Dešavanja u Venecueli

[Kubovac]

Tramp dao zeleno svetlo: SAD napadaju; Udari mogući svakog trenutka; Otkrivene mete

Administracija predsednika Donalda Trampa donela je odluku da napadne vojne objekte unutar Venecuele.

Udari bi mogli da se dogode svakog trenutka, rekli su izvori upoznati sa situacijom za Miami Herald, dok se SAD pripremaju da započnu sledeću fazu svoje kampanje protiv narko-kartela "Soles".

Planirani napadi, o kojima je izvestio i The Wall Street Journal, imaće za cilj uništenje vojnih postrojenja koja koristi narko-organizacija za koju SAD tvrde da je predvodi venecuelanski autokrata Nikolas Maduro i da je vode najviši članovi njegovog režima.

Izvori su za Herald rekli da su mete – koje bi mogle biti pogođene iz vazduha za nekoliko dana ili čak sati – takođe usmerene na "odsecanje glave" hijerarhiji kartela.

Američki zvaničnici veruju da kartel izvozi oko 500 tona kokaina godišnje, podeljeno između Evrope i Sjedinjenih Država.

Dok su izvori odbili da kažu da li je sam Nikolas Maduro meta, jedan od njih je izjavio da mu "ističe vreme".

"Maduro će uskoro shvatiti da je zarobljen i da možda neće moći da napusti zemlju čak i ako to odluči", rekao je izvor.

"Još gore za njega, sada postoji više od jednog generala spremnog da ga uhvati i preda, potpuno svestan da je jedno pričati o smrti, a drugo videti je kako dolazi."

Vašington je udvostručio nagradu za informacije koje vode ka Madurovom hapšenju na 50 miliona dolara – što je najveća nagrada te vrste ikada ponuđena – a trenutno nudi po 25 miliona dolara za hapšenje nekih od njegovih najbližih saradnika, uključujući ministra unutrašnjih poslova Diosdada Kabeja, za kojeg se veruje da upravlja operacijama kartela. Još jedan ključni član režima koji se suočava sa američkim optužbama za trgovinu drogom je ministar odbrane Vladimir Padrino Lopes.

Kada je u avgustu objavila odluku da se nagrada za Madura udvostruči sa 25 na 50 miliona dolara, američka državna tužiteljka Pam Bondi rekla je da Maduro predvodi "Kartel Sunca" (Cartel de los Soles) - narko-organizaciju ukorenjenu u venecuelanskoj vojsci – i da sarađuje sa grupama poput venecuelanske bande Tren de Aragua, meksičkog kartela Sinaloa i drugih transnacionalnih kriminalnih mreža. Bondi je nazvala Madura "„jednim od najvećih svetskih narko-dilera i pretnjom našoj nacionalnoj bezbednosti", dodajući da je povećanje nagrade namenjeno "stezanju mreže" oko njega.

Američka vojska je naglo povećala svoje prisustvo uz obalu Venecuele kao deo operacije za koju Bela kuća kaže da je usmerena na ometanje trgovine drogom i kriminalnih mreža povezanih sa režimom u Karakasu. Jedan od prvih poteza predsednika Donalda Trampa nakon povratka u Belu kuću u januaru 2025. bio je da naloži Stejt departmentu da određene narko-kartele proglasi terorističkim i transnacionalnim kriminalnim organizacijama - među njima i Tren de Aragua, a kasnije i "Kartel Sunca".

U avgustu su Sjedinjene Države počele da okupljaju veliku vojnu grupaciju u južnom delu Karipskog mora, blizu severne Venecuele, formirajući Združenu radnu grupu koja je u početku uključivala tri razarača - opremljena za protivvazdušnu, protivpodmorničku i raketnu odbranu - i amfibijsku grupu od oko 4.500 vojnika. Misija uključuje i pomorske patrole izviđačkih aviona P-8, kao i dugometražne nadzorne letove radi mapiranja ruta trgovine drogom.

U septembru je raspoređivanje pojačano sa 10 lovaca F-35B baziranih u bazi Sejba u Portoriku i naoružanim dronovima MQ-9 Reaper na aerodromu Rafael Ernandes na ostrvu. Američki zvaničnici kažu da ti avioni mogu da izvode precizne udare na laboratorije, tajne piste, vozila ili plovila povezana sa narko-operacijama.

