Događaji u Venecueli

[MOTORISTA]

CIA stoji iza pokušaja da se svrgne Maduro
Tanjug   06. maj 2019.

Iza pokušaja da se svrgne predsednik Venecuele Nikolas Maduro stoji američka Centralna obaveštajna agencija (CIA), izjavio je venecuelanski ministar spoljnih poslova Horhe Areaza.

"Postoji čitav plan CIA-e i opozicije u Venecueli da se obori vlada Nikolasa Madura i preuzme kontrola nad prirodnim resursima u zemlji, koji pripadaju narodu. To pokušavamo da sprečimo. Ne želimo da narod Venecuele pati", rekao je Areaza na konferenciji za novinare u Moskvi, prenosi Tass. Prema njegovim rečima, vlasti u zemlji su zahtevale sastanak sa američkim državnim sekretarom Majk Pompeom. "Američka administracija bi trebalo da dozvoli opoziciji Venecuele da sedne za pregovarački sto sa nama", rekao je on.

Izvor: www.novosti.rs

[Dreadnought]

U Venecueli petoro mrtvih i 233 hapšenja tokom demonstracija prošle nedelje


U uličnim sukobima u Venecueli prošle nedelje tokom protesta započetih pozivom opozicionog lidera Huana Gvaida vojsci da se okrene protiv vlade, pet ljudi je poginulo a 233 osobe su uhapšene, rekao je državni tužilac Tarek Vilijam Sab, prenosi Beta.

„Bilo je oko 233 hapšenja a pet osoba je poginulo. Svi ti slučajevi su predmet istrage”, rekao je Sab u ponedeljak.

Velike demonstracije su održane u utorak i sredu pošto je Gvaido, predsednik parlamenta koji se u januaru na mitingu proglasio za predsednika države, pozvao vojsku na pobunu protiv predsednika Nikolasa Madura. Gvaido se u utorak u zoru pojavio blizu vojne baze u Karakasu i rekao da ima podršku grupe vojnika.

Pobuna ipak nije uspela. Maduro je to veče objavio da su pučisti poraženi i obećao da će kazniti „izdajnike”, a generalštab mu je izrazio lojalnost kao šefu države.


izvor

[Dreadnought]

Maduro: Amerika želi prirodna bogatstva Venecuele


Predsjednik Venecuele Nikolas Maduro smatra da su Sjedinjenim Američkim Državama potrebna prirodna bogatstva njegove zemlje, na primjer, nafta i gas.

- Ono što (američki predsjednik Donald) Tramp traži u Venecueli je venecuelanska nafta i bogatstva Venecuele: zlato, gas, dijamanti i drugo materijalno bogatstvo - rekao je Maduro za televiziju RT.

Prema riječima venecuelanskog lidera, njega ne brine kako će ući u istoriju. Ali, napomenuo je da neće ući u istoriju zemlje kao izdajnik.

- Molim se da moja zemlja ne bude podvrgnuta vojnoj intervenciji Amerikanaca. U Venecueli neće biti rata, vojne intervencije, ali to ne znači da se mi ne pripremamo da branimo svoju zemlju… Koristim sva sredstva komunikacije kako bih od cijelog svijeta tražio da osudi ludilo Donalda Trampa. Venecuela se nikada neće predati - dodao je Maduro.

U utorak 30. aprila su se venecuelanski opozicioni lider Huan Gvaido, koji se proglasio za predsjednika zemlje, i njegove pristalice okupile u Karakasu na auto-putu ispred vojne baze „Karlota“. Ranije je Gvaido pozvao narod Venecuele i vojsku da izađu na ulice kako bi okončali Operaciju Sloboda za svrgavanje legitimnog predsjednika države Nikolasa Madura.

Prema riječima ministra odbrane Venecuele Vladimira Padrina, oružane snage zemlje u potpunosti ostaju na strani „ustava i legitimnih vlasti“.


izvor

[Dreadnought]

Ron Pol, sve je rekao ...

