Odnosi na relaciji Srbija - NATO

[ssekir75]

и ја сматрам да је добро што су отишли на вежбу. треба пратити шта противник ради...

[dzumba]

Tekst koji sledi ne odnosi se baš na NATO, već na Vojni komitet  EU, ali da ne otvaram novu temu postavljam ga ovde:

Генерал Диковић на састанку Војног комитета Европске уније

Начелник Генералштаба Војске Србије генерал Љубиша Диковић борави у Бриселу, где је данас учествовао у раду Војног комитета Европске уније.


[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Генерали Љубиша Диковић и Патрик де Русије

На састанку Војног комитета Европске уније одржан је панел „Србија и партнерство“ на коме је генерал Диковић говорио о савременим безбедносним изазовима, ризицима и претњама, ангажовању Републике Србије у концепту Заједничке безбедносне и одбрамбене политике Европске уније, најзначајнијим активностима Министарства одбране и Војске Србије у погледу међународне војне сарадње и доприноса глобалној и регионалној безбедности, као и капацитетима које Војска Србије може да понуди другим оружаним снагама у оквиру различитих активности међународне војне сарадње и активности Заједничке безбедносне и одбрамбене политике ЕУ.

Подсећајући на чињеницу да су данашњи безбедносни изазови, ризици и претње теже предвидиви од конвенционалних претњи у прошлости, генерал Диковић је указао на заједничку потребу и обавезу да им се одупремо и да их спречимо.

– Реч је о различитом спектру безбедносних проблема, али једно им је заједничко: само заједничким ангажовањем можемо на њих успешно и трајно одговорити, рекао је генерал Диковић.

Генерал Диковић нагласио је да је Србија у погледу безбедности одредила приоритете дефинишући своју спољну и безбедносну политику на начин у највећој мери усклађен са позицијом и деловањем ЕУ.

– Србија се отворено и несебично залаже за поштовање међународног права, јачање улоге Уједињених нација, Организације за европску безбедност и сарадњу и Европске уније и стварање механизама за очување безбедности у свету. Председавање Србије ОЕБС-ом, које ће почети јануара 2015. године, за Србију је прилика да покаже да може да се ангажује у решавању бројних изазова, а принцип којим ће се руководити биће тај да се конкретна и одржива решења могу постићи искључиво путем конструктивног политичког деловања и дијалога, рекао је генерал Диковић и истакао да је активно укључење у концепт Заједничке безбедносне и одбрамбене политике ЕУ допринело унапређењу спољнополитичке позиције Србије. Он је додао да се показало да се војници међусобно добро разумеју, да „говоре истим језиком“, па је војна сарадња са појединим државама, пре свега државама региона, брже унапређивана него сарадња у неким другим областима.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Генерал Љубиша Диковић и генерал-потпуковник Волфганг Возолзобе

Изразивши намеру Војске Србије да и даље развија способности специјалних снага за супротстављање терористичким претњама, као и наменских снага за подршку цивилним властима, начелник Генералштаба ВС је рекао да ће се посебна пажња поклонити развоју снага за реаговање и развоју способности за учешће у мултинационалним операцијама. Он је подсетио учеснике панела да ВС тренутно ангажује 237 својих припадника у мултинационалним операцијама УН и ЕУ широм света и поменуо чињеницу да је око 500 припадника Министарства одбране и Војске Србије у току 2014. године до сада учествовало на 12 међународних вежби, као и да ће до краја ове године још 400 наших припадника учествовати на три међународне вежбе.

Генерал Диковић је саопштио и то да Министарство одбране и Војска Србије подржавају даљи развој мреже регионалних центара за обуку и да Србија на том плану нуди капацитете Центра за усавршавање кадрова атомско-биолошко-хемијске одбране у Крушевцу, који је прошле године добио статус партнерског центра за обуку и образовање. Поред овог центра, генерал Диковић је истакао и значајне капацитете базе „Југ“ као центра за обуку и припрему јединица за учешће у мултинационалним операцијама и извођење међународних вежби, као и капацитете Центра за обуку медицинског кадра у Нишу и Центра за уништавање вишкова муниције и наоружања у Крагујевцу.

