Мадуро почиње промене лажним „Волмартом”Аутор: Јелена Стевановић субота, 28.12.2019.
Рафови у Венецуели су пуни откако је влада одустала од контроле цена, али сиромашни грађани немају довољно новца да купе храну и лекове по тржишној вредностиЗа разлику од прошлог децембра, играчке и украси за јелку ове године могу да се пронађу у радњама, али је Божић стигао само за богате. Иако су продавнице далеко боље снабдевене јер држава одустаје од контроле цена, за просечног Венецуеланца тржишна вредност робе је превисока.
Јужноамеричка држава годинама је у дубоким финансијским невољама због чега је емигрирало 4,5 милиона људи. Да би изашла на крај с инфлацијом, која је прошле године износила милион и по одсто, влада председника Николаса Мадура попушта кад је реч о наметању цена, укида високе порезе на увоз и дозвољава реалнији курс боливара.
После несташица чак и хлеба и тоалет-папира, рафови су коначно пуни, углавном робе увезене из Мајамија. То је обрадовало имућније грађане, који више не пазаре на црном тржишту. Венецуела више не извози нафту у Америку јер је администрација Доналда Трампа то фактички забранила, али је чавистичка влада значајно олакшала увоз из Америке.
„Влада није знала како да покрене економију па ради оно што људи желе, а то је слободно тржиште”, оценио је Рикардо Кусано, председник венецуеланске привредне коморе за „Вашингтон пост”.
Донедавно су људи још током ноћи формирали редове да би купили храну и кућну хемију пре него што буду разграбљене, а сада, кад има артикала, нема муштерија. У земљи у којој је минималац шест долара, мало је заинтересованих за увозни путер од два долара. Од тога да су готово били бесплатни, поједини лекови су поскупели на 70 долара.
Осим што је смањила огроман намет на увозну робу, венецуеланска влада је дозволила и реалнију замену боливара за доларе.
Америчка валута улази у Венецуелу на различите начине. Дознаке из дијаспоре досегле су ове године 3,5 милијарде долара (трипут више него пре две године), кријумчари, али и механичари, електричари и продавци у маркетима примају само доларе, а бројне компаније исплаћују запослене макар делимично у зеленим новчаницама. Процењује се да данас у Венецуели има трипут више долара него боливара, што је допринело умиривању стабилизације, објашњава вашингтонски дневник. Иако је боливар једино законито средство плаћања, влада толерише размену добара у доларима. Чак је и Мадуро престао да говори да је долар
„инструмент јенки империјализма” и похвалио доларизацију у интервјуу за телевизију Телевен.
„Не мислим да је доларизација лоша, она може да помогне да покренемо производњу”, казао је Мадуро, а преноси Ефе.
Новим мерама пре свега су задовољни имућнији грађани. За многе од њих, хвале је вредно све што личи на Америку па и отварање „Волмарта”. Испоставило се, међутим, да је то био лажни „Волмарт” јер највећи ланац америчких супермаркета није имао никакве везе с венецуеланском верзијом. Власници и даље користе име и лого свесни да то привлаче муштерије мада је отпочетка било сумњиво да овај бренд долази у Венецуелу кад остале америчке компаније из ње одлазе. Многе америчке фирме дигле су сидро и пре него што су две земље прекинуле дипломатске односе почетком ове године због спора око избора, при чему Вашингтон тврди да је Мадуро покрао изборе и да је опозициони лидер Хуан Гваидо легитимни председник. Производне погоне су, између осталих, угасили „Џенерал моторс” и „Пепси”, а „Делта ерлајнз” и „Јунајтид ерлајнз” престали су да лете за Каракас, преноси Си-Ен-Ен. „Шеврон” је једина америчка нафтна компанија која се задржала у Венецуели. Мада је Трампова администрација забранила америчким компанијама да сарађују с венецуеланском владом и тамошњим државним предузећима, „Шеврон” је изузет. И даље води заједнички бизнис с венецуеланском државном нафтном компанијом ПДВСА, такође под америчким санкцијама. Уколико дозвола не буде продужена почетком следеће године, „Шеврон” ће напустити земљу у којој је био последњих сто година, почевши од 1920. и првих истраживања нафтних извора. У овој компанији страхују да ће то водити национализацији њихове имовине у Венецуели. Чавез је конфисковао имовину бројних америчких компанија, укључујући „Ексон мобил”, који је тражио одштету од 16,6 милијарди долара. Међународном арбитражом пресуђена је компензација од 1,6 милијарди долара, али је и она касније поништена.
Izvor:
www.politika.rs