[Dreadnought]

Rastu tenzije oko Venecuele: SAD šalju vojni sanitetski brod


U jeku političkih tenzija sa Venecuelom SAD planiraju da pošalju vojni sanitetski brod u region.

Navodi se da SAD danas planiraju da objave eventualni odlazak broda u vode Venecuele, kao i da još nije precizirano koje će zemlje u regiji posetiti američki sanitetski brod.

Prošle godine američki sanitetski brod "USNS Komfort" brinuo je o izbeglicama iz Venecuele i drugima dok se zaustavljao u Kolumbiji, Peruu, Ekvadoru i Hondurasu.

Južna komanda američke vojske, koja nadgleda jedinice SAD u Latinskoj Americi, nije komentarisala učešće vojnog sanitetskog broda u tom regionu.


izvor

[Dreadnought]

Rusija poziva Južnu Ameriku: Nagovorite opoziciju Venecuele da prestane sa provokacijama


Zvanična Moskva pozvala je sve zemlje koje okružuju Venecuelu da pokušaju da ubede opozicione snage u toj zemlji da prestanu da sprovode provokacije, izjavila je portparolka Ministarstva inostranih poslova Rusije Marija Zaharova.

„Obraćamo se svim članicama međunarodne zajednice, uključujući i zemlje koje okružuju Venecuelu, sa pozivom da ubede opozicione snage da se priberu i da prestanu da sprovode sve provokacije koje mogu dovesti do građanskog rata“, rekla je.

Prema njenim rečima, lideri opozicije moraju da pristanu na pregovore koje nude zvanično izabrane vlasti u Venecueli, kako bi na odgovoran i konstruktivan način, u skladu sa Ustavom zemlje, rešili sve probleme i Vratili venecuelu na put razvoja.

Zaharova je takođe pozvala zemlje širom sveta da se ne mešaju u situaciji u Venecueli.

„Pozivamo zemlje da poštuju povelju UN, da poštuju principe međunarodnog prava, kao i da uvažavaju suverenitet i teritorijalni integritet Venecuele. Naglašavam, Rusija se nikada nije mešala u unutrašnja pitanja drugih zemalja, stoga, pozivamo da ni druge zemlje to ne čine“, zaključila je Zaharova.


izvor

[Dreadnought]

Uhapšen drugi čovek opozicije u Venecueli


Snage bezbednosti Venecuele uhapsile su drugog čoveka venecuelanskog opozicionog "kongresa" Edgara Sambrana, nakon neuspelog pokušaja vojnog puča prošle nedelje.

Sambrano (63) je jedan od prvih opozicionih lidera koji se odazvao pozivu Huana Gvaida i otišao na most u Karakasu gde se nalazila mala grupa vojnika spremna da se pobuni protiv aktuelnog predsednika države Nikolasa Madura, preneo je AP.

Na nadvožnjaku autoputa, Sambrano je prihvatio popularnog opozicionog lidera Leopolda Lopesa, koji je prekršio kućni pritvor kako bi učestvovao u pobuni, i zahvalio se šačici pobunjenih pripadnika Nacionalne gardiste koji su nosili plave trake kao simbole svoje odanosti opozicionom pokretu.

Vlada Venecuele je objavila da su Sambrano i osam drugih pripadnika opozcionog pokreta optuženi za izdaju domovine i podstrekavanje na pobunu zbog njihove uloge u prošlonedeljnim nemirima.

Dva sata pre nego što je uhapšen, Sambrano je u telefonskom intervjuu za AP izjavio da ne želi da se krije jer "nije počinio nikakav zločin".

Predsednik Maduro rekao je kako je on meta američke zavere i objasnio da je ponuda predsednika SAD Donalda Trampa da ukine sankcije pripadnicima vojnih snaga koji se okrenu protiv svoje vlade "uvreda njhove časti i dostojanstva".

