Podsetnik za obuku

[dzumba]

Овако сада можемо реконструисати и утврдити неке од узрока.

Да се вратим теми. Врло корисно штиво за припрему старешина за обуку, па и за израду подсетника су били Методички приручници.  Последњи (последње издање) су израђени негде средином 80-тих година. Иако нису лоши, лично су ми се у сваком погледу више допадали они нешто старији, урађени током 60-тих и 70-тих година.  По мом суду били су методолошко боље урађени и боље су упућивали извођаче обуке на вештину преношења знања. Најважнији су били они за тактичку обуку пешадије, уствари за почетну тактичку обуку војника свих видова, родова и служби, као и сличан за пешадијско наоружање са наставом гађања. Ови приручници су, верујем и сада корисно штиво, без обзира на НАТО и друге стандарде јер су андрагогија и дидактика научне дисциплине чији принципи и методе важе независно од идеологије, организације и величине војске. Разлике су могуће само у терминима и неким финесама.

У Методичком приручнику за пешадијско наоружање са наставом гађања су дати, у посебном прилогу и приручна, импровизована средства и помагала за обуку. Погодна су за примену код обуке у теренским условима, ако ништа друго, оно као подстицај за креативност у том послу. Може помоћи онима који раде као инструктори по Малију, Авганистану и др.

[Рашо]

Ovo za Metodičke priručnike si potpuno u pravu, Džumba. U početku su mi bili od ogromne koristi, džaba svo znanje ako ne znaš da ga preneseš na drugoga. Kasnije, kad ovladaš vještinama prenošenja znanja, podsjetnik ti u suštini i ne treba, ali ga ipak moraš imati. Uvjek su nam govorili da je podsjetnik individualna stvar izvođača obuke i NE SLUŽI za izvođenje iste. Ko na obuci gleda u podsjetnik i "podsjeća" se svaki čas, taj ništa nije uradio.

[dzumba]

Колико год да си искусан и пун знања некад "стане мозак" и не можеш се сетити нечега или након одрађене целине не можеш на мах да се сетиш шта треба даље радити. Ово се посебно дешава код сложенијих вежби, на пример са маркирантима или са више радних тачака где се изводе различите целине. Зато се подсетник може и треба користити. Он је ту да "звирнеш" и подсетиш се. Наравно не "сваки час", или да читаш из њега, него једном до два пута током рада. И то "звиркање" је  вештина - како то урадити а да не буде нападно, па чак и неприметно.

Некад извођач наставе може и треба да држи подсетник у рукама, макар га не користио. Некада га треба отвореног одложи на сто или место где га они који прате наставу не виде, али му извођач наставе може прићи и "бацити поглед", када затреба. Код практичних тема, где се извођач наставе нешто лично демонстрира, није препоручљиво користити подсетник. Зато је потребно да се извођач наставе пре тога добро припреми, увежба, понекад и испред огледала како би то што ради било беспрекорно и уверљиво.