Izviđanje i izviđačke jedinice

[dzumba]

ZAKLJUČAK

Obaveštajno obezbeđenje i izviđanje su se razvijali uslovljeni stepenom razvoja nauke i tehnike, na njima baziranim oružjima i doktrinama upotrebe oružanih snaga.

Nekoliko je faktora čiji se neposredni uticaj na organizaciju i ostvarivanje obaveštajnog obezbeđenja oseća sve do danas. To su:

- Prostor, u početku samo dvodimenzionalan, a kasnije i sve značajnije i trodimenzionalan. Prostor izvođenja borbenih dejstava se postepeno širio i zahtevao pokretljivost u prikupljanju podataka. U početku je pokretljivost obezbeđivala konjica, zatim motorna vozila (uključujući i oklopna), i napokon vazduhoplovi - u početku baloni, dirižabli, avioni i helikopteri, a danas
sve više i sateliti .
- Informacija - podaci o neprijatelju, prostoru borbenih dejstava I vremenskim prilikama. Potreba za podacima se vremenom povećavala, što je iziskivalo specijalizaciju u prikupljanju i obradi podataka. Pored toga, podaci su postajali sve složeniji za obradu.

- Za prikupljanje i obradu podataka i savladjivanje prostora potrebno je vreme. U početku je problem vremena bio lakše rešiv, jer su informacije, zbog manje pokretljivosti protivnika bile dugotrajnije. Na manjem prostoru same bitke, koji se pogledom mogao obuhvatiti, podaci su dobijani brzo. Sa povećanjem prostora informacije su sporije stizale. Njihove prikupljanje tražilo je odgovarajući protok vremena, kao i obrada. Borbena dejstva dobijala su na brzini a "vek upotrebe" informacija se skraćivao. Problem se rešavao skraćivanjem vremena prikupljanja, obrade i slanja obrađenih podataka.
- Čovek, kao osnovni činilac oružane borbe je nezaobilazan faktor u obaveštajnom obezbeđenju. Naglasak je na njegovoj sposobnosti da ovlada predhodno navedenim činiocima i potčini ih sebi. U obaveštajnom obezbeđenju on je to uspevao usavršavanjem načina prikupljanja, obrade i korišćenja podataka, sa večitom težnjom da podatke dobije što tačnije, što brže i sa što manje rizika po sebe i što pre ih iskoristi.
Danas se može reići da su se na nivou taktičkih jedinica, od divizija do bataljona razvila dva osnovna koncepta obaveštajnog obezbedjenja. Prvi, koji se bazira na snažnim oklopno i vazdušno izviđačkim jeidnicama, koje pored prikupljanja podataka dejstvuju i kao efikasne borbene jedinice. Drugi concept, po kome se izviđiadke jedinice prvenstveno koriste za prikupljanje podataka u dodeljenoj zoni, što je karakteristika manjih i tehnički slabije opremljenih oružanih snaga.

Poboljšavanje obaveštajnog obezbeđenja na svim nivoima u periodu do 2000-te godine vojni stručnjaci većine zemalja vide u dobijanju informacija u stvarnom (realnom) vremenu što bi se postiglo:

- usavršavanje sredstava veze i ostvarivanje pouzdanih i na ometanje neosetljivih veza;
- usavršavanje postojećih i razvijanje novih uređaja i pribora (senzora) za prikupljanje podataka sa zemlje, iz vazduha i kosmosa;
- usavršavanje postojećih i razvijanje novih obaveštajnih informacionih sistema na bazi razvoja računarskog hardvera i softvera ;
- razvoj jeftinih i pouzdanih bespilotnih letilica na koje će se montirati uređaji i pribori za osmatranje, relejni uređaji i pribori za obmanjivanje, elektronsko dejstvo i vezu ;
- poboljšanje kvaliteta obrazovanja i borbene osposobljenosti kod ljudstva - vojnika i starešina.

DJ

[dzumba]

Da nastavim posle duže pauze sa ovom temom. Znam da ovakve teme nisu baš interesantne široj publici, čak nisu ni polemične, ali malo teorije neće da škodi, a može nekome da koristi. Dakle, nešto o izviđanju sa zemlje u svetlu pravila JNA. Zapravo ne samo pravila JNA nego vojne veštine uopšte.

Iako su izviđanja iz vazdušnog prostora i kosmosa ali i sa mora postali prisutnija i efikasnija, izviđanje sa zemlje ostaje najvažniji i najprisutniji način prikupljanja podataka o protivniku. Izviđanje sa zemlje obavljaju svi rodovi i službe KoV. Ono omogućava:

- održavanje stalnog dodira sa neprijateljem;
- neprekidnost praćenja  njegovih dejstava i pravovremeno uočavanje svih promena u jačini, sastavu i rasporedu neprijateljevih jedinica;
- otkrivanje inžinjerijskih radova;
- prikupljanje potrebnih podataka o prostoru borbenih dejstava i
- prikupljanje podataka o vremenskim prilikama.