"Donald Tramp je rasista i okružen je ludacima", rekao je Maduro.


izvor

[Dreadnought]

Gvaido optužio Madura za "državni terorizam"


Lider opozicije Huan Gvaido optužio je Nikolasa Madura da želi da rasformira parlament posle hapšenja potpredsednika parlamenta, opozicionara Edgara Sambrana.

"Ako govorimo o državnom udaru u Venecueli, evo ga: rasformiranje parlamenta", rekao je Gvaido novinarima optužujući Madura za "državni terorizam".

Vrhovni sud optužio je deset opozicionih poslanika, medju kojima i Sambrana, za veleizdaju, zaveru i neuspelu pobunu, 30. aprila pod vodjstvom Gvaida. Posle Sambrana, drugi optuženi poslanika Ričard Blanko izjavio je da je otišao u rezidenciju argentinskog ambasadora u Karakasu.

Još jedna opoziciona poslanica Marijela Magaljanez je u sredu otišla u rezidenciju italijanskog ambasadora u Karakasu.

Venecuelu već nedeljama pogadja duboka politička i ekonomska kriza.

izvor

[Dreadnought]

Gvaidov saradnik se sklonio u italijansku ambasadu


Italija potvrdila da je poslanik venecuelanske opozicije Ameriko de Gracija ušao u italijansku ambasadu u Karakasu.

Graciju je ranije skupština ukinula poslanički imunitet.

"Član Nacionalne skupštine Venecuele koji ima italijansko poreklo, Ameriko de Gracija, primljen je u rezidenciju italijanskog ambasadora u Karakasu", saopštilo je italijansko Ministarstvo spoljnih poslova, javlja Rojters.

Ministarstvo je dodalo da je protiv De Gracije pokrenut sudski postupak. "Ambasada deluje u potpunosti u skladu s diplomatskim konvencijama", dodaje se u saopštenju Ministarstva.

De Gracija je zahvalio Italiji na Tviteru, iako nije rekao da se sklonio u italijansku ambasadu.


izvor

[Dreadnought]

Ko je kauboj u Venecueli


Španija optužuje Vašington da se u Latinskoj Americi ponaša kao na Divljem zapadu, dok je za Pompea „odvratna” podrška koju američki saveznici daju Maduru.

orno preteći Venecueli vojnom intervencijom, američka vlada je izazvala novi diplomatski sukob sa saveznicima u Evropi. Dok državni sekretar Majk Pompeo kaže da su „odvratni” američki partneri na Starom kontinentu koji se protive smeni režima u Karakasu, za španskog ministra spoljnih poslova su američki zvaničnici poput Pompea – „kauboji”.

U prekjučerašnjem intervjuu za španski javni servis TVE, šef diplomatije Žosep Borel istakao je da se SAD „ponašaju kaubojski” jer najavljuju oružanu akciju protiv vlade venecuelanskog predsednika Nikolasa Madura. Iako Madrid ne podržava čaviste, Borel smatra da se politička kriza u Karakasu mora rešiti „mirno, demokratski i pregovorima”, a ne „kaubojskim hvatanjem za pištolj”.

Kao i Amerika, Španija i najveći broj ostalih država Evropske unije (EU) za venecuelanskog predsednika ne priznaju Madura, već opozicionog lidera Huana Gvaidoa. Tačka u kojoj se transatlantski saveznici razilaze je način na koji treba „pogurati” Čavezovog naslednika da siđe s vlasti. Dok Brisel ne želi ni da čuje za smenu režima spolja, šef Bele kuće Donald Tramp više puta je istakao da za južnoameričku državu „ne isključuje nijedno, pa ni vojno rešenje”.

Oružanu akciju zagovaraju neki od najbližih predsednikovih saradnika poput Pompea ili specijalnog američkog izaslanika za Venecuelu Eliota Ejbramsa. Odgovarajući na Borelove prozivke, Ejbrams je izjavio za „Pais” da američko ponašanje „nije kaubojsko, već odgovorno”. Prema njemu, strana vlada se već umešala u događaje u Karakasu, ali to nije američka već kubanska vlada jer kubanski obaveštajci čuvaju Madura, a Rusija je sve više upletena jer je u latinoameričku zemlju poslala sto vojnika.

