Odnosi na relaciji Srbija - NATO

[dzumba]

Свака обавештајна анализа која се објави јесте нека врста притиска, односно има намену и циљ у који се "пуца". У јавно мњење, ако ништа друго. То им и јесте намена. Лазански као да не зна да се многе "поуздане" информације, како у новинарским, тако и обавештајним круговима добијају посредством или директно од "Радио Милеве". А шире их и новинари. Отприлике овако: обавештајац скроји  вест (обично полуистину или неистину) ал је незгодно да је пласира у земљи, граду где ради; да је новинару (или да пријатељу да исприча новинарима) у иностранству, посебно онима који много не питају;Овај  вест објави по формулацији "како сазнајемо из поузданог извора блиским..." Онда чекам да неке друге "невине" и "озбиљне" новине (новинска агенција) преузме "вест" по формули: "како јављају стране агенције поздано се може тврдити..." Е, тада обавештајни аналитичар (или новинар аналитичар) каже свом шефу, наручиоцу:   "извесно је да ће.... 

Ипак, некад и потрефе.

[dexy]

09. 01. 2010

Intervju, Dragan Šutanovac, ministar odbrane
Šutanovac: Srbija u NATO,što da ne

"Srbiju niko ne uslovljava da uđe u NATO, ali ukoliko želimo u Srbiji evropske sisteme vrednosti, to podrazumeva i evroatlantski sistem bezbednosti"

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Ministar odbrane Dragan Šutanovac kaže za Press da Srbija ne mora da postane članica NATO-a da bi bila deo EU. Ali ističe da je približavanje NATO-u "prirodan tok stvari u Evropi". On dodaje da je pitanje ulaska Srbije u NATO ne samo političko, već i ekonomsko, i naglašava da Srbija, odnosno Vojska, pre NATO-a treba da iskoristi sve prednosti Partnerstva za mir.

- Istina je da Srbiju niko ne uslovljava da uđe u NATO kako bi postala članica EU, ali je istina i da ukoliko želimo da u Srbiji uspostavimo evropske sisteme vrednosti, to podrazumeva i evroatlantski sistem bezbednosti. Srbija je u ovom trenutku članica Partnerstva za mir (PZM), kao što su i Irska, Austrija, Finska, Švedska, koje imaju razvijene armije, ali nisu u NATO-u. Za Srbiju članstvo u NATO-u nije nužno, ali Partnerstvo jeste.

Šta je bolje za Srbiju: vojna neutralnost ili ulazak u NATO?

- Najbolji odgovor na ovo pitanje treba da daju oni koji se bave realnim životom u Srbiji, a to su ljudi iz privrede i bezbednosti. Ako se pitamo da li je NATO dobar za Srbiju, možda je pravo pitanje da li je bolje da nekretnine u Srbiji vrede više ili manje, da Srbija ima bolji ili lošiji kreditni rejting, da smo integrisani lideri u regionu ili izolovano ostrvo...

Hoćete da kažete da bi ulaskom u NATO cene nekretnina skočile?

- Ako Makedonija u reklami koju emituje u svetskim medijima naglasi da je "kandidat za EU i NATO", znači da su svesni koliko je to bitno i da time podižu svoj rejting. Hrvatskoj je za jedan stepen skočio kreditni rejting u danu kada su dobili Akcioni plan za priključenje NATO-u. Rumunija i Mađarska su imale višestruko veće investicije u godinama nakon dobijanja članstva nego ranije.

Šta Srbija gubi u slučaju da uđe u NATO?

- Ne vidim nijednu negativnu pojavu po Srbiju.

Pa, u čemu je problem, zašto ne predložite da uđemo u NATO?

- Srbija ima objektivan problem, bombardovanje pre 10 godina. Mislim da ćemo o toj temi morati da razgovaramo, pre svega imajući u vidu da svi želimo da poboljšamo životni standard u Srbiji. Ali, danas je najvažnija potpuna participacija Srbije u PZM.

Da li o ulasku u NATO razgovarate na sastancima državnog vrha?

