Dešavanja u Venecueli

[MOTORISTA]

Watch as three Venezuelan troops use their jeep to smash through a security barrier, on the Simon Bolivar bridge, as they desert to neighbouring Colombia.



Izvor: AFP News Agency

[MOTORISTA]

Odbegli Madurovi vojnici - Oni žive život na ivici i otkrili su zbog čega je vojska još uvek uz predsednika Venecuele
M. B.  24.02.2019.

Pre mesec dana, Hari Solano bio je narednik u nacionalnoj gardi Venecuele. Sada je izgnanik koji se sastaje sa članovima opozicije u hotelima sa druge strane granice u Kolumbiji, uvek skenirajući prostoriju da vidi ko bi mogao da sluša.

Solano je deo grupe disidenta oružanih snaga koji su prošlog meseca pokušali da izvedu ustanak u Kotizu, predgrađu Karakasa. Njihov cilj bio je da stignu do predsedničke palate Miraflores i prisile Nikolasa Madura da napusti kancelariju. Ljudi su izašli na ulice u znak podrške, nasilni sukobi sa policijom trajali su nekoliko dana, ali njihov pokušaj je propao. Dvadesetak zaverenika je ubrzo uhapšeno, a brojni druge nisu videli od tad. Maduro je poslao jasno upozorenje za buduće disidenate: možda je oslabljen, ali za sada, on je još uvek taj koji komanduje polugama vlasti u Karakasu.

- Normalni vojnici, ljudi poput mene, pate isto kao i svi drugi. Strah drži niže redove vojske u redu. Strah je stvorio osećaj da ako progovore javno, biće mučeni i ubiće vas i vašu porodicu - kaže Solano. Vojni dezerteri su od posebnog interesa za obe strane u borbi za vlast u Venecueli. Huan Gvaido, lider opozicije i samoproklamovani privremeni predsednik, koji ima podršku SAD i desetine drugih zemalja, nije bio u stanju da ubedi vojsku da prebegne u dovoljno velikom broju da promeni odnos snaga.

Maduro i njegov prethodnik Ugo Čaves, osvojili su lojalnost visokih oficira raskošnim nagrađivanjem, promovišući njih više od hiljadu do čina generala, deljenjem unosnih pozicija u državnoj naftnoj kompaniji PDVSA, ali i navodno zatvaranjem očiju na umešanost u trgovinu drogom, ilegalno rudarstvo i iznude. Solano zna iz prve ruke šta znači suprotstaviti se Maduru. On tvrdi da je su njegovu bratanicu silovali i mučili pripadnici vojne obaveštajne službe DCGIM, kada su saznali za njegovu umešanost u ustanak prošlog meseca. Solano je već počeo komplikovan put do Kolumbije, kada je njegova kuća je opljačkana, a ostali članovi njegove porodice zatočeni.

- Vlast je mafija koja kontroliše ljude samo sa nasiljem. Oni već znaju da su ljudi u svojim srcima uz Gvaida, pa moraju da pribegavaju varvarstvu - tvrdi on. Raul Danijel Alvarenga, stariji vodnik u vojsci Venecuele, služio je od 1997. do 2013. godine, kada je podneo ostavku u znak protesta i pobegao iz zemlje.

- Moj beg u Kolumbiju je kao film - kaže on i dodaje da je to podrazumevalo izbegavanje policiju i spavanje u skloništima za beskućnike. Šest godina kasnije, Alvarenga kaže da i dalje živi na ivici - Uvek sam spreman. Na žalost, u Venecueli ako te uhvate, fizički i psihički će te mučiti - kaže on. Broj dezertera raste, ali uglavnom među oficirima koji su sigurno van Madurovog domašaja. Venecuelanski ataše za odbranu u ambasadi u Vašingtonu objavio je prošlog meseca da podržava Gvaida. I nekoliko drugih generala promenili su stranu. U četvrtak, i bivši šef špijuna stao je iza mladog lidera opozicije. Krajem januara, Gvaido apelovao je na vojne baze širom zemlje, obećavajući u pismu poslatom svim vojnicima da biti amnestirani ako "doprinesu ponovnom uspostavljanju demokratskog poretka".

- Nećete naći ni sigurnu luku, ni lak izlaz ili beg. Izgubićete sve. Mi tražimo mirnu tranziciju vlasti, ali sve opcije su otvorene - rekao je Donald Tramp u govoru na Floridi, oživljavajući strahovanja da je vojna intervencija na stolu.

------------------------------------------------------------------------------------------

Pompeo: Maduro je bolesni tiranin
Tanjug  24.02.2019.

Američki državni sekretar Majk Pompeo je odluku predsednika Venecuele da spreči dostavljanje humanitarne pomoći toj zemlji, nazvao potezom "bolesnog tiranina".

