Ruske bespilotne letelice

[Brok]

Video prikazuje „biodron golubove“ PJN‑1 – žive ptice sa moždanim implantatom koje je predstavila ruska kompanija Neiri.

Rezime sadržaja

Radi se o eksperimentu gde se u mozak goluba ugrađuje neuročip.

Elektronika je smeštena u mali „ranac“ na grudima ptice.

Zahvaljujući čipu, operater može da kontroliše kretanje goluba, praktično ga pretvarajući u biološki dron.

U videu se naglašava da takvi golubovi mogu da lete stotinama kilometara i da ih sistemi za otkrivanje dronova ne registruju.

Komentari publike ukazuju na zabrinutost, ali i ironiju, od ideje da ptice mogu služiti za izviđanje, pa do šala da „golubovi oduvek špijuniraju ljude“.

Glavna poruka: Video prikazuje spoj biologije i tehnologije, živu pticu pretvorenu u dron, što otvara pitanja o etici, kontroli i budućnosti vojne i nadzorne tehnologije.



Baš pre neki dan sam diskutovao sa mojim drugom Borom, o VI, i upravo ovaj video prikazuje ono o čemu smo diskutovali.
Nije u pitanju ovde Rusija, već sve vojske sveta kao i velike pohlepne korporacije. Svaku tehnološku inovativnost će da upotrebe da ubiju ili nanesu zlo drugom čoveku, ali kada treba da se napravi implant za čoveka koji je izgubio u ratu ili nekoj nesreći neki od udova, i to da se ta proteza neuronskim putem spoji sa mozgom, uz pomoć VI tehnologije i ostalih novotarija, e na tako nešto čovečanstvo će dugo da čeka, i opet će ga imati samo oni koji imaju novca.

Smem da se kladim da će ove golubove sem izviđanja koristiti i za ubojne zadatke, na kraćim relacijama. Kako su golubu ugradili čip u mozak isto tako će to
uraditi i psima, koji već mogu da ponesu i više tereta nego golub. Istorija nas uči da su psi korišćeni u ratnim dešavanjima u WW II, samo bez elektronike.

Psi su u WW II korišćeni kao "protivtenkovsko oružje". Sovjetska vojska je tokom WW II obučavala pse da nose eksploziv na leđima. Ideja je bila da psi uđu pod neprijateljski tenk, gde bi se eksploziv aktivirao i uništio vozilo. Psi su trenirani da traže hranu ispod tenkova, pa su u borbi instinktivno išli ka njima. Međutim, u praksi je bilo mnogo problema, psi su često zbunjeni bukom i mirisima, vraćali se ka sopstvenim linijama ili trčali ka sovjetskim tenkovima. Efikasnost je bila ograničena, a gubici među psima ogromni.
Ova metoda je ubrzo napuštena jer je bila nehumanija i manje pouzdana od klasičnih protivtenkovskih mina.
Inače psi su korišćeni za samu borbu još od Antičkog perioda, preko Srednjeg i Novog veka, pa sve do oba Svetska rata.
U savremenim sukobima psi se koriste za detekciju eksploziva i narkotika, obezbeđivanje objekata, potragu, spasavanje kao i psihološku podršku vojnicima.

[Kubovac]

Ruska vojska testira teški dron „Slon"

Ruska vojska je počela testiranje ruskog teškog teretnog kvadrokoptera „Slon“.

Specijalisti iz Groza grupe razvili su teški kvadrokopter sposoban da nosi teret od 120 kg. Poređenja radi, ukrajinski heksakopteri poput „Babe Jage“ mogu da podignu do 60 kg. Dronovi ovog tipa su dizajnirani za snabdevanje prednjih jedinica na liniji fronta, koje su udaljene otprilike 10 km, te to otežava snabdevanje trupa.

Trenutno se testiraju različite verzije drona, opremljene sistemima za ispuštanje municije i sistemima za elektronsko ratovanje. Kvadrokopter „Slon“ je prošao testiranja, uključujući evakuaciju osobe težine približno 80 kg i isporuku generatora. Sa teretom od 50 kg, dron može da leti do 13 km.

Dron je dobio pozitivnu ocenu ruskog Ministarstva odbrane i preporučen je za raspoređivanje u oružane snage.

[Brok]

Dronovi „Geranj“ počeli da izbacuju protivtenkovske mine: nova faza taktičke evolucije u ukrajinskom sukobu

10.12.2025.

