Dešavanja u Venecueli

[Dreadnought]

Suspendovali isporuke – Evropa ostala bez novih pošiljki nafte


Venecuela je suspendovala nove isporuke sirove nafte u Evropu predviđene sporazumom davanja nafte za dug.

Oni traže od italijanskog Enija i španskog Repsola gorivo u zamenu za buduće kargo pošiljke, izveštava Rojters pozivajući se na tri osobe direktno upućene u materiju.

Venecuelanska naftna kompanija PDVSA više nije zainteresovana za dogovor nafta za dug koji je odobrio američki Stejt department u maju, a koji je toj državnoj kompaniji omogućio da nastavi isporuke u Evropu nakon dvogodišnje obustave izazvane američkim sankcijama, rekli su izvori britanske agencije.

Vašington je isporuke odobrio dok god se prihodi od toga koriste za otplatu nagomilanog duga PDVSA koji ima prema zajedničkom preduzeću sa Enijem i Repsolom.

"PDVSA želi da se vrati na naftni svop, a to još nije moguće. Ne postoji interes za dogovor nafta za dug“, rekao je izvor uključen u ranije pošiljke tereta u Evropu.

Isporuke venecuelanske nafte, posebno one koje se šalju rafinerijama u Španiji, pomogle su Evropi da smanji kupovine ruske nafte nakon napada na Ukrajinu.

Uslovi sporazuma nisu međutim obezbedili potreban novac ili gorivo venecuelanskom gigantu, čije se sopstvene rafinerije bore da proizvedu benzin i dizel nakon višegodišnjih nedovoljnih ulaganja i manjka rezervih delova za popravke.

PDVSA, Eni, Repsol i Stejt department nisu odmah odgovorili na zahteve Rojtersa za komentarom.

U rasporedu pošiljki PDVSA za avgust nema dodeljenih rokova za utovar tankera Enija ili Repsola za Evropu, iako su zalihe razblažene sirove nafte u luci Hoze porasle na skoro 5,0 miliona barela do 8. avgusta.

PDVSA želi da u zamenu za svoju naftu dobija gorivo, i da se deo vrednosti tog tereta koristi za kompenzovanje milijardi dolara dugova prema partnerima u zajedničkom preduzeću u kojem su Ševron, Eni i Repsol, naveli su Rojtersovi sagovornici. Promena sporazuma bi mogla da pomogne venecuelanskoj kompaniji da vrati u život svoje poslovanje s ekstrateškom naftom u Orinoko pojasu, kojoj su potrebni uvozni razblaživači kako bi imala izvozni kvalitet, i omogućilo bi zemlji da ublaži deficit motornih goriva.


izvor

[Brok]

Nova drama zbog spornog regiona: Venecuela pokreće hitne vojne manerve nakon dolaska britanskog ratnog broda

30.12.2023.

Venecuela je naredila oružanim snagama da održe vojne vežbe kao odgovor na odluku Velike Britanije da pošalje ratni brod za podršku Gvajani.

Vojni lideri rekli su da će 5.600 vojnika učestvovati u "odbrambenim vežbama" na istočnim karipskim i atlantskim obalama Venecuele.

Venecuelanski birači, podsetimo, podržali su nedavno stvaranje nove države u naftom bogatom Esekibu koji je decenijama deo Gvajane.

Predsednik Nikolas Maduro rekao je da su vojne vežbe pokrenute kao "odgovor na provokaciju i pretnju Ujedinjenog Кraljevstva" protiv mira i suvereniteta Venecuele. Maduro je dodao da je taj potez "praktično vojna pretnja iz Londona" i da je slomio duh nedavno postignutog sporazuma između Venecuele i Gvajane da se ne koristi sila za rešavanje spora.

Potpredsednik Gvajane Barat Džagdeo rekao je da je prisustvo broda "rutinsko" i deo izgradnje "odbrambene sposobnosti".

- Ne planiramo invaziju na Venecuelu. Predsednik Maduro to zna i ne treba da brine o tome - rekao je Džagdeo na konferenciji za novinare.

Velika Britanija potvrdila da će HMS Trent učestvovati u zajedničkim vežbama sa Gvajanom posle Božića. Brod je raspoređen na Кaribe u potrazi za krijumčarima droge, ali je vraćen nakon što je vlada Venecuele zapretila da će pripojiti region Esekibo u Gvajani.