- „Gvaido se ne može boriti protiv Rusa i Kubanaca i zato SAD moraju da odigraju ulogu. Odgovorno je, a ne kaubojski kad kažemo da nećemo dozvoliti da Rusija deluje u Venecueli”, smatra Ejbrams.

Do razdora između transatlantskih partnera već je došlo zbog tarifa i politike prema Iranu, ali i zbog Trampove nedavne odluke da pooštri embargo nametnut Havani. Bela kuća je dozvolila američkim građanima i kompanijama da pred sudovima u SAD tuže kubanske i strane firme koje zarađuju na imovini oduzetoj Amerikancima posle socijalističke revolucije na karipskom ostrvu. To će pogoditi evropske firme, a posebno španske hotelijere, zbog čega se Brisel oštro usprotivio vašingtonskoj administraciji. Borelova opaska o kaubojima možda čak i nije bila toliko isprovocirana Venecuelom koliko nadoknadom koju će španske firme na Kubi plaćati Amerikancima.

Nediplomatskim rečnikom se u Londonu poslužio i Pompeo, izjavljujući da je, kako prenosi „Politiko”, razumevanje koje britanski opozicioni lider Džeremi Korbin ima za čaviste – „odvratno”. Predsednik Laburističke stranke suprotstavlja se stranom mešanju u Venecueli, a smenu režima u režiji SAD nije podržala ni britanska vlada, kao što to nisu uradile ni ostale zemlje EU i Kanada, i pored toga što priznaju Gvaidoa. Španija pokušava da sa latinoameričkim i evropskim zemljama izvrši pritisak na naslednika Uga Čaveza da pristane na izbore, a i Brisel insistira na slanju delegacije u Karakas i pregovorima. Osim Trampovih saradnika, i sam predsednik je upućivao teške reči evropskim saveznicima, tvrdeći da iskorišćavaju Ameriku u trgovini i odbrani i da su neki od najveći američki neprijatelji. Zapretio je i izlaskom iz NATO.

I dok Amerika poručuje venecuelanskim vojnicima da poslušaju Gvaidoa, koji ih poziva da pređu na njegovu stranu, španski ministar spoljnih poslova smatra da je ovaj apel „pokušaj vojnog puča”. Borel je to izjavio iako je španska ambasada u Karakasu primila venecuelanskog opozicionara Leopolda Lopeza, koji je pobegao iz kućnog zatvora upravo zahvaljujući pobunjenim vojnicima. Lopez je bio opozicioni lider dok ga Maduro nije strpao iza brave, pa je tri godine proveo u ćeliji, a dve u kućnom zatvoru. Preksinoć je stigla vest da je vlada u Karakasu uhapsila još jednog opozicionara, potpredsednika skupštine Edgara Zambrana.

Vlada u Madridu smatra da je Lopez politički zatvorenik i poručuje da ga neće predati venecuelanskim vlastima. Teško je ne povući paralelu sa Džulijanom Asanžom, koji je sedam godina bio zaštićen od u ekvadorskoj ambasadi u Londonu da bi nedavno bio predat britanskoj policiji. I osnivač „Vikiliksa” je tvrdio da će ga Britanci isporučiti Americi, gde će biti politički zatvorenik, ali je Španija bila jedna od zemalja koje su vršile pritisak na Ekvador zbog Asanža (zagovarao je katalonski referendum o nezavisnosti). I pored toga što se tada poručivalo da Australijanac treba da izađe iz ambasade da bi odgovarao zbog kršenja uslovnog puštanja na slobodu, sad je teško čuti poziv da Lopez napusti ambasadu da bi odgovarao zbog napuštanja kućnog zatvora.


izvor

[Dreadnought]

Američki brod uplovio u vode Venecuele


Američki brod je uplovio u teritorijalne vode Venecuele, ali je nakon pregovora promenio kurs, saopštila je Vojna mornarica Venecuele.