– У даљој конкретизацији сарадње покренули смо иницијативу за пријављивање Техничког опитног центра у Базу опитних центара Европске одбрамбене агенције. Прихваћена је наша понуда да се у Каталог снага ЕУ декларишу моторизована пешадијска чета, вод војне полиције, вод АБХО и медицински тимови. Такође, понудили смо да се у Каталог декларишу и аутономни тимови за заштиту бродова, рекао је генерал Диковић.

Говорећи о простору Западног Балкана, генерал Диковић је указао на то да се проблеми транзиције, безбедносног наслеђа, организовани криминал и корупција, нелегално проглашена независност Косова и Метохије негативно одражавају на динамику безбедносне консолидације региона.

– Трајнијих решења без учешћа свих држава Западног Балкана, без искрене подршке и помоћи међународне заједнице, засноване на међународном праву, не би било или би таква решења била кратког даха, закључио је генерал Диковић.

Фото Савет Европске уније

Izvor: www.vs.rs

[kumbor]

Видим, подигла се велика бука око питања "имунитета" Руског хуманитарног центра у Нишу. У Русији се питањем цивилне заштите бави Министарство за ванредне (чрезвичајне) ситуације. Силом околности и логике, цивилна заштита се мора базирати на систему субординације и командовања, она је по природи врло слична војној организацији, иначе не би могла ефикасно деловати. Кадар МЧС мислим да има и систем чинова и рангова, те је и по томе сличан војном. Добро организована цивилна заштита свакако може имати веома важну улогу у сваком оружаном сукобу, јер је у данашњим "хибридним сукобима" то некад и пресудно. "Хуманитарни центри и сличне институције свакако могу, али не и морају, имати везе са обавештајним радом, али мислим да то није пресудно.
Давно потписаним споразумима Србије и НАТО (негде 2000их), припадници ОС САД, а можда и осталих војски НАТО имају не само имунитет, већ су изузети од гоњења "изгледа" чак и за тешка дела против живота и тела, безбедности људи и имовине, итд. која почине на територији Србије. Имају право несметаног пролаза и превоза трупа и материјала, без плаћања дажбина, итд.
Морам напоменути да је Тројни пакт Краљевина Југославија "спонтано обавештајно припремљеним" "народним отпором" оборила и за много мање значајне политичке уступке него што су ови на које се Србија већ обавезала пред Западом пре десетак година.
Дакле, НАТО оружаним снагама већ смо дали много веће и сложеније уступке од оних који се траже за Хуманитарни центар у Нишу.

[dzumba]

Iako se radi o bilateralnom susretu, s obzirom da je Poljska članica NATO, ovu vest staviću ovde.

19.11.2014
Сусрет начелника генералштабова Србије и Пољске

Начелник Генералштаба Војске Србије генерал Љубиша Диковић састао се данас са начелником Генералштаба Оружаних снага Пољске генералом Мјечиславом Гоцулом у касарни „Бањица 2“ у Београду.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Говорећи о значају данашње посете, генерал Диковић је посебно указао на добру сарадњу са Оружаним снагама Пољске, нарочито у последње две године, која је углавном усмерена на размену искустава у области усавршавања и школовања, АБХО и верске службе, додајући да ће се разговарати и о искуствима Пољске из учешћа у борбеним групама Европске уније.

– Треба нагласити да Пољска активно учествује у снагама Кфора и да је више од 200 припадника Оружаних снага Пољске тренутно у тим снагама, које извршавају веома сложене задатке на простору Косова и Метохије, а у саставу Еулекса има око 100 људи из Пољске, и то су те прве и кључне додирне тачке на неким заједничким задацима – нагласио је генерал Диковић.

Према његовим речима, Пољска има респективне оружане снаге, које су биле присутне у скоро свим значајнијим мисијама и активностима у свету у последњој деценији.

– Ми ћемо понудити и наше капацитете, који су и те како развијени, посебно наш Центар АБХО, Универзитет одбране, а разговараћемо и о војноекономској сарадњи. Питање коме ћемо посветити посебну пажњу је стање у региону, а разговараћемо и о низу других питања од заједничког интереса – истакао је генерал Диковић додајући да Министарство одбране и Војска Србије, следећи стратегијски пут ка ЕУ, доприносе настојањима наше земље за реализацију свих обавеза на том путу.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Истичући да је данашња посета добра прилика да се разговара о заједничким питањима, генерал Гоцул је оценио да се сарадња међу нашим оружаним снагама одвија добро, али да постоји места за даље унапређење.

