Osnova verovanja u vampirizam vuce kako novozavetne a tako i ima veze sa paganskim verovanjima slovenskih plemena.
У новозаветним текстовима, Исусу Христу се приписују бројне сентенце, моралне поуке и параболе. Описују се такође многе његове проповеди. Јован, односно састављач четвртог јеванђељског текста хиперболично каже:
А има и друго много што учини Исус, које кад би се редом пописало, ни у сами свет, мислим, не би могле стати написане књиге.Исус није ништа написао, осим неколико знакова на песку, а његову науку су касније забележили његови следбеници, апостоли и јеванђелисти. У Христовим проповедима есхатолошки елементи нису главна идеја, већ љубав према ближњем. За хришћане су Исусове проповеди најузвишенији проглас у историји људског рода, јер спремност да се воле сви људи и јесте најузвишенији став до кога човек може да се уздигне. Зато суштина хришћанства неће нестати све док људи имају елементарну потребу за правдом, добротом и срећом на земљи.
Нови завет је, дакле, зборник етичких норми хришћана у у коме, додуше, можемо открити елементе јеврејског једнобоштва и мистичне идеје касне грчко-римске филозофије и нема никаве везе са сујеверјем, вампиризмом или паганским веровањима словенских племена.
Што се тиче васкрсења, за апостола Павла васкрсење представља чињеницу која се не може оспоравати. Међутим, ни сам Павле није Исусово васкрснуће прихватио као историјски податак, него само као захтев вере.