Brod obalske straže SAD „USCG Džejms“ primećen je kako prelazi ekonomsku zonu Venecuele 8. maja. Sledećeg dana brod je promenio kurs i približio se luci Guaira na rastojanje od 14 milja.

U susret mu je krenuo venecuelanski vojni brod i naveo ga da promeni pravac.

"Nakon pregovora preko radio-veze brod je promenio kurs i napustio naše vode", navedeno je u saopštenju Vojne mornarice Venecuele.


izvor

[Dreadnought]

Gvaido traži pomoć SAD-a za svrgavanje Madura


Huan Gvaido, izjavio je da je svom političkom izaslaniku u Vašingtonu Karlosu Vekiju zatražio da hitno stupi u komunikaciju sa američkom vojskom.

Gvaido, kojeg podržavaju SAD, rekao je da je zatražio od Vekija da započne "direktne komunikacije" radi moguće koordinacije, prenosi AP. On je dodao da drži otvorenim "sve opcije na stolu" za svrgavanje s vlasti Madura.

Venecuelanske bezbednosne snage uhapsile su nedavno drugog čoveka venecuelanskog opozicionog "kongresa" Edgara Sambrana, nakon neuspelog pokušaja vojnog puča prošle nedelje.

Vlada Venecuele je objavila da su Sambrano i osam drugih pripadnika opozcionog pokreta optuženi za izdaju domovine i podstrekavanje na pobunu zbog njihove uloge u prošlonedeljnim nemirima.

Predsednik Maduro rekao je kako je on meta američke zavere i objasnio da je ponuda predsednika SAD Donalda Trampa da ukine sankcije pripadnicima vojnih snaga koji se okrenu protiv svoje vlade "uvreda njhove časti i dostojanstva".


izvor

[Dreadnought]

Venecueli preti „libijski scenario”


Upravljanje naftom i petrokapitalom zajednički je imenitelj urušavanja dve države sa basnoslovnim rezervama crnog zlata.

žava ima dva centra političke moći, ubogo stanovništvo, razjedinjene vojne snage i basnoslovne rezerve nafte. Ovaj neveseli opis danas odgovara kako Venecueli – latinoameričkoj državi sa najvećim globalnim rezervama ultrateške nafte (oko 300 milijardi barela) tako i Libiji – severnoafričkoj zemlji sa najvećim dokazanim rezervama ultralake nafte (46 milijardi barela) u Africi.

Kako i zašto su Venecuela, ključni snabdevač naftom zapadnih saveznika u Drugom svetskom ratu, i Libija, centralna kapija mogućeg priliva miliona migranata u Evropu, zaradile status „propalih” država, složeni je mozaik ambicija međunarodnih aktera globalne petro trgovine i brojnih težnji režima u Karakasu i Tripoliju.

Istovremeno, jednako je neizvesno kakva budućnost čeka te dve članice OPEK-a, od kojih je Libija 2011. već iskusila vojnu intervenciju Zapada dok Amerika Venecueli već neko vreme preti armijskim dejstvom.

U međuvremenu, sudbinu Venecuele je odavno zloslutno prorekao njen diplomata Huan Pablo Perez Alfonso (1903–1979), svojevremeno ministar rudarstva te zemlje, poznatiji kao „idejni otac” OPEK-a, globalnog naftaškog kartela osnovanog 1960. godine u Bagdadu.

„Ja zovem naftu đavoljim izmetom... Donosi nevolje. Pogledajte samo... otpad, korupcija, potrošnja, raspad naših javnih službi. I, dug, dug koji ćemo imati godinama”, upozorio je Perez Alfonso još 1975. godine.

Za južnoameričku državu u kojoj su Amerikanci otkrili naftu dvadesetih godina prošlog veka bareli su decenijama bili nosioci fenomenalnog ekonomskog i društvenog razvoja.

