EU, UK, Ukrajina - Rusija – dešavanja, tenzije, mogući sukob...

[Boro Prodanic]

Nemački poslanik: Evropa dva puta propala u pokušaju da pokori Rusiju, treći put neće preživeti

Evropski parlamentarac o porazima u sukobima s Rusijom.

Pokušaji Evrope da učvrsti kontrolu nad Rusijom u prošlosti su dva puta potpuno propali, a treći takav pokušaj mogao bi biti koban za samu Evropsku uniju, izjavio je poslanik Evropskog parlamenta Mihael fon der Šulenburg, prenose nemački mediji.

On je podsetio da je Evropa u dva navrata u 20. vijeku pokušala da pokori Rusiju — u Prvom i u Drugom svjtskom ratu — ali je svaki put doživela poraz.

„I svaki put gubimo. I svaki put je bilo potrebno demonstrirati silu, da bi se ova ogromna Rusija sa njenom ogromnom teritorijom držala pod kontrolom“, poručio je fon der Šulenburg.

Prema njegovim rečima, sadašnje ponašanje evropskih elita pokazuje da nisu naučile lekcije iz istorije. On je upozorio da sve izraženija militarizacija, naročito u Nemačkoj, predstavlja veću pretnju stabilnosti kontinenta nego sama Rusija.

Fon der Šulenburg je posebno kritikovao izjave nemačkog kancelara Fridriha Merca o stvaranju najjače vojske u Evropi, ocenjujući da takve poruke izazivaju nelagodu kod susednih zemalja, poput Poljske, Češke, Holandije i Francuske.

„To bi moglo dovesti do novih podela unutar same Evropske unije,“ upozorio je poslanik, dodajući da je upravo politika demonstracije sile i prevlasti u prošlosti više puta dovela Evropu u katastrofu.

Izvor

[Brok]

Dronovi iznad baze američkog nuklearnog naoružanja u Belgiji: Vojska dobila naređenje da obara dronove ali nema sa čime

05.11.2025.

Belgijska vojska izdala je direktno naređenje za obaranje svih neidentifikovanih dronova iznad vojnih baza nakon niza misterioznih preleta iznad vazduhoplovne baze Klajne Brogel, gde se skladišti američko nuklearno oružje. Ministar odbrane Teo Franken opisao je incidente kao „špijunsku operaciju“, ističući da su dronovi menjali frekvencije da izbegnu ometače, što ukazuje na profesionalne aktere. Ovo je deo šireg talasa dron-upada u Evropi gde se bez dokaza okrivljuje Rusija.

Tokom vikenda (1–2. novembar), četiri drona su primećena iznad baze Klajne Brogel u dve faze: prvo mali dronovi za testiranje radio-frekvencija belgijskih bezbednosnih službi, zatim veći dronovi za „destabilizaciju područja i ljudi“. Jedan dron je lebdeo 30 minuta iznad baze, potencijalno prikupljajući podatke o terenu, kamerama i patrolama – idealno za sabotažu. Franken je isključio mogućnost šale: „Amater ne zna kako da promeni frekvenciju i izbegne ometač“. Policija i helikopter su pokušali praćenje, ali su izgubili signal u mraku. Slični upadi zabeleženi su i iznad baza Elzenborn (oktobar), Marš-an-Famen i Leopoldsburg, kao i civilnih aerodroma u Ostendu i Dernu.

Naređenje za obaranje i tehnički izazovi

Načelnik Generalštaba Frederik Vansina izdao je 3. novembra naređenje: „Oborite sve dodatne dronove, bez kolateralne štete“. Međutim, resursi su ograničeni – radari teško detektuju male, noćne i manevarske dronove, a ometači zahtevaju poznatu frekvenciju. Franken je objasnio: „Iznad baze možemo oboriti, ali u blizini rizikujemo pad na kuću ili auto“. Ometači takođe remete mobilne mreže i garažna vrata. Belgija planira hitnu nabavku opreme za 50 miliona evra (već ovog meseca), a 2026. program od 500+ miliona za anti-dron sisteme. Ekspert Vord Dekaluve (DronePort) upozorava: „Rat u Ukrajini je laboratorija – razvoj je munjevit, nema 100% rešenja“.