- Diskusija o ovom pitanju se odvija u dve ravni. Jedna je bezbednosna, a druga spoljnopolitička. Srbija, ako želi da bude lider u regionu, pre ili kasnije moraće aktivnije da se uključi u tzv. sistem evroatlantske bezbednosti. Sa spoljnopolitičke strane, Srbija ima interes da sačuva Kosovo i Metohiju i postoji viđenje da bi svako dalje približavanje NATO-u ugrozilo taj interes.

Da prevedemo, vi kažete da bi Srbija imala problem sa Rusijom oko ulaska u NATO, jer nas oni podržavaju u vezi sa Kosovom?

- Ne vidim da Rusija ima problem sa Bugarskom koja je u NATO-u. Vidim da je Rusija potpisala sa Bugarskom sporazum o gasovodu "Južni tok", vidim i da je Hrvatsku, članicu NATO-a, posetio Vladimir Putin... Sa ove pozicije ne vidim kakva bi to bila šteta.

Niste odgovorili da li bismo imali problem sa Rusijom oko NATO-a?

- Naprotiv, mislim da svima koji su prijateljski nastrojeni prema Srbiji ne može da smeta ukoliko Srbija želi da se razvija u pozitivnom pravcu. I nijedan naš prijatelj ne može da bude protiv nas ukoliko mi želimo našim građanima da omogućimo bolji život. Interes građana Srbije ne sme da bude smetnja saradnje sa bilo kim.

Kako Vojska reaguje na pitanje ulaska u NATO?

- Vojska izvršava naređenja, ali Vojska može da pomogne da se u Srbiji bolje živi i bez članstva u NATO-u. Vojska ima razvojne mogućnosti, ona se bavi i naučno-tehničkim razvojem. Kada Vojska otvori neku svoju bazu, čitav region se ekonomski i bezbednosno osloni na nju. Očekujemo da će tako biti i na jugu Srbije, gde smo nedavno otvorili bazu "Jug". Vojska je ogroman spoljnopolitički potencijal, a činjenica da učestvujemo u mirovnim operacijama u svetu pokazuje koliko doprinosimo poboljšanju ugleda naše zemlje.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Sa Norveškom smo od prošle godine u Čadu, a Norveška ima najveću investiciju u Srbiji - "Telenor". Sa Španijom planiramo učešće u mirovnoj misiji, a ona je sada preuzela predsedavanje EU. Samo u prošloj godini osam ministara odbrane bilo je u Srbiji, a ja sam imao 18 poseta inostranstvu. Sve to govori o mogućnostima Vojske da se unapredi saradnja sa drugim državama, a istovremeno poboljša život u Srbiji.

Namenska industrija bila je u prošloj godini najbolji deo naše privrede, jer ste sklopili ugovore vredne više od milijardu dolara za izvoz oružja i opreme.

- Evidentno je da je naša odbrambena industrija napravila veliki prodor na inostrano tržište. Jedan od prioriteta rada Ministarstva bio je da promovišemo našu odbrambenu industriju, i uz veliki broj putovanja koje sam imao, angažman naših vojnih izaslanika i ambasadora, sada imamo ugovore koji su rekordno veliki, čak i u odnosu na bivšu SFRJ. Najveći poslovi su nam u Iraku, Alžiru, Egiptu, otvaraju se mogućnosti u Libiji, a nadamo se i Kuvajtu. Možda najvažnija karika u odnosima naše vojske i namenske industrije sa armijama tih zemalja jesu stotine stranih oficira koji su se školovali na našoj Vojnoj akademiji.

Profesionalizacija Vojske treba da se završi do kraja 2010. Šta to znači?

- To znači da od 2011. više neće biti obaveznog služenja vojnog roka. A oni koji to budu želeli imaće mogućnost da prođu obuku i da na kraju dobiju sertifikat.

A kako će da izgleda profesionalni vojnik Srbije, kolika mu je plata, ima li stan...

- Profesionalni vojnik Srbije sklapa ugovor na određeno vreme, ukoliko se pokaže kao dobar može da dobije mogućnost da se aktivira kao podoficir. Plata profesionalnog vojnika je trenutno oko 300 evra, a oni nemaju pravo na rešavanje stambenog pitanja.

Izvinite, a ko će vam se javiti za platu od 300 evra?