Koliko 1950. godine dok se većina čovečanstva još borila sa posledicama Drugog svetskog rata, Venecuela je po BDP-u bila četvrta najbogatija zemlja sveta, tada dva puta bogatija od Čilea, četiri puta imućnija od Japana i 12 puta finansijski jača od Kine, navode podaci Svetskog ekonomskog foruma iz Davosa. U međuvremenu, američke rafinerije u Meksičkom zalivu od tog vremena „štelovane” su za prihvat nafte iz Venecuele, koju su do juče (zapravo, do nedavne odluke Vašingtona da zabrani taj uvoz) koristile za razblaživanje vrednih petroderivata.

Od kraja Drugog svetskog rata do prošlog oktobra SAD su bile ubedljivo najveći kupac nafte iz Venecuele, koju su, za razliku od Kine i Indije (drugi i treći kupac), lavovskim delom plaćale gotovinom. Ekonomski bum Venecuele trajao je tridesetak godina: koliko 1982. godine, država inače teritorijom dva puta veća od Francuske, slovila je za najbogatiju zemlju Latinske Amerike, sa izdašnim socijalnim programima, subvencijama za hranu, kao i investicijama u zdravstvu, obrazovanju i transportu. Ipak, globalne naftaške krize sedamdesetih godina prošlog veka i potonji pad tražnje deceniju kasnije dramatično su oborile cenu barela i podstakle početak ekonomske krize u Venecueli koja pre toga decenijama nije ni pomišljala da diverzifikuje ekonomiju i umnoži izvore državnih prihoda. Venecuelu su ubrzo snašle dužnička i valutna kriza, ekonomski haos i naglo siromašenje naroda.

Venecuela se ubrzo obratila za pomoć Međunarodnom monetarnom fondu, instituciji koja je Karakasu isporučila drakonski program ekonomskih reformi, iza kojih je nakon političkog loma u zemlji 1999. na vlast došao Ugo Čavez, čiji je idejni naslednik današnji predsednik države Nikolas Maduro. Pred kraj 20. veka (tačnije 1997. godine) Venecuela je postigla domaći rekord proizvodnjom čak 3,5 miliona barela nafte dnevno. Za Venecuelance to je bila slaba vajda.

Po oceni „Njujork tajmsa” (1990. godine) Venecuela je bila „jedna od najstarijih i najstabilnijih demokratija u Južnoj Americi”. Šest godina kasnije, isti američki dnevnik, preneo je košmarnu ocenu stanja američko-venecuelanske privredne komore o ekonomskom sunovratu: „U poslednjih četvrt veka, domaćinstva u Venecueli povećale su troškove za hranu sa 28 posto na 72 posto. Srednja klasa stanjila se za trećinu. Krajem sedamdesetih 33 odsto zaposlenja bila su u neformalnom sektoru, a sada se sivom ekonomijom bavi 53 odsto uposlenih”, naveo je „Njujork tajms”.

Iza takvog ekonomskog urušavanja, usledile su decenije izdašnog finansijskog negovanja „socijalističkih ideala” na temelju rekordno skupog barela (jedno vreme tokom globalne krize između 100 i 150 dolara za barel), praćeno nasilnom privatizacijom državne petrokompanije, kao i američkih naftnih instalacija, masovnim otpuštanjem „nepodobnih” u petrosektoru, razlazom sa MMF-om i novim kontaktima i zaduživanjem kod Rusije i Kine. Krah cene nafte (2014–2016), kada je barel u jednom trenutku koštao samo 29 dolara, vratio se Venecueli kao bumerang – izazvan ćudljivim stranim i dugogodišnjim domaćim potezima vlasti u Karakasu. Plodna zemlja sa tridesetak miliona stanovnika, iz koje danas dnevno emigrira 5.000 Venecuelanaca, danas je u egzistencijalnom očaju, navode izveštaji sa lica mesta.