On je u intervjuu za CNN rekao da će SAD preduzeti dalje akcije kako bi izvršile dalji pritisak na Madura, nakon što je poginulo nekoliko ljudi u sukobima sa vojskom koja je, kako se navodi, blokirala da humanitarna pomoć pristigne u zemlju. "Biće uvedene još jače sankcije. Mislim da možemo i da obezbedimo još više humanitarne pomoći. Naći ćemo načine da hrana stigne do ljudi kojima je potrebna", rekao je Pompeo. On je dodao da, ukoliko bi vojska Venecuele, koja podržava Madura, počela da štiti narod, "desile bi se dobre stvari", među kojima je i obnova bogatstva zemlje. "Ubeđen sam da će narod Venecuele osigurati da su Madurovi dani odbrojani", rekao je Pompeo.

----------------------------------------------------------------------------------------

Predsednik Kolumbije obišao granicu sa Venecuelom
Tanjug  24.02.2019.

Kolumbijski predsednik Ivan Duke obišao je danas most Simon Bolivar koji povezuje Kolumbiju i Venecuelu kako bi se upoznao sa situacijom nakon jučerašnjih sukoba.

"Poslali smo reči podrške venecuelanskoj braći koja žele da ostvare slobodu u svojoj zemlji", napisao je Duke na Tviteru. Iz Kolumbije je juče krenuo konvoj s humanitarnom pomoći, ali ga je na granici s Venecuelom dočekala venecuelanska vojska, koja je upotrebila i suzavac. Dva kamiona su zapaljena. Kolumbijske vlasti zatvorile su na dva dana granične prelaze sa Venecuelom kako bi ustanovili kolika je šteta naneta infrastrukturi, prenosi TASS.

Prema navodima kolumbijskog ministarstva spoljnih poslova, u sukobima je povređeno 285 osoba. Kolumbija podržava venecuelanskog opozicionog lidera Huana Gvaida, koji se proglasio za privremenog predsednika i taži ostavku aktuelnog predsednika NIkolasa Madura.

---------------------------------------------------------------------------------

Novi sukobi demonstranata i vojske na granici Venecuele i Brazila
Tanjug , Srna  24.02.2019.

Novi sukobi izbili su danas između demonstranata i pripadnika venecuelanske Nacionalne garde na granici sa Brazilom.

Desetine Venecuelanaca koji su došli u pogranični brazilski grad Pakarajma, zasuli su preko zatvorene granice kamenicama venecuelanske snage koje su odgovorile suzavcem. Prema rečima zvaničnika brazilskog grada Roraime, povređene su najmanje 22 osobe. Brazilska TV stanica "Globo" emitovala je snimak na kom se vidi kako se brazilski vojnik približava granici i poziva venecuelanske vojnike na smrirenost, a od demonstranata i novinara je zatražio da se odmaknu, prenosi AP.

U subotu je kampanja slanja humanitarne pomoći, koju su inicirale SAD, naišla na snažan otpor venecuelanskoh bezbednosnih snaga koje su ispaljivale suzavac na demonstrante, a u sukobima je stradalo dvoje i povređeno oko 300 ljudi. Sukobi su trajali tokom celog dana na dva mosta koji povezuju Venecuelu s Kolumbijom.

-------------------------------------------------------------------------

Pens u Bogoti objavljuje jasne akcije za krizu u Venecueli
Tanjug  25.02.2019.

Američki potpredsednik Majkl Pens objaviće danas "konkretne korake" i "jasne akcije" u vezi s krizom u Venecueli kada se u Bogoti bude sastao sa regionalnim liderima.

To je najavio neimenovani zvaničnik američke adminstracije koji nije želeo da iznese detalje novih mera, prenela je agencija Rojters. Pens će govoriti na skupu regionalnih lidera "Grupe iz Lime", a pre toga planirano je njegov sastanak s vođom venecuelanske opozicije Huanom Gvaidom. "Ono što se juče dogodilo neće nas odvratiti da humanitarnu pomoć dopremimo Veneculi. Potpredsednik (Pens) će objaviti konkretne korake. Možete da očekujete da sutra objavi jasne akcije kada bude govorio na sastanku Grupe iz Lime", naveo je neimenovani zvaničnik.

Na pitanje da li će SAD obezbediti vojnu silu, ako to Gvaido bude tražio, zvaničnik je odgovorio da će Pens saslušati njegove sugestije i preneti ih američkom predsedniku Donaldu Trampu. U petak je jedan drugi neimenovani američki zvaničnik rekao novinarima da će Pens biti spreman da objavi u Bogoti nove sankcije, ako izbije nasilje zbog humanitarne pomoći. Gvaida su SAD i još oko 50 zemalja priznali kao privremenog predsednika Venecule. Gvaido je, kako navodi AP, i sam potvrdio da će se sastati sa Pensom i da je vanredno okupljanje "Grupe iz Lime", koju mahom čine latinoameričke zemlje u kojima su na vlasti konzervativci, sazvano kako bi diplomate iz regiona raspravljale o krizi u Venecueli.