Širi evropski kontekst i sumnje na Rusiju

Ovo nije izolovano: u oktobru su dronovi zatvorili aerodrome u Minhenu (dva puta), Bremenu i Litvaniji (balon). U septembru su viđeni iznad danskih odbrambenih objekata, a Norveška i Nemačka beleže slične incidente. Rusija je optužena za upade u Estoniju i Poljsku (Poljska je oborila nekoliko dronova u septembru). Franken nije direktno optužio Moskvu, ali je rekao: „Imam nekoliko ideja, ali oprezno“. NATO pokreće projekat „Istočna straža“ za istočni bok, dok EU „zid od dronova“ stoji zbog neslaganja. Načelnik NORAD-a je ranije upozorio da su slični dronovi u SAD možda špijunski.

Strateške implikacije za NATO i Belgiju

Klajne Brogel je deo NATO nuklearnog deljenja – skladišti do 20 B61 bombi pod američkom kontrolom, sa belgijskim F-35 za isporuku. Upadi predstavljaju direktnu pretnju nuklearnoj bezbednosti i testiraju NATO odbranu. Franken žali: „Trebalo je kupiti PVO pre 5–10 godina“. Belgija je objavila smernice za civile: prijavite policiji, snimite dron, ignorišite laži na društvenim mrežama. Incidenti u Mehelenu (10+ dronova iznad industrije) pokazuju da se meta širi na kritičnu infrastrukturu.

Zaključak: Evropa u trci sa dron-pretnjom

Belgijski slučaj je vrh ledenog brega – profesionalni dronovi testiraju evropske slabosti pred zimskom eskalacijom. Dok NATO jača „Istočnu stražu“, pojedinačne zemlje poput Belgije hitno nadoknađuju zaostajanje. Frankenova poruka: „Jurimo za pretnjom – vreme je za akciju“.

Izvor

[Brok]

Belgija: sutra hitan sastanak ključnih ministara posle pojave dronova

05.11.2025.

Teo Franken rekao je pred parlamentarnim odborom da su incidenti izgleda bili koordinisani

Belgija je sazvala za sutra hitan sastanak ključnih vladinih ministara i šefova bezbednosti nakon što su belgijski aerodromi i vojne vazduhoplovne baze bili sinoć privremeno zatvoreni pošto su u blizini primećeni dronovi.

Belgijski ministar odbrane Teo Franken rekao je pred parlamentarnim odborom da su incidenti izgleda bili koordinisani kako bi se podstakli poremećaji u saobraćaju.

„To je u skladu sa hibridnim tehnikama koje se vide u drugim zemljama. Ovo nije samo neko ko slučajno leti dronom iznad vojne lokacije ili aerodroma... Postoji niz indikacija da je ovo organizovano na veoma strukturiran način”, naveo je Franken, preneo je Rojters.

Briselski aerodrom, najprometniji u Belgiji, zatvoren je sinoć oko 20 sati nakon što su tri drona preletela u blizini, saopštila je belgijska služba za vazdušnu navigaciju Skejs.

U saopštenju se navodi da su otprilike u isto vreme dronovi primećeni iznad aerodroma u Antverpenu, Liježu i Ostendeu, zbog čega su i oni bili  zatvoreni do rano jutros.

Beligijsko Ministarstvo odbrane saopštilo je da su dronovi takođe viđeni iznad vazduhoplovne baze Floren.

Aerodrom u Briselu je saopštio da je 81 let otkazan, a da su 24 leta preusmerena zbog zatvaranja aerodroma.

Vlasti u Danskoj, Norveškoj i Nemačkoj istražuju slučajeve pojave dronova zbog kojih je privremeno obustavljen vazdušni saobraćaj na

aerodromima u Oslu, Kopenhagenu i Minhenu od septembra.