Izviđanje iz vadušnog prostora postaje sve dominantnije, ali za efikanost dejstva na kopnu, prukupljlje podataka o protivniku, organizovano i sprovedeno sa i  na kopnu ostaje nezamenjljivo. Ovo posebno važi za područja sa umerenom klimom, pošumljena i brdovita područja, gde je skrivanje - maskiranje znatno lakše i raznovrsnije. Kao ilustraciju, odnosno potvrdu ove činjenice mogu navesti događaje tokom NATO agresije na SRJ 1999. godine. NATO alijansa i SAD kao predvodnik imali su težište prikupljanja podatka o Vojsci Jugoslavije na  izviđanju iz vazduha i kosmosa. Prikupljanje podatka sa zemlje je bilo marginalno. Za tu aktivnost su korišćenje snage OVK na prostoru KiM, obaveštajna mreža na terenu (pre dejstava pripadnici "verifikacione misije"), kao i NATO jedinice u susednim zemljama raspoređene na granci prema SRJ (pripadnici vojske SAD zarobljeni odmah na početku agresije na teritoriji Srbije su pripadali izviđačkom bataljonu raspoređenom na granici Srbije i Makedonije). To što je težište bilo iz vazdušnog prostora je bilo uslovljeno silom prilika, ali se očigledno cenilo da će to, uz podatke koji su se očekivale od OVK, biti dovoljno. Pokazalo se da to nije  bilo tako. Rezultat dejstva iz vazdušnog prostora po vojnim jedinicama (ne govorim o statičnim objektima kao što su kasrne i sl.) bio je katastrofalno slab. Značajan broj jedinica Vojske Jugoslavije koje su pred i tokom agresije predislocirane na prostor KiM nisu uopšte detektovane (otkrivene ni identifikovane), a nek od onih koje jesu su identifikovane sa pogrešnom lokacijom. To se posebno videlo prilikom povlačenja jedinica VJ sa KiM pri čemu su svi strani posmatrači, kako vojni tako i novinari bili iznenađeni brojem jedinica i oklopnih i aratiljerijskih jedinica koje su prilazile pored njih. Da je usledila kopnena intervencija iz pravca Makedonije i Albanije, kao što se planiralo to bi imalo vrlo štetne posledice po snage napadača. Glavni uzrok loših informaija je slabo organizovano i vrlo slabo sprovedeno izviđanje sa zemlje.

[dzumba]

Prema pravilima JNA izviđanje sa zemlje obuhvata:

- izviđanje pešadijskim i oklopnim i mehanizovanim jedinicama;
- artiljerijsko izviđanje;
- inžinjerijsko izviđanje;
- NIH izviđanje;
- specijalno izviđanje i
- elektrosnko izvođanje.

U obradi ove teme najviše ću se zadržit na obradi izviđanja pešadijskim i oklopnim i mehanizovanim jedinicama. U ovim, dakle borbenim jedinicama prvog borbenog ešelona izviđa se:

- osmatranjem i prisluškivanjem;
- dejstvom izviđačkih organa:
      * izviđačkih patrola;
      * izviđačkih grupa;
      * izviđačkih odreda;
- borbom jedinica (borbenim rasporedom)

Odmah na početku moram napomenuti glavni uslov uspešnog izviđanja u borbenim jedinicama: izviđaju, odnosno prikupljaju podatke svi, od komadanta združene taktičke jedinice do onog poslednjeg vojnika u jedinici. Dakle, izviđanje nije samo zadatak obaveštajnih organa i izviđačkih jedinica. To je zadatak svih pripadnika jedinica. Međutim, svako izviđa prema datoj taktičkoj  situaciji i mogućnostima. Da bi izviđanje imalo smisla mora biti planirano, odnosno organizovano tako da se sve informacije, podaci prikupe na vreme i odnosno dostave onima kojima su bitne za odlučivanje. Dakle, u taktičkim jedinicama od odeljenja, voda, preko čete do bataljona svako mora znati svoju ulogu i obavezu da prati - osmatra i sluša (prisluškuje, osluškuje) i svaki tako uočen podatak prenese nadređenom, a ovaj dalje. To, naravno nije dovoljno pa se zato pristupa i organizovanjuu posebnih organa za osmatranje i prisluškivanje (osluškivanje).

O osmatranju i prisluškivanju (osluškivanju) u narednom postu.

[dzumba]

Извиђање осматрањем и прислушкивањем

Одмах на почетку треба предупредити неке недоумице. Као прво, на тактичком нивоу (првенствено - вод-чета-батаљон) не ради се примарно о осматрању и прислушкивању коришћењем техничких (нарочито електронских - електроничких) средстава, већ првенствено коришћењем људских чула - вида и слуха уз помоћ техничких средстава доступних на тактичком новоу. То никако не значе да се не користе и техничка средства, пре свега она стандардна и свеприсутна у јединицама, као што су догледи, па и неки опто-електронски и електронски уређаји (пасивни термовизијски уређаји, "пешадијски" радари и сл.) али ова активност се може и мора изводити и без тих помагала.