- Ne mislim da je 300 evra jedini imperativ, a da će glavni, kao i svuda u svetu, biti odlazak u mirovne operacije. Tu već govorimo o zaradi od 1.500 do 3.000 dolara mesečno, plus plata koju dobijaju u Srbiji. Pouzdano znam i da u pojedinim zemljama čak postoji i korupcija za odlazak vojnika u mirovne operacije.

Koliko će biti otkaza u vojsci?

- Mi smo u prethodnoj godini otpustili oko hiljadu ljudi iz Zavoda u Čačku i Batajnici, kao i oko 460 radnika koji su radili u vojnim ustanovama. Postoje mesta koja ukidamo, ali oficirima koji su sposobni za dalji rad nudimo druge pozicije. S druge strane, zapošljavamo i veliki broj ljudi, pored profesionalnih vojnika, biće potreba u VBA i VOA i sektorima unutar Ministarstva. I sa ovim restriktivnim budžetom, verujem da ćemo biti jedan od najvećih poslodavaca u ovoj godini. Suština je u tome da smanjujemo administraciju, a povećavamo brojčano stanje operativnih snaga!

Glavni zadatak Srbije jeste hapšenje Ratka Mladića. Šta vi radite na potrazi za njim?

- Nisam uključen u dnevnooperativne poslove. Deo akcionog tima je Vojnobezbednosna agencija, koja radi svoj deo posla. Ono što je meni važno jeste da smo ispunili obećanje - da niko više neće imati sumnju da Vojska čuva Mladića! Kada će Mladić biti uhapšen, teško je predvideti, ali mislim da je i juče kasno.

Vi ste i potpredsednik DS-a, šta očekujete od izborne skupštine stranke?

- Ne očekujem nikakve tenzije, mislim da je stranka stabilna i trenutno u državnim institucijama radi najbolje što može i u interesu građana Srbije.

Mislite li da DS treba da se promeni?

- Svi treba da se menjamo. Predstoje nam promene koje se tiču naših programskih dokumenata, verovatno i Statuta. Ali, kao potpredsednik DS-a o tome ne bih pričao u javnosti, već ću svoje stavove izneti na stranačkim organima.

Hoćete li se kandidovati za potpredsednika?

- Nikada se nisam kandidovao za potpredsednika, a ako me stranački odbori opet budu predložili, sa velikim zadovoljstvom ću ponovo prihvatiti. Za mene je ta funkcija od najvećeg značaja i najveće časti, od svih koje sam do sada obavljao.

Da li Vam smeta to što DS povezuju sa korupcijom?

- To je stvar koju treba u 2010. godini da demistifikujemo. Mi smo prvo bili domaći izdajnici i strani plaćenici, a trebalo nam je nekoliko godina da pokažemo da to nije tačno. DS nije stranka korupcije, a to što neki mediji bez dokaza optužuju neke u DS za korupciju...

Ne treba mediji da optužuju nikog, DS-u je dovoljan predsednik Boris Tadić, koji najviše optužuje DS...

- Predsednik kritikuje, a to nema veze sa korupcijom. Predsednik Tadić neće štititi nikog ko se bavi kriminalom, što je i pokazao. A kritika koju uputi predsednik u medijima se predstavi kao optužba.


Ekskluzivno: Srpska bespilotna letelica na proleće!

- U ovoj godini Ministarstvo odbrane priprema veliko iznenađenje. Na proleće ćemo promovisati novi proizvod - bespilotnu letelicu koja je proizvedena u našem Vojnotehničkom institutu! Uveren sam da će ovaj proizvod još više podići ugled našeg sistema odbrane u svetu.

18. januara u posetu Srbiji dolazi ministar odbrane Crne Gore Boro Vučinić, kada će biće stavljena tačka na šest aviona tipa "galeb" koje će dobiti Vojska Srbije, a biće pušten u rad simulator leta koji smo dobili od Vlade CG.


Reformatori nikad nisu bili popularni

Da li Vam smeta što niste na listama najpopularnijih političara?