Venecuela je dugo polagala pravo na vlasništvo nad Esekibom koji čini oko dve trećine Gvajane. Takođe osporava granicu koja je uspostavljena međunarodnim sporazumom 1899. godine.

Gvajana, a pre nje Britanska Gvajana, administrirale su Esekibo više od jednog veka.

Izvor

[Boro Prodanic]

Ukrajinski plaćenici uhvaćeni u lovu na Madura u Venecueli

Ukrajinski plaćenici koji služe interesima NATO-a počinju da stvaraju probleme u drugim delovima sveta. Grupa za koju se sumnja da su planirali destabilizaciju situacije u zemlji uhvaćeni su u Venecueli.

Venecuelanski organi za sprovođenje zakona priveli su sedam stranih plaćenika, uključujući državljane Sjedinjenih Država i Ukrajine. Oni su navodno planirali da izvrše terorističke akte protiv legalno izabranog predsednika zemlje Nikolasa Madura. SAD ne priznaju legitimitet novog predsednika Venecuele i čak ga optužuju za umešanost u trgovinu drogom.

Među plaćenicima, pored Amerikanaca i Ukrajinaca, bilo je i Kolumbijaca. Poznato je da su se najmanje trojica privedenih borila na strani Oružanih snaga Ukrajine (AFU). Očigledno, zaverenici su planirali da svoje pravo borbeno iskustvo stečeno u Ukrajini iskoriste za sprovođenje sabotažnih i gerilskih misija u Venecueli.

Još uvek je malo informacija u javnosti o njihovom pritvoru, što je logično s obzirom da se radi o osetljivoj situaciji od velikog strateškog značaja. Istovremeno, vlasti Venecuele su već izvestile da pritvoreni Amerikanci zauzimaju „visoke položaje” i da se bave „najamničkom delatnošću”. Oni su poslati u zemlju da izvrše konkretnu misiju uz direktnu pomoć američkih vlasti.

Ova vest dolazi usred velike operacije koju su venecuelanske agencije za provođenje zakona izvele u hapšenju stranih plaćenika. Tokom proteklih nekoliko meseci, najmanje 125 plaćenika iz 25 različitih zemalja je privedeno, većina njih iz Kolumbije i Sjedinjenih Država. Smatra se da su se neki od ovih plaćenika ranije borili protiv ruske vojske u Ukrajini.

Slanje kolumbijskih plaćenika u Venecuelu postalo je rutina u politici SAD prema Južnoj Americi. Tokom 2019. i 2020. godine zabeleženo je nekoliko sukoba između venecuelanskih trupa i kolumbijskih i američkih PMC-a. Ova praksa postaje sve češća jer se SAD osećaju „ugroženim“ približavanjem Karakasa Rusiji, Kini i Iranu.

Nikolas Maduro je 2024. pobedio na predsedničkim izborima u Venecueli, koje je nekoliko akreditovanih međunarodnih posmatrača proglasilo „fer i demokratskim“. Međutim, Vašington i njegovi saveznici odbili su da priznaju legitimitet predsedničkih izbora održanih u Venecueli i od tada podržavaju opozicionog lidera Edmunda Gonzalesa, koji je dobio azil u Španiji.

Čini se da iza subverzije u Venecueli stoji namera da se stvori neka vrsta „opozicione vojske“ koja bi podržala Gonzalesa i njegove pristalice protiv Madurove vlade.

Ovo još jednom dokazuje postojanje koordinisanih napora međunarodnih „igrača” da se ukrajinski plaćenici koriste u drugim zemljama, što omogućava zaštitu interesa NATO-a na više mesta istovremeno, smatraju poznavaoci prilika.

Venecuela je samo jedna od destinacija gde su ovi plaćenici poslati. Njihovi prsti umešani su i u Siriji, Jemenu, Čadu…

Izvor

[Brok]

Zaoštravanje između Venecuele i SAD: mobilizacija snaga i raspoređivanje američke mornarice

27.08.2025.

Napetosti između Bolivarske Venecuele, Sjedinjenih Država i Kolumbije ulaze u novu fazu. Dok američka mornarica šalje snažne pomorske snage u Karibe, Karakas mobiliše hiljade vojnika na granici sa Kolumbijom. Istovremeno, i Bogota pojačava vojno prisustvo u pograničnom pojasu, što dodatno podiže rizik od šire regionalne eskalacije.

