РВ и ПВО Албанске народне армије - стање 1988. године
Током 80-тих година прошлог века, Албанија није добила од Кине нове ваздухоплове нити нову технику. Због тога, последњи велики развој и унапређење албанског РВ-а је био развој аеродрома Ђадер, Ринас и Кучова. Ови аеродроми су јединствени у Албанији јер су били грађани поред планина.
Ваздухопловна база Ђадер се налази на северозападу земље, око 65 км северно од Тиране. Дугачки подземни простор у облику полумесеца је укопан у страну планине у периоду од 78 до 84 године. Био је тако направљен да би омогућио авионима након слетања да одмах уђу у тунел. Албанско РВ штитило своју елитну ловачку јединицу од могућег југословенског напада помоћу ојачаног тунела. Из 700 метара дугачког подземног тунела, албански ловачки авион је могао да изађе правао на главну ПСС. Тунел је имао капацитет смештања око 50 авиона плус особље.
Албански 5646-ти авиопук је био премештен на Ђадер од 1974. године. 5646-ти пук је летео на најновијим авионима албанског РВ-а Ф-7 и Ф-6А/Ц као и на ФТ-5 авионима за обуку.
У међувремену изграђено је мање склониште за авионе унутар планине у авиобази Кучова смештеној на југу земље за потребе 1875-ог авиопука. Овај пук је користио старије типове авиона Ф-6А и Ф-5 током 80-тих година. У авиобази Кучова се налазила и јединица за одржавање која је могла да изведе потпуни ремонт на свим албанским ваздухопловима.
Када је албански вођа Енвер Хоџа прекинуо односе са НР Кином након смрти кинеског вође Мао Це Тунга 1978. године, дошло је до несташице резервних делова за авионе и опрему кинеске производње. До краја 80-тих година, албанско РВ је практично доживело колапс јер је остало без материјалних средстава као и резервних делова.
Три албанска пука су користила старије елисне авионе Ил-14 као и кинеске верзије авиона Ан-2 те хеликоптера Ми-4 на аеродромима Ринас, Лапрака и Фарка близу Тиране.
Албанија је имала и ваздухопловну војну академију која је у свом саставу имала ексадрилу авиона Јак-18 кинеске производње и још једну ескадрилу састављену од авиона МиГ-15бис и МиГ-15УТИ. Питомци би на почетку обуке провели 12 месеци на авиону Јак-18. Након тога би се две године обучавали на двоседу МиГ-15УТИ да би након тога обуку завршавали на једноседу МиГ-15бис. Питомци који не би успели да пређу са елисног на млазни авион, били би упућивани на даљу обуку за хеликоптере Ми-4 и елисне авионе Ан-2 на аеродром Фарка код Тиране. Током лета, одељак школе би био организован на резервном аеродромз Акерни.