– У погледу сарадње, прецизно и детаљно ћемо разговарати о новим областима где је могуће даље унапређење и развој. Данас смо већ започели разговоре о ситуацији у региону, на самом Балкану, која је доста сложена, али Војску Србије Пољска види као водећег и кључног играча у региону у циљу очувања безбедности и сигурности – поручио је генерал Гоцул.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Пољска, према његовим речима, заиста цени присуство Војске Србије у операцијама изван својих граница, а свеобухватно излагање генерала Диковића током последњег састанка Војног комитета ЕУ у Бриселу представља добар и информативан преглед Војске Србије.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Током посете Србији, делегација Пољских оружаних снага положиће венац на Споменику незнаном јунаку на Авали, а посетиће и Специјалну бригаду Војске Србије.

Izvor: www.vs.rs

[dzumba]

Gašić i Ouroj o saradnji sa NATO


Ministar odbrane Bratislav Gašić poručio je pomoćniku generalnog sekretara NATO za odbrambene investicije Patriku Ouroju da je Srbija čvrsto opredeljena za unapređenje stabilnosti u regionu i da, u skladu sa svojim mogućnostima, aktivno doprinosi regionalnoj i globalnoj bezbednosti.

Gašić i Ouroj o saradnji sa NATO„Od velikog značaja za Srbiju jeste interoperabilnost naših oružanih snaga sa partnerskim zemljama. Zbog toga želimo da u najkraćem roku pristupimo Individualnom akcionom planu partnerstva, koji predstavlja najviši oblik saradnje NATO sa partnerskom državom, koja nije opredeljena za članstvo u alijansi. Individualni plan partnerstva smatramo optimalnim okvirom saradnje, koji može da doprinese daljem unapređenju našeg sistema odbrane“, rekao je ministar Gašić.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Ministar odbrane rekao je na sastanku da je dosadašnje učešće Srbije u mehanizmima Partnerstva za mir, koji obezbeđuju pripremu oružanih snaga za aktivan doprinos u multinacionalnim operacijama, izuzetno važno za naše pripadnike.

Ministar odbrane rekao je da za Srbiju nisu prihvatljivi argumenti za stvaranje tzv. Oružanih snaga Kosova. Takva najava, kako je naglasio, loše utiče na implementaciju Briselskog sporazuma Beograda i Prištine. „KFOR je jedini odgovorni nosilac bezbednosti i svaka odluka koja se odnosi na izgradnju vojnih formacija na Kosovu i Metohiji jeste kršenje Rezolucije 1244, ali se može i negativno odraziti na odnose Srbije i NATO“, zaključio je ministar odbrane.
Izvor: www.mod.gov.rs

[dzumba]

Poseta NATO delegacije Vojnotehničkom institutu


Poseta NATO delegacije Vojnotehničkom institutuDelegacija NATO, predvođena pomoćnikom generalnog sekretara NATO za odbrambene investicije Patrikom Ourojom, posetila je danas Vojnotehnički institut gde su ih primili državni sekretar u Ministarstvu odbrane Zoran Đorđević, načelnik Uprave za odbrambene tehnologije general-major Bojan Zrnić i direktor VTI pukovnik Zoran Rajić.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Pozdravljajući goste, državni sekretar Đorđević izrazio je zadovoljstvo što je saradnja Ministarstva odbrane i NATO intenzivirana u poslednje dve godine, napominjući da je to pre svega ostvareno kroz uključivanje Srbije u rad Konferencije nacionalnih direktora za naoružanje i njenih tela i radnih grupa.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Poseta NATO delegacije Vojnotehničkom institutuOn je istakao da Ministarstvo odbrane namerava da zadrži postojeći nivo saradnje sa NATO u oblasti odbrambenih tehnologija, sa tendencijom da se ona u pojedinim segmentima podigne na viši nivo.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Nakon razgovora, delegaciji su predstavljeni razvojni kapaciteti VTI, sa posebnim akcentom na Trisonični aerotunel T-38 i labaratoriju za dinamičko ispitivanje čvrstoće. Stručnjaci iz VTI prezentovali su delegaciji i HIL labaratoriju, kao i laboratorije za ispitivanje metalnih materijala, tekstila, kože i obuće.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Izvor: www.mod.gov.rs

[motorista 57 klasa]

Evo zanimljivog članka:

ШТА ЈЕ У СРБИЈИ УОПШТЕ ОСТАЛО ОД НАЦИОНАЛНЕ БЕЗБЕДНОСТИ, ВОЈНОГ СУВЕРЕНИТЕТА И ВОЈНЕ ТАЈНЕ?