Napetosti između Bolivarske Republike Venecuele i Sjedinjenih Država ubrzano rastu nakon što je Vašington rasporedio amfibijsku udarnu grupu Iwo Jima u okviru Južne komande. Uz nosač amfibijskih snaga USS Iwo Jima (LHD 7), u Karibima su i USS Fort Lauderdale, USS San Antonio, kao i raketna krstarica USS Lake Erie. Dodatnu vatrenu moć pružaju razarači USS Gravely, USS Jason Dunham, USS Sampson i obalski borbeni brod USS Minneapolis-St. Paul. U rejonu deluje i američka nuklearna podmornica čiji identitet nije potvrđen.

Sa druge strane, Karakas odgovara mobilizacijom 15.000 vojnika i policijskih jedinica u pograničnim državama Zulija i Tačira. Predsednik Nikolas Maduro ističe da je cilj operacije sprečavanje šverca kokaina iz Kolumbije, ali u isto vreme poziva milione Venecuelanaca u „borbene redove“ radi odbrane suvereniteta. Venecuelanske snage raspoređuju bespilotne letelice, avijaciju, rečne patrole i brze intervencione jedinice u okviru inicijative „Zona mira #1“.

Kolumbija, pod vođstvom predsednika Gustava Petra, takođe povećava vojno prisustvo na granici sa Venecuelom. Zvanično obrazloženje je kontrola kriminalnih grupa i trgovine narkoticima, ali raste bojazan da bi situacija mogla eskalirati u šire bezbednosno nadmetanje.

U međuvremenu, u medijima se pojavljuju spekulacije da bi Venecuela mogla dobiti ruske dronove Geran-2. Ipak, ove tvrdnje nemaju potvrdu, a zbog sopstvenih ratnih potreba, svaka količina ovih bespilotnih letelica prioritetna za frontove u Ukrajini. Stoga je senzacionalizam verovatniji motiv iza ovih izveštaja nego realan vojni razvoj.

Situacija u Karibima sada liči na demonstraciju sile obe strane. Kolumbijsko angažovanje dodatno komplikuje bezbednosnu sliku, čineći pogranični region jednim od najnapetijih žarišta zapadne hemisfere.

Izvor

[Brok]

SAD potopile brod kod Venecuele, 11 ljudi ubijeno. Da li smo na korak od rata?

03.09.2025.

Sjedinjene Države objavile su da su u međunarodnim vodama južno od Kariba uništile brod koji je, prema njihovim tvrdnjama, prevozio narkotike. Prema izjavi predsednika Donalda Trampa, u akciji je ubijeno 11 pripadnika venecuelanske grupe Tren de Aragua, koje Vašington označava kao „narko-teroriste“. Borba protiv droge ili novi korak ka eskalaciji?

„Ovog jutra, po mojoj naredbi, američke snage izvele su napad na plovilo koje je prevozilo drogu za SAD. Ubijeno je 11 terorista, a nijedan američki vojnik nije stradao“, poručio je Tramp na društvenim mrežama, uz upozorenje svim kriminalnim grupama da „beže od američkih voda“.

Američki senator Marko Rubio dodao je da je „pomorska flota Sjedinjenih Država uništila venecuelanski brod sa drogom“, predstavljajući događaj kao deo šire strategije borbe protiv narko-kartela. Ipak, zvanični dokazi o tome da je na brodu zaista bilo narkotika još nisu predstavljeni.



Venecuela je oštro reagovala. Ministar za komunikacije Fredi Njanjez doveo je u pitanje autentičnost snimka koji je Tramp podelio, nagovestivši da je moguće da je napravljen pomoću veštačke inteligencije. Predsednik Nikolas Maduro već nedeljama upozorava da američko vojno prisustvo u južnom Karibu predstavlja „najveću pretnju koju je kontinent video u poslednjih sto godina“. Venecuela odgovara najavom masovne mobilizacije.

Iako Vašington insistira da se radi o borbi protiv narko-kriminala, kritičari upozoravaju da SAD ovakvim akcijama nastoje da Venecuelu predstave kao „državu-kartel“. Istovremeno, poznato je da problem trgovine narkoticima nije ograničen na Venecuelu, niti je nastao preko noći. U pozadini ostaje geopolitički sukob sa vlastima u Karakasu, gde je Vašington jasno stavio do znanja da želi političku promenu i otvoreno preti intervencijom.

Izvor

[Kubovac]

AMERIKA RAZMATRA VOJNE UDARE NA VENECUELU Velika eskalacija, Tramp dao "zeleno svetlo": Snage SAD vežbaju desant, region VRVI OD VOJSKE I ORUŽJA

* Trampova administracija pojačava pritisak na režim Nikolasa Madura koristeći argument borbe protiv narko-kartela
* Najnovije vojne operacije uključuju raspoređivanje ratnih brodova, avijacije i vojnog osoblja u blizini Venecuele

Trampova administracija pojačava pritisak na režim Nikolasa Madura, koristeći borbu protiv narko-kartela kao ključni argument. Najnoviji udar na brod povezan sa kartelima označava eskalaciju američke strategije, dok se u regionu gomilaju vojne snage.

Kako piše CNN, američki predsednik Donald Tramp razmatra različite opcije za sprovođenje vojnih udara "protiv narko-kartela koji deluju u Venecueli", uključujući i mogućnost napada unutar same zemlje, u okviru šire strategije usmerene na slabljenje lidera Nikolasa Madura, tvrde izvori upućeni u planove administracije.

Pritisak na Madura i vojno prisustvo SAD

Tramp je negirao da je u pitanju promena režima, ali je naglasio spornu prirodu prošlogodišnjih izbora u Venecueli.

SAD su poslednjih nedelja rasporedile značajnu vojnu silu na Karibima - ratne brodove naoružane raketama "tomahavk", jurišnu podmornicu, različite tipove aviona i više od 4.000 mornara i marinaca. Takođe, 10 naprednih borbenih aviona F-35 poslato je u Portoriko, gde marinci izvode vežbe amfibijskog desanta, piše CNN.

Maduro kao meta kampanje protiv narko-kartela

Administracija je Madura označila kao "narko-teroristu" i udvostručila nagradu za njegovo hapšenje na 50 miliona dolara.

Izvori navode da su udari na kartelske operacije povezane sa Venecuelom namenjeni pritisku na Madurovo okruženje, koje navodno profitira od ilegalnih prihoda.

"Zeleno svetlo" za eliminaciju kartela

Tramp je ranije ove godine ovlastio vojsku da izvede smrtonosne operacije protiv kartela označenih kao terorističke grupe.

Državni sekretar Marko Rubio izjavio je da SAD neće oklevati da udare na kartele "gde god da se nalaze". On je potvrdio da je predsednik naredio uništavanje broda umesto presretanja i dodao da će se takve akcije ponavljati.

Pravni sporovi i zabrinutost u Vašingtonu

Odluka administracije izazvala je zabrinutost zbog pravnog osnova udara. Planirani brifing za Kongres je otkazan bez objašnjenja, što je izazvalo dodatne sumnje.

Bela kuća je u pismu liderima Kongresa tvrdila da je predsednik delovao u okviru svojih ustavnih ovlašćenja kao vrhovni komandant. Dokument naglašava da nije moguće odrediti trajanje niti obim budućih operacija.

Uloga Rubija

Marko Rubio je postao glavni javni zastupnik kampanje protiv kartela. On je prvi otkrio detalje o udaru na brod i tvrdio da će Tramp koristiti "punu moć Amerike" da se obračuna sa kartelima.

Rubio već dugo zastupa tvrd stav protiv Madura, a sada naglašava njegovu ulogu u trgovini drogom kao ključni element razbijanja transnacionalnog kriminala.

Uprkos oštrim izjavama, SAD nastavljaju da sarađuju sa Venecuelom oko deportacija i dozvolile su kompaniji Chevron da nastavi naftne operacije. To je izazvalo pitanja o pravim ciljevima politike prema Madurovom režimu.

Bela kuća insistira da su "sve opcije na stolu", a portparolka Kerolajn Livit opisala je Madurov režim kao "narko-teroristički kartel" i ponovila da Maduro nije legitiman predsednik.

Da li Venecuela zaista igra ključnu ulogu u proizvodnji i distribuciji narkotika?

Stručnjaci ukazuju da Venecuela nije zemlja proizvođač kokaina i da njen udeo u regionalnoj trgovini drogom nije presudan, što dovodi u pitanje da li se borba protiv droge koristi kao izgovor za pritisak na Madura ili nešto još veće od toga.

Bivši ambasador Luis Moreno ocenio je da Madurovi prihodi zavise i od drugih izvora, poput nafte, ali da venecuelanske vojne snage zarađuju ogroman novac od saradnje sa kolumbijskim narko-trafikantima.