Gvaido je sinoć na Tviteru objavio da predlaže međunarodnoj zajednici da drži sve opcije otvorene kako bi se oterao sa vlasti predsednik Nikolas Maduro, nakon što je upotrebio vojsku da bi blokirao ulazak humanitarne pomoći u Venecuelu. "Današnji (subotnji) događaji teraju me na odluku: Da formalno predložim međunarodnoj zajednici da moramo da držimo sve opcije otvorene kako bi se osigurala sloboda naše zemlje, koja se bori i koja će nastaviti da se bori", tvitovao je Gvaido. Gvaidov poziv usledio je nakon turbulentnog dana tokom kojeg je kampanja slanja humanitarne pomoći, koju su inicirale SAD, naišla na snažan otpor venecuelanskoh bezbednosnih snaga koje su ispaljivale suzavac na demonstrante, a u sukobima je stradalo dvoje i povređeno oko 300 ljudi.

Navodi se da su sukobi trajali tokom celog dana na dva mosta koji povezuju Venecuelu sa Kolumbijom, a Gvaido je u više navrata pozivao vojsku da mu se pridruži u borbi protiv Madurove "diktature". Prema tvrdnji kolumbijskih vlasti, više od 60 venecuelanskih vojnika odazvalo se tom pozivu i dezertiralo, ali se većinom radi o niže rangiranim pripadnicima vojske, dok su komandanti i dalje lojalni Maduru.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Pens i Gvaido danas u Bogoti
I. STANOJEVIĆ   25. februar 2019.

Predsednika Venecuele napustilo 60 pripadnika Vojske, opozicija traži intervenciju Amerike

STRAVIČNE slike iz Venecuele obilaze svet. Posle sukoba državnih snaga bezbednosti sa civilima prilikom istovara kamiona sa humanitarnom pomoći čiji je ulazak zabranio predsednik Nikolas Maduro, stvari su se potpuno otrgle kontroli. Prema izveštajima zapadnih agencija, četvoro ljudi je poginulo, među kojima i jedan dečak (14). Oko 300 civila stradalo je od suzavca, a zabeleženi su i slučajevi gubitka vida.

Lider opozicije Huan Gvaido je objavio na "Tviteru" svoj predlog međunarodnoj zajednici da drži sve opcije otvorene da bi se Maduro oterao sa vlasti, naročito pošto je upotrebio vojne trupe da blokira ulazak humanitarne pomoć u zemlju u kojoj ljudi gladuju, a bolesni nemaju lekove. Gvaido je apelovao na "slobodoumne nacije sveta da razmisle o svim merama koje bi mogle da stanu na put Madurovoj samovolji i krvoproliću". Juče je na ovaj poziv stigao odgovor iz Brisela. Šefica EU za spoljnu politiku Federika Mogerini je istakla da "Unija izričito odbacuje upotrebu naoružanih neregularnih trupa koje pucaju u civile i pripadnike parlamenta Venecuele sprečavaju da preuzmu humanitarnu pomoć".

Britanski Bi-Bi-Si napominje da je Gvaido najavio svoju nameru da učestvuje u skupu latinoameričkih država, koji se danas održava u Bogoti, uprkos zabrani napuštanja zemlje koju mu je izrekao Maduro. Svoj dolazak na ovaj skup potvrdio je u nedelju američki potpredsednik Majk Pens koji namerava da se, tom prilikom, sastane sa Gvaidom, kog su SAD i još oko 50 zemalja priznale kao privremenog predsednika Venecule. Neimenovani savetnik potpredsednika SAD tvrdi da je planirano da sastanak ove dvojice bude održan na marginama skupa regionalnih lidera "Grupe iz Lime". Vanredno okupljanje ove grupe, koju mahom čine latinoameričke zemlje gde su na vlasti konzervativci, sazvano je da bi diplomate iz regiona raspravljale o krizi u Venecueli.

Više od 60 pripadnika venecuelanske vojske i ostalih bezbednosnih struktura, prebeglo je, tokom vikenda, u Kolumbiju. Prema zvaničnim podacima migracione službe u Bogoti, u pitanju su 53 službena lica. Oni su emigrirali preko granice u kolumbijskom departmanu Severni Santander, a još osmoro njih to je učinilo preko departmana Arauka. Određeni broj njih odmah je javno priznao Gvaida kao predsednika zemlje. U pitanju su niže rangirani pripadnici vojske, dok su komandanti i dalje lojalni Madurovoj socijalističkoj vladi. Na društvenim mrežama se pojavio snimak jednog majora kako kroz megafon govori da će se priključiti "borbi za slobodu" i prihvatiti amnestiju koju nudi opozicija.

- Ušlo je više od 60 razoružanih vojnika, pojedini i sa činovima - potvrdio je kolumbijski kancelar Karlos Olmes Truhiljo. - Oni su nedvosmisleno pokazali gubitak poverenja u Madurov uzurpatorski režim. Prebegli pripadnici bezbednosnih snaga zatražiće zaštitu od kolumbijskih vlasti, a među njima su pripadnici nacionalne garde, vojske, policije, specijalnih snaga.