Главни војни проблем Србије је што у „штабу Врховне команде“ седи противничка страна

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Пише: Горан ЈЕВТОВИЋ, Фонд стратешке културе

    Ту противничку страну сада, у миру, називамо „NATO Military Liaison Office - MLO“ или „NATO војна канцеларија за везу“. Ено их усред Министарства одбране, оперишу званично од 2006. године и све им је доступно. Као на тацни, на извол'те
    Можда не знају баш сваког пилота у главу, можда „нису“ упознати да ли је та елита наше војске летела 15, 20 или 40 сати током ове или оне године, колико је долара коштао ремонт 29-тки, или колика је цена акумулатора, који ловци дежурају над небом Србије. Али, ја знам да они знају много веће тајне ове државе и војске
    Мој став је да они не треба да знају ни то ни много шта другог. Морали би да појачају класичан (добри, стари) шпијунски рад и да се мало помуче. Видели смо како то изгледа 99-те, зар не? Занимљиво и нама и њима
    Морамо или да се боримо како треба и да у потпуности штитимо државу, народ и тајне одбране и безбедности - онако како се то ради, полазећи од суштине и узрока проблема - или да се не замајавамо периферијом и последицама

БИЛО је врло занимљиво ових дана пратити како државна власт брани Војску Србије и то не само њена достигнућа и тековине, већ и државну и војну тајну као такве. Јер, бранећи нападнуту Војску, бране и себе, подразумева се. Одбрана је обавеза сваког грађанина, а о странкама да не говоримо. Па макар у тој одбрани и обмањивали јавност. И макар то чинили префињено.

        Још када се у то укључише познати председник скупштинског Одбора за контролу служби, генерал у пензији, Момир Стојановић и најсјајније војно-аналитичарско перо ове земље, господин Мирослав Лазански, гостујући код Оливере Ковачевић у емисији „Да можда не“, а затим укрштајући копља на викенд странама „Политике“, са Повереником за информације од јавног значаја, господином Родољубом Шабићем, то је изгледало скоро па импресивно.

        Шта су то уважена и медијски експонирана господа бранила?

        Стали су на браник појма (и праксе) војна (државна) тајна и ко то може (и сме) да завирује у коридоре у којима је она сакривена и да их објављује. Те у вези са тим, 'ајде што усмерише „паљбу“ на Заштитника грађана и на Повереника за информације, него, ни мало нежно се устремише на уставна и законска начертанија којима су регулисане наведене области. И то кристално јасно.

        И, морам признати, господин Шабић им је одржао прави час. Недостајала је само школска табла да им то све лепо нацрта, па да и методички и дидактички задовољи форму.

        Стојановићу и Лазанском бих препоручио да више не бране нити војску нити војне службе. Бар не овако. Сигуран сам да би се Војска са неправедно (и циљано) оклеветаним генералом Диковићем на челу Генерлаштаба и генералом Цветковићем на челу ВБА, успешније одбранила. Наравно, када би то њима двојици било допуштено. Јер, желели смо „демократску и цивилну контролу војске“ и добили смо је, зар не? Са све скупштинском већином.

        Покушаћу да дочарам садашњи контекст одбране државе, војске, војне тајне: замислимо, хипотетички наравно, да у рату „лево крило“ наших снага на „фронту“ води одсутну одбрану, крваре борци, командири и команданти се упињу свим силама....а за то време, противничка страна, усред нашег Штаба Врховне команде има своју Мисију, која активно и неометано усмерава борбена дејства. Наравно, јасно је коме на корист и са каквим коначним циљем.

        Е, сада, какве везе има овај пример са оним што су заступала уважена господа те ноћи на РТС-у, a затим и у „Политици“ господин Лазански?