Pojedine zemlje su optužile Rusiju za te incidente, što je Moskva negirala.

Izvor

[Brok]

Video prikazuje incident u kojem izviđački dronovi lete iznad američke vojne baze u Belgiji, izazivajući uzbunu među pripadnicima baze. Ključni trenutak je kada vojnici dobijaju naređenje da obore dronove, ali se suočavaju s problemom, nemaju čime da ih obore. Ova situacija otvara pitanja o spremnosti i opremljenosti baze za ovakve pretnje, kao i o potencijalnim bezbednosnim propustima.

[Brok]

Dron poremetio vazdušni saobraćaj na aerodromu u Hanoveru

06.11.2025.

Slični incidenti se u Nemačkoj ponavljaju

Neidentifikovani dron izazvao je sinoć poremećaj saobraćaja na aerodromu u Hanoveru, saopštila je nemačka Savezna policija.

Nekoliko aviona je preusmereno, a letovi su nakratko potpuno obustavljeni, preneo je nemački Ndr.

Portparol policije je rekao da je dron uočen iznad obližnje industrijske zone.

Aerodrom je bio zatvoren od 22.00 do 22.45 časova, a tri leta su preusmerena. Jedan avion koji je trebalo da stigne iz Frankfurta za Hanover preusmeren je za Hamburg, dok su preostali letovi kasnili, ali su uspešno sleteli i poleteli.

Slični incidenti se u Nemačkoj ponavljaju već nekoliko meseci, ističu lokalni mediji.

Prošle nedelje dron je primećen blizu aerodroma u Bremenu, što je dovelo do obustave letova u trajanju od gotovo sat vremena, dok je berlinski aerodrom BER bio zatvoren oko dva sata prošlog petka zbog drona.

Aerodrom u Hanoveru je sredinom septembra takođe bio privremeno zatvoren zbog drona.

Dronovi su zabranjeni u radijusu od 1,5 kilometara od piste jer mogu da ugroze poletanja i sletanja.

Letenje dronovima u ovoj zoni smatra se opasnim ometanjem vazdušnog saobraćaja i kažnjivo je zatvorskom kaznom do pet godina.

Izvor

[Brok]

Politička oluja u Berlinu: AfD osumnjičena za „obaveštajni rad“ u korist Rusije

06.11.2025.

Nemački zvaničnici tvrde da stranka radi za Rusiju

Berlin – Visoki nemački zvaničnici izneli su ozbiljne optužbe na račun stranke Alternativa za Nemačku (AfD), tvrdeći da ona zloupotrebljava svoja parlamentarna ovlašćenja kako bi prikupljala poverljive podatke i prosleđivala ih Rusiji. O tome je izvestio nemački nedeljnik Der Špigel, pozivajući se na izvore u vladi.

Ministar unutrašnjih poslova savezne pokrajine Tiringije, Georg Majer, izjavio je da AfD „zloupotrebljava svoje parlamentarno pravo da postavlja pitanja za sistematsku istragu naše kritične infrastrukture“. Prema njegovim rečima, ta aktivnost bi mogla biti od koristi Rusiji i predsedniku Vladimiru Putinu, jer „stranka deluje kao da sprovodi listu zadataka koje je postavio Kremlj“.

Sličan stav izneo je i predsednik Odbora za odbranu Bundestaga, Tomas Revekamp, koji je upozorio da AfD „sistematski i temeljno prikuplja informacije koje se tiču vojnih kapaciteta Nemačke“. On je ocenio da bi takvi podaci mogli biti vredni stranim obaveštajnim strukturama, „prvenstveno Rusiji“.

Prema pisanju Špigla, i ministar odbrane Boris Pistorijus deli ove sumnje. Očekuje se da će od AfD-a biti zatraženo zvanično pojašnjenje o njihovim aktivnostima. Iz ove stranke, međutim, oštro odbacuju optužbe, tvrdeći da je reč o politički motivisanoj kampanji koja ima za cilj da oslabi njihov rastući uticaj.