Dok Gvaido neprekidno insistira na činjenici da je njegovim sunarodnicima neophodna pomoć u hrani i lekovima, Maduro ponavlja da je u pitanju zavera u kojoj SAD, pod plaštom humanitarnih konvoja, žele da ubace novac i oružje u Venecuelu, koje bi opozicija iskoristila da njega smeni. Svetski mediji podsećaju da je, od 2015. godine, najmanje 2,7 miliona ljudi izbeglo iz ove latinoameričke zemlje.

SA REČI NA DELA

AMERIČKI državni sekretar Majk Pompeo je na "Tviteru" osudio "napade na civile u Venecueli od strane Madurovih batinaša". On je najavio da će SAD preduzeti potrebne mere. "Sada je vreme da se dela, kako bi se podržale potrebe očajnog venecuelanskog naroda", kazao je Pompeo. "Uveren sam da su zahvaljujući Venecuelancima Madurovi dani odbrojani", rekao je Pompeo. Na pitanje da li će SAD pribeći sili, nije isključio tu mogućnost.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Комесарка УН за људска права осудила насиље у Венецуели
недеља, 24.02.2019.

ЖЕНЕВА- Висока комесарка УН за људска права и бивша председница Чилеа Мишел Башеле осудила је насиље у пограничним областима Венецуеле, у која је опозиција покушала да достави пошиљке међународне хуманитарне помоћи.

Башеле је посебно критиковала, како је рекла, прекомерну употребу силе безбедносних снага Венецуеле, као и учешће провладиних група у насиљу, истичући да су најмање четири особе погинуле, а више од 300 повређено у протекла два дана. „Венецуеланска влада мора да спречи прекомерну употребу силе њених снага против ненаорузаних учесника протеста и обичних грађана”, рекла је Башеле.

Она је позвала владу социјалистичког председника Николаса Мадура да обузда провладине групе које наводно користе силу против демонстраната. У суботу је кампања слања хуманитарне помоћи, коју су иницирале САД, наишла на снажан отпор венецуеланскох безбедносних снага које су испаљивале сузавац на демонстранте, а у сукобима је страдало двоје и повређено око 300 људи. Сукоби су трајали током целог дана на два моста који повезују Венецуелу с Колумбијом, преноси Танјуг.

Нови сукоби у Венецуели на граници са Бразилом

КАРАКАС - Нови сукоби избили су између демонстраната и припадника венецуеланске Националне гарде на граници са Бразилом.

Десетине Венецуеланаца који су дошли у погранични бразилски град Пакарајма, засули су преко затворене границе каменицама венецуеланске снаге које су одговориле сузавцем. Бразилска ТВ станица „Глобо” емитовала је снимак на ком се види како се бразилски војник приближава граници и позива венецуеланске војнике на смиреност, а од демонстраната и новинара је затражио да се одмакну, преноси АП.

Гутереш шокиран због смрти цивила у Венецуели

ЊУЈОРК - Генерални секретар УН Антонио Гутереш апеловао је да се по сваку цену избегне насиље у Венецуели, наводећи да је „шокиран и растужен” што је неколико цивила изгубило живот у окршају с венецуеланском војском.

Гутереш је апеловао и да се „убојита сила не користи без обзира на околности”. Он је позвао на смиреност, а од свих актера затражио да смире тензије и уложе све напоре да се избегне даља ескалација, преноси Блумберг. У суботу је кампања слања хуманитарне помоћи, коју су иницирале САД, наишла на снажан отпор венецуеланских безбедносних снага које су испаљивале сузавац на демонстранте, а у сукобима је страдало двоје и повређено око 300 људи. Сукоби су трајали током целог дана на два моста који повезују Венецуелу са Колумбијом, преноси Танјуг.

Izvor: www.politika.rs

[kumbor]

Оvo znači samo jedno:
"PREJ FJALEVE NE VEPRA"
"SA REČI NA DELA" - natpis na zgradi u Prištini, 80ih godina! Oni koji misle da su gazde od ovoga Sveta rešili su da ruše Madura čak i vojnom intervencijom. Maduro mi se uopšte ne dopada, prebogata zemlja gladuje kao posledica katastrofalne politike, ali pretnje vojnom intervencijom!?

[MOTORISTA]

Vašington traži hitnu sedinicu Saveta bezbednosti UN zbog Venecuele
Tanjug  25.02.2019.

Sjedinjene Države su zatražile hitnu sednicu Saveta bezbednosti UN za utorak kako bi raspravljali o situaciji u Venecueli pošto su snage predsednika Nikolasa Madura sprečile tokom vikenda konvoje sa stranom humanitarnom pomoći da uđu u zemlju, saopštile američke diplomate, javlja Rojters.

Vašington vriši pritisak na 15-člani Savet da formalno pozove na slobodne i poštene predsedničke izbore u Venecueli uz prisustvo međunarodnih posmatrača, što je podstaklo Rusiju da predloži drugačiji nacrt rezolucije. U takvoj situaciji nije jasno da li i kada bilo koji od predloga nacrta rezolucije može biti stavljen na glasanje u Savet, prenosi agencija.