Dana 24. oktobra, ministar odbrane Pit Hegset naredio je nosaču aviona USS Gerald R. Ford i njegovoj borbenoj grupi – uključujući krstaricu USS Normandy i razarače USS Thomas Hudner, USS Ramage, USS Carney i USS Roosevelt - da uđu u Karipsko more. Borbena grupa nosača, sa više od 4.000 pripadnika i oko 90 borbenih aviona, opisana je od strane penzionisanih venecuelanskih oficira koji su govorili za Herald kao okosnica "završne faze" namenjene neutralisanju vođa "Kartela Sunca" i Trena de Aragua i izvođenju udara na fiksne i pokretne mete unutar Venecuele.

Do sada su te snage uglavnom korišćene u pomorskim operacijama. Do ove nedelje, američki udari su bili usmereni na brze čamce za koje administracija tvrdi da su prevozili narkotike - većina je presretnuta uz obalu Venecuele; u tim napadima ubijen je 61 osumnjičeni narko-trafikant. Zvaničnici administracije kažu da će radna grupa uskoro preusmeriti operacije na kopno, jer su krijumčari sada manje spremni da rizikuju plovidbu koja može biti otkrivena i napadnuta na moru.

Sam obim raspoređenih snaga naveo je mnoge analitičare da zaključe da je krajnji cilj misije svrgavanje Madurovog režima, iako američki zvaničnici nisu dali mnogo detalja o planiranim akcijama unutar Venecuele. Većina stručnjaka sumnja da SAD nameravaju na dugotrajnu okupaciju – stav koji je Tramp ponovio tokom svoje kampanje za drugi mandat.

"On preferira ciljanje preciznim operacijama, poput likvidacije iranskog generala Kasema Sulejmanija ili napada na iranska nuklearna postrojenja", rekao je Eliot Abrams, koji je služio kao specijalni predstavnik SAD za Venecuelu tokom Trampovog prvog mandata, kolumnisti Heralda Andresu Openhajmeru. "Ne mislim da on želi nešto što bi se moglo odužiti."

Ipak, punu invaziju bilo bi mnogo teže i skuplje izvesti od sadašnjeg rasporeda snaga. Čak je i američka invazija na Panamu 1989. – manju i vojno manje složenu zemlju – zahtevala oko 30.000 vojnika, podsetio je Abrams.

Mark F. Kansijan, penzionisani pukovnik marinaca i viši savetnik u Centru za strateške i međunarodne studije, rekao je da snage koje se sada nalaze u Karibima imaju dovoljan kapacitet za udare i zastrašivanje, ali ne i za invaziju.

"Nema dovoljno borbene moći za invaziju", rekao je on, "ali ima sasvim dovoljno za vazdušne ili raketne udare na kartele ili na Madurov režim."


Izvor

[Brok]

Američki bombarderi i lovci narušili vazdušni prostor blizu Venecuele

01.11.2025.

Oružane snage se bore za „plemenite principe kao što je nacionalna nezavisnost"

Potpredsednik Vlade i ministar odbrane Venecuele Vladimir Padrino Lopez osudio je danas, kako je naveo, upad američkih aviona B-52, F-35 i B-1 blizu venecuelanske obale.

„Venecuelu vidim kao punu svetlosti, vrlina. Ne vidim slučajnost da je u tako teškom vremenu kao što je ovo sa kojim se danas suočavamo, gde brodovi, veliki raketni brodovi, razarači, avioni B-52, B-1, F-35 vrše upade blizu naših obala", rekao je on, prenosi portal Nacional.

Naglasio je da ove akcije imaju za cilj da zastraše miroljubivi narod Venecuele, koji, kako je dodao, „ne zaslužuje da bude pod kriminalnom pretnjom severnoameričkog imperijalizma".

Padrino Lopez je takođe zahteva obustavu američkog „vojnog raspoređivanja na Karibima". Dodao je da se oružane snage Venecuele bore za „plemenite principe kao što je nacionalna nezavisnost".

