Zaboravljeni heroj Kumanovske bitke - Kako je jedan srpski vojnik nadmudrio tursku vojskuMilica Ivanović 20.11.2016.
Kraj petovekovne vladavine Turaka na Balkanu vezuje se za pobedu Srba kod Kumanova 1912. godine u Prvom balkanskom ratu, a zasluga za briljantni podvig pripisuje se i Ahmedu Ademoviću, vojniku i trubaču iz Leskovca. [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
On se poslužio do tada nečuvenim lukavstvom, nateravši Turke u beg. Bitka u susretu, kako je opisuju istoričari, vodila se 23. oktobra sa velikim gubicima na srpskoj strani, a ništa bolje nije započeo ni sledeći dan. Ahmed Ademović, Rom iz Leskovca koji je tada imao 39 godina, uspeo je da neopaženo pređe na drugu stranu tako što je preko svoje uniforme obukao fes i kaftan mrtvog turskog vojnika. Iz pozadine turske vojske odsvirao je znak turske vojske za povlačenje, posle čega je nastao haos, odnosno poraz turske vojske.
- Taj turski znak za povlačenje on je prvi put u životu čuo prethodnog dana jer, iako je srpska vojska trpela poraze, jedno krilo turske vojske se 23. oktobra povuklo pod pritiskom Užičana. Bila je magla i široka linija fronta. Kad se razlegao zvuk Ahmedove trube, nastaje potpuni raspad među turskom vojskom, koju su činili i mobilisani Grci, Makedonci i Bugari, bez velikog motiva za borbu. Taj zvuk trube za povlačenje je trenutak kada je bitka bila dobijena i to je prva velika pobeda srpske vojske u Prvom balkanskom ratu - objašnjava leskovački pisac Saša Stojanović, koji je istraživao građu i u svom romanu "Put za Jerihon" ovekovečio lik leskovačkog trubača. Ahmed Ademović, rođen 1873. godine u romskom naselju Podvorce nedaleko od centra grada, za taj svoj podvig, koji se kasnije izučavao na vojnim akademijama, odlikovan je Karađorđevom zlatnom zvezdom sa mačevima i drugim priznanjima. Izvesno je da je učestvovao i u Drugom balkanskom ratu, o čemu Stojanović nije našao istorijske tragove, i sa srpskom vojskom preživeo albansku golgotu i dočekao pobedu, da bi u Drugom svetskom ratu doživeo veliku ličnu tragediju jer su mu Nemci 1941. godine streljali oba sina - Redžu i Ramu, u Arapovoj dolini na periferiji Leskovca, zajedno sa još oko 300 leskovačkih Roma.
I upravo taj trenutak, tu tragediju heroja, po prvi put opisuje Stojanović.
- Nemački oficir ulazu u romsku kuću i na starčevom sakou spazi Karađorđevu zvezdu, najveći srpski orden koji su i Nemci poštovali. Izdvaja ga na stranu i hladnokrvno pošalje na streljanje njegovu decu. Od tada pa sve do svoje smrti trubač i heroj Kumanovačke bitke nije zasvirao na trubi - dodaje Stojanović.
Ahmed Ademović umro je u dobokoj starosti, ali i dubokom siromaštvu, 1965. godine, u svojoj 92. godini. Sećanje na ovog trubača sa velikim brkovima i elegantnim šeširom, kakvog ga je ovekovečio nepoznati fotograf, izbledelo je u romskom kvartu Podvorce, ali i među njegovim rođacima.
- Po ceo dan bi sedeo ispred kuće i glancao trubu. Nikada nisam čuo da svira. Ljudi su prolazili i pozdravljali ga, a on bi samo mahnuo rukom. Izazivao je poštovanje svih, onako stasit, elegantan, sa onom zvezdom na grudima s kojom je i umro, sa brkovima i ozbiljnim i strogim licem. Ipak, bio je nežan prema meni. Otac mi je pričao da je bio veoma pedantan i da se do kraja života ponašao kao vojnik - priseća se za "Blic" Ekrem Demirović. Ekrem je, veli, potomak Ahmedove ćerke Demirane.
- Sve je nekako palo u zaborav. Iako je bio heroj, Ahmed je bio siromah jer penziju nije imao, pa ga je rodbina izdržavala - objašnjava praunuk ratnog heroja.
Još dva odlikovana RomaPored Ahmeda Ademovića, Karađorđevom zlatnom zvezdom s mačevima bili su odlikovani i kaplar Ahmet Ide Ametović, trubač i bombaš iz Leskovca za zasluge u Bregalničkoj bici, i Rustem Sejdić iz Bojnika zbog samoinicijativnog sviranja juriša na Kajmakčalanu. Rustem je pradeda poznatog trubača Fejata Sejdića.
Izvor:
www.blic.rs
