Dešavanja u Venecueli

[Dreadnought]

Venezuela government, opposition launch talks in Mexico

Venezuela's government and opposition are meeting in Mexico, inching closer to working together, and ending a political and economic crisis. The process is supported by Norway, Mexico, Russia and the Netherlands.

Al Jazeera's Latin America Editor Lucia Newman reports.

[Dreadnought]

Pregovori vlade i opozicije Venecuele najavljeni za septembar


Predstavnici vlade i opozicije u Venecueli najavili su da će u septembru nastaviti pregovore nakon prve runde preliminarnih sastanaka u Meksiko Sitiju, samo dan pošto je opozicioni lider Fredi Gevara pušten iz zatvora.

Kako prenosi Rojters, predsednik Venecuele Nikolas Maduro rekao je novinarima da je Gevara, koga su pre mesec dana uhapsili agenti obaveštajne službe dok je vozio na jednom auto-putu u Karakasu, pušten na uslovnu slobodu i da bi mogao da učestvuje u pregovaračkom procesu.

“Ako ga Unitarna platforma Venecuele imenuje za delegata u Meksiku, možemo reći da je Fredi Gevara dobrodošao u razgovorima”, rekao je Maduro.

Gevara je uhapšen 12. jula pod optužbama za terorizam i izdaju, kao i za povezanost sa “ekstremističkim grupama i stranim vladama”.

On je blizak saveznik opozicionog lidera Huana Gvaida, koji je potvrdio da su mu naoružana lica pretila kada se uputio da pomogne Gevari.

Razgovori su usmereni na prevazilaženje akutne političke i ekonomske krize u Venecueli, zbog koje su milioni ljudi pobegli iz zemlje.

Predstavnici Norveške preuzeli su ulogu posrednika u pregovorima.

Dve strane su u zajedničkom saopštenju najavile da će se nova runda sastanaka održati između 3. i 6. septembra, ne navodeći mesto susreta.

“Razgovarali smo o uspostavljanju mehanizma konsultacija sa političkim i socijalnim akterima koji će biti što je moguće inkluzivniji”, navodi se u saopštenju, uz napomenu da će obe strane pokazati “krajnji oprez” pre nego što budu iznosile komentare o procesu.

Da bi se došlo do potencijalnog sporazuma u pregovorima, Maduro zahteva da budu ukinute sankcije koje su SAD i EU nametnule venecuelanskim zvaničnicima i institucijama.

Madro je rekao da su razgovori “dobro krenuli”, ali je predložio i direktne pregovore sa Vašingtonom u vezi sankcija.

Vlada Venecuele tvrdi da su sankcije glavni krivac za ekonomsku krizu u zemlji.

S druge strane, opoziciona koalicija traži da humanitarna pomoć, koja bi podrazumevala i vakcine protiv kovida 19, bude poslata u Venecuelu, zahteva oslobađanje desetina svojih pristalica za koje tvrdi da su politički zatvorenici i želi garancije da će joj biti omogućeno da pravedno učestvuje u regionalnim izborima u novembru.


izvor

[MOTORISTA]

U Madridu uhapšen bivši venecuelanski špijun Ugo Krvahal, koji je više od decenije bio doušnik Uga Čaveza
Tanjug 10.09.2021.

Madridska policija saopštil je da je danas uhapsila bivšeg venecuelanskog špijuna Uga Karvahala po američkoj optužnici za trgovanje narkoticima, dve godine nakon što je izbegao nalog za izručenje i nestao.

General Karvahal, koji je više od decenije bio doušnik Uga Čaveza u venecuelanskoj vojsci, uhapšen je u malom stanu u Madridu u kojem se krio, preneo je AP. U saopštenju madridske policije se navodi da je živeo potpuno zatvoren, nikada nije izlazio iz stana niti se približavao prozorima, a da su ga uvek štitili ljudi kojima je verovao. Policija je na društvenim mrežama objavila i video na kojem se vidi kako teško naoružani policajci stavljaju Karvahalu lisice na ruke.