Izvor

[Boro Prodanic]

Dobitnica Nobelove nagrade za mir poziva u rat

Poziv na stranu vojnu intervenciju, posebno kada dolazi od dobitnika Nobelove nagrade, predstavlja kontradikciju i otvoreno pitanje o etici i posledicama takvog poteza.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Marija Korina Mačado, liderka venecuelanske opozicije i dobitnica Nobelove nagrade za mir za 2025. godinu, u kontroverznoj izjavi pozvala je međunarodnu zajednicu da razmotri vojnu akciju kako bi svrgnula Nikolasa Madura sa vlasti.

Mačado, koji je nedavno uspostavio bliske kontakte sa političarima iz SAD i Izraela, tvrdi da je jači pritisak, uključujući vojnu eskalaciju, jedini način da se Maduro primora da ode.

U intervjuu za američku mrežu Blumberg, Mačado je izjavio da je trenutna eskalacija, uključujući povećano prisustvo američkih vojnih snaga blizu venecuelanske obale, poslednja šansa da Madurove pristalice shvate da više ne mogu da podržavaju režim.

Prema njenim rečima, nakon onoga što je opisala kao „desetine nameštenih izbora“ i dugoročnog pritiska, mirna i institucionalna rešenja su iscrpljena, pa je vojna opcija, rekla je, moguće poslednje sredstvo ako režim „ne odustane“.

Istovremeno, američke vojne aktivnosti u regionu izazvale su spekulacije o mogućim udarima na ciljeve unutar Venecuele. Vest je sinoć objavio Majami Herald, pozivajući se na izvore koji kažu da bi vazdušni udari mogli da uslede „u narednim satima ili danima“. Takve tvrdnje su brzo izazvale kontrareakcije i demantije Vašingtona, a američki državni sekretar Marko Rubio na Platformi Iks nazvao je takve izveštaje „lažnom pričom“ i rekao da su autori obmanuti od strane svojih izvora.Uprkos poricanjima, administracija u Vašingtonu je više puta isticala da su vojne opcije „na stolu“, a u javnom diskursu se borba protiv trgovine drogom i „narkoterorizma“ često navodi kao opravdanje, termin koji je Mačado preuzela iz retorike aktuelne američke politike u jednom intervjuu.

Kritikama protiv ovog pristupa pridružuju se i oni koji upozoravaju da bi direktna vojna intervencija mogla dodatno destabilizovati region i izazvati ozbiljne humanitarne posledice.

Nakon dodele Nobelove nagrade, prema dostupnim izvorima, Mačado je razgovarala telefonom sa američkim i izraelskim liderima i, prema sopstvenim izjavama, ponudila plan za prvih „100 sati“ nakon pada Madura, tvrdeći da postoje organizovane strukture i masa ljudi koja će u pravom trenutku izaći na ulice.

Kritičari, međutim, ističu da poziv na stranu vojnu intervenciju, posebno kada dolazi od dobitnika Nobelove nagrade, predstavlja kontradikciju i otvoreno pitanje o etici i posledicama takvog poteza.

Izvor

[Brok]

Zaharova: Rusija osuđuje prekomernu upotrebu vojne sile SAD na Karibima

02.11.2025.

Dodala je da takve akcije krše domaće, američko pravo i međunarodno pravo. – Tužilaštvo SAD tvrdi da venecuelanski predsednik „koristi terorističke organizacije za šverc droge u SAD

Moskva - Portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova izjavila je sinoć da Rusija osuđuje upotrebu, kako je navela, prekomerne vojne sile u misijama Sjedinjenih Američkih Država protiv narkotika na Karibima.

„Takve akcije krše domaće, američko pravo i međunarodno pravo... To su priznali predstavnici brojnih zemalja i međunarodnih organizacija, uključujući generalnog sekretara UN Antonija Gutereša i visokog komesara UN za ljudska prava Folkera Tirka”, navela je Zaharova, prenela je agencija RIA Novosti.

Ona je istakla da Rusija podržava venecuelanske vlasti i zalaže se za očuvanje mira u Latinskoj Americi i na Karibima.

Zaharova je pozvala na deeskalaciju situacije i konstruktivno rešavanje postojećih problema, uz poštovanje međunarodnog prava, prenosi Tanjug.