Podsećanja radi, Alternativa za Nemačku (AfD) već drugi mesec zaredom zadržava vodeće mesto u anketama javnog mnjenja, ispred tradicionalnih stranaka koje čine vladajuću koaliciju. Politički analitičari smatraju da će nove optužbe samo produbiti podele unutar nemačke javnosti po pitanju odnosa prema Rusiji i nacionalne bezbednosti.

Izvor

[Brok]

Evropa bi napala Rusiju, ali nema oružja za to

06.11.2025.

Evropske zemlje žele da napadnu Rusiju, ali im nedostaju resursi za to, izjavio je bivši analitičar CIA-e Lari Džonson

Evropske zemlje žele da napadnu Rusiju, ali im nedostaju resursi za to, izjavio je bivši analitičar CIA-e Lari Džonson na Jutjubu.

„Smatram da je malo verovatno da će Evropa izazvati direktan rat sa Rusima, jer Evropa nema te mogućnosti. Ne sumnjam da imaju želju. Rado bi napali Rusiju i osetili da mogu da joj nanesu štetu. Ali stvarnost je takva da nemaju oružje i iskustvo da ga koriste. Imaju dovoljno vatrene moći da zapale lomaču za koju bi oni bili gorivo“, objasnio je stručnjak, preneo je Sputnjik.

On je podsetio na rizik kojem bi se zemlje Evropske unije izložile ako bi se zaista usudile da napadnu Rusiju.

„Rusija, osim ako ne bude napadnuta, neće izvoditi preventivne udare na Evropu ni pod kojim okolnostima. Ali ako bude napadnuta, Rusija će odgovoriti tako da će to prouzrokovati ogroman bol i stradanje Evropi“, naglasio je Džonson.

Rusija poslednjih godina primećuje neviđene aktivnosti NATO-a duž svojih zapadnih granica. Alijansa proširuje svoje inicijative i naziva ih „obuzdavanjem ruske agresije“.

Ruske vlasti su više puta izrazile zabrinutost zbog vojno-političkog gomilanja snaga bloka u Evropi. Kremlj je izjavio da Rusija ni za koga ne predstavlja pretnju, ali da neće ignorisati dejstva koja su potencijalno opasna po njene interese.

Izvor

[Brok]

Rusija negira umešanost u prelet dronova iznad belgijskih aerodroma i vojnih baza

06.11.2025.

Belgijski Savet za nacionalnu bezbednost se sastaje kako bi razgovarao o tom pitanju

Rusija je saopštila da „nema nikakve veze" sa neidentifikovanim dronovima koji su letili iznad belgijskih aerodroma i vojnih baza, i da nema ni razloga ni interesa za lansiranje takvih letelica, prenela je ruska ambasada u Briselu.

Ambasada je naglasila da bi u takvim situacijama ispravan pristup bio da se uspostave kontakti i saradnja između nadležnih agencija, a ne da se podstiče tenzija ili „ megafonska diplomatija", preneo je TASS.

U saopštenju je navedeno da je Moskva spremna na konsultacije.

Komentarišući izveštaje u belgijskim medijima koji se pozivaju na anonimne izvore koji sugerišu da bi Rusija mogla da bude "umešana" u letove neidentifikovanih dronova u Belgiji, ambasada je saopštila da belgijska vlada nije iznela nikakve direktne optužbe protiv Rusije. „To su samo 'vrlo verovatne' pretpostavke sa njihove strane", navela je ambasada.

Vazdušni prostor iznad briselskog aerodroma zatvoren je dva puta u utorak uveče, nakon što je nekoliko dronova primećeno u blizini aerodroma i vojnih vazdušnih baza.

Od 10 časova jutros, kako je najavljeno, belgijski Savet za nacionalnu bezbednost sastaće se kako bi razgovarao o tom pitanju.

