недеља, 14.02.2021.
Биљана Митриновић
Нека се спреми ГрузијаБивши председник Михаил Сакашвили позива из Кијева опозицију у својој отаџбини на свеопшту непослушност и протесте против руског утицајаНестабилна Грузија, у којој се ломе интереси Запада и Русије, последњих дана покушава да се избори с јавним позивима на немире. А њих упућује нико други до њен бивши председник, а сада украјински високи службеник Михаил Сакашвили, који управља опозиционом грузијском странком Уједињени национални покрет. Његове присталице недавно су одржале марш у Тбилисију кршећи полицијски час уведен због пандемије и сада плаћају казне од 600 долара.
Због честих изјава бившег председника, који је у Тбилисију у одсуству осуђен на затворске казне од шест и три година због злоупотребе председничког положаја (од 2004. до 2013) и покушаја прикривања доказа о убиству једног банкара из Грузије – односи између Грузије и Украјине су последњих година погоршани. Украјински председник Володимир Зеленски је у мају прошле године именовао Сакашвилија за председника украјинског Извршног комитета за реформе, што је у рангу саветника председника који се бави економијом. Кад је Сакашвили најавио да ће га Зеленски именовати на дужност заменика премијера задуженог за реформе, како би надгледао преговоре с ММФ-ом – нико му није веровао, пошто је својим несвакидашњим потезима стекао репутацију неуравнотеженог човека.
Именовање за заменика премијера је пропало пошто су бројни чланови владајуће странке били против, али је Сакашвили ипак добио место саветника за реформе. Зеленски је тада образложио његово именовање уверењем да ће Сакашвили дати нови импулс савету за реформе и помоћи у важним променама у Украјини. Сакашвили је, за сада, само успео да поквари односе између Украјине и Грузије. Он је и раније, у време Петра Порошенка, имао значајну функцију у Украјини: био је председник области Одеса, али се и обављање те дужности завршило неславно. Приликом покушаја хапшења у Кијеву 2017, лидер Покрета нових снага Сакашвили побегао је на кров. Оптужен је за финансирање антивладиних
„шаторских протеста”. На крају је побегао. Украјинско држављанство му је одузето, а враћено је чим је Зеленски преузео председничку функцију.
Амбасадор Украјине у Тбилисију Игор Долгов у уторак је позван у Министарство спољних послова због Сакашвилијевог позива на акције непослушности у својој домовини. И сам украјински дипломата је признао да такве изјаве бившег држављанина и председника Грузије не помажу развоју поверења између две земље, али ни самим Грузинима. Сакашвили му се одмах
„одужио”: на „Фејсбуку” је написао да је амбасадор корумпиран и да ради против украјинских интереса, као и да ће се он потрудити да ту причу доведе до краја.
Зеленски се до сада није огласио поводом деловања свог саветника, иако је и посланик владајућег Грузијског сна Иракли Заркуа јавно позвао украјинског председника да обузда Сакашвилија, који из Кијева подбуњује народ у својој земљи. Протести у Грузији су готово свакодневица. Антируски протести су почели у јуну 2019. године, када је на састанку интерпарламентарне скупштине православља руски посланик Сергеј Гаврил сео на место председавајућег. Тада су избили и нереди, у којима су повређене десетине полицајаца и демонстраната који су захтевали оставку владе и промену
„проруског курса земље”.У петак је грузијско тужилаштво затражило од парламента да лиши посланичког имунитета посланика и председавајућег Сакашвилијевог Уједињеног националног покрета Никанора Мелију, који је организовао антируске акције у Тбилисију у јуну 2019. године. Мелија је одбио да плати кауцију у висини од 21.000 долара да би остао на слободи и јавно је скинуо електронску наногвицу која му је стављена током истраге о нападу у парламенту. Због организовања и учествовања у масовном насиљу прети му затворска казна до девет година.
Опозиција у Грузији је на последњим протестима тражила од власти да напусти вођење политике
„да се не наљути Русија”. Протести опозиције подстакнути су казном од дванаест и по година, коју је Врховни суд Јужне Осетије изрекао једном грузијском држављанину који је прошле године ухваћен због илегалног преласка границе и пуцања на руску војску. Влада Грузије, коју демонстранти оптужују због неспремности да се супротстави Москви, истовремено је критиковала Русију због ове пресуде, која је донета на делу територије који није под њиховом управом. Дипломатски односи између Грузије и Русије прекинути су током рата 2008. године, а влада је позвала међународне представнике да реагују. Прошле суботе амбасадори ЕУ и САД дошли су код премијера Гиоргија Гакарија да подрже Тбилиси и траже хитно пуштање грузијског грађанина на слободу.
Током рата за Нагорно-Карабах многи аналитичари су предвидели да ће Грузија бити следећа држава у којој би могло доћи да ратног сукоба. Русија, која није признала отцепљени Карабах, признала је Јужну Осетију и Абхазију, две отцепљене републике с већинским руским становништвом, у којима се налазе и њене војне снаге. Грузија је уз помоћ турске донације од 17,5 милиона долара управо започела модернизацију војног аеродрома недалеко од Тбилисија, онога који су Руси бомбардовали током рата 2008. године. Управо је Сакашвили изазвао и покренуо овај рат. Осам година пре него што су га оштетили Руси уништивши три грузијска авиона, Турска је већ финансирала довођење аеродрома на стандарде НАТО-а. Те 2000. године модерни аеродром отворио је – опет Сакашвили.
Izvor:
www.politika.rs