„Vašington post” je juče objavio, pozivajući se na podatke Pentagona, da su Sjedinjene Američke Države počele da raspoređuju grupu od približno 16.000 vojnika na Karibe. Osam brodova američke mornarice i jedna nuklearna podmornica trenutno su stacionirani na Karibima, a grupa nosača aviona koju predvodi američki brod „Džerald Ford” takođe je na putu i ​​očekuje se da će stići sledeće nedelje. Poslednjih nedelja, Sjedinjene Američke Države su više puta koristile vojne snage da unište brodove u Karipskom moru koji su navodno prevozili drogu.

Vlasti kažu da se takve operacije sprovode radi borbe protiv transnacionalnog kriminala i trgovine drogom. Ovo je značajno zateglo odnose između Karakasa i Vašingtona. Bela kuća je ovlastila CIA da sprovodi tajne operacije kako bi destabilizovala vladu Nikolasa Madura, a američki državni tužilac Pamela Bondi objavila je nagradu od 50 miliona dolara za informacije koje bi dovele do njegovog hapšenja.

Tužilaštvo SAD tvrdi da venecuelanski predsednik „koristi terorističke organizacije za šverc droge u Sjedinjene Američke Države”.

Izvor

[Boro Prodanic]

Ruski transportni avion sleteo u prestonicu Venecuele

Navodi se da Il-76 može da nosi do 50 tona tereta ili do 200 ljudi.

Ruski transportni avion Il-76 sleteo je u Karakas usred glasina o mogućem napadu SAD na Venecuelu, izvestio je vojni posmatrač Defense News-a.

Let iz Ruske Federacije stigao je nakon dvodnevnog leta iz Rusije preko Jermenije, Alžira, Maroka, Senegala i Mauritanije do Latinske Amerike.

„Putovanje sa više zaustavljanja simbolizuje kružne rute koje se koriste da bi se izbegao zapadni vazdušni prostor ili potencijalne inspekcije tereta u neprijateljskim zemljama“, navodi se u članku.

Navodi se da Il-76 može da nosi do 50 tona tereta ili do 200 ljudi. Poznato je da su avioni ovog tipa ranije prevozili streljačko oružje, rakete i drugi vojni teret.

Mediji poslednjih dana aktivno izveštavaju o planiranom napadu SAD na Venecuelu . Bela kuća negira takve namere. U međuvremenu, prema pisanju zapadnih novinara, venecuelanski lider Maduro je apelovao na Rusiju i Kinu za pomoć.

U međuvremenu, američki dnevni list „Vašington post“ izveštava da se Sjedinjene Države spremaju da prošire vojne operacije protiv Venecuele, oslanjajući se na pomorske snage na Karibima.

Pored letova bombardera duž venecuelanske obale i prebacivanja resursa u obližnje vojne baze, nosač aviona i nuklearne podmornice su na putu ka regionu.

„Američka vojska na Karibima uključuje osam ratnih brodova mornarice, brod za specijalne operacije i podmornicu na nuklearni pogon. Kada nosač aviona USS Gerald R. Ford stigne na Karibe sledeće nedelje, sa sobom će dovesti još tri ratna broda i više od 4.000 dodatnih vojnika“, piše portal, dodajući da će se, ako se to desi, prisustvo američkih trupa u blizini Venecuele povećati na 16.000.

Izvor

[Brok]

Maduro odobrio režim oružanog sukoba u slučaju agresije SAD

05.11.2025.

SAD ne odustaju od pretnji Karakasu

Predsednik Venecuele Nikolas Maduro izjavio je da je odobrio prelazak na režim oružanog sukoba u slučaju agresije Sjedinjenih Američkih Država, prenose svetski mediji.

On je naglasio da je reč o meri nacionalne bezbednosti i pozvao sve zajednice da razviju operativne planove kako bi stanovništvo bilo spremno za, kako je naveo, „moguću nacionalnu i kontinentalnu odbranu“.

– Moramo biti spremni na svaki scenario, na svaku pretnju. Venecuela mora postati neosvojiva, nepokolebljiva i sposobna da brani svoj narod i svoju suverenost – poručio je Maduro.

On je ocenio da Sjedinjene Države kontinuirano vrše pritisak na Karakas, ne samo ekonomskim sankcijama već i političkim i medijskim napadima, te da je zbog toga neophodno jačanje odbrambenih kapaciteta zemlje.