--------------------------------------------------------------------------------

Šef diplomatije Kolumbije: Gvaido dobio ozbiljne pretnje smrću
Tanjug  26.02.2019.

Ministar spoljnih poslova Kolumbije Holmes Truhiljo izjavio je večeras da se venecuelanski opozicioni vođa Huan Gvaido i njegova porodica suočavaju s "ozbiljnim i kredibilnim" pretnjama po njihove živote.

AP prenosi da je Truhiljo poručio da će, ukoliko te pretnje budu ostvarene, to voditi snažnom međunarodnom odgovoru predsedniku Venecuele Nikolasu Maduru. Truhiljo je optužbe izrekao na zatvaranju sastanka Grupe iz Lime, regionalnog bloka koji okuplja mahom latinoameričke zemlje gde su na vlasti konzervativci, kojem je prisustvovao potpredsednik SAD Majk Pens. AP navodi da šef kolumbijske diplomatije nije ponudio bilo kakve detalje u vezi sa navodnom zaverom protiv Gvaida i njegove porodice, kazavši samo da će Maduro biti odgovoran ukoliko iko od njih bude povređen.

Navodi se da je Grupa iz Lime zajedno sa Gvaidom objavila deklaraciju u 18 tačaka u kojoj se ponavlja poziv venecuelanskoj vojsci da prizna Gvaida za vrhovnog komandanta, a takođe se od Međunarodnog krivičnog suda traži da razmotri slučaj Madurovog blokiranja ulaska hrane i lekova u Venecuelu kao zločin protiv čovečnosti i Ujedinjene nacije se pozivaju da se više uključe u rešavanju.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Бразил не допушта војну интервенцију са своје територије
понедељак, 25.02.2019.

БОГОТА - Бразил ни под каквим околностима неће дозволити да Сједињене Америчке Државе са његове територије војно интервенишу у Венецуели, изјавио је потпредседник Бразила Амилтон Моурау.

У интервјуу за бразилску телевизију Глобо Њуз, Моурау је рекао да ће Бразил учинити све што може како би избегао сукоб са суседном Венецуелом. Потпредседник Бразила интервју је дао из Боготе, где је присуствовао састанку Лима групе, посвећеном мирном решењу кризе у Венецуели, наводи Ројтерс. Моурау је на навео и да бразилски званичници верују у дипломатски и међународни економски притисак, додаје АП, преноси Танјуг.

------------------------------------------------------------------------

Мадуру истиче време
Аутор: Јелена Стевановић понедељак, 25.02.2019.

Следећа смена власти у режији Вашингтона могла би да се одигра у земљи са највећим светским резервама нафте

Иако је земљу са највећим светским резервама нафте, богату и гасом, златом и дијамантима, довео до просјачког штапа, Николас Мадуро за све невоље у Венецуели криви „амерички империјализам”. Свестан да ће призвати сећања на дугу историју америчког мешања по Латинској Америци, шеф владе у Каракасу помиње ову и сличне синтагме кад год му се укаже прилика. „Не желимо поново гринго интервенције. САД покушавају да изведу државни удар и инсталирају послушничку владу да би заштитиле своје интересе у Венецуели”, казао је недавно наследник Уга Чавеза, обраћајући се подржаваоцима са балкона председничке палате Мирафлорес.

Управо би смена Мадуровог режима била циљ нове америчке интервенције  у Латинској Америци. Доналд Трамп је изјавио да не искључује ниједно, па ни војно решење и за легитимног венецуеланског председника признаје тамошњег опозиционара Хуана Гваида. Прошлог месеца се Гваидо, први човек скупштине, прогласио за шефа државе до расписивања слободних и фер избора уз благослов САД, Канаде и већине латиноамеричких и европских земаља. Бела кућа је затражила да се Мадуро повуче, али није незамисливо да ће га, ако буде одбијао да оде, она „погурати” из палате Мирафлорес. Шеф владе у Вашингтону окружен је спољнополитичким јастребовима – саветником за националну безбедност Џоном Болтоном, државним секретаром Мајком Помпеом и специјалним изаслаником за Венецуелу Елиотом Ејбрамсом.

Хладни рат као окидач

Како амерички историчар Џон Коутсворт пише у часопису „Ревиста” у издању Универзитета Харвард, Сједињене Државе су од 1898. до 1994. године 41 пут успешно извеле смену власти у Латинској Америци. Директно су интервенисале 17 пута, шаљући војску и обавештајце или ангажујући локално становништво које је радило за америчке службе. У осталим случајевима главну улогу су имали Латиноамериканци, али њихове групе не би освојиле власт без подршке Вашингтона. Овде нису урачунати примери кад су се САД умешале да би заштитиле савезнике да не буду уклоњени с власти. Нису побројани ни пропали амерички покушаји свргавања непожељних латиноамеричких владара, попут инвазије у Заливу свиња на Куби, коју су извели Централнообавештајна агенција (ЦИА) и кубански мигранти у САД у намери да оборе Фидела Кастра.