        Има, наравно - концетрисали су све снаге на одбрану периферних (не неважних) питања, дакле, бавили су се „левим крилом“ онога симболичног „фронта“, али се не дотакоше главног проблема и узрока свих наших војних страдања и одавања војних тајни. То је онај наш „штаб Врховне команде“ у коме седи противничка страна и управља дешавањима у „борби“.

        Њих, сада у миру, називамо „NATO Military Liaison Office - MLO“или „NATO војна канцеларија за везу“.Ено их усред Министарства одбране, оперишу званично од 2006. године и све им је доступно. Као на тацни, на извол'те.

        Добро, можда не знају баш сваког пилота у главу, можда „нису“ упознати да ли је та елита наше војске летела 15, 20 или 40 сати током ове или оне године, колико је долара коштао ремонт 29-тки, или колика је цена акумулатора, који ловци дежурају над небом Србије. Али, ја знам да они знају (а познато је то и Лазанском и особито Стојановићу) много веће тајне ове државе и војске.

        Још од времена када смо гостили Шона Саливена, Џон Мур-Бика, Амадеа Воткинса... Дакле, много пре него је заживела наведена канцеларија, када су нацртали до последњег детаља како ће нам изгледати оружана сила, чиме ће се бавити, чиме располагати, који ће кадар каријерно водити, а који одстранити... много пре него што смо улетели у „Партнерствo за мир“.

        Зашто „Партнерство за мир“? Зато што ту леже узроци ове наше војничке драме, па тако и питања војне и државне тајне.

        Да појаснимо неке важне детаље у вези са тим. У главном документу NATO-а којим је заживело „Партнерство за мир“, кога су наши стари познаници још 1994. године назвали „Оквирни документ“ и од тада га нису мењали, дословно стоји:

         „1. На основу позива упућеног од стране NATO шефова држава и влада са састанка 10-11. јануара 1994. године, државе чланице Северноатлантског савеза и друге државе потписнице овог документа решене да продубе своје политичке и војне везе и да допринесу даљем јачању безбедности унутар евроатлантског региона, овим успостављају, у оквиру Северноатлантског савета за сарадњу, Партнерство за мир.“

        Дакле, приступањем наведеном програму 2006. године формално, и прихватањем „Оквирног документа“ Алијансе, сврстали смо се у „евроатлантски регион“. Не само да смо прихватили њихове процедуре и стандарде, не само да смо „интероперабилни“ и тако потпуно отворени за откривање свих могућих војних тајни и то добровољно, већ смо тзв. војну неутралност обесмислили и пре него смо је усвојили. Намерно или ненамерно. Свеједно, ко још чита овакве папире у Србији.

        Шта стоји, између осталог, у „Презентационом документу“ Републике Србије који је усвојен 27. јула 2007. године, којим смо потпуно операционализовали нашу сарадњу са NATO савезом?

        Ево, на страни 9. тог документа имамо и ово:

         „• Оперативни, материјални и административни аспекти стандардизације.

        Учешћем у овој области сарадње Република Србија жели да се упозна са процесом стандардизације у NATO, развије сопствене структуре, организације и процедуре за стандардизацију, компатибилне са државама чланицама NATO и Партнерства за мир. Такође, у оквиру Процеса планирања и ревизије Партнерства за мир, Република Србија намерава да идентификује и примени стандарде NATO у опреми и системима КоВ и В и ПВО кроз усаглашене области индивидуалне сарадње и Циљеве партнерства.“

        И, сада питање - а шта то ми чувамо, коју војну тајно и како? И да ли смо је сачували? И како то да изведемо када су нам они организовали и поставили и војску и војне службе, са мониторингом тог процеса?

        Или је потребно да наводим, рецимо, детаље из тзв. „Државног партнерства“ са Охајом, једном од савезних држава САД и њеном Националном гардом,и да набрајам које смо све заједничке активности имали. Од школовања највиших војних кадрова, и то баш пилота, до заједничких вежби и много тога другог.

        Када је нешто заједничко и тако блиско, па наравно да се „партнери“ узајамно познају до последње ситнице. Или и тада чувамо неку силну војну (и државну) тајну?