Generalni sekretar vladajuće Socijalističke partije Venecuele, ujedno i ministar unutrašnjih poslova Diosdado Kabeljo, izrazio je izvesne sumnje u ozbiljnost neposredne pretnje iz Vašingtona, ali je ipak pozvao građane da budu pripravni.

– Nikada ne znamo kada će imperija ponovo poželeti da napadne. Bolje je biti spreman nego iznenađen – rekao je Kabeljo, dodajući da je jedinstvo nacije ključno u svakom scenariju.

Maduro je u poslednjim mesecima više puta upozoravao na, kako je tvrdio, „planove destabilizacije“ koji dolaze spolja, dok su odnosi Karakasa i Vašingtona i dalje zategnuti uprkos povremenim diplomatskim kontaktima.

Izvor

[Brok]

Ruski saveznik spreman je za rat sa Sjedinjenim Državama

06.11.2025.

Maduro poručio da svaka ulica mora biti spremna za odbranu od imperije


Karakas – Predsednik Venecuele Nikolas Maduro odobrio je predloge vladajuće Ujedinjene socijalističke partije o pripremi nacionalnog odgovora u slučaju američke agresije. Odluka dolazi u trenutku kada je predsednik SAD Donald Tramp ponovo pomenuo mogućnost pokretanja kopnene operacije u Južnoj Americi.

Maduro je tokom partijskog kongresa u Karakasu podržao inicijativu da se sprovedu „operativni planovi za svaku ulicu i svaku zajednicu“ kako bi se obezbedilo da je cela zemlja „na najvišem nivou borbene pripravnosti“. Prema njegovim rečima, „odbrana domovine je dužnost svakog Venecuelanca“.

Zabrinutosti u Karakasu pojačane su nakon što je Tramp nedavno izjavio da bi Sjedinjene Države mogle da pokrenu kopnenu operaciju u regionu. Prisustvo američkog nosača aviona USS Gerald R. Ford u Karibima, koji mediji nazivaju najvećim na svetu, dodatno je podstaklo spekulacije o ozbiljnosti namera Vašingtona.

Američki predsednik je već u avgustu proglasio „rat narko-kartelima“, što se u Venecueli tumači kao izgovor za novi oblik intervencionizma. Pojedini članovi njegovog tima javno optužuju Madura da stoji na čelu navodne mreže trgovaca drogom.

Karakas poziva na mir, Vašington ćuti

Iako je Venecuela u međuvremenu povećala prisustvo vojske u nekoliko pograničnih oblasti, vlasti u Karakasu pokušavaju da izbegnu eskalaciju. Maduro je više puta naglašavao da Venecuela želi „samo mir“, podsetivši da je i UN potvrdila da zemlja ne predstavlja ozbiljnu pretnju od trgovine drogom.

„Nema rata, nema rata. Samo mir, samo mir, zauvek“, poručio je Maduro u oktobarskom obraćanju na engleskom jeziku, obrativši se direktno Trampu – ali bez odgovora iz Vašingtona.

Dodatnu napetost izazvalo je Trampovo priznanje da je CIA dobila dozvolu za sprovođenje specijalnih operacija radi „destabilizacije režima u Karakasu“, što je u Venecueli ocenjeno kao direktna pretnja državnom suverenitetu.

Podele u Vašingtonu

Prema izveštajima iz SAD, Trampove planove ne podržavaju svi u Vašingtonu. Demokrate u Kongresu oštro se protive mogućoj intervenciji, upozoravajući da bi ona mogla biti „još jedna skupa i besmislena avantura“ poput onih u Iraku i Avganistanu. Uz to, američki analitičari ističu da Tramp nema na koga da se osloni u samoj Venecueli, jer opozicija nema realnu vojnu snagu.

Ipak, kako ocenjuje Fil Ganson iz Međunarodne krizne grupe, predsednik SAD sada teško može da se povuče bez gubitka političkog kredibiliteta.

„Ako bi odustao, to bi bio trijumf za Madura, koji bi mogao da kaže: ’Suprotstavio sam se imperiji, i imperija se povukla’“, naglašava Ganson.

Dok Vašington razmatra naredne korake, Karakas jača svoje bezbednosne strukture i poziva građane na jedinstvo. „Ako mir ne dođe iz Vašingtona, mi ćemo ga sačuvati sopstvenom snagom“, poručio je Maduro u zaključku svog govora.