Осматрање је најмасовнији и један од најважнијих начина извиђања, посебно важан за основни тактички ниво. Организује се од одељења до бригаде. Спроводи се на два начина: прво, сваки војник, борац у борбеном строју и сваки старешина имају обавезу, дужност да непрекидно осматрају и о уоченом извештавају надређене. Друго, од одељења до бригаде формирају се органи за визуелно осматрање. У одељењу је то осматрач, док командири водова и чета и командант батаљона формирају осматрачницу на којој су лица (војници) са посебним задатком да осматрају бојиште. На нивоу бригаде ову осматрачницу формира с извиђачка чета на тежишту дејства. Дакле, увезивањем свих оних који имају обавезу или посебан задатак да осматрају и слушају формира се елементарни систем прикупљања података о ситуацији на бојишту, простору где борави јединица.

Искуства из свих ратова су таква да је ово, иако на први поглед најједноставнији, најлакши и најефикаснији начин да се дође до релативно тачних и пре свега поузданих информација о ситуацији, ипак и најслабија карика извиђања. Главни проблем представља стање у којем се налази војници и њихове и на први поглед прече обавезе од прикупљања и прослеђивања података. Ипак, главни проблем је непостојање навике да се осматра и још више извештава о уоченом. једноствано, ово се врло мало или никако не проиграва на мирнодопским вежбама.

Осим општевојног осматрачнице, на нови бригаде формирају се и осматрачнице родовских јединица (артиљерије, АБХО, ПВО).

Као што је речено општевојну осмтрачницу формира извиђачка чета бригаде, увек на тежишту дејства, начелно ближе предњем крају у циљу осматрања непријатеља, али сопствених снага. Осматрачница мора бити покретна, односно спремна за брзо премештање и праћење борбеног поретка (распоред), посебно у нападу.

У савременим дејствима, на први поглед класичне осматрачнице губе значај (али их у сваком случају треба формирати уз прилагођавање ситуацији и могућностима), а све више на значају добија осматрање из ваздушног простора организовано на нивоу тактичких јединица коришћењем лаких беспилотних летилица, а понекад и хеликоптера. Лаке беспилотне летилице омогућавају непосредни увид у догађаје на терену, већу дубину осматрања, проверу добијених информација на класична (или други) начин, чиме се осигурава поузданост информација и обезбеђују већу брзина одлучивања.

[Nenad]

U bre @Dzumba, vi to bas detaljno! Lepo lepo. P.S. Ovo "vi" je zbog godina!

У савременим дејствима, на први поглед класичне осматрачнице губе значај (али их у сваком случају треба формирати уз прилагођавање ситуацији и могућностима), а све више на значају добија осматрање из ваздушног простора организовано на нивоу тактичких јединица коришћењем лаких беспилотних летилица, а понекад и хеликоптера. Лаке беспилотне летилице омогућавају непосредни увид у догађаје на терену, већу дубину осматрања, проверу добијених информација на класична (или други) начин, чиме се осигурава поузданост информација и обезбеђују већу брзина одлучивања.

Bespilotne letelice su jedne od pametnijih stvari izmisljene za vojsku. U realnom vemenu, trenutno, se mogu dobiti koordinate neprijatelja i ujedno se moze videti sta je neprijatelj trenutno naumio. Gubi se znacaj cuvene narodne umotvorine "neprijatelj nikad ne spava". Bespilotne letelice kostaju, ali je ljudski zivot definitivno skuplji.

[dzumba]

Добро си ме подсетио на још једну, по мени важну чињеницу, када је у питању извиђање, односно прикупљање и коришћење информација. Посебно у контексту прикупљања у реалном времену или врло приближно реалном времену захваљујући управо беспилотним летилицама. То је дужине трајања информације - колико времен је она корисна, употребљива? Логички, информације које се прибављају за потребе стратегијског одлучивања морају имати дужи рок коришћења од оних на тактичком нивоу.

Узмимо "ситни" тактички ново. Мало поједностављено, колико времена командир чете (чија је јединица у нападу) може користити информацију да је, на пример, "поред куће изнад пута уочен митраљез у дејству"? Према неким оценама (истраживањима) од пре 25 година време употребљивости такве информације на нивоу чете није била дужа од 5 минута (просечно време). Дакле, та информација се морала обнављати на сваких 5 минута да би остала истинита, тачна, односно за то време се морало обезбедити дејство по уоченом циљу да би дејство имало смисла (ефекта). Ако се она прикупља на класични начин (визуелно, осматрањем са земље) онда треба узети у обзир време преношења информације (од војника осматрача до командира чете), затим време обраде информације (сместити је и контекст укупних догађаја) а затим и време реакције по добијеној и обрађеној информацији (на пример задатак минобацачком одељењу-воду да дејствује по циљу).

Поставља се питање колико је то време данас, посебно у контексту коришћења беспилотних летилица и других извиђачких система у "реалном времену".

Можда ће већини читалаца ово бити "безвезе" или "небитно" или "замлаћивање" доконих војних чиновника. Међутим овакви и слични подаци су врло корисни како за обуку војника и јединица, за њихову заштиту, као и за пројектовање (израду "тактичко-техничких захтева" - ТТЗ) опреме и наоружања (од униформе, преко осматрачких уређаја, до борбених возила).

[Dreadnought]

Pre par godina sam pazario neke slajdove sa temom JNA, mislim da su ovo izviđači.


[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]