U međuvremenu, u unutrašnjosti Venecuele – kao i u Libiji – sve primetnije su paravojne naoružane milicije, dok bi proizvodnja nafte mogla uskoro pasti na oko 500.000 barela dnevno (ponajviše zbog američkih sankcija, manjka finansiranja i stručnjaka), upozorava MMF.

Najveći kupac nafte iz Venecuele, SAD, imaju jasan cilj u toj latinoameričkoj državi.

„Razmatramo petroimovinu Venecuele. To je najvažniji izvor prihoda vlade. Gledamo šta da uradimo sa tim... Tim povodom debatujemo sa velikim američkim kompanijama. Za SAD bi ekonomski bila velika razlika ako bi američke naftaške kompanije stvarno mogle da investiraju u petrosektor Venecuele i tamo proizvode naftu”, Džon Bolton savetnik za nacionalnu bezbednost SAD izjavio je nedavno za „Foks njuz”.

Pokojni libijski lider Muamer el Gadafi, neposredno pred „arapsko proleće”, ozbiljno je razmišljao da ondašnje basnoslovne devizne rezerve Libije, umesto u američkim dolarima, nadalje pretoči u zlatne poluge. To se nije desilo. Libija je danas u vojno-političkom i društvenom rasulu, dok proizvodnju nafte ni izbliza nije uspela da dovede do 1,6 miliona barela koliko je proizvodila.

S one strane Atlantika, Venecuela danas ima spoljni dug od preko 150 milijardi dolara i nacionalizovanu naftnu industriju koja teško posrće. Na šta su sve spremni spoljni akteri globalne petroindustrije povodom slučaja Venecuele, neizvesno je.

 
izvor

[Dreadnought]

Za Venecuelu potrebni kompromisi između Rusije i SAD


I Moskva i Vašington imaju svoje ekonomske i geopolitičke interese u Latinskoj Americi i biće njima vođeni dok budu razgovarali o načinima rešavanja krize u Venecueli, izjavio je za TASS Andres Serbin, ekspert za Međunarodni diskusioni klub „Valdaj”.

On je ocenio da će se to odnositi i na predstojeće razgovore između ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova i američkog državnog sekretara Majkla Pompea u Sočiju.

Serbin je podsetio da su SAD najavile svoj povratak Monroovoj doktrini i da ne žele da vide strane snage u Latinskoj Americi dok Rusija vidi Venecuelu kao važno geostrateško uporište.

Prema rečima stručnjaka, obe strane se slažu da treba izbeći potencijalnu vojnu intervenciju u Venecueli i većina zemalja Latinske Amerike deli ovaj stav.

„Ali kompromis po pitanju političke tranzicije u zemlji jeste potreban”, istakao je on, prenosi Tanjug.

Serbin kaže da Trampova administracija ne može odstupiti i pustiti da Maduro ostane na vlasti prenosi TASS. Pitanje je koje je ustupke Vašington spreman da učini, rekao je Serbin.

„Garancija da će svi dugovi i ulaganja Venecuele biti isplaćeni, popuštanje zapadnih sankcija zbog krize u Ukrajini, koncesije Iranu u zamenu za političku tranziciju i povlačenje malog ruskog vojnog kontingenta iz Venecuele?”, naveo je on neke od mogućih scenarija, ali postavio i pitanje o čemu je Moskva spremna da razgovara u zamenu za američke predloge.

Dakle, zaključuje on, osim na vrednosti i principe, dve strane biće usredsređene na svoje ekonomske i geopolitičke interese tokom razgovora, prenosi agencija.


izvor

[dzumba]

Мадуро ће сигурно отићи јер он једноствано није "капацитет" који може да води државу. Међутим, овај претендент је "чист" пион у америчким рукама и питање је да ли ће обећано бити и испуњено кад се амерички капитал "разигра". За десетка година поновиће се ситуација али у обрнутом смеру. Као у Никарагви.