- Političar koji misli da popularnost donosi podršku, vara se. Najveći političar za mene, o kome čitam intenzivno u poslednje vreme, a ujedno i vojskovođa, bio je Kemal-paša Ataturk. Da je u vreme kad je modernizovao Tursku rađeno istraživanje, on bi sigurno bio najnepopularniji političar na svetu! Prevođenje Turske u sekularnu državu, menjanje pisma u evropsko, sve su to stvari koje nikad ne bi imale podršku većine. Znate li da je od 15 državnika koji su ubijeni u atentatu u Evropi, šest iz Srbije! Od Karađorđa do Zorana Đinđića, i svi su bili reformatori. Drago mi je da Vojska napreduje i da ima najveće poverenje naroda. Dokle god bude tako, a podsetiću vas da se svi slažu da je vojska ponovo na mestu koje joj pripada, mene neće brinuti lična popularnost.


Ponoš nije sfera mog interesovanja

- Sve što sam imao da kažem o generalu Zdravku Ponošu rekao sam pre godinu dana na sednici Saveta za nacionalnu bezbednost. Meni je najvažnije da su u Ministarstvu bile dve kontrole, od kojih jedna na moj poziv, budžetska inspekcija Ministarstva finansija i državna revizorska, koje su dokazale da optužbe koje su tada iznete ne stoje. Šta će posle penzionisanja biti s njim, nije sfera mog interesovanja. Ukoliko neko od mojih kolega smatra da može da mu pomogne, neka mu pomaže. Ja ga nisam ni postavio za načelnika Generalštaba, niti sam ga smenio.


* O SNS: Jako je dobro što danas u Srbiji možete da čujete mog oponenta Aleksandra Vučića kako kaže da Srbija mora da ima najbolje odnose sa SAD i da ne treba praviti mitinge kad dođe do hapšenja Ratka Mladića.

* O povratku Šešelja: Biće interesantno kada se Vojislav Šešelj vrati u Srbiju. Očekujem da ćemo konačno čuti istinu o prošlosti SRS-a, ali štošta i o SNS-u. Naravno, i TV duele između Tomislava Nikolića i Vojislava Šešelja ću gledati kao trenutak istine.

* O Čedomiru Jovanoviću: Politika koju zagovara predsednik LDP-a Čedomir Jovanović je u stvari politika najbliža onome što u Srbiji propagira nevladin sektor. I mislim da tako nešto u Srbiji treba da postoji. On ne predstavlja opasnost po DS.


* Susret sa Robertom Gejtsom

- Sastanak sa državnim sekretarom za odbranu SAD Robertom Gejtsom pamtiću po nekoliko stvari. Po iznenađujućem protokolu, policijskoj motornoj pratnji, koja je u SAD privilegija malog broja gostiju, po srpskoj zastavi ispred Pentagona. Ali najzanimljivija stvar bila je što nam je Robert Gejts ispričao da je sa svojim saradnicima razgovarao na, kako kaže, srpsko-hrvatskom, koji je učio još 70-ih godina.


* Fotografisanje sa Silviom Berluskonijem

- Kada smo pre zvaničnog fotografisanja sa italijanskim premijerom Silviom Berluskonijem ušli u salu gde je bilo obeleženo ko će gde stajati, pogledao sam gde je moje ime i video da se nalazi odmah iza premijera. Ukazao sam protokolu da to nije dobro i ispostavilo se da nije. Ali, posle fotografisanja Berluskoni mi je na kraju rekao: "Izvinite, gospodine ministre", i priznao da je moje premeštanje bila šala. To i jeste bilo duhovito, svi smo se smejali i nikome to nije zasmetalo. Mislim da je Berluskoni čovek koji vrlo vešto manipuliše javnošću i medijima.


Izvor: Press Online

[Dreadnought]

NATO i ekonomski ekfekti


14.01.2010.

Članstvo neke države u NATO-u donosi brojne pozitivne ekonomske efekte,
ali sa sobom nosi i određene negativne posledice, piše “Politika”.
 

Pokreteanje rasprave o eventualnom ulasku Srbije u NATO otvara pitanje koliko bi naša zemlja, kao nova članica, imala koristi od pridruživanja toj vojnoj alijansi, ali i koliko bi je to ”zadovoljstvo” koštalo. Dok se ti podaci ne sakupe, izračunaju i objave, moguće je koristiti kao primer podatke država iz okruženja koje su postale članice NATO-a.