Према подацима невладиног њујоршког института „Глоубал полиси форум”, САД су од свог настанка до 2005. јужно од своје границе интервенисале око 80 пута. Доктрина шефа Беле куће Џејмса Монроа је 1823. установила да Вашингтон неће толерисати мешање европских земаља у Латинској Америци. Да у целој западној хемисфери види америчку зону утицаја потврдио је и председник Теодор Рузвелт, који је 1904. истакао да ће се САД мешати у унутрашње послове латиноамеричких земаља кад год буду сматрале да је то потребно.

Замајац америчког интервенционизма стигао је са хладним ратом, кад су се на простору од Тихуане до Огњене земље, који Америка сматра својим двориштем, будили прогресивни покрети, оспоравајући огромне друштвене и економске разлике међу грађанима. Зато што је у левичарским владама видео претњу по америчке компаније и опасност од ширења социјализма и совјетског утицаја у западној хемисфери, Вашингтон је помагао свргавање непожељних и устоличење десничарских владара. У Бразилу је 1964, уз помоћ ЦИА, изведен државни удар, после чега је на власт дошла војна хунта, која је управљала највећом јужноамеричком земљом 20 година. Уживала је подршку најмоћније државе на планети иако је хапсила политичке противнике и убила и мучила најмање 500 људи.

Кад је Салвадор Аљенде као марксиста дошао на чело Чилеа 1970, у Авенији Пенсилванија су помислили да би Сантијаго могао да крене стопама Хаване и национализује америчке компаније. Зато је ЦИА 1973. подржала генерала Августа Пиночеа, који је војним пучем свргао Аљендеа и завео диктатуру. Током Пиночеове владавине побијено је више од 3.000 људи, али то није угрозило његово савезништво са најјачом суперсилом.

И Бразил и Чиле су касније демократизовани и двехиљадитих су, што се дешавало и другде у региону, бирали социјалистичке лидере (Лула да Силва и Дилма Русеф у Бразилу и Мишел Башеле у Чилеу). Ипак, левичарски талас је заустављен, и десница данас влада у свим јужноамеричким државама, изузев у Боливији, Уругвају и Венецуели. У Бразилији је почетком године на власт дошао крајњи десничар Жаир Болсонаро, познат по величању двадесетогодишње бразилске диктатуре.

Централноамерички каравани као бумеранг

Болсонаро је омиљен у Трамповој администрацији, која жели да подигне зид на граници са Мексиком да би спречила долазак имиграната, међу којима преовладавају грађани Гватемале, Хондураса и Салвадора. Како пише „Хафингтон пост”, данашњи каравани на улазу у Калифорнију или Тексас су посредна последица вишедеценијског мешања Вашингтона у централноамеричка збивања. САД су свргле демократски изабрану гватемалску владу 1954. јер је њена аграрна реформа претила да оштети америчку компанију „Јунајтид фрут компани”. Осамдесетих се Вашингтон ангажовао у Никарагви да би подржао десничарске побуњенике у борби против социјалистичке сандинистичке владе. Потпиривање сукоба је изазвало деценију насиља у Никарагви и живот је изгубило 50.000 људи. Како конгресмени нису дозволили председнику Роналду Регану да финансира антикомунистичке побуњенике познате као „Контрас”, његова администрација је тајно и илегално продавала оружје Ирану и слала паре у Никарагву без сазнања и одобрења Капитола.

Америка је стајала и иза Мануела Норијеге, који је обучаван у америчкој војној бази, да би касније почео да ради за ЦИА. После државног удара и доласка војне хунте на власт у Панами, Норијега се пео у хијерархији, да би 1983. постао де факто владар. Остао је амерички партнер и кад је у Стејт департменту постало јасно да он контролише шверц дроге и прање новца. Легендарни амерички истраживачки новинар Симор Херш је у „Њујорк тајмсу” 1986. писао да је „војни заповедник Панаме, земље од виталног значаја за САД у Латинској Америци, умешан у прање новца и трговину наркотицима а снабдевао је и латиноамеричке герилце оружјем”. Како је објаснио Херш, вашингтонски званичници су затварали очи пред овим чињеницама јер је Норијега сарађивао са америчким службама и дозвољавао трупама Пентагона да буду у Панами. Кад је Норијега коначно изгубио америчку наклоност, то је изазвало још једну интервенцију Вашингтона. Пошто је у САД подигнута оптужница, председник Џорџ Буш старији наредио је инвазију са 28.000 војника. Норијега је доведен у САД, где је и осуђен. Панама је и пре и после њега била место где се перу паре. Да је тако и данас, показали су „панамски папири”, откривши 2016. да се на размеђи два континента отварају фиктивне компаније да би бизнисмени и политичари из целог света сакрили богатство и утајили порез и да би се нарко-дилери укључили у регуларне токове новца.

