Dešavanja u Venecueli

[Brok]

CIA dobila ovlašćenja da sprovodi tajne akcije u Venecueli

16.10.2025.

Administracija američkog predsednika Donalda Trampa tajno je ovlastila Centralnu obaveštajnu agenciju (CIA) da sprovodi tajne akcije

Vašington - Administracija američkog predsednika Donalda Trampa tajno je ovlastila Centralnu obaveštajnu agenciju (CIA) da sprovodi tajne akcije u Venecueli, preneo je Njujork tajms (NYT), pozivajući se na neimenovane visoke američke zvaničnike.

Nova ovlašćenja uključuju omogućavanje CIA da sprovodi smrtonosne operacije u Venecueli i niz operacija na Karibima.

Pored toga, CIA bi mogla da preduzima akcije protiv predsednika Venecuele Nikolasa Madura ili njegove vlade, ili samostalno ili u okviru veće vojne operacije.

Kako navodi Njujork tajms, na Karibima je trenutno stacionirano 10.000 američkih vojnika, od kojih većina u Portoriku, kao i kontigent marinaca na amfibijskim brodovima.

Pored toga, mornarica SAD ima osam površinskih ratnih brodova i podmornicu na Karibima.

Američki list navodi da ovlašćenja poput ovog su najčešće najstrože čuvane tajne Bele kuće, i često ih ponovo promišlja i odobrava svaka naredna administracija, a tekstovi naredbi i ovlašćenja se retko objavljuju u javnosti, prenosi Tanjug.

Sa Ovlašćenjem mogu biti upoznati pojedini članovi Kongresa.

Dok se američke vojne operacije, poput udara na čamce koji navodno prevoze drogu sa venecuelanske teritorije, generalno objavljuju, tajne akcije CIA se obično drže u tajnosti.

S druge strane, pojedine operacije CIA  poput one u kojoj su mornaričke ''foke'' ubile lidera Al Kaide Osamu bin Ladena budu objavljene veoma brzo.

CIA je 1954. orkestrirala puč kojim je svrgnut predsednik Gvatemale Jakobo Arbenz, što je dovelo do decenija nestabilnosti, učestvovala je u invaziji na Zaliv svinja na Kubi i u više navrata pokušala da ubije nekadašnjeg kubanskog lidera Fidela Kastra, oružjem snabdela disidente koji su ubili lidera Dominikanske Republike Rafaela Truhilja Molinu.

Pored toga, CIA je takođe bila umešana u puč u Brazilu 1964. godine, smrt Če Gevare i druge mahinacije u Boliviji, puč u Čileu 1973. godine i borbu protiv levičarske sandinističke vlade Nikaragve 1980-ih godina.

Tramp je ranije ovog meseca naredio prekid diplomatskih razgovora sa Madurovom vladom nakon što je Maduro odbio američki zahtev da dobrovoljno napusti vlast, što je, prema navodima Njujork tajmsa, cilj administracije koju je razvio državni sekretar Marko Rubio uz pomoć direktora CIA Džona Retklifa.

SAD su ponudile 50 miliona dolara za informacije koje bi dovele do hapšenja i osude Madura po optužbama za trgovinu drogom u SAD.

Izvor

[Perun]

Tri američka B-52H su par sati kružili 300 km ispred Caracasa i vježbali gađanje ciljeva u Venecueli. F-16 venecuelanskog ratnog zrakoplovstva su bili u pripravnosti u zraku.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

https://x.com/sentdefender/status/1978490719934529721

[Brok]

Tramp odbio Madurovu ostavku, SAD žele Venecuelu

17.10.2025.

Venecuelanski predsednik Nikolas Maduro praktično je ponudio svoju ostavku Sjedinjenim Državama u trenutku kada Vašington grupiše snage u Karipskom moru, a Donald Tramp je odobrio aktivne operacije CIA unutar same Venecuele. Ova kombinacija političkog pritiska i vojnih priprema ukazuje na rastuću napetost koja sve više podseća na uvod u direktnu intervenciju.Dok američke snage nastavljaju grupisanje u Karipskom moru, a CIA dobija zeleno svetlo za operacije unutar Venecuele, predsednik Nikolas Maduro je ponudio svoju ostavku Vašingtonu u pokušaju da izbegne sukob sa Sjedinjenim Državama. Ipak, administracija Donalda Trampa odbila je ponudu, što je dodatno pojačalo sumnju da SAD ne žele samo političku promenu u Karakasu, već kontrolu nad celom zemljom i njenim ogromnim energetskim resursima.

Dok američke snage nastavljaju grupisanje u Karipskom moru, a CIA dobija zeleno svetlo za operacije unutar Venecuele, predsednik Nikolas Maduro je ponudio svoju ostavku Vašingtonu u pokušaju da izbegne sukob sa Sjedinjenim Državama. Ipak, administracija Donalda Trampa odbila je ponudu, što je dodatno pojačalo sumnju da SAD ne žele samo političku promenu u Karakasu, već kontrolu nad celom zemljom i njenim ogromnim energetskim resursima.

Prema navodima američkih medija, Maduro je predložio plan po kojem bi postepeno podneo ostavku u roku od tri godine i preneo vlast svojoj zamenici Delsi Rodrigez, koja ne bi imala pravo na kandidaturu nakon isteka mandata. Međutim, Belu kuću ovaj predlog nije zadovoljio — Vašington je odbacio inicijativu uz obrazloženje da Karakas nastavlja da podržava narko-kartele. Tramp je tom prilikom izjavio da je CIA dobila ovlašćenja za delovanje u Venecueli, ističući „drogu“ i „zatvorenike koji prelaze u SAD“ kao glavne razloge — argumente koji, iako nemaju mnogo utemeljenja u istini, prikrivaju dublje geopolitičke motive.

Sve ukazuje na to da je američka intervencija u Venecueli sve izvesnija. SAD nastavljaju da premeštaju vojne kapacitete u region, obaveštajne službe imaju slobodne ruke, a diplomatska rešenja sve više gube na izgledima. Vašington više ni ne skriva da mu je cilj kontrola Venecuele — ne promena režima, već preuzimanje same države.

Izvor
Trampu nije cilj samo smena Madura, već kontrola energetskih resursa i uticaj nad državom koja sedi na najvećim rezervama nafte na svetu. Po procenama OPEC-a i američke agencije EIA (Energy Information Administration), Venecuela ima najveće dokazane rezerve nafte na planeti, čak i više od Saudijske Arabije. Rezerve koje ima Venecuela se procenjuju na čak neverovatnih 300 milijardi barela, što je 47.7 biliona litara nafte u dokazanim rezervama.

[Kubovac]

Stravičan udar; Amerikanci potopili podmornicu – ima mrtvih VIDEO

Američki predsednik Donald Tramp pohvalio je uništavanje podmornice kojom se prevozila droga iz Južne Amerike, prilikom čega su poginule dve osobe.

Podmornica je praćena i uništena od strane američke vojske, što je ukupno šesto plovilo za koje se navodi da pripada venecuelanskim narko kartelima.

"Bila mi je velika čast uništiti vrlo veliku podmornicu koja je prevozila drogu i koja je plovila prema Sjedinjenim Američkim Državama dobro poznatom tranzitnom rutom za trgovinu narkoticima", napisao je Tramp.

Podmornica je, prema videu koji je objavio ministar rata Pit Hegset, uništena pogotkom rakete, nakon čega je plovilo onesposobljeno.

Tramp je istakao da su na podmornici bila četiri člana posade, od čega su dva poginula, dok je sudbina druge dvojice protjerivanje u zemlje porekla.

"Najmanje 25.000 Amerikanaca bi umrlo da sam dozvolio ovoj podmornici da se iskrca. Nijedan pripadnik američke vojske nije povređen u ovom napadu", napisao je Tramp.

Južnoamerički narko karteli koriste posebno izgrađene podmornice za transport narkotika, kojima se može prevoziti i do nekoliko tona.


Izvor

[Brok]

Amerika će napraviti Avganistan od Venecuele. Lideri Južne Amerike protiv intervencije

21.10.2025.

Južnoamerički lideri sve glasnije kritikuju Sjedinjene Države zbog planova koji bi mogli dovesti do novog vojnog sukoba u regionu. Predsednik Brazila Lula da Silva poručio je da nijedan svetski lider nema pravo da odlučuje šta će biti sa drugom državom, ističući da će se tokom narednog susreta sa američkim predsednikom Donaldom Trampom lično zalagati da se spreči napad na Venecuelu.

Predsednici Brazila i Kolumbije javno su upozorili Vašington da bi napad na Karakas imao katastrofalne posledice po ceo kontinent, otvarajući novi krug nestabilnosti. Dok Brazil poziva na diplomatiju, Bogota direktno kritikuje američke namere kao pljačkaške.

„O sudbini Venecuele moraju da odlučuju njeni građani, a ne strani političari. Amerika nema pravo da određuje ko će biti predsednik u Karakasu ili u Havani“, naglasio je Lula, dodajući da je Kuba država dostojanstva, a ne terorista, kako je često opisuju američki mediji.

Žešći stav izneo je i predsednik Kolumbije, Gustavo Petro, koji je ocenio da Vašington „ne planira napad zbog borbe protiv narko-kartela, već zbog nafte“. Podsetio je da je upravo Venecuela jedna od najbogatijih zemalja na svetu po rezervama sirove nafte, što je, po njegovim rečima, „pravi razlog američkog interesovanja“.

Ceo scenario neodoljivo podseća na Avganistan, gde je pod američkom okupacijom došlo do „preporoda“ proizvodnje opijuma za 20 godina, dok su ga Talibani, nakon povratka na vlast, gotovo potpuno iskorenili. Ista matrica sada se ponavlja u Južnoj Americi — Vašington pokušava da prikaže venecuelanskog predsednika Nikolasa Madura kao „narko bosa“, dok je stvarni cilj kontrolisanje venecuelanskih energenata i nafte, od kojih zavisi stabilnost celog regiona.

Izvor

[Brok]

Tramp: Obratiću se Kongresu ako se odlučim na kopnene udare kod Venecuele

23.10.2025.

„Mogao bi da preduzme „veoma ozbiljne akcije” protiv Kolumbije zbog njene uloge u međunarodnoj trgovini narkoticima”– rekao je predsednik SAD

Vašington – Predsednik SAD Donald Tramp izjavio je danas da njegova administracija ima zakonsko ovlašćenje za napade na brodove kod Venecuele za koje tvrdi da prevoze drogu ali je dodao da bi mogao da se obrati Kongresu ukoliko odluči da započne i kopnene udare.

„Dozvoljeno nam je to, i ako to budemo radili kopnenim putem, možda ću se ponovo obratiti Kongresu”, rekao je Tramp novinarima u Ovalnom kabinetu.

Naveo je da je američka vlada „potpuno spremna” da cilja navodne krijumčare droge na kopnu.

„Udarićemo ih veoma jako ako dođu kopnenim putem. Verovatno ćemo obavestiti Kongres i objasniti tačno šta radimo kada se radi o kopnu. Ne moramo to da radimo, ali mislim… voleo bih da to uradim”, rekao je Tramp.

On je pored toga rekao i da bi mogao da preduzme „veoma ozbiljne akcije” protiv Kolumbije zbog njene uloge u međunarodnoj trgovini narkoticima, prenosi Tanjug.

Tramp je kolumbijskog predsednika Gustava Petra nazvao „lošim tipom”.

Izvor

[Brok]

Maduro: Venecuela ima 5.000 ruskih raketa spremnih za odbranu od SAD

23.10.2025.

Napetosti na Karibima – Venecuela spremna za sukob sa SAD

Predsednik Venecuele Nikolas Maduro izjavio je da je njegova zemlja spremna da se suprotstavi mogućoj vojnoj intervenciji Sjedinjenih Država, naglasivši da raspolaže sa čak 5.000 prenosivih protivvazdušnih raketnih sistema ruske proizvodnje „Igla-S“.

„Svaka vojna sila na svetu zna moć sistema Igla-S, a Venecuela ih ima ne manje od 5.000“, poručio je Maduro, prenosi španski list El País.

Povećano prisustvo američke flote

Karkas već nedeljama ukazuje na „agresivne pokrete“ američkih vojnih snaga u svom neposrednom okruženju. Prema navodima vlasti u Venecueli, SAD su poslednja dva meseca održavale pojačano pomorsko prisustvo u Karibskom moru, što se u Karakasu tumači kao pritisak radi promene vlasti.

Vašington, međutim, tvrdi da je reč o „anti-narko operacijama“ usmerenim na presretanje brodova koji prevoze kokain iz Južne Amerike ka Severnoj.

Niz američkih napada na „narko-brodove“

Kako navodi CBS News, Sjedinjene Države su u utorak uveče izvele novi napad na jedan brod za transport droge, ovoga puta na pacifičkoj strani kontinenta. Prema rečima dvojice američkih zvaničnika, u osmom poznatom napadu od 2. septembra, stradalo je dve do tri osobe koje su se nalazile na plovilu.

Svi prethodni napadi bili su usmereni na brodove u karipskom regionu. Ukupno, najmanje 34 osobe su izgubile život u ovim operacijama, navodi američka administracija.

Optužbe i rastuće tenzije

Venecuela, koja se već deceniju nalazi pod oštrim američkim sankcijama, optužuje Vašington za pokušaje destabilizacije i vojne provokacije. Maduro tvrdi da je njegova zemlja „spremna da brani svoj suverenitet svim sredstvima“, dok analitičari upozoravaju da sve učestalija razmeštanja američkih snaga u karipskoj zoni mogu dodatno pojačati napetosti u regionu.

Izvor

[Kubovac]

SAD se spremaju za napad na Venecuelu

Dva teška bombardera dugog dometa B-1B pojavila su se na radaru leta 80 kilometara od obale Venecuele.

Izgleda da bombarderi izvode probe udara, verovatno u pripremi za buduće napade na Venecuelu.

Četiri privatna aviona su takođe poletela iz Karakasa u poslednjih 30 minuta. Posmatrači leta opisuju ovu aktivnost kao nešto što se ne sećaju da su ranije videli.

Ovo dolazi nakon vesti da predsednik održava televizijski okrugli sto sa svojim timovima za nacionalnu i unutrašnju bezbednost u 14 časova.

Venecuelanski sistemi protivvazdušne odbrane aktivno se kreću, a bombarderi B-1 potencijalno su u vazduhu na putu ka regionu.


Izvor

[Kubovac]

Venecuela se sprema za napad SAD

Venecuela se sprema za moguću invaziju SAD.

Sistemi protivvazduhoplovne odbrane ruske proizvodnje raspoređeni su na obali zemlje.

Predsednik Maduro je objavio spremnost za mobilizaciju zbog gomilanja američkih trupa na granici.

Analitičari očekuju početak američke specijalne operacije u roku od 72 sata.

Latinska Amerika dugo nije videla velike ratove. Sjedinjene Države će „pomoći“ u tome.


Izvor

[Brok]

“Maduro, odlazi u Rusiju ili Kinu. SAD brinu o Zapadnoj hemisferi”

28.10.2025.

Američki senator Rik Skot otvoreno preti Venecueli, nagoveštavajući da će se u toj zemlji „uskoro nešto dogoditi“ — bilo unutrašnji prevrat ili spoljna intervencija. On je pozvao predsednika Nikolasa Madura da odmah ode u Rusiju ili Kinu, jer su, kako je naveo, „njegovi dani odbrojani“. “Jenkiji” se nadaju scenariju kao u slučaju Sirije, a Monroova doktrina ponovo postaje polazište.

U novom talasu antivenecuelanske retorike, američki senator Rik Skot izjavio je da se u Venecueli „nešto mora dogoditi“ — neki unutrašnji ili spoljni događaj koji će okončati vladavinu Nikolasa Madura. „Da sam ja Maduro, otišao bih sada u Rusiju ili Kinu. Njegovi dani su odbrojani“, poručio je Skot, dodajući da „Sjedinjene Države brinu o zapadnoj hemisferi, slobodi i demokratiji“. Istovremeno je naveo da ne očekuje direktnu invaziju SAD, ali da se promena vlasti u Karakasu može desiti na druge načine.

Kao da se SAD nadaju da bi scenario iz Venecuele mogao ličiti na sudbinu sirijskog predsednika Bašara el Asada — beg u Rusiju ili Kinu, pa bi država pala u ruke podobnog rukovodstva. U američkom političkom i energetskom kontekstu, to bi bio veliki dobitak — Venecuela je, naime, energetski raj i delić spasa za posrnulu američku industriju. U javnosti se već spekuliše da bi u novoj „demokratskoj“ Venecueli vlast mogla preuzeti proamerička opozicija predvođena Marijom Korinjom Mačado, novom nobelovkom i simbolom zapadne „borbe za slobodu“.

Ova retorika predstavlja oživljavanje stare Monroove doktrine u novom obliku. Kada Skot kaže da će Amerika „brinuti o zapadnoj hemisferi“, to zvuči kao da živimo u doba konkvistadora ili na samom kraju 19. veka, gde se kontinent podrazumeva kao američka sfera uticaja. Iako se sve formuliše u rečniku „demokratije i slobode“, stvarni cilj je geopolitička i ekonomska kontrola regiona bogatog resursima. Ekonomski prodor Kine je dobar razlog za ovakav nastup SAD.

Senator je takođe upozorio da bi „brzo“ moglo doći i do promene u Kubi. Međutim, Kuba već sedam decenija prkosi američkim sankcijama i izolaciji, uz ogromne žrtve i odricanja svog stanovništva. Dok SAD govore o „demokratiji“, Kuba i dalje plaća cenu svog suvereniteta, opstajući tamo gde su mnoge veće zemlje podlegle pritisku.

Izvor