Učlanjenje Bugarske i Rumunije (aprila 2004) i Hrvatske i Albanije (aprila 2009) imalo je blagotvoran uticaj na ekonomsku stabilnost, spoljnu i unutrašnju bezbednost, rast direktnih stranih investicija i bruto domaćeg proizvoda.

Kao pozitivan efekat izdvaja se, pre svega, percepcija investitora da je ta zemlja sigurno mesto za ulaganje. Taj efekat nije nimalo beznačajan jer će ova i naredne godine biti period kada će se države utrkivati da privuku kapital za investicije.

Tako su na primer u godini kad je Rumunija pristupila NATO-u, direktne strane investicije u tu zemlju porasle čak 166 odsto u odnosu na prethodnu godinu, a u Bugarskoj 47,5 odsto.

Isti trend rasta zabeležen je i kod rasta bruto domaćeg proizvoda: u Rumuniji je BDP za samo godinu dana porastao za 3,3 odsto, a u Bugarskoj je od 2004. do 2009. godine beležio konstantni rast iznad šest odsto.

Pored tih makroekonomskih, postoje i konkretni pokazatelji o koristima članstva u NATO-u: nove članice mogu da koriste novac iz fondova za izgradnju infrastrukture, zatim da dobiju pomoć za uništavanje viška naoružanja i municije, a ekonomske prednosti donosi i konverzija namene bivših vojnih objekata.

Učešće u vojnim misijama NATO-a takođe stvara priliku i za angažovanje civilnih i vojnih kompanija zemlje članice. Pored ovih benefita, nove članice imaju i određene troškove, pre svega u povećanju dela budžeta koji se troši za modernizaciju oružanih snaga.

Hrvatska, na primer, planira da do 2015. godine za modernizaciju vojske potroši milijardu evra, ali su i dalje nategnuti planovi za opremanje vojske višenamenskim borbenim avionima iz straha da bi to bilo preveliko naprezanje budžeta.

Nesumnjivo negativan efekat može imati i to što se modernizacija vojske u novim članicama NATO-a obavlja opremom koju ne proizvode domaća preduzeća nego se ona uglavnom uvozi, tako da je time ugrožena domaća vojna industrija.

Tako je Rumunija pre ulaska u NATO iz domaće vojne industrije obezbeđivala 85 odsto potreba oružanih snaga, a na primer 2009. godine stranim kompanijama plaćeno je za vojnu opremu 292 miliona evra, a domaćim firmama 194 miliona.

Nove članice takođe imaju obavezu da prilikom ulaska u vojni savez plaćaju i deo troškova učešća njihovih jedinica u međunarodnim mirovnim misijama, a za neke države nije zanemarljiva ni suma koju treba da plate kao članarinu (u slučaju Hrvatske to je tri miliona evra).


Izvor: Politika

[Dreadnought]

Čekić, krava i NATO


16.01.2010.

Kada uđemo u NATO kako ćemo da ustanovimo jesu li nam tajno smestili i atomsko oružje na našoj teritoriji? Samo čekićem i lupkanjem

Ovi iz grupe 200 intelektualaca koji traže referendum o NATO-u uopšte me nisu zvali da me pitaju bih li ja to potpisao. Najmanje su dva razloga što me nisu zvali: ili, kao prvo, smatraju da nisam intelektualac, jer se javno deklarišem kao militarista, a militaristi, bože moj, vole sve armije i sve paktove na svetu, pa i NATO. Ili, kao drugo, kako je moja malenkost prva na prostoru cele bivše SFRJ posećivala NATO komande još pre 30 godina, kada su neki od sadašnjih javnih zaljubljenika u NATO još slavili Lenjina, to verovatno ovi drugi misle da ja volim NATO iznad svega. Dođe mi nekako drago da i dalje tako misle, iako je cela ta gužva oko pitanja hoćemo li ili nećemo u NATO previše emocionalna i previše profitabilna.

Naime, da bi interesni savez Srbije i NATO-a funkcionisao koliko-toliko treba da postoji bar minimum obostranog poštovanja. NATO prema Srbiji tog poštovanja izgleda da nema, jer kada komandant Južne združene komande NATO-a u Napulju američki admiral Mark Ficdžerald kaže „da su paralelