BMP-3: heroina specijalne vojne operacijePod šifrom "Basna"Sledeće godine se navršava 40 godina od izgradnje prvog prototipa BMP-3, koji se razvijao od 1979. godine pod oznakom OKR „Basna”. Uprkos značajnoj starosti, oklopni automobil se pokazao u specijalnoj vojnoj operaciji sa najbolje strane.
Visoka borbena efikasnost BMP-3 potvrđena je i u ruskoj vojsci i u taboru neprijatelja. Nažalost, jedan broj oklopnih vozila pao je u ruke nacionalistima prilikom povlačenja trupa sa severa zemlje. Najinteresantnije je da se za svoju namenu, odnosno za transport pešadije unutar oklopnog korpusa do linije dodira, oprema praktično ne koristi.
U realnosti specijalne operacije, BMP-3 se sasvim očekivano pretvorio u analoga lakom tenku. Na arhivskim snimcima iz Mariupolja postoji nekoliko dokaza – kako mašina radi sa glavnim topom od 100 mm na meti, gotovo poput glavnog borbenog tenka. Upravo je vatrena moć glavna prednost „trojke” u odnosu na svu ostalu vojnu tehniku. Prema rečima Aleksandra Hodakovskog, nijedno oklopno vozilo nije u stanju da stvori gustinu vatre koja je uporediva sa BMP-3.
Da bi ostvarila ovu prednost, mašina ima nekoliko argumenata odjednom - top od 100 mm i, u kombinaciji, lanser 2A70, automatski top 2A72 30 mm, par mitraljeza 7,62 mm PKT sa strane vozača i jedan uparen sa glavnim oružjem.
Počnimo sa glavnim kalibrom, koji obezbeđuje isporuku 1,65 kg eksploziva neprijatelju u sklopu visokoeksplozivnog fragmentacionog projektila. Naravno, ovo se ne može porediti sa 3,15 kg eksploziva iz projektila 125 mm 3-OF-19 za tenkovski top, ali BMP-3 može da nadoknadi nedostatak rada na meti iz dvostrukog topa kalibra 30 mm.
Važna prednost artiljerije BMP-3 je pokretna spojnica koja povezuje dve cevi. Ako top od 100 mm nije posebno potreban, onda brzometni 2A72 obezbeđuje visoku preciznost. Na primer, BTR-82A nema takav prigušivač za vibracije cevi poput biča tokom pucanja, što negativno utiče na tačnost oružja.
Inače, ukrajinski BTR-4 „Bucefal“ je opremljen masivnim amortizerom za top od 30 mm, koji je u suštini kopija 2A72. Značajan doprinos gustini vatre daje i brzina vatre oružja od 100 mm - najmanje 10 metaka u minuti. Kod tenkova - ne više od osam u minuti.
Sistem za upravljanje vatrom tradicionalno ističe "trojku" na listi analoga. Automatsko praćenje cilja povećava preciznost gađanja osam puta u poređenju sa ručnim nišanjenjem. Nije ni čudo što su analitičari američke istraživačke korporacije RAND uvrstili BMP-3 na listu četiri najmoćnija i najrasprostranjenija borbena vozila pešadije na svetu.
Važna prednost BMP-3 u odnosu na svu drugu opremu je veliki ugao elevacije dvostruke artiljerijske instalacije - do 60 stepeni. Poređenja radi: top od 125 mm tenka podignut je za najviše 13 stepeni. Koliko je ovo kritično u urbanim bitkama, čini se nepotrebnim objašnjavati. Jedno vreme u Čečeniji, BMP-3 je služio kao odlično protiv-snajpersko oružje.
BMP-3 takođe ima nedostatke u malokalibarskom i topovskom naoružanju. Pre svega, to je potreba ručnog punjenja protivtenkovskih raketa, što donekle smanjuje brzinu paljbe. Kada komandir tenka vidi tenk na vidiku, ovde preživljava onaj ko ima vremena da brže juriša. Naravno, tenk je sposoban da uništi borbeno vozilo pešadije bilo kojim pogotkom, a "trojku" - samo vođenim oružjem. Za vreme dok se lanser 2A70 napuni ATGM-om i dok se kreće ka cilju, tenk može da ispali nekoliko HEAT granata na oklopno vozilo.
Generalno, protivtenkovske mogućnosti BMP-3 nisu na najvišem nivou. Nedostaci uključuju nisku balistiku oružja od 100 mm - projektil ide do cilja brzinom ne većom od 250 m / s, što nameće niz ograničenja. Meta ne bi trebalo da se pomera, a vetar treba da stane na nekoliko sekundi. Dobro strana je pogodak projektila u gornju hemisferu mete zbog strme putanje leta, što donekle povećava šanse za prodor.
Brz i oklopljenPosebnost sovjetskih i ruskih oklopnih vozila uvek je bila posebna ravnoteža svih borbenih parametara - mobilnosti, bezbednosti i vatrene moći. Poseban balans u ovom slučaju je žrtvovanje oklopa u korist oružja i mobilnosti. Da bismo ilustrovali ovu tezu, dovoljno je pogledati preživljavanje BMP-1 i BMP-2 – inače, najratobornijih borbenih vozila pešadije na svetu.
Sa mašinom treće serije, domaći dizajneri, vezani strogim okvirima tehničkih specifikacija, nisu se menjali i stvorili su oklopno vozilo izuzetne vatrene moći, odlične pokretljivosti i relativno dobrog oklopa.
Počnimo sa mobilnošću.
Pre svega, morate shvatiti da u Ukrajini oprema najčešće bude uništena ako je nepomična ili spora. To dokazuju relativno mali gubici T-80 različitih modifikacija. I koliko puta su nacionalisti izgubili „Stugna” u uzaludnim pokušajima da pogode tenk ili borbeno vozilo pešadije koji su jurili punom brzinom?
Što je veći kapacitet ubrzanja opreme, posada duže živi. Za mašinu od 19 tona, posebno je razvijen UTD-29 od 500 konjskih snaga, koji se odlikuje niskom siluetom. Dizel obezbeđuje visoku specifičnu snagu - 25 KS / t. Takav odnos snage i težine nalazi se samo u borbenom vozilu pešadije Puma od 43 tone. Ostali konkurenti - američki Bredli, švedski CV90 i francuski VBCI, imaju mnogo manji odnos snage i težine.
Pored toga, BMP-3 je bio opremljen sa dva stepena prenosa u nazad, što vam omogućava da brzo napustite opasnu zonu. Prenos oklopnog vozila se takođe smatra najnaprednijim među celokupnom domaćom linijom guseničarskih vozila. Ovde i hidromehanički prenos, i odsustvo pedale kvačila, što u velikoj meri pojednostavljuje upravljanje, i prisustvo pretvarača obrtnog momenta obezbeđuje automatsku promenu vučne sile na gusenicama, u zavisnosti od reljefa puta.
Ipak, sistem promene klirensa, dizajniran za sletanje BMP-3 sa padobranom, izgleda nije najvažniji. U kontekstu ukrajinskog sukoba, ovo izgleda kao savršeno i skupo vraćanje u prošlo doba, kao i sposobnost plivanja, koja se smatrala vitalnom za svako borbeno vozilo sovjetske pešadije.
Pređimo na najkontroverzniju jedinicu oklopnog vozila - dizel motor UTD-29.Prošle godine je objavljena zanimljiva publikacija zaposlenih u Omskom oklopnom inženjerskom institutu S. Iu. Konstantinov, V. A. Tkachev i I. F. Ismailov, u kojoj se ozbiljno kritikuje motor oklopnog vozila. Konkretno, u članku se mogu naći sledeći redovi:
„Uprkos velikoj snazi, motor UTD-29 instaliran na BMP-3 je prilično nepouzdan, sa njim je povezan veliki broj kvarova u „mehaničkom delu“. Jedan od najčešćih kvarova generatora je uništavanje zaptivnih prstenova na poklopcima mlaznica, a kao rezultat toga, ulje se meša sa gorivom. Curenje goriva ispod navrtki klipnih parova i zaptivki tela ispusnog ventila takođe je prilično čest kvar."
Često dolazi i do prelivanja ulja iz rezervoara za ulje u karter - zaporni ventili uljnih vodova su uništeni. Pored toga, autori ukazuju na „pukotine u zavarenim šavovima nosača pogonskog bloka, što dovodi do povećanih vibracija i udarnih opterećenja delova motora i menjača, kao rezultat toga, do kvara potonjeg."
Nejasno je i zašto hidromehanički menjač još nije osmišljen i nije uvedeno potpuno automatsko menjanje stepena prenosa.
Nivo sigurnosti prirodno proizilazi iz strogih zahteva za mašinu od strane kupca. Borbeno vozilo pešadije mora biti sposobno da sleće padobranom, da pliva i da obezbedi visok nivo zaštite. Morao sam da smislim aluminijumski oklop ABT-102.
Dizajn trupa i kupole štiti od mitraljeza kalibra 12,7 mm iz svih pravaca, a čelo takođe izdržava granate od 30 mm. Zapravo, ovo obezbeđuje uspeh konfrontacije između ruskog BMP-3 i svih ukrajinskih oklopnih vozila, osim tenka, naravno. U duelima sa lakim oklopnim vozilima dovoljno je da posada ne izlaže bok, a standardno oružje garantuje uništenje od prvog hica.
Zanimljiv primer je BMD-4, koji sa sličnim nivoom vatrene moći i pokretljivosti ima neprobojni oklop čak i u prednjoj projekciji, a sa „trojkom“ obavljaju potpuno slične zadatke – tehnika nije viđena ni pri sletanju sa padobranima, ili u masovnom savladavanju vodenih prepreka plivanjem . Istovremeno, cena „borbenog vozila desantne pešadije“ prelazi 100 miliona rubalja, a cena BMP-3 je oko 86 miliona.
Pešadijska „trojka“ je, naravno, prava heroina specijalne operacije, koja je spasila mnoge živote vojnika i odnela gomilu nacionalista i materijalnih sredstava neprijatelja na onaj svet.
Ali mašina zahteva modernizaciju, a na neki način i pojednostavljenje. Potpuno suvišne veštine plivanja i „letenja“ će osloboditi značajan resurs, kako za povećanje bezbednosti, tako i za još veće povećanje vatrene moći. Analogije padaju na pamet sa legendarnim T-34, koji je prošao prirodnu selekciju rata i postao zlatni standard svetske tenkovske izgradnje do 1945. godine. Koliko će to shvatiti radnici u proizvodnji i glavni kupac, pokazaće vreme.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Izvor