Španski Visoki sud je 2019. godine odobrio izručenje Karvahala SAD, gde je suočen sa federalnim optužbama u Njujorku i na Floridi zbog navodnih veza sa kolumbijskim pobunjenicima koji kontrolišu rute šverca kokaina. Ta odluka je doneta nakon što je niži sud odbacio američki nalog za hapšenje ocenjujući da je politički motivisan. Karvahal je u međuvremenu pušten, nakon čega je nestao.

Oglasio se samo jednom, kada je prošle godine na društvenim mrežama objavio da je "otišao u ilegalu" iz protesta zbog politizovanja njegovog slučaja. Prethodno je negirao bilo kakvu krivicu.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

EU šalje posmatrače na izbore u Venecuelu
Tanjug 30.09.2021.

Evropska unija će poslati posmatrače na regionalne izbore u Venecueli zakazane za 21. novembar, na poziv Nacionalnog izbornog saveta zemlje, potvrdio je danas Visoki predstavnik za spoljnu politiku i bezbednost EU Đuzep Borelj.

"Biće održan izborni proces bez presedana, uz saglasnost većine političkih snaga po prvi put u poslednjih nekoliko godina, na kojima će se birati od 3.000 regionalnih i opštinskih predstavnika u Venecueli", saopštio je Borelj, prenosi Rojters.

On je rekao i da će posmatračka misija EU izvršiti nezavisnu tehničku procenu svih aspekata izbornog procesa o čemu će podneti izveštaj i predložiti preporuke za poboljšanje budućih izbora. Glasanje dolazi nakon tri godine bojkota izbora od strane opozicije i neuspelih napora, koje su SAD podržale ekonomskim sankcijama, da se smeni socijalistički predsednik Nikolas Maduro koji je na vlasti od 2013. godine.

Izvor: www.blic.rs

[Dreadnought]

Colombia: First commuters cross bridge connecting Colombia to Venezuela as border reopens

Commuters flocked to the Francisco de Paula Santander international bridge connecting Colombia with Venezuela, Friday, as Caracas continues opening its borders.

Residents observed as giant containers in Venezuelan tricolour were removed from the bridge after blocking the border cross for over two years, and municipal services cleared the bridge from the sand and debris.

Local and regional authorities supervised the reopening and gave a short comment to the press.

"We are not going to allow anyone to bombard this commercial opening, we are not going to fall into provocations of any kind, and we are committed to solidarity, to the reunion between Colombia and Venezuela", Governor of Tachira State Freddy Bernal stated.

The Francisco de Paula Santander bridge reopening four days after Venezuelan officials removed containers from another border cross located at the Simon Bolivar International bridge.

[MOTORISTA]

Saradnik Nikolasa Madura izručen SAD
IZVOR: TANJUG SUBOTA, 16.10.2021.

Praja -- Alek Sab, biznismen kojeg američke vlasti traže zbog optužbi za pranje novca u ime vlade Venecuele, izručen je Sjedinjenim Američkim Državama.

Sab, koji je bio izaslanik predsednika Venecuele Nikolasa Madura, zadržan je u pritvoru na Zelenortskim Ostrvima u junu 2020. godine kada je njegov avion na kratko sleteo radi dopune goriva, penosi Rojters. Ustavni sud ove male države u atlantskom arhipelagu presudio je u septembru nakon dugotrajne sudske bitke da bi Sab trebalo da bude izručen SAD. Američki pravosudni organi optužili su Saba da je plaćao mito kako bi iskoristio kurs dolara koji u Venecueli kontroliše država, ali i zbog navodnog organizovanja korupcijske mreže koja je njemu i Maduru omogućila da profitiraju od državnog programa za subvencionisanje prehrambenih proizvoda.