Ukrajinski analitički kanali tvrde da ruska vojska sve češće oprema svoje kamikaze dronove improvizovanim sistemima za miniranje iz vazduha. Prema njihovim navodima, reč je pre svega o bespilotnim letelicama tipa „Geranj-2“ i „Gerbera“, koje Rusija rutinski koristi za udare na ciljeve u dubini ukrajinske teritorije.

Ovi izvori navode da se u novoj taktičkoj konfiguraciji dronovi ne koriste samo za direktne udare, već i za postavljanje mina duž ruta kojima se kreće ukrajinska vojna tehnika. Objavljeni video-snimci, iako snimljeni u mraku i niskog kvaliteta, prikazuju siluetu letelice za koju analitičari tvrde da izbacuje nepoznat teret nalik minama.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
U trenutku objave ove vesti, potvrda autentičnosti ovih snimaka nije stigla. Ipak, još u avgustu mesecu smo pisali upravo o ovome, štaviše ova taktička adaptacija nije neočekivana. Ruski inženjerski timovi već dve godine kontinuirano modifikuju „Geranj“ platformu, uvodeći različite bojeve glave, poboljšanu navigaciju i prilagođeni teret u zavisnosti od misije. Logika je jednostavna i izuzetno efikasna – što jeftinija i dostupnija platforma, to veći potencijal za brzo eksperimentisanje i taktičku nadogradnju.

Pre samo nekoliko dana ukrajinski izvori tvrdili su da su dronovi „Geranj“ počeli da se opremaju lakim raketama vazduh-vazduh, nakon čega je ukrajinsko Ministarstvo odbrane potvrdilo gubitak još jednog lovca Su-27. Iako direktna veza između ova dva događaja nije dokazana, u javnosti se pojavila pretpostavka da su pojedini dronovi možda modifikovani za ometanje ili čak gađanje aviona u letu. Te tvrdnje za sada ostaju u domenu spekulacija, ali ilustruju dinamiku modernog ratovanja gde se granica između improvizacije i inovacije brzo briše.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Najnoviji slučaj odnosi se na snimak koji prikazuje ruski „Geran-2“ kako izbacuje dva cilindrična kontejnera označena kao KPТM, od kojih svaki navodno nosi jednu protivtenkovsku minu PTM-3. Prema ukrajinskom opisu, kontejneri imaju izbacno punjenje koje omogućava da se mina odbaci u stranu tokom leta drona, čime se postiže rasipanje eksplozivnog tereta na širem području. Nakon izbacivanja, mina pada na tlo i aktivira se spremna da reaguje na prolazak teške tehnike.

PTM-3 je sovjetska protivtenkovska mina namenjena brzom rasipanju i aktivaciji bez potrebe za ručnim postavljanjem. Registruje promene u elektromagnetnom polju – što znači da reaguje na prisustvo velikih metalnih objekata kao što su tenkovi i borbena vozila. Ukrajinski izvori podsećaju da se mina ne može deaktivirati niti pomerati i da jedino rešenje predstavlja njeno uništavanje na licu mesta. U standardnoj primeni, PTM-3 se koristi putem artiljerijskih raketa ili specijalnih inženjerijskih sredstava, što dodatno naglašava neobičnost njene integracije na bespilotnu letelicu.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Ukoliko se zaista radi o ruskoj improvisanoj adaptaciji, to bi značilo da „Geranj-2“ prvi put dobija sekundarnu funkciju minopolagača. Pritom, iako nosi samo dve mine, efekat može biti značajan, a posebno duž manjih puteva, prohodnih poljskih koridora i zona gde se povlače ili manevrišu ukrajinske oklopne jedinice. Miniranje iz vazduha omogućava zaobilaženje ukrajinskih inženjerijskih prepreka i brzu promenu konfiguracije terena bez direktnog rizika po ruske posade.

Ukrajinski dron-presretač koji je snimio video navodno je nedugo zatim oborio „Geranj“, što znači da je zabeležena kompletna sekvenca ispuštanja tereta. Ovo bi predstavljalo prvi javni vizuelni dokaz da je ova funkcija zaista uvedena u operativnu upotrebu. Ipak, ruska strana se nije javno oglašavala povodom snimka, što otežava utvrđivanje obima i namene novog sistema.



Već duže vreme Rusija koristi „Geranj-2“ za udare na infrastrukturu, ukrajinsku PVO i logističke tačke. Njegova uloga se uveliko širi izvan tipičnih zadataka kamikaze drona, što ukazuje na evoluciju doktrine u kojoj se jeftine platforme sve češće koriste kao alat za oblikovanje bojišta, psihološki pritisak i otežavanje kretanja protivničkih snaga. Ukoliko se potvrdi da dronovi sada služe i kao minopolagači, to bi otvorilo novu fazu u upotrebi improvizovanih sredstava u savremenim sukobima – fazu u kojoj se svaka platforma, bez obzira na poreklo i početnu namenu, pretvara u multifunkcionalno oružje prilagođeno trenutnim potrebama fronta.