Према критичарима Западног крила, иако капитализам никад није био стварно угрожен у Латинској Америци, нити је она  била безбедносна претња по Вашингтон, Сједињене Државе су одлучивале да се мешају, навлачећи омразу у добром делу западне хемисфере. Зато Мадуро за обележја своје владавине – хиперинфлацију, несташице хране, лекова и струје, презадуженост код Русије и Кине и хапшења опозиционара – криви „гринго интервенционизам”. Мада америчке компаније и данас послују у Венецуели и купују тамошњу нафту, Вашингтон очекује од нове владе у Каракасу да буде отворенији према капиталу из Сједињених Држава. Уколико помогне свргавање Мадуровог режима, Трампова администрација рачуна с тим да ће Гваидо ослабити и везе које су чависти изградили са америчким ривалима.

Искуство из Салвадора и Никарагве за Венецуелу

За човека који тврди да жели да се држи подаље од страних сукоба и ратова, Доналд Трамп је направио чудан избор кад је за специјалног изасланика за Венецуелу недавно одабрао осведоченог спољнополитичког јастреба с интервенционистичким искуством у Латинској Америци. Као високи званичник Реганове владе, Елиот Ејбрамс је прикривао доказе о томе да је салвадорска хунта, која је уживала америчку подршку, масакрирала хиљаду цивила у једном селу. Током сукоба за време војне управе живот је изгубило 70.000 грађана Салвадора.

Ејбрамс је био и истакнута личност скандала познатог као Иран – Контра, кад је вашингтонска администрација незаконито продавала оружје Ирану да би без знања и одобрења Капитола финансирала антикомунистичке побуњенике у Никарагви (Контрас). Због тога што је о афери лагао у Конгресу, осуђен је на затворску казну, али је помилован за време Буша старијег. Буш млађи га је вратио у администрацију, где се истакао као архитекта инвазије на Ирак и подржавалац неуспелог државног удара против Чавеза 2002. Један је од ретких критичара републиканског кандидата на изборима 2016. коме је пошло за руком да уђу у садашњу владу.

Док су многи републиканци и неоконзервативци честитали Трампу на одабиру, Ејбрамсу се најгласније супротставила Илхан Омар, демократкиња која од ове године на Капитолу представља изборну јединицу из Минесоте. Муслиманска конгресменка сомалијског порекла пита се како да законодавци верују званичнику који је кривично осуђен због лагања у Конгресу. На критику да је незамисливо да ће Ејбрамс бити посредник који ће довести до преговора и мирног разрешења кризе, специјални изасланик одговара: „Нисмо усредсређени на догађаје из осамдесетих већ на догађаје из 2019.”

Izvor: www.politika.rs

[dark-bullet]

Оvo znači samo jedno:
"PREJ FJALEVE NE VEPRA"
"SA REČI NA DELA" - natpis na zgradi u Prištini, 80ih godina! Oni koji misle da su gazde od ovoga Sveta rešili su da ruše Madura čak i vojnom intervencijom. Maduro mi se uopšte ne dopada, prebogata zemlja gladuje kao posledica katastrofalne politike, ali pretnje vojnom intervencijom!?

Pa šta drugo? Luđak Maduro je prešao sve granice razuma, sad sledi gola sila i njegovo micanje sa uzurpatorskog položaja za svaku cenu.

[lovac]

Pa šta drugo? Luđak Maduro je prešao sve granice razuma, sad sledi gola sila i njegovo micanje sa uzurpatorskog položaja za svaku cenu.

Hoće li biti isti scenario kao u Libiji? I Gadafija su smatrali ludakom - a sad se potvrdilo da je čovek bio sasvim na svom mestu, ali se borio za svoju zemlju i svoj narod. Borio se za interes Libije.

Ubiće Madura, na isti način kao i Gadafija i onda će nastati haos u zemlji. Počeće bratoubilački rat, a naftu će da crpe ''demokratske'' kompanije iz ''demokratskih'' zemalja, za sitne pare.
Hoće li išta ostaviti venecuelanskom narodu ili će ih prepustiti bedi?
Hoće li demokratska GB vratiti zlato koje su praktično ukrali od Venecuele?
Hoće li ''demokratske'' banke vratiti Venecueli novce koji leže u njihovim sefovima i koje koriste za vlastite investicije?

Zar nije licemerno: USA su uvele potpunu ekonomsku blokadu Venecuele - doveli zemlju do prosjačkog štapa, a sada šalju ''humanitarnu'' pomoć sa nekoliko kamiona. Sa kim se taj ''demokratski'' svet sprda?

Ima puno pitanja - ali najbitnije je to dokle će se ''demokrate'' petljati u unutrašnje stvari malih zemalja koje su bogate prirodnim resursima, u kojima nije marionetska vlast koja bezuslovno sluša šta veliki brat zapoveda i koje nemaju mogućnosti da se odbrane od njihove ''demokratije'' ?

[MOTORISTA]

Европа и Латинска Америка против војне интервенције у Венецуели
Аутор: Јелена Стевановић среда, 27.02.2019.

