Rusija se ne vraća trci u naoružanju

[Dreadnought]

Kako prenosi "Politika"12:25
МЕДВЕДЕВ: РУСИЈА СЕ НЕ ВРАЋА ТРЦИ У НАОРУЖАЊУ
МОСКВА – Председник Русије Дмитриј Медведев изјавио је да Русија не жели повратак хладном рату и почетак нове трке у наоружавању.

„Русија ће слати мировне снаге на основу међународних обавеза, али ми апсолутно не желимо повратак хладном рату и почетак трке у наоружавању”, рекао је Медведев на церемонији представљања официра именованих на високе дужности у Кремљу.

Он је казао да повратак хладном рату и трка у наоружавању никоме неће донети корист, већ ће једино продубити постојеће озбиљне заједничке проблеме у свету.

У исто време, Меведев је казао да Русија треба да јача своје стратешке атомске снаге за одвраћање, да створи јединствени систем ваздушно-космичке одбране и да ојача статус велике поморске државе.

Руски председник је навео и да треба да буду усавршене и командне структуре оружаних снага и цела војна организација државе.

Он је рекао и да је важно и да Спољна обавештајна служба на време открива претње по националну безбедност земље.




Бета

[Dreadnought]

Opasno zaoštravanje krize"
 
 
Ruska vojska u Gruziji
Kriza u odnosima Rusije i Zapada dobijala je na intenzitetu otako je Moskva oružjem odgovorila na napad Gruzije na Južnu Osetiju.
Naime, odlukom zvanične Moskve da prizna nezavisnost dve gruzijske oblasti koje već godinama teže secesionizmu, kako procenjuju posmatrači, tekuća kriza je opasno zaoštrena i to do nivoa - za sada - "hladne faze" rata sa Ruskom Federacijom.

To je za BBC rekao ministar za reintegraciju Gruzije Temur Jakobašvili, koji smatra da je odluka Moskve "nelegalan čin", koji nije uperen samo protiv Gruzije već i protiv celokupnog svetskog poretka:

"Reč je o protivpravnom koraku, i svakako o još jednom pokušaju da se legalizuje etničko čišćenje koje je sprovedeno uz svesrdnu podršku ruske vojske. To je nezakonit akt, uperen protiv suverene države i protiv svetskog poretka. Mislim da je krajnji trenutak da se shvati da se sve ovo što se zbiva u Gruziji ne tiče samo Gruzije već svetskog poretka, odnosa između Zapada i Rusije i i budućnosti svetskog poretka", kaže Jakobašvili.

"Rusija je s druge strane zakona"

On naglašava i da Gruzija još uvek nije izgubila Južnu Osetiju i Abhaziju jer Rusija sebe, kako kaže, "priznavanjem nezavisnosti tih teritorija stavlja s druge strane zakona".

Gruzija, međutim, ne može sama da se odbrani - i lopta je, po rečima ministra, sada u dvorištu Zapada:

 
 
"Mi smo sada u ratu sa Ruskom Federacijom i u procesu oslobađanja naše teritorije, jer smo u ovom trenutku pod okupacijom. Naš sledeći korak činiće sve ono što je neophodno kako bismo povratili kontrolu nad našom teritorijom. Ratovi imaju, da tako kažem, svoju vruću i hladnu dimenziju - sada smo verovatno u hladnoj fazi ovog sukoba. Može se dugo pričati o tome ko ga je i kako počeo, ali je činjenica da smo okupirani i da ćemo raditi na oslobađanju od okupacije", naglasio je on.

"Do sada se poštovao integritet"

Zamenik ruskog ambasadora pri NATO-u Ivan Soltanovski odbacuje optužbe da je reč o ruskoj provokaciji, i u razgovoru za BBC insistira da je Moskva povukla ovaj potez kako bi zaštitila stanovništvo Južne Osetije i Abhazije.