Vlada Zelenortskih Ostrva do sada nije bila dostupna za komentar, navodi Rojters.

Izvor: www.b92.net

[MOTORISTA]

Španija pristala da izruči Americi bivšeg obaveštajca Venecuele i saveznika Uga Čaveza
Srna 20.10.2021.

Španski sud pristao je da izruči bivšeg venecuelanskog obaveštajca Uga Karvahala SAD, gde će biti suočen sa optužbama za krijumčarenje droge.

Odluka je donesena nakon što je Karvahalu odbijen zahtev za politički azil u Španiji. Karvahal, bivši general i blizak saveznik bivšeg predsednika Venecuele Uga Čaveza, uhapšen je u Španiji prošlog meseca. Zvaničnici SAD veruju da bi od Karvahala mogli da dobiju veoma značajne podatke o navodnim aktivnostima predsednika Venecuele Nikolasa Madura i njegovih saveznika u vezi sa krijumčarenjem droge.

Izvor: www.blic.rs

[Dreadnought]

Otvara se istraga o mogućim zločinima u Venecueli


Tužilac Međunarodnog krivičnog suda Karim Kan saopštio da će otvoriti istragu o mogućim zločinima protiv čovečnosti u Venecueli.

S druge strane, vlada te zemlje je rekla da poštuje tu odluku, ali je dodala da ne deli njegovo mišljenje.

Kan je "odlučio da će nastaviti sa otvaranjem istrage kako bi se utvrdila istina" o događajima u Venecueli, prema kopiji memoranduma o razumevanju koji su potpisali tužilac Kan i predsednik Nikolas Maduro, a koje je podelila vlada, prenosi Rojters.

Vlada ne misli da situacija u zemlji "opravdava prelazak sa faze preliminarnog ispitivanja na fazu istrage", dodaje se u memorandumu. „Preliminarno ispitivanje koje je otvoreno 2018. godine nije ništa drugo do faza filtriranja dok prelazimo u ovu novu fazu“, rekao je Kan. Kan je naglasio da je sud nezavisan i rekao da njegove istrage ne treba politizovati.

I opozicija u Venecueli i njena vlada zatražili su od MKS-a da ispita navodne zločine koje su počinili njihovi protivnici.

Lider opozicije Huan Gvaido na Tviteru je pozdravio odluku o otvaranju istrage.

MKS sprovodi preliminarno ispitivanje zemlje od 2018. godine i saopštio je da možda postoji razlog da se veruje da su zvaničnici u Madurovoj vladi počinili zločine protiv čovečnosti.

„Mi poštujemo njegovu odluku kao država, iako smo jasno stavili do znanja da je ne delimo“, rekao je predsednik Maduro.

„Ova odluka daje nadu za pravdu stotina žrtava brutalne represije Madurovog režima“, rekao je u poruci na Tviteru direktor američkog odeljenja "Hjuman rajts voča" Hose Migel Vivanko.

MKS, koji procesuira ratne zločine, može zvanično da se umeša samo ako država ne želi ili nije u stanju da procesuira relevantne zločine u svojoj jurisdikciji.


izvor

[MOTORISTA]

Петак, 12.11.2021.
Јелена Стевановић

Да ли Ђузеп Борељ легитимизује Мадура

Брисел настоји да се еманципује од Вашингтона па, на велико америчко незадовољство, посредује између власти и опозиције у Венецуели и шаље посматраче на локалне изборе

Као да јој није довољно што се у Венецуели суочава с руским, кинеским и иранским интересима, Америка мора да брине и о утицају Европске уније, која у последње време постаје све активнији играч у Каракасу.

Иако су дуго имале приближно исте ставове о дешавањима у јужноамеричкој држави, САД и ЕУ се на том пољу све више удаљавају. Како пише „Вашингтон пост”, Брисел настоји да се еманципује од трансатлантског савезника и води независну спољну политику па, на велико америчко незадовољство, посредује између власти и опозиције и шаље посматраче на венецуеланске локалне изборе.

Шеф дипломатије ЕУ Ђузеп Борељ одобрио је посматрачку мисију на изборима 21. новембра противно не само жељама Вашингтона, већ, сазнаје „Фајненшел тајмс”, и ставу бриселске бирократије. Иако се суздржавају да јавно критикују Брисел овим поводом, званичници вашингтонске владе неслужбено истичу да би ЕУ могла да легитимизује намештене венецуеланске изборе. И према извештају Борељових сарадника, европски емисари ће подрити „углед и кредибилитет ЕУ и посредно легитимизовати изборе у Венецуели”. У извештајима западних медија често се подсећа да је Борељ члан социјалистичке партије и да ова странка у Шпанији влада с крајње левичарским Подемосом, који има помирљив став према чавистима.

„Избори у Венецуели нису као избори у Швајцарској. Венецуелански режим је оно што јесте. Нека ми неко објасни како ће наштетити опозицији ако пошаљемо мисију која ће известити ако нема услова (за фер изборе)”, одговорио је Борељ на прозивке у изјави за шпанску агенцију ЕФЕ.

Став и САД и ЕУ био је да је шеф владе у Каракасу Николас Мадуро покрао последње изборе 2018. Већина западних и латиноамеричких земаља за венецуеланског председника је од 2019. привремено признавала опозиционог вођу и председника скупштине Хуана Гваидоа. Уследили су амерички ембарго на извоз венецуеланске нафте и санкције ЕУ. Уз Мадура су остали Кина, Иран, Турска и Русија, која је Венецуели позајмила милијарде долара и која је с Каракасом организовала и војне вежбе.

И поред тога што је имао западну подршку, Гваидо је пао у заборав. ЕУ га од ове године више не признаје за легитимног шефа државе. У извештајима светских медија истиче се да је Мадуро надмудрио противнике јер је прихватио опозицију која га не угрожава, разјединио стварне опоненте и придобио ЕУ макар у толикој мери да је Брисел посредовао у преговорима између чависта и њихових неистомишљеника.

За време председника Доналда Трампа, Вашингтон је увео нафтни ембарго и претио војном интервенцијом против Венецуеле. Већ тада је Борељ показивао да се не слаже с америчком политиком, па је Трампово кокетирање са сменом режима у Каракасу називао „каубојским понашањем”. Садашњи амерички лидер Џозеф Бајден задржао је ембарго, продубљујући економску кризу у Венецуели.

Тамошњи избори за градоначелнике и гувернере одржавају се у атмосфери у којој влада контролише већину медија, бројним опозиционарима је забранила да се нађу на бирачким листићима, док је стотине других одраније стрпала у затвор. Иако истичу да нема услова за фер изборе, Мадурови противници углавном неће бојкотовати гласање 21. новембра због притиска из ЕУ.

У америчкој администрацији предвиђају да ће чависти дозволити да опозиција спремна на сарадњу дође на мање значајна места у управи и да ће Мадуро искористити и европске посматраче да се прикаже као демократа и затражи укидање санкција. Из Брисела незванично одговарају да „не морају никоме да се правдају” и да посматрачка мисија не значи аутоматски и позитиван извештај.

Izvor: www.politika.rs

[MOTORISTA]

Život u zemlji Nikolasa Madura: „Nova normalnost“ su siromaštvo, nasilje i glad
SVET Autor:Ana Tašković 13. nov. 2021

Leopoldo Lopez, venecuelanski političar i lider opozicije koji je bio u zatvoru zbog optužbi za proteste protiv vlade, oglasio se otvorenim pismom koje je objavio CNN i otkrio koliko je teška situacija u zemlji koja je godinama pod kontrolom Nikolasa Madura.

Lopez, koji je iz Venecuele pobegao u oktobru 2020. godine u Španiju gde se i sada nalazi, u tekstu za CNN,  kaže da su u Venecueli „nova normalnost“ siromaštvo, nasilje, glad i nestašica ključnih zaliha.