Како ни САД ништа нису предузеле, смену Мадуровог режима уз помоћ страних трупа једино заговара опозиција

Хаун Гваидо није добио од Мајка Пенса помоћ којој се надао (Фото: EPA/Mauricio Duenas Castaneda)
Дан Д је дошао и прошао, а да влада у Каракасу није, како су очекивали њени противници, сломљена, па античависти све отвореније заговарају страну војну интервенцију, али не наилазе на очекивано разумевање, чак ни у САД.

Хуан Гваидо, опозициони лидер који се прошлог месеца прогласио за председника, тврдио је да ће протекли викенд бити одлучујући за судбину наследника Уга Чавеза. Гваидоови подржаваоци су пробали да на граници са Колумбијом и Бразилом пробију владину блокаду америчке хуманитарне помоћи, а у сукобима грађана и оружаних снага погинуло је најмање осморо људи. Како се није остварило очекивање да ће војска пропустити конвој са храном и лековима и прећи на страну опозиције, чиме би председник Николас Мадуро остао без ударне песнице режима, испоставило се да то није био преломан тренутак за боливарску републику.

Видевши да је армија и даље уз председника, опозициони лидер је позвао међународну заједницу да „не искључује ниједну могућност за ослобађање” Венецуеле, што је подсетило на изјаву Доналда Трампа да не искључује ниједно, па ни војно решење за јужноамеричку државу. Још отворенији је био други опозициони лидер Хулио Борхес, који је са „Твитера” затражио „силу против диктатуре”. Према оцени венецуеланског министра спољних послова Хорхеа Ареазе за амерички „Димокраси нау”, државни удар у Венецуели је пропао, због чега противници власти сад хоће рат.

Латиноамеричке и европске земље су ове недеље поручиле да се противе интервенцији у Венецуелу и поред тога што је највећи број њих признао Гваидоа за председника. Шпанија и Немачка упозоравају да ова идеја мора бити одбачена док шефица европске дипломатије подвлачи да се политичка криза не може решити војним средствима.

„Одбацујемо и осуђујемо насиље и друге иницијативе које могу да дестабилизују регион”, саопштила је Федерика Могерини, а преноси „Гардијан”.

И поред тога што су Колумбија и Бразил јужноамеричке земље које најгласније захтевају да се Мадуро повуче, њихове владе су подигле глас против страног оружаног мешања, у чему им се придружују Чиле и Перу. Да је ентузијазам за интервенисањем спласнуо и у САД, потврдио је  потпредседник Мајк Пенс на прекјучерашњем састанку са Гваидоом и латиноамеричким лидерима у Боготи. Иако је после погибије Венецуеланаца у пограничним подручјима најављивао конкретну акцију, Пенс је из Колумбије обећао нове санкције, али не и интервенцију. Позвао је венецуеланске војнике да пређу на опозициону страну нудећи им амнестију, док је међународној заједници поручио да оснажи економски и дипломатски притисак на Мадура и следи амерички пример замрзавајући рачуне венецуеланске нафтне компаније. После састанка, Пенс и остали лидери су апеловали на демократску транзицију „мирно, од стране самих Венецуеланаца, без употребе силе”.

Колумбијски министар спољних послова Карлос Олмес Трухиљо је ипак упозорио да је живот Гваидоа и његове породице у опасности и казао да ће Мадуро бити одговоран ако се њима нешто деси. И поред претњи које је примио и чињенице да је прекршио владину забрану да не напушта земљу, венецуелански опозиционар тврди да ће се вратити у домовину.

Неименовани латиноамерички званичник је признао за „Вашингтон пост” да догађаји од прошлог викенда нису били успешни онолико колико су се Гваидо и његови страни савезници надали (дезертирало 160 венецуеланских војника). Додао је да „економски и дипломатски притисак (на Мадура) тек почиње” и да војна акција није сасвим одбачена, мада нико у том делу света још не жели да озбиљно разматра такву могућност. Страхује се да би страна интервенција у Венецуели изазвала грађански рат и хаос, који би се прелио на суседне земље, дестабилизијући регион. Уместо рата против милиција верних Мадуру и 300.000 венецуеланских војника, верује се да ће САД и даље санкцијама исцрпљивати владу у Каракасу, подстичући масовнију народну побуну.

Последња варница у односима две земље севнула је пошто је Мадуро два сата у председничкој палати Миралфорес држао америчку новинарску екипу. Кад му је извештач Хорхе Рамос показао снимак на којем гладни Венецуеланци чепркају по контејнерима, председник је прекинуо интервју. Америчка хиспано телевизија Унивисион тврди да је њеним запосленима одузета опрема, укључујући камере и телефоне, што Каракас одбацује као неистину и „јефтини шоу”. Вашингтонска администрација је осудила овакво понашање, мада је њен лидер први избацивао Рамоса кад му се нису допадала његова питања. У јеку кампање, републикански кандидат је тражио од телохранитеља да са конференције за новинаре уклони Рамоса због питања о имиграцији.

Izvor: www.politika.rs