Војвода Пеко Павловић Николић

(1/21) > >>

JASON:
О војводи Пеку испеване су многе песме и написане књиге. Поједини догађаји из његовог живота су, међутим, изостављени јер се нису уклапали у главни ток приповедања. Овде намеравам да, Читаоцу који није упућен у топличке прилике, укратко испричам причу о трагичном сукобу два велика српска јунака, војв. Пека и поп Мичета војв. добричког.

После сукоба са Петром Вукотићем и књазом Николом, војвода Пеко Павловић Николић, вођа херцеговачких устаника (1875), напушта Црну Гору и долази у Прокупље 1878. г. (а не како се најчешће пише у Бугарску), неколико месеци по завршетку стрпско-турских ратова, где преко опуномоћеника јевтино купује кућу и покућство одбеглог Турчина Михад бега Хасанбеговића. Од краља Милана Обреновића добија пензију а 1880. у П. долази и његова фамилија.
Јануара 1880. донет је Закон о насељавању ослобођених крајева Србије, а месец дана касније и Закон о аграрним одношајима , којим је укинут турски феудално-спахијски систем власништва над земљом. Аграрну реформу и поделу земље бивших турских поседника спроводилa je комисијa Начелства топличког округа.
Пеку Павловићу је према Закону о аграрним одношајима, октобра 1880. додељена земља у селу Бериљу, чиме он није био задовољан, па је због тога дошао у сукоб са једним од чланова Комисије, свештеником Димитријем Николићем -поп Мичетом.
Могуће је да је сукоб међу њима постојао и раније. Војвода Пеко боравио у П. пет година и за то време тајно је одлазио у Бугарску, где је са радикалима и Пашићем спремао упад у Србију и свргнуће краља Милана. Прокупље је, међутим, било упориште династије Обреновић (није без значаја чињеница да се војв. Мишић после принудног пензионисања 1914. настанио баш у П.) а завереничке намере војв. Пека, сигурно нису могле дуго да остану тајна.
Ко је био Димитрије Николић?
Димитрије Николић, поп Миче био је свештеник житорађски и велики национални јунак, један од најзаслужнијих за ослобођење Прокупља и Топлице од Турака, па је због витештва одликован Златном медаљом за храброст и Таковским крстом, а указом књаза Милана Обреновића подарена му је титула Војводе добричког.
Иако је (други српско-турски) рат био завршен, Прокупље и Топлица још за неколико година нису живели у миру. У околини и по шумама, крстариле су наоружане арнаутске банде, које су пресретале, пљачкале и убијале путнике на друмовима, нападале ноћу српске куће и заметале чарке с војничким стражaма на прилазима граду. У потери за одметницима биле су организоване добровољачке чете. На челу једне овакве чете, у сукобу код села Бериља, погинуо је и поп Миче.
Породица поп Мичета је, међутим, за убиство осумњичила Пека Павловића, подигавши на прокупачком гробљу скромни пешчаник са следећем натписом:
Овде почива тело Димитрија Николића
свештеника житорађског
који у 30 г. живота свога
од безбожника Пека Црногорца
разбојнички 18.IX 1883. г. ПОГИНУ
Овај Споменик му подиже фамилија
Убиство поп Мичета остало је неразјашњено и поред свег ангажовања ондашњих власти. Пеко Павловић побегао је у Бугарску а прави убица, његов друг, ухваћен је и стрељан на истом месту где је поп Миче погинуо, у Тамном потоку код села Бериља. Кућа војводе Пека продана је на лицитацији за 2461 динар ђенералу Милојку Лешјанину. Касније, (1914) ову исту кућу купио је за 7000 динара војвода Живојин Мишић.
Након Бугарске Пеко одлази у Русију, да би се пред крај живота вратио у Црну Гору да ту умре. Када је свог болесног перјаника посетио краљ Никола да му преда највише црногорско одликовање, ословио га је речима: Пеко, сури орле црногорских и херцеговачких планина, на шта му је Пеко узвратио: Господару, ја више нисам орао, јер ми је перје почупано. Поред Турака, и ти си га доста очерупао.
Пеко Павловић сахрањен је на цетињском гробљу а на његовом гробу је натпис:
Неустрашивом јунаку
прослављеном војсковођи у борбама против Турака
и борцу за народно ослобођење
захвални црногорски народ

dzumba:
Колико знам Ратко Павловић Ћићко, народни херој НОБ-а из прокупачког краја је из фамилије Пека Павловића.