„Za mnoge ljude sloboda je apstraktan pojam. To je kao disanje, ne razmišljaš o tome dok ti ne ponestane vazduha. Ista je stvar i sa demokratijom. Previše birača to uzima zdravo za gotovo, sve dok ne shvate da je sasvim moguće imati izbore bez demokratije – baš kao na Kubi, u Rusiji, Iranu i mojoj domovini Venecueli. To mi je postalo bolno jasno dok sam bio u zatvoru zbog političke diktature Nikolasa Madura. U ćeliji veličine 2×2 metra sa bravom veličine cigle, naučio sam šta je sloboda kada je nisam imao.

Venecuela u kojoj sam rođen 1970-tih godina smatrana je predmetom zavisti Amerike: zemlja sa jakom ekonomijom sposobnom da pruži prosperitet i mogućnost skoro svima. Venecuelanski lideri su uspešno izgradili ovaj režim slobode nakon pada vojne diktature Markosa Peresa Himenesa 1958. godine. Između 1960-tih i 1990-tih, Venecuela je bila „demokratski izuzetak“ u Latinskoj Americi, titula koju je svake Venecuelanac nosio sa ponosom. Moja zemlja je imala neke od najboljih javnih službi u regionu u to vreme – uključujući prestižnu mrežu škola i univerziteta i sistem zdravstvene zaštite koji je pomogao da se iskoreni malarija u delovima zemlje 1961. godine.

Ovo je bilo doba kada su mnogi Evropljani i Latinoamerikanci podjednako želeli da emigriraju u Venecuelu radi boljeg života. Sada 22 godine nakon što je počeo predsednički mandat Uga Čaveza i skoro deceniju nakon što je Maduro preuzeo vlast, na po mom mišljenju, lažnim predsedničkim izborima 2013. godine, Venecuela prolazi kroz najgoru višeslojnu krizu na kontinentu. Siromaštvo, nasilje, glad i nestašica ključnih zaliha su nova normalnost. Istraživanje iz 2016. pokazalo je da je skoro tri četvrtine stanovništva izgubilo 8,6 kilograma, pri čemu su hitne službe bile preplavljene slučajevima teško neuhranjene dece.

Bolnicama nedostaju lekovi i oprema koji su im potrebni za funkcionisanje, zbog čega su porodice širom zemlje u opasnosti da umru bez pristupa lečenju – situacija je porogršana pandemijom koronavirusa. Više od šest miliona Venecuelanaca je napustilo zemlju, mnogi zbog straha od progona ili nedostatak ekonomskih mogućnosti. Kako smo se od ostrva demokratija pretvorili u slomljenu diktaturu? Mislim da je odgovor dvostruk: prvo, pretrpeli smo eroziju suštinskih elemenata demokratije. Nakon što je postao predsednik 1999. godine, u roku od godinu dana, Čavez je promenio nacionalni ustav i pozvao na ‘mega-izbore’ na kojima je inaugurisan na šestogodišnji mandat. Promenio je političku strukturu zemlje, preuzeo kontrolu na Nacionalnim izbornim savetom, a kritički nastrojene slobodne medije označio kao ‘neprijatelje otadžbine’.

Drugo, ova demokratska erozija naišla je na nemoralnu neutralnost demokratija širom sveta. Kada smo mi Venecuelanci gubili svoje slobode, previše ljudi u regionu je verovalo da naš problem nije i njihov. Ovoj tragediji sam prisustvovao iz svoje pozicije lokalnog političara. Nakon studija u inostranstvu u SAD-u početkom 1990-tih, vratio sam se u Venecuelu i kandidovao se za javnu funkciju 2000. godine. Izabran sam i ponovo sam bio gradonačelnik Čakaa, moćne opštine u Karakasu u kojoj živi skoro 80.000 ljudi. Osam godina smo dokazali da je moguće služiti demokratski u zemlji koja ide u suprotnom smeru.