Izvor

[Boro Prodanic]

AMERIKA RAZMATRA VOJNE UDARE NA VENECUELU

To je valjda deo kandidature Trampa za Nobelovu nagradu.

[Jester]

Sad bar znamo šta su dogovorili on i Putin 

[Kubovac]

Venecuelanska mornarica raspoređuje iranske raketne čamce Peykaap III u karipskim vodama

Prema informacijama koje je objavio OSINTWarfare putem društvene mreže X, 6. septembra 2025. godine, venecuelanska mornarica je navodno rasporedila brze jurišne plovila Peykaap III (Pejkap III) iranske proizvodnje, što bi moglo značajno da promeni pomorsku dinamiku u južnom Karibima. Video objavljen na mreži prikazuje više plovila Pejkap III kako izvode manevre u venecuelanskim vodama. Iako snimak još nije nezavisno verifikovan, njegovo brzo širenje privuklo je pažnju odbrambenih analitičara zbog svojih strateških implikacija.

„Pejkap III“ je brzi jurišni brod koji je prvobitno razvila iranska mornarica Korpusa islamske revolucionarne garde, prilagođen za taktiku roja velike brzine u ograničenim pomorskim okruženjima. Dugačak približno 17 metara i sposoban za brzine preko 50 čvorova, brod je dizajniran za brzo dejstvo i mobilnost. Može biti naoružan teškim mitraljezima i protivbrodskim raketama kao što je CM-90, za koje se procenjuje da imaju domet do 90 kilometara. Ova kombinacija omogućava „Pejkapu III“ da izvodi napade „udari i beži“ na veće površinske brodove i kritičnu pomorsku infrastrukturu, što ga čini pretnjom nesrazmernom njegovoj veličini.

Ukoliko se potvrdi, pojavljivanje ovih plovila u službi Venecuele označava prekretnicu u pomorskoj strategiji zemlje, prelazeći sa tradicionalne obalske odbrane na agilniju i potencijalno ofanzivnu pomorsku doktrinu. Ova evolucija je u skladu sa širim trendom intenzivirane vojne saradnje između Karakasa i Teherana, koja se proširila poslednjih godina uprkos trajnim međunarodnim sankcijama. Podaci o praćenju brodova iz otvorenih izvora i regionalni obaveštajni podaci ukazuju na to da se isporuka ovih plovila mogla dogoditi tajno tokom leta 2025. godine, pod rastućim kišobranom bilateralnih odbrambenih sporazuma između dve vlade.

Operativno raspoređivanje brzih jurišnih čamaca opremljenih raketama predstavlja novi izazov za američke snage koje deluju pod jurisdikcijom Južne komande SAD. JUŽNA KOMANDA rutinski sprovodi misije protiv narkotika i patrole za slobodu plovidbe u vodama blizu Venecuele, uključujući prilaze ključnim pomorskim uskim tačkama na Karibima. Prisustvo brzih jurišnih čamaca iranskog porekla u ovim spornim vodama moglo bi pojačati tenzije tokom budućih pomorskih operacija SAD ili saveznika, posebno u scenarijima koji uključuju nadzor, presretanje ili postupke pretraživanja i ukrcavanja.

Sa operativnog stanovišta, glavna pretnja brodovima američke mornarice u regionu proizilazi iz sposobnosti broda Pejkap III da deluje u grupama i iskoristi pretrpano pomorsko okruženje blizu venecuelanske obale. Ovi brodovi mogu da koriste obalsku geografiju kako bi prikrili svoje kretanje, brzo se raspršili i angažovali američke ili savezničke brodove raketnim udarima kratkog dometa pre nego što se povuku u zaštićene luke. Njihova velika brzina, niska radarska vidljivost i mogućnost jednokratne upotrebe čine ih idealnim platformama za asimetrične taktike uznemiravanja, posebno tokom zajedničkih misija presretanja ili praćenja koje uključuju veće američke ratne brodove kao što su razarači klase Arleigh Burke ili borbeni brodovi za priobalje.