        Ко је поверљивији из угла независности и заштићености Србије - Саша Јанковић и Родољуб Шабић с једне, или уважена госпођа Дебора Ешенхурст, генерал-мајор, командант Националне гарде Охаја, са друге стране? Ја сам убеђен да су то ови наши.

        Успут, да не буде забуне, мој лични став по питању војне тајне је следећи - не само да сви могући (бело)светски „пријатељи“ не би знали колико су наши пилоти имали часова налета, као ни колико радних сати су возачи борбених система били активни у току године, већ не би знали много шта другог. Морали би да појачају класичан (добри, стари) шпијунски рад и да се мало помуче. Видели смо како то изгледа 99-те, зар не? Занимљиво и нама и њима.

        Значи, или да се боримо како треба и у потпуности да штитимо државу, народ и тајне одбране и безбедности онако како се то ради, полазећи од суштине и узрока проблема, или да се не замајавамо периферијом и последицама.

        А што се тиче „Кобри“, гурнути су у овај проблем, у право „минско поље“, знамо сви, не својом вољом. Пустимо их на миру да раде оно за шта су намењени. Добри су то момци, посвећени и одани позиву, народу и држави.

        Успут, правде и истине ради, назив који носе нема скоро никакве везе са Противтерористичким одредом „Кобре“ који је расформиран новембра 2006. године, односно, преведен са мањим делом људства у, практично, потпуно нову јединицу - батаљон Војне полиције специјалне намене.

        Назив „Кобре“ су задржали (ако их је неко уопште и питао) из пијетета или маркетинга. Не властитог, већ због оних који су се њима бавили.

        Знају ли то све наши пријатељи из NATO-а? Наравно, итекако су се бавили том јединицом.

        И где су нам ту војне тајне?

izvor:fakti.org

[dzumba]

Успут, правде и истине ради, назив који носе нема скоро никакве везе са Противтерористичким одредом „Кобре“ који је расформиран новембра 2006. године, односно, преведен са мањим делом људства у, практично, потпуно нову јединицу - батаљон Војне полиције специјалне намене.

И успут, правде и истине ради, то није тачно. Аутора упућујем на тему о "Кобрама" на овом форуму. Ако га чита.

А што се текста тиче, нисам схватио поенту? Нико нам не треба и нећемо ни са ким да сарађујемо, како не би одавали војне тајне. А војна тајна је све што нам падне напамет?

[tihi]

 Moje skromno misljenje, da podaci koje je poverenik trazio nisu od nekog posebnog znacaja, jer nase vazduhoplovstvo, ruku na srce nije neka reskpektibilna sila. Kada pogledamo odakle nama zaista u ovom trenutku preti opasnost, to su uglavnom gerilske jedinice na jugu srbije. Ne vidim cemu toliki otpor prema civilnoj kontroli. Ako je nesto vojna tajna, onda je to vojna tajna za sve koji nemaju potreban klirens a ne selektivno kako se kome digne.

[Karlo]

Evo i moje "stručno"zapažanje.Sami naslov ne govori samo o vojnoj tajni,nego i o suverenitetu i vojnoj sili.

Složio bih se da mi iz ove "kože"(sa ovih prostora) nemožemo izaći.Dakle mi smo u Europi i okruženi zamljama NATO.Ali to treba jasno i reći.Međutim,zvanično to se nigdje ne kaže.Pa ispada da smo mi neutralni a uključeni smo u partnerstvo za mir.Istina valjda smo i posmatrači u drugom savezu sa RF.Meni je to nelogično jer neutralnost ne podrazumeva bilo kakva uključenja u saveze.Također,nikakvi stručnjaci iz bilo kog saveza ne bi trebalo da nam određuju kakvu će mo vojsku imati.

Što se tiče vojne tajne složio bih se da je to kod nas neregulisano na adekvatan način.Mislim da bi ovi drugi isto saznali sve pa bili kod nas ili ne (možda nešto manje kad ne bi bili uključeni u VVŠ).Ispada ustvari da je vojna tajna samo za naše građane jer će ovi drugi naći naćine da saznaju šta im je potrebno.Mislim da bi vojna tajna trebala da postoji samo za sisteme veza odnosno način šifrovanja.Takođe i u tehnici recimo kod upravljanja bespilotnim letjelicama itd.

Poz.