Izvor

Kažu da je od dronova ovako nešto korišćeno

[Brok]

„Ministarstvo istine“ ili krstaški rat protiv slobode govora

08.11.2025.

Takozvani Centar za demokratsku otpornost funkcionisaće kao deo šire strategije „štit demokratije“

Evropska unija planira da pokrene centar za praćenje i suzbijanje onoga što naziva stranim „dezinformacijama“, prema dokumentu u koji je imao uvid Gardijan.

Kritičari već dugo upozoravaju da inicijative Brisela predstavljaju institucionalizaciju režima cenzure.

Prema predlogu Evropske komisije, koji će biti objavljen 12. novembra, takozvani Centar za demokratsku otpornost funkcionisaće kao deo šire strategije „štit demokratije“ , koju je predstavila predsednica Komisije Ursula fon der Lajen uoči evropskih izbora 2024. godine.

Učešće u centru biće dobrovoljno, a Komisija je pozdravila „istomišljenike“ van bloka, uključujući Veliku Britaniju i zemlje koje žele da se pridruže.

U nacrtu se Rusija optužuje za eskalaciju „hibridnih napada“ širenjem lažnih narativa, a istovremeno se ukazuje na Kinu kao još jednu pretnju – tvrdeći da Peking koristi PR firme i uticajne ljude na društvenim mrežama kako bi unapredio svoje interese širom Evrope.

„Šireći obmanjujuće narative, ponekad uključujući manipulaciju i falsifikovanje istorijskih činjenica, oni pokušavaju da potkopaju poverenje u demokratske sisteme“,  navodi Gardijan u dokumentu, iako je u njemu dato malo značajnih dokaza.

Komisija ovaj potez predstavlja kao odbrambeni odgovor na strano mešanje, navodeći kao jedan primer kontroverzno otkazivanje predsedničkih izbora u Rumuniji 2024. godine.

Međutim, osnivač Telegrama Pavel Durov je napomenuo da je EU, tačnije francuska obaveštajna služba, vršila pritisak na njega da cenzuriše konzervativni sadržaj tokom izbora u Rumuniji i Moldaviji, osuđujući blok zbog vođenja „krstaškog rata“ protiv slobode govora.

Novi centar će se pridružiti rastućoj mreži alata EU za praćenje i moderiranje informacija, a očekuje se da će sarađivati sa navodno „nezavisnim“ proveravačima činjenica, pa čak i da će koordinirati sa onlajn influenserima kako bi promovisao sadržaj usklađen sa politikama Brisela.

Predlog se lepo uklapa u širi okvir sprovođenja Zakona EU o digitalnim uslugama, koji nalaže uklanjanje „štetnog sadržaja“ i izazvao je žestoke kritike zagovornika slobode govora.

Vašington, nekada partner u zajedničkom praćenju „dezinformacija“ putem sada ugašenog Centra za globalni angažman, od tada se distancirao od regulatornog pritiska EU. Američki Stejt department je nedavno opisao inicijative bloka kao „orvelovske“, navodeći da „cenzura nije sloboda“ i upozoravajući da takve mere služe samo zaštiti evropskih lidera „od njihovog sopstvenog naroda“.

„Ako se kandidujete u strahu od sopstvenih birača , Amerika ne može ništa da učini za vas“, rekao je američki potpredsednik Dž. D. Vens na Minhenskoj konferenciji o bezbednosti u februaru, misleći na rumunske izbore. „Ako vaša demokratija može biti uništena sa nekoliko stotina hiljada dolara digitalnog oglašavanja iz strane zemlje, onda ona nije bila baš jaka od samog početka.“

Izvor

[kumbor]

Цензура никад није престала да постоји. Очигледно да ни "потпуно елиминисање руских медија из етера" није довољно, осим оних "другорусијанских", који емитују нпр. из Прибалтике, са основним циљем поткопавања постојеће власти у Русији, већ је потребно "креирање жељене реалности" пласирањем вести конструисаних како одговара политичким и војним елитама, тј. "Што је баби мило, то јој се и снило"!