JASON:
Ратко Павловић Ћићко потиче из познате топличке фамилије Павловића из Бериља код Прокупља. Пеко Павловић био је његов прадеда-стриц. У ратовима за ослобођење и уједињење, братство Павловића имало је видног учешћа. Ратков отац Вељко погинуо је у Балканским ратовима; у Топличком устанку стриц Божа био је писар код војводе Косте Пећанца; деду Лазара убили су Бугари за време устанка. Ратко је био шпански борац. Погинуо је под неразјашњеним околностима 26. априла 1943.

Governor:
Здраво ЈАСОН,
Морам примјетити да у твом тексту о Војводи Пеку Павловићу има пар случајних грешака...

Пеко је имао веома оштар сукоб са Књазом у ЦГ и његовим тастом Војводом Петром Вукотићем...Када је стигао у Прокупље и тамо се настанио па и превео 40ак чланова своје шире породице Књаз Никола је уложио протест код Краља Милана како може примити у своју земљу његовог противника и тако му јефтино уступити велики посјед и имање...Тада и починје сукоб Војводе Пека и Попа Мичете који је имао задатак од Обреновића да изврши притисак на Пека и његову породицу да напусти Србију...то је Пека и натјерало да се окрене Пашићу и припремању Тимочке буне...која је имала за циљ свргавање династије Обреновић. Када се сазнало да Војвода Пеко ради против Обреновића притисци на њега кулминирају најавом да ће бити протјеран а имање му одузето...Тих мјесеци се и десила погибија Попа Мирчете са којом Пеко нема никакве везе осим што је Попа убио један његов познаник иначе старосједјелац...име Вам је вјероватно познато. То убиство је Пековим противницима послужило као средство да се коначно он исели из Србије...Преко Бугарске одлази у Русију гдје бива примљен уз највише војне почасти као носилац неколико руских царских одликовања, у Русији су му синови били на школовању а касније Пеков старији син Томаш постаје пуковник, командовао је пуком, бригадом, а затим и 117. дивизијом, рањен је 5 пута,одликован је свим орденима са мачевима које може добити његов чин, као и крстом Св. Ђорђа и златним оружјем. Томашев син Илија био је капетан коњичког одреда царске руске војске рањаван је 3 пута и носилац је више руских одликовања. Последње године свог живота Војвода Пеко проводи на Цетињу и када га је тада још увијек Књаз Никола посјетио разговор је вођен искључиво о томе гдје би војвода желио да почива када се упокоји, он је том приликом одбио књажев предлог да он и Војвода Петар буду сахрањени заједно пред Цетињским манастиром као вјечна стража... Ратко Павловић Ћићко је унук Пековог брата Крста који се такође населио у Прокупље и тамо остао, убијен је од стране својих сабораца у току НОБ-а јер је био пријетња својом харизмом и политичким искуством које је стекао у Аустрији, Чешкој и Шпанији...Војвода Пеко Павловић Николић описан је у европској штампи ток времена као творац герилског ратовања на Балкану, стратег који је покорио и највјештије османске војсковође, о њему су писали Никола Тесла у својим биљешкама, Вук Караџић, Марко Миљанов, Гарибалди и други...сликали су га Чермарк и Јукаровски...о њему су писале паришке и бечке новине...Хвала што сте отворили ову тему!

JASON:
Здраво Governor,
У свом делу Земљописаније света Јоаким Вујић тврди да је у њему све што је речено тачно. Ја, морнар од Палубе, не могу да се закунем пред преосвећеном иконом свјатаго Прокопиа да је све тако било како сам овде сведочио и написао. То, уосталом, и није била моја намера.
Данас у П. живе бројни потомци Војводе Пека који једва да су и чули за свог славног претка, а што се тиче попа Мичета, он је сасвим заборављен.
Покушао сам да, ипак, нешто отргнем, бар за извесно време, од заборава и уколико моја прича (a не историјска нарација) буде било кога подстакла на размишљање и истраживање, онда моје казивање није било узалуд.

Navigation

 Message Index