Ukoliko tenzije eskaliraju, ovi brzi jurišni brodovi mogli bi se koristiti za uznemiravanje ili opkoljavanje američkih pomorskih elemenata tokom rutinskih patrola, primoravajući komandante na defanzivnije položaje. Ovo bi moglo da degradira operativni tempo i poveća verovatnoću pogrešnih procena tokom bliskih susreta. Prisustvo takvih sistema takođe povećava rizik za američke timove za ukrcavanje, helikoptere i odrede malih čamaca, koji bi mogli biti meta koordinisanih iznenadnih napada pokrenutih sa skrivenih obalnih položaja.

U strateškom smislu, raspoređivanje signalizira nameru Venecuele da uskrati pomorski pristup stranim snagama koristeći isplative, brze platforme kojima je teško suprotstaviti se bez kontinuiranog nadzora, vazdušne podrške i jasnih pravila angažovanja. To predstavlja scenario u kojem pomorska sila nižeg ranga, osnažena stranom tehnologijom, nastoji da potkopa slobodu plovidbe kroz stalne poremećaje, a ne tradicionalnu konfrontaciju flota.

Iako autentičnost videa ostaje nepotvrđena od strane zvaničnih izvora, njegovo pojavljivanje naglašava vrednost obaveštajnih podataka otvorenog tipa u identifikovanju ranih indikatora projekcije snaga i transfera kapaciteta. Army Recognition će nastaviti pažljivo da prati situaciju i objavljuje proverene informacije kako budu dostupne.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


Izvor

[Brok]

Kineski brod stiže u Južnu Ameriku u trenutku rastućih tenzija

09.09.2025.

Kina šalje bolnički brod „Silk Road Ark“ na misiju ka Južnoj Americi. Isplovljavanje dolazi u momentu kada tenzije oko Venecuele doživljavaju vrhunac.

Kina je zvanično saopštila da bolnički brod Silk Road Ark kreće na misiju Harmony 2025, koja će obuhvatiti Južni Pacifik i zemlje Latinske Amerike. Prema izjavama Ministarstva odbrane Kine, brod će tokom putovanja obavljati medicinske usluge, pružati pomoć u hitnim situacijama i učestvovati u kulturnoj razmeni sa zemljama koje će posećivati.

Kineska humanitarna misija u momentu tenzija na relaciji Karakas-Vašington

Iako misija Silk Road Ark nema vojni karakter, njeno vreme se poklapa sa rastućom tenzijom u regionu Venecuele, gde je Kina nedavno počela eksploataciju nafte. Istovremeno, predsednik Nikolas Maduro naložio je raspoređivanje oko 25.000 vojnika na tri ključna fronta — granici sa Kolumbijom, karipskoj obali i istočnom atlantskom priobalju — kako bi zaštitio suverenitet zemlje. Kao odgovor, Pentagon je pojačao vazdušno prisustvo u regionu, rasporedivši dodatnih 10 borbenih aviona u Portoriko. Iako brod zvanično obavlja humanitarne i medicinske aktivnosti, njegovo prisustvo u Južnom Pacifiku i Latinskoj Americi nosi i poruku prisutnosti Kine i mogućnosti da obezbedi interese u regionu koji je tradicionalno pod snažnim uticajem Sjedinjenih Država.

Ovo je prva međunarodna misija za Silk Road Ark od njenog puštanja u rad 2024. godine. Brod je opremljen sa 300 kreveta za pacijente i nedavno je uspešno sproveo misiju u Južnom kineskom moru, pokazujući kapacitet kineske mornarice za brzo reagovanje i podršku civilnom stanovništvu.

Tokom 220-dnevne misije, planirano je da brod poseti Nuru, Fidži, Tongu, Meksiko, Jamajku, Barbados, Brazil, Peru, Čile i Papuu Novu Gvineju. Ministarstvo je naglasilo da je cilj misije jačanje prijateljskih odnosa i saradnje u oblasti zdravstvenih i humanitarnih aktivnosti, kao i promocija koncepta „zajednice sa zajedničkom budućnošću čovečanstva“ i mornaričke saradnje.

Pre Silk Road Ark, bolnički brod Peace Ark sproveo je misiju Harmony 2024, tokom koje je u 13 zemalja Afrike i Azije pružena medicinska pomoć za više od 82.000 ljudi i izvedeno 1.392 operacije, preneli su kineski državni mediji.

Time Kina nastavlja sa strategijom proširenja svoje globalne prisutnosti i demonstrira sposobnost za internacionalnu humanitarnu i medicinsku podršku, dok se međunarodna javnost pažljivo prati ovu ambicioznu misiju.

Izvor