Hrvatski iseljinici napuštaju Venecuelu
Situacija u Venecueli toliko je teška i opasna da su se na iseljavanje iz te južnoameričke zemlje odlučili i Hrvati kojih tamo živi oko četiri hiljade.
Iskustva hrvatskih iseljenika u Venecueli koji će sada, čini se, morati da potraže novi dom, objavio je Večernji list. Iseljavanje ljudi iz zemlje počelo je nakon što je pod vladavinom predsednika Nikolasa Madura došlo do nezapamćene političke, ekonomske i socijalne krize.
Josip Hrgetić je za Večernji list ispričao kako je devet od deset Venecuelanaca gladno. Njega i porodice na odlazak je nateralo ubistvo bliske prijateljice, također poreklom Hrvatice.
"Jednostavno su je ubili na ulici. U tom haosu više ne možemo da živimo. Zato smo odlučili da se vratimo se u Hrvatsku", priča Hrgetić čiji su roditelji u Venecuelu emigrirali posle II. svetskog rata.
Sada im je odlazak iz te zemlje težak, jer porodicu muči neizvesnost, ali ne želi da mu deca odrastaju u tako nesigurnoj situaciji.
“Nekada je u Venecueli bilo odlično i živeti i poslovati, bilo je mnogo prilika za pokretanje biznisa. Sistem nije bio trom i birokratizovan kao u Evropi, a nije bilo ni surovog kapitalizma kao u Americi”, priseća se Josip Hrgetić.
Zvanična valuta bolivar, kaže, skače iz dana u dan. “To je kao da u Hrvatskoj u tri dana evro skoči na 15 kuna. Kada je reč o inflaciji u Venecueli, radi se o milionima odsto i tu se više čak ne može govoriti o hiperinflaciji, nego je potrebno uvesti neki novi ekonomski pojam, poput ultrainflacije”, kaže on.
Najgore je to što će se sada kriza još više produbiti jer je vlada donela odluku da sve kompanije i državne institucije moraju znatno podići plate što većina poslodavaca u ovakvoj situaciji jednostavno neće moći podneti. Neke prodavnice su se zatvorene poslednjih dana", ispričao je Hrgović za Večernji list.
Prema njegovim rečima situacija s hranom je posebno grozna. “Prosečna mesečna plata sada iznosi dva dolara, a za toliko se može kupiti tek kilogram mesa. Zato ljudi po ceo dan stoje u redovima do dobiju bar kilogram brašna ili šećera. Ali onda samo deo ostavljaju sebi, a ostalo prodaju na crnom tržištu”.
Crno tržište je procvetalo jer na njemu ljudi mogu zaraditi više nego da rade. Prodaje se i kupuje čak i pokvareno meso koje se može dobiti po nižoj cijeni, a onda se jede jako začinjeno i s sirćetom”, opisuje Hrgović.
Ali, najgore je što nema lekova, čak više ni na crnom tržištu. Zato ljudi umiru od bolesti poput visokog pritiska ili dijabetesa. Više od hiljadu dece umrlo je jer nije dobilo potrebne lekove.
izvor