Izvor

[Brok]

Ukrajinski vojni analitičari izveštavaju da dronovi tipa „Geran“ sada koriste dvostruku bojevu glavu ukupne težine približno 100 kg.

Nedavno su dronovi tipa „Geran“ dobili niz nadogradnji: sada su opremljeni raketama vazduh-vazduh, koriste repetitore za prenos signala drugim bespilotnim letelicama, a sada je bojeva glava dvostruko snažnija, što ukazuje na pomak sa povećanja broja dronova na poboljšanje njihovog kvaliteta.

Sa bojevom glavom od skoro 100 kilograma, jedan dron je sada sposoban da nanese kritičnu štetu jako utvrđenim ciljevima: zaštićenim komandnim punktovima, skladištima, industrijskim objektima i lučkim objektima. Štaviše, ova povećana snaga mogla bi dovesti do promene taktike raspoređivanja, gde će snažni bespilotni letelici usmereni ka ključnim ciljevima udara učestvovati u masovnom udaru.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
U budućnosti će se takvi dronovi tipa „Geran“ koristiti u drugom ili trećem talasu masovnih udara nakon što neprijateljska protivvazdušna odbrana bude natovarena velikim brojem ciljeva.

[Kubovac]

Ruski dronovi Molnija-2 primili su signale satelita Starlink

Ruski dronovi Molnija počeli su da koriste američki satelitski komunikacioni sistem Starlink; prve fotografije dronova su se već pojavile.

Nije jasno koliko ovih dronova ima, ali oni već imaju namenske slotove za antene Starlink Mini. Korišćenje komunikacionih sistema Starlink omogućiće dronovima da rade na većim udaljenostima i poboljšaće imunitet komunikacionih kanala na smetnje. Trenutno, sistemima za elektronsko ratovanje je teško da ometaju komunikacione kanale Starlink na velikim područjima.

Vredi napomenuti da ukrajinska vojska već dugo koristi komunikacioni sistem Starlink u svojim dronovima. Tehničke informacije o dronovima Molnija-2 dostupne su u linku videa u komentarima.

[Kubovac]

Infografika koja prikazuje razne modifikacije Gerana. Nešto nedostaje i postoje neke netačnosti. Ali nije loše kao osnovni pregled.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[Kubovac]

Ruski FPV dronovi Vandal su poboljšani. Domet leta veći do 50 km

Ruski FPV dronovi, „Knez Vandal Novgorodski“, kontrolisani putem optičkog kabla, sada su sposobni da lete na dometu do 50-65 km.

Dronovi su skraćeno označeni kao „KVN“. To znači da je borbeni domet ovih FPV dronova sada skoro jednak dometu artiljerijskih sistema. Vredi napomenuti da je nakon uvođenja dronova „KVN“, 11 ukrajinskih timova najavilo razvoj sopstvenog optičkog drona, a jedan tim ga je u potpunosti replicirao.

Aleksej Čadajev, direktor Naučno-proizvodnog centra Uškujnik, izvestio je o nadograđenim dronovima „KVN“. Povećani domet je postignut opremanjem dronova novim optičkim kalemovima.

Dron „Knez Vandal Novgorodski“ sada može da radi i u režimu pripravnosti i iz zasede. Primeri ovoga i borbenih operacija dostupni su na kanalu. Dron je opremljen elektronskim senzorom za cilj, što omogućava njegovo detoniranje ili sa kontrolne table operatora ili pri udaru u metu.

Nosivost drona „Knez Vandal Novgorodski“ je do 6 kg, ali se to smanjuje kada se instaliraju veliki kalemi optičkog kabla. Dronovi su sada opremljeni i termovizijskim kamerama. Prema zvaničnim informacijama, proizvodnja dronova „Knez Vandal Novgorodski“ je približno 50.000 jedinica mesečno.

[Brok]

Kalašnjikov grupa širi civilnu i vojnu ponudu dronova, novi sistemi predstavljeni u Moskvi

04.02.2026.

