Не знам шта је са Ђуровићем.
Čovek je bio ''sposoban'' u to vreme, pravi diktator. Bolnica u Meljinama potpuno je bila pod njegovom jurisdikcijom, opasana ogradom i stražarima, koji su polagali račune isključivo njemu. Lekar specijalista u bolnici je imao manje slobode, nego odabrani kapijaši. Malo ko ga je voleo, jer je sve gledao kroz prizmu lične koristi. Dobo je čin generala, a da za to nije imao propisano obrazovanje i školovanje.
Lični primer:
Kada je otvorena barokomora, tj Institut za pomorsku medicinu, oni su se logistički oslanjali na MT službu Komande RM, i praktično nisu imali nikakve veze sa bolnicom, osim što im je Đurović krojio šta i kako da čine. Obzirom da se lečenje u barokomorama debelo naplaćivalo (1 sat tretmana oko 50 E), dosetili smo se da ih treba odvojiti od ''kazana'' MT službe, jer je taj kazan ionako bio preplitak za sve korisnike. Izborili smo se za takvu odliku - i na kraju, nas nekolicina MT oficira koji smo to pitanje pokrenuli došli smo na Đurovićevu crnu listu, i u bolnicu smo mogli ući samo uz njegovo lično dopuštenje.
Zamislite tu blamažu: visoki MT oficir stoji na kapiji vojne bolnice, polupismeni kapijaš ga ne pušta unutra, dok to Đurović ne odobri!
Prema ženama je imao poseban tretman. Ni jedna se u bolnici nije zaposlila, za vreme njegove vladavine, dok nije ''položila'' stručni ispit u njegovim ličnim odajama, do kojih je vodio specijalni lift.
Kada je bolnica prodata on je pod hitno penzionisan i raskrinkan. Sada se nigde ne pojavljuje u javnosti.
Jednom rečju: ličnost koja nosi u sebi svu bedu tog razdoblja kada je ''vladao''.
