Evo predloga:
1. Osnuje se „udruga građana“ klub tehnicke kulture tako nesto, odrede se vodje projekta, clanstvo se rasporedi prema zeljama i znanjima, limarija, mehanika, stolarija, oružje..
2. Taj klub trazi od muzeja u osnivanju ili vec koje nadlezne institucije da volonterski osposobe kolekciju okl. vozila za uzvrat dio prhoda muzeja ide na restauraciju ostalih exponata, kao i prodaja viska (duplih) exponata u zamjenu za djelove koji nedostaju ili tako…
3. Potpise se Ugovor o zajednickom poslu, pravima i obvezama, clanovi ce da rade besplatno, predaja i podjela marketinskih prava a sve u cilju prikupljanja opreme i novaca, koristenje radnih hala i prostora, itd..
4. Temeljem tog ugovora, kod uvoznika u RS, za recimo Black&Decker dogovori se komplet alata, a za uzvrat se dozvoli snimanje, Logo za potrebe kompanije plus sve objavljivanje kad se snimaju reportaže.
5. Kad se nabavio alat kod uvoznika, boja, lakova, itd… ista shema ko i za alat
6. S Vladinom telvizijom exkluzivni ugovor o snimanju dokumentarne emisije, zarada ide u fond Udruge za daljnji rad..
I eto osnovne crte kako to obaviti bez drzavnog novca a uz puno entuzijazma ..
PS: I naravno jedno brojno i ozbiljno udruzenje takvih gradjana koji zrace ozbiljnoscu i entuzijazmom, pa su u pozitivnom kontekstu cesto prikazivani na TV i ostalim medijima, ima neprocenjivu vrednost politicarima uoci izbora kad im trebaju glasovi :-)
Odlično je to ali za Srbiju i Hrvatsku, gde postoji koliko toliko ti navedeni klubovi. Tako sa Muzejem Jugoslovenskog vazduhoplovstva sarađuju maketarski klubovi, koji su volonterski uradili par eksponata.
U Srpskoj, prvo se treba formirati svest o značaju tog, pa tek ostalo. Za drugi entitet neću ni da govorim.
Jednostavno, odlično poznajem situaciju u BiH, da mogu slobodno reći da je sve to sizifov i jalov posao.
Da se ne desi kao meni, kad sam im govorio šta treba da se uradi, oni su meni govorili da sam budala, pametnjaković, da nije moje da razmišljam, da nisam dovoljno školovan ili da sam neškolovan itd.
A kad je bilo pod hitno da se nešto uradi, onda je bilo neka Danko će to, on to zna i sl.
E zato sam ja 31. marta 2008., otišao iz OS BiH uz časni otpust, a pre toga sam bio kod Selme Cikotića, da mu obrazložim zašto sam prihvatio 12 meseci raspolaganja i zašto napuštam OS. Uz sva moralna, ljudska i nacionalna osećanja, kao i časno ponašanje, jednostavno tamo nisam imao saradnika koji bi me podržao u naporima da se nešto sačuva i uradi.
Zato sam se spakovao i otišao iz Srpske za Beograd. Danas ja u svom radu imam podršku eminentnih ljudi kao što su naši Bojan Dimitrijević, Ljuba Savić, Saša Radić, Nebojša Đokić, Dragi Ivić i drugi.
Pored toga sam i moderaton na Maj Sitiju.
Jednostavno, za sve treba pre svega svest pojedinaca, ako toga nema nema ni posla.
Izvinajavam se na malom offfff, ali hoću da vam kažem pred kojim ste se problemom našli.