To se promenilo 2008. godine, kada sam diskvalifikovan da se kandidujem za guvernera grada Karakasa, uprkos dva uzastopna mandata kao predsednik opštine i više od 70 odsto podrške javnosti. Pod Čavezom, nacionalni kontrolor je zabranio moje učešće u bilo kom izbornom procesu pod optužbom za korupciju i finansijsku naprikladnost – zabrana koja je stupila na snagu pre nego što sam čak i zvanično optužen. Pošto nisam imao gde da tražim pravdu u svojoj zemlji, podneo sam svoj slučaj Interameričkom sudu za ljudska prava i pobedio sam. Kao dogovor, Čavezov režim je formalno povukao Venecuelu iz međuameričkog sistema i naravno odbacio presudu u moju korist.

Posetio sam gradove širom zemlje, od kolumbijske granice do atlanske obale. Hteo sam da dokažem da nije potrebno biti izabrani autoritet da bi služio našem narodu. Ono što sam video na tom putovanju su Venecuelanci koji su bili više nego spremni da se bore za slobodu i demokratiju. To iskustvo me je navelo da zajedno sa drugim demokratskim liderima, osnujem političku partiju ‘Voluntad Popular’. Kada je Čavezov naslednik, Maduro došao na vlast 2013. godine, pitam sam naš pokret: „Živimo li u demokratiji ili diktaturi?“ Složili smo se oko ovog drugog. Inspirisani nenasilnlim optorom iz celog sveta, uključujući i Narandžastu revoluciju, Arapsko proleće i pokrete za građanska prava u SAD-u, odlučili smo da mirno protestujemo protiv Madurovog režima.

Odgovor vlade Venecuele na naše demonstracije bio je nemilosrdan i zapanjujuće sličan onome što smo videli da izveštavaju sa ulica zemalja širim sveta, od Belorusije do Nikaragve: policijska brutalnost prema mirnim demonstrantima, proizvoljna hapšenja i mučenje opozicionih lidera, demonstranti poslati u izgnanstvo, a neki ubijeni, kako je dokumentovao UN. U februaru 2014. godine Maduro je naredio moje hapšenje i hapšenje drugih članova pokreta. Uprkos međunarodnim kritikama da sam arbitrarno pritvoren, bio sam procesuiran i osuđen na skoro 14 godina nakon suđenja koje su UN kritikovale zbog nedostatka transparentnosti i kršenja propisanog procesa. Proveo sam više od tri godne u vojnom zatvoru, gde sam izdržao fizičku i psihičku torturu. Kada su moja supruga i druge pristalice ispričale ta mi se dešava, Madurova vlada je negirala zlostavljanje.

Mnogi se pitaju zašto je Maduro i dalje na vlasti, uprkos masovnim i tekućim protestima. Istina je da je on na vlasti zato što je diktator, a odgovor njegovog režima bio je isti kao i drugi: represija i zatvaranje, diktatorov recept da zadrži vlast. Možda treba da shvatimo da je autoritarnost globalni fenomen. Diktatori to zapravo odlično razumeju. Oni formiraju političke odnose kako bi se međusobno štitili i razvili su transnacionalnu politiku represije kako bi progonili one koji im se protive. Ovo je globalni problem i njegovo rešenje bi takođe trebalo da bude globalno.

Da bismo postigli demokratske promene u Venecueli, moramo biti deo većeg, globalno organizovanog napora. Ova ideja je ono što me je ubedilo da rizikujem život da bih pobegao iz svoje zelje prošle godine da bi se preselio u Španiju: Želja da budem deo međunarodnog fronta koji bi pomogao ne samo narodu Venecuele, već i svima onima koji žive pod autoritarinim režimima“, napisao je Leopoldo Lopez.

Izvor: www.nova.rs