 100 kompanija, uključujući i korporacije sa liste Fortune 500. Procenjena finansijska šteta već premašuje tri miliona dolara, a stvarni obim verovatno je znatno veći.

Za razliku od ranijih pretnji koje su se odnosile na balističke rakete i nuklearni program, današnji izazov iz Pjongjanga leži u sajber-prostoru. Severna Koreja je kiber-operacije pretvorila u instrument nacionalne moći, kombinujući špijunažu, finansijski kriminal i zaobilaženje sankcija u dugoročnu strategiju.

Posebno problematično je to što se severnokorejski radnici predstavljaju kao da su fizički prisutni u Sjedinjenim Državama, dok u stvarnosti deluju iz Severne Koreje ili Kine. Prihodi ostvareni na taj način usmeravaju se na račune pod kontrolom režima u Pjongjangu, čime se direktno finansiraju njegovi programi naoružanja.

Ovi slučajevi ukazuju na duboke slabosti u sistemu digitalne autentifikacije. Severnokorejski akteri uspeli su da zaobiđu sve postojeće mehanizme provere identiteta, što je signal da američke kompanije moraju pooštriti kontrole, posebno kod udaljenog rada, i dosledno primenjivati model „nultog poverenja“.

Autor upozorava da sajber-bezbednost više nije tehničko, već pitanje nacionalne bezbednosti. Dok Kina koristi upornost, Rusija haotične napade, Severna Koreja spaja oba pristupa i pritom ih uspešno monetizuje. Kako se veštačka inteligencija bude dalje razvijala, ovakve pretnje će postajati još sofisticiranije.

Zaključak je jasan: SAD i njihov privatni sektor moraju brže da uče, bliže da sarađuju i efikasnije da koriste postojeće alate, jer će se „novi Hladni rat“ u sve većoj meri voditi upravo u sajber-prostoru.

Izvor