Izvor

[Brok]

Bolje da Amerikanci svoju borbu protiv droge usmere na Belgiju

11.11.2025.

Tamo se već nalaze američke i druge trupe, ne bi bilo potrebe da jure nekakve čamce sa po tri osobe u svakom od njih

Za Vašington bi bolje bilo da se pozabavi trgovinom drogom u Belgiji nego u Venecueli, rekao je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov u intervjuu za ruske medije.

„Umesto da se bave Nigerijom i Venecuelom kako bi se tamo uništila droga i usput zauzela naftna polja, verovatno bi bilo bolje za sve kada bi se Sjedinjene Države bavile istrebljivanjem ovog fenomena u Belgiji“, rekao je on.

„Pogotovo što se tamo već nalaze američke i druge trupe, ne bi bilo potrebe da se jure nekakvi čamci sa po tri osobe u svakom od njih.“

„Ne mogu da zatvorim pitanje Venecuele, a da ne pomenem naš stav o neprihvatljivosti akcija koje Sjedinjene Države preduzimaju pod izgovorom borbe protiv trgovine drogom, uništavajući brodove, bez suđenja ili istrage, čak i bez podizanja bilo kakve optužnice protiv bilo koga“, rekao je Lavrov.

„Tako ne postupaju zemlje koje poštuju zakon, već one koje sebe smatraju iznad zakona. I, štaviše, nedavno su se pojavili izveštaji o tome kako se Belgija ubrzano pretvara u državu droge u kojoj su mito, ucene u svim oblastima, od carine do policije, nasilje i siva ekonomija zasnovani na trgovini drogom.“

„Zato sam siguran da ova linija, koju je administracija Donalda Trampa sada izabrala u vezi sa Venecuelom, neće dovesti ni do čega dobrog, neće poboljšati ugled Vašingtona u očima svetske zajednice.“

Izvor

[Brok]

Nosač aviona Gerald R. Ford stigao u Karipsko more, Maduro naredio mobilizaciju: Odbrojava se do početka agresije na Venecuelu

13.11.2025.

Američki mediji pišu da je dolazak nosača aviona USS Gerald R. Ford u Karipsko more definitivni znak da Sjedinjene Države pripremaju intervenciju protiv Venecuele. Američki saveznici uzdržani.

Odluka Južne komande da rasporediti najveći svetski nosač aviona uz obalu Venecuele, kao i raspoređivanje američkih trupa u Portoriku, Panami i Trinidadu i Tobagu, tumači se kao direktan pritisak na vlast Nikolasa Madura. Iako Vašington tvrdi da se radi o operacijama protiv krijumčarenja droge, mediji i analitičari upozoravaju da je „rat protiv droge“ samo izgovor za vojno prisustvo u blizini Karakasa. Nikolas Maduro, lider Venecuele, najavio je “masovnu mobilizaciju”.

Nosač aviona Gerald R. Ford predstavlja najmoćniji ploveći sistem naoružanja na svetu. Zato se njegov dolazak smatra pokretanjem odbrojava do agresije na Venecuelu. Njegova paluba omogućava neprekidne letačke operacije, a brod deluje kao plutajući komandno-kontrolni centar, praćen razaračima sa sistemom „Aegis“ koji obezbeđuju slojevitu PVO. Vazduhoplovnu komponentu čine F/A-18E/F Super Hornet lovci-bombarderi, EA-18G Growler za elektronsko ratovanje, E-2D Hawkeye za radarsko osmatranje i upravljanje, kao i helikopteri MH-60R/S i transportni C-2A. U ovoj fazi, „Ford“ ne nosi F-35C jer paluba još nije modifikovana za taj standard.

Kao odgovor na američko razmeštanje, predsednik Nikolas Maduro proglasio je masovnu mobilizaciju, i naredio da se celokupan vojni i civilni aparat zemlje stavi u stanje pune pripravnosti. Ministar odbrane nazvao je američke akcije „imperijalističkom pretnjom“, dok je Rusija u Savetu Federacije pozvala UN da osude moguću upotrebu sile. Velike vojne vežbe već su počele širom zemlje, što je, po rečima venecuelanskih zvaničnika, samo početak šireg odgovora na „agresiju sa severa“.

Izvor