Abordaž

[Rade]

ABORDAŽ, vrsta napada jednog broda ili plovnog sastava kojim se teži da se protivnikov brod (plovni sastav) zauzme bliskom borbom vojnika koji se posle udara ili prileganja sopstvenog broda uz protivnika, prebace na njegovu palubu.
Abordaž je najstariji i uglavnom osnovni vid borbe na moru u epohi brodova na vesla i u epohi brodova na jedra do XVII v., tj. sve dok nisu uvedeni efikasniji načini za uništenje protivnikovog broda. Značaj A. opao je izvesno vreme, naročito u peloponeskom ratu, kad su povećana brzina i poboljšana manevarska svojstva brodova omogućili primenu kljunovog udara kojim se sigurnije i brže postizalo uništenje protivnikovog broda. Medutim, primena kljunovog udara zahtevala je dobru pomorsku izvežbanost kojoj posade rimskih brodova u punskim ratovima nisu bile dorasle. Zbog toga su Rimljani u I punskom ratu usavršili abordažnu taktiku uvodenjem abortažnog mosta kojeg su sa udaljenja od oko n m bacali na protivnikov brod, zakačili ga naročitim kukama i tako onemogućavali manevar brodom. Preko abordažnog mosta vojnici su se prebacivali na protivnikov brod i vodili blisku borbu. Naoružanje brodova bacačkim spravama u starom veku nije bitno uticalo na način izvodenja abordaža. Za vreme približavanja i prileganja uz protivnikov brod, dejstvom bacačkih sprava i izbacivanjem strela protivniku je trebalo naneti što veće gubitke, oslabiti njegov moral, dezorganizovati odbranu i tako stvoriti što povoljnije uslove za izvršenje abordaža. Usavršavanje taktičko-tehničkih osobina brodova u srednjem veku omogućilo je da se pri povoljnim uslo-vima A. kombinuje i udarom protivnika pramcem. Značaj abordaža nije umanjen ni naoružavanjem brodova primitivnim brodskim artiljerijskim oruđima malog dometa, smeštenim na pramčanom i krmenom kašteletu u XIV i XV v. jer se takvim oruđima nije mogao rešiti boj, već su služila samo za pripremu abordaža. Poslednja bitka brodova na vesla u kojoj je primenjena isključivo taktika abordaža bila je 1571. godine - Lepantska bitka.
Ratni brodovi na jedra imali su za izvršenje abordaža obično dva abordažna odreda i streljačku grupu. Prvi odred, naoružan kratkim puškama, sabljama i abordažnim sekirama, bio je namenjen za prihvatanje abordažne borbe; drugi, naoružan puškama, noževima, sekirama, sabljama i kopljima odreden je da pruža pomoć prvom odredu za vreme bliske borbe; streljačka grupa, razmeštena na brodskim uzvišenjima, stupala je u akciju kad brod dode na odstojanje puščanog dometa i gadala protivničke vojnike do stupanja u dejstvo prvog abordažnog odreda. Da bi se protivniku otežao pristup na delove palube koji nisu pogodni ili organizovani za odbijanje abordažnih odreda, primenjivana je abordažna mreža, kojom je produžena bočna ograda broda.
Pirati i gusari često su primenjivali abordaž pri napadu na trgovačke brodove, jer su time ujedno rešavali problem njihovog zarobljavanja. Francuski gusari Ž. Bar i R. Sirkuf, po tome naročito poznati, razlikovali su dve vrste abordaža - s pramca (abordage de franc etable) s malim brojem ljudi, nakon ispaljenog poslednjeg topovskog hica; i prileganjem uz bok broda (abordage en belle), s većim brojem ljudi nakon prethodne pripreme artiljerijskom vatrom. Poslednji način primenjivao se obično za zarobljavanje već oštećenih brodova.
Usavršavanje jedara i manevra brodom, posebno razvoj brodske artiljerije u XVII v. omogućili su uništenje protivnikovog broda artiljerijskom vatrom, pa se abordaž ređe primenjuje. Poraz Španske armade 1588. godine predstavlja odlučujući prelom u načinu
vođenja borbe na moru: artiljerijski boj brodova postaje osnovni vid borbe, a abordaž pomoćni. Povećanjem dometa, pre svega moći brodske artiljerije koncem XVIII v., primena abordažne borbe uglavnom prestaje.
U I i II SR primena abordaža bila je ili slučajna ili vezana za naročite okolnosti. Tako je noću 20. IV 1917. britanski vođa flotile Brooke u Doverskom tesnacu udario nemačkog vođu flotile G-42 koji se vraćao sa zadatka i uspeo da ga zarobi u bliskoj - abordažnoj borbi. Britanski razarač Cossack je 16. II 1940. izvršio abordaž na nemački pomoćni brod Altmark u norveškom Jesing Fjordu (Josing Fjord), da bi oslobodio britanske ratne zarobljenike.
U savremenim uslovima, zbog usavršene tehnike otkrivanja brodova, velike daljine gadanja i brzine plovljenja, abordaž se može samo izuzetno primeniti, uglavnom na nedovoljno obezbeđene manje brodove i to borbenim dejstvima u obalskom morskom području ili na rekama.