Na izložbi bespilotnih, autonomnih i robotskih sistema „Droneteh“, održanoj od 4. do 5. februara u Moskvi, grupa „Kalašnjikov“ predstavila je čitav niz novih i unapređenih bespilotnih letelica, potvrđujući svoju poziciju jednog od ključnih ruskih proizvođača u ovom sektoru. Među najzapaženijim novitetima našli su se mali helikopterski dronovi „Golijat 2.0“ i „Karakurt 2.0“, kao i sistemi sa vertikalnim poletanjem i sletanjem „Legionir“ i „Alfa-E“.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Posebnu pažnju posetilaca privukla je i letelica SKAT 350M, dron u obliku krila koji se već široko koristi u zoni specijalnih vojnih operacija u Ukrajini i koji se, prema dostupnim podacima, pokazao kao jedan od najpouzdanijih sistema u realnim borbenim uslovima.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Tokom prezentacije, generalni direktor Alan Lušnikov naglasio je da je Kalašnjikov grupa odavno prisutna i etablirana na tržištu bespilotnih letelica, ne samo u vojnoj, već i u civilnoj sferi. Prema njegovim rečima, kompanija danas nudi dronove i prateće usluge namenjene civilnim korisnicima, oslanjajući se na iskustvo stečeno u zahtevnim operativnim uslovima.

Lušnikov je istakao da efikasnost ovih sistema nije teorijska, već potvrđena kroz praktičnu upotrebu, kao i da preduzeća unutar grupe raspolažu savremenim konstruktorskim biroima, razvijenom serijskom proizvodnjom, logistikom i servisnom podrškom za operatere. Upravo ta kombinacija, prema njegovim rečima, omogućava brzo prilagođavanje sistema stvarnim potrebama na terenu.

Predstavljene bespilotne letelice projektovane su za dnevni i noćni vazdušni nadzor, uz mogućnost prikupljanja podataka različitog nivoa složenosti. Namenjene su praćenju stanja objekata energetske infrastrukture, transportnih mreža, dalekovoda, urbanih zona, šuma i poljoprivrednog zemljišta. Njihova upotreba obuhvata i protivterorističke zadatke, operacije potrage i spasavanja, kao i podršku operativnim i istražnim aktivnostima državnih službi.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Kamikaza dron nove generacije Pirana-13
Na istoj izložbi „Droneteh“ u Moskvi, predstavljen je i novi ruski kamikaza dron „Pirana-13“, bespilotna letelica namenjena preciznim udarima, koja se već koristi u zoni specijalne vojne operacije u Ukrajini. Reč je o sistemu koji kombinuje udarnu, izviđačku i komunikacionu ulogu, što ga svrstava među fleksibilnije bespilotne platforme nove generacije.

Prema navodima proizvođača, „Pirana-13“ je po prvi put javno izložena upravo na sajmu Droneteh. Letelica je projektovana za stabilno lebdenje na visinama do 200 metara, što joj omogućava dugotrajno osmatranje ciljeva i čekanje povoljnog trenutka za napad. Jedna od njenih ključnih karakteristika je mogućnost ugradnje repetitora vazdušnog signala, čime dron može da funkcioniše i kao relejna stanica, produžavajući operativni domet drugih bespilotnih sistema i do tri puta.

Osim u kamikaza konfiguraciji, „Pirana-13“ može da se koristi i kao stelt izviđačka letelica, kao i za transport tereta mase do 6 kilograma u teško dostupna područja. Prema dostupnim tehničkim podacima, dron je sposoban da izvršava borbene zadatke na udaljenostima većim od 25 kilometara. Njegova brzina krstarenja iznosi oko 80 kilometara na čas, dok maksimalna brzina dostiže 140 kilometara na čas.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Predstavnici kompanije navode da se „Pirana-13“ već nalazi u operativnoj upotrebi, gde se proverava u realnim borbenim uslovima. Time se ovaj sistem svrstava u grupu bespilotnih letelica koje nisu ostale na nivou prototipa ili demonstratora, već su brzo uvedene u praksu, u skladu sa aktuelnim zahtevima savremenog ratovanja.

Sistem „Germes“ protiv niskoletećih pretnji

Za razliku od bespilotnih letelica koje razvija i proizvodi Kalašnjikov grupa, prenosivi sistem kratkog dometa „Germes“ predstavlja odvojeni projekat drugog proizvođača koji probleme koje stvaraju dronovi pokušava da reši. Kako je saopšteno, sistem je razvijen u okviru Kajsantskog istraživačko-proizvodnog udruženja i već je pušten u operativnu upotrebu u zoni specijalne vojne operacije u Ukrajini.

„Germes“ je namenjen suzbijanju niskoletećih bespilotnih letelica i helikoptera. Prema navodima proizvođača, tokom razvoja je prošao kroz niz konstruktorskih izmena, uključujući aerodinamička poboljšanja i redizajn pogonskog sistema, što je dovelo do veće upravljivosti i pouzdanosti u realnim uslovima. Jedna od ključnih izmena odnosi se i na lanser, koji sada omogućava pet hitaca umesto ranija tri.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Više primeraka sistema poslato je na terenska ispitivanja, gde se proverava njegova efikasnost protiv savremenih vazdušnih pretnji na malim visinama. Iako je reč o relativno kompaktnom i prenosivom sistemu, cilj je da popuni prazninu između lakih sredstava elektronskog ometanja i složenijih protivvazdušnih sistema.

Izložba „Droneteh“ i ove godine je poslužila kao platforma za predstavljanje najnovijih ruskih bespilotnih, autonomnih i robotskih sistema, sa posebnim naglaskom na praktičnu primenu, modularnost i prilagođavanje realnim uslovima na terenu.

Izvor

[Brok]

Ruski „biodronovi“ sa neuročipovima uznemirili Zapad: golubovi kao nova platforma za nadzor i ratovanje

06.02.2026.

Prema pisanju britanskog lista „Telegraf“, ruski naučnici rade na razvoju potpuno nove klase bespilotnih sistema koji ne koriste klasičnu mehaniku, već žive organizme. Reč je o takozvanim biodronovima, u ovom slučaju golubovima kojima se u mozak implantiraju neuronski čipovi, dok se na njihova tela postavljaju kamere i elektronska oprema za daljinsko upravljanje.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Kako se navodi, projekat nosi kodni naziv PJN-1 i razvija ga moskovski startap „Neiri Grup“. Suština koncepta je u tome da se pticama ugrađuju male elektrode kroz lobanju, koje se povezuju sa stimulatorom postavljenim na glavi. Operateri zatim, putem daljinskog upravljača, mogu da utiču na pravac kretanja ptice, usmeravajući je levo ili desno. Kamera pričvršćena na grudi obezbeđuje vizuelni nadzor, dok se u rancu na solarnu energiju nalaze kontroler i prateća elektronika.

Prema tvrdnjama kompanije, golubovi kao platforma imaju niz prednosti u odnosu na klasične FPV dronove. Mogu da lete znatno duže, prelaze i do 500 kilometara dnevno, manje su upadljivi u urbanom i prirodnom okruženju i lakše dopiru do teško dostupnih mesta. Istraživači navode da bi se ovakvi biodronovi mogli koristiti za nadzor infrastrukture, industrijske inspekcije, operacije u ograničenom vazdušnom prostoru, kao i za zadatke potrage i spasavanja.

Iako „Neiri Grup“ zvanično predstavlja projekat kao civilnu tehnologiju, reakcije na Zapadu su daleko od smirenih. Zapadni analitičari i stručnjaci upozoravaju da se ista tehnologija vrlo lako može prilagoditi vojnim i obaveštajnim potrebama. Posebno se problematizuje pitanje finansiranja startapa, kao i potencijalnih političkih i državnih veza, što dodatno podstiče sumnje, iako je projekat još u ranoj fazi razvoja.



Tehnološki direktor projekta otišao je i korak dalje u javnim izjavama, opisujući dugoročnu ambiciju kao stvaranje „Homo superiora“ koji bi u budućnosti mogao da zameni Homo sapiensa. Prema njegovim rečima, biodronovi su već privukli interesovanje pojedinih država, uključujući Rusiju, Dubai i Indiju, a jedan od predloga bio je da se koriste za nadzor dalekovoda i energetske infrastrukture.

Zapadni bezbednosni krugovi, međutim, fokusirani su na mračniju stranu tehnologije. Američki stručnjaci upozoravaju da bi, barem teorijski, ovakvi biodronovi mogli da se koriste i za prenos bioloških agenasa ili bolesti na neprijateljsku teritoriju. Upravo ta mogućnost se navodi kao najrealniji i najopasniji scenario, dok se drugi oblici vojne primene za sada smatraju tehnički i logistički ograničenim.

Ako ruski eksperimenti budu uspešni, Moskva bi se našla u vrlo uskom krugu zemalja koje razvijaju biodron tehnologiju. Prošle godine kineski naučnici su eksperimentisali sa „kiborg pčelama“, koristeći ultralake moždane kontrolere za upravljanje letom insekata. Ipak, ni kineski ni ruski projekti za sada nisu izašli iz laboratorijske i eksperimentalne faze.

Uprkos tome, sama ideja da se živi organizmi pretvaraju u platforme za nadzor i potencijalno ratovanje dovoljna je da izazove ozbiljnu nelagodu na Zapadu i otvori nova pitanja o granicama tehnologije, etike i budućnosti savremenih sukoba.

Izvor