Rusija je, dodaje Soltanovski, u više navrata stavljala do znanja da uvažava načelo teritorijalnog integriteta Gruzije - sve do najnovijih događaja, koji su započeti napadom na Chinvali 8. avgusta:

"Gospodin Sakašvili i njegova vlada su poništili princip teritorijalnog integriteta. Mi smo pre toga nastojali da, uz pomoć naših mirovnih snaga, više od šesnaest godina održimo mir i stabilnost u regionu. To smo činili čak i posle jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova, što Rusija nije priznala. Tada smo uvažavali princip teritorijalnog integriteta. Sada, posle gruzijske agresije na Južnu Osetoju, to više nije slučaj".

Politika pragmatičnih odnosa

 
Stanovnici Južne Osetije
Rusija ne želi i nije planirala konfrontaciju sa Zapadom već je, po rečima ruskog diplomate, privržena politici pragmatičnih odnosa i produktivne saradnje sa NATO-om, Evropskom unijom i Zapadom u celini:

"Zapadne vlade moraju, međutim, da u odnosima sa nama primene iste principe koje primenjuju i u odnosima sa drugim državama - a u ovom kontekstu sa Gruzijom. U uvom slučaju ne bi smelo da bude dvostrukih standarda, ali to nažalost nije tako", kaže zamenik ruskog ambasadora u NATO Ivan Soltanovski u razgovoru za BBC

BBC 30/09/2008

[Dreadnought]

Moskva ne želi povratak na hladni rat
Moskva - Predsednik Rusije Dmitrij Medvedev izjavio je juče da Rusija ne želi povratak hladnom ratu i početak nove trke u naoružavanju. "Rusija će slati svoje mirovne snage na osnovu svojih međunarodnih obaveza, ali mi apsolutno ne želimo povratak hladnom ratu i početak trke u naoružavanju", rekao je Medvedev na ceremoniji predstavljanja oficira imenovanih na visoke dužnosti u Kremlju.


On je kazao da povratak hladnom ratu i trka u naoružavanju nikome neće doneti korist, već će "samo produbiti postojeće ozbiljne zajedničke probleme u svetu". U isto vreme, Mevedev je kazao da Rusija treba da "jača svoje strateške atomske snage za odvraćanje, da stvori jedinstveni sistem vazdušno-kosmičke odbrane, i da ojača svoj status velike pomorske države". Ruski predsednik je, takođe, naveo da treba da budu usavršene i komandne strukture oružanih snaga i "cela vojna organizacija države". On je rekao i da je važno i da Spoljna obaveštajna služba na vreme otkriva spoljašnje pretnje po nacionalnu bezbednost zemlje.

Istoga dana, šef ruske diplomatije Sergej Lavrov ponovo se u Ujedinjenim nacijama založio za novi sistem kolektivne bezbednosti u Evropi koji bi svima garantovao bezbednost. Lavrov je novinarima kazao da je sadašnji sitem bezbednosti u Evropi "pokazao svoje mane i nedostatke" navodeći kao primer proširenje NATO na istok i bivše sovjetske republike, kao i nedavni konflikt u Južnoj Osetiji.

Prema njegovim rečima, principi na kojima se zasniva kolektivna bezbednost u Evropi su i dalje važeći, ali se ne poštuju. "Ti principi su suverenitet, teritorijalni integritet i nemešanje u unutrašnje stvari drugih država. Ti principi se pre svega zasnivaju na nepodeljenosti u oblasti sigurnosti i odbacuju bilo kakav pokušaj jačanja sopstvene bezbednosti na štetu drugih", rekao je Lavrov na konferenciji za novinare. Moskva se žestoko protivila ekspanziji NATO još od prvog talasa dolaska novih članica 1999. godine, ali je u međuvremenu prihvatila ulazak nekih država bivšeg istočnog bloka u Alijansu, pa čak i uspostavila dijalog sa NATO. Ruski ministar je rekao da bi u novom sistemu bezbednosti u Evropi, koji je u junu u Berlinu predložio predsednik Dmitrij Medvedev, trebalo da učestvuju OEBS, NATO, EU i "bezbednosna struktura postsovjetskog prostora".
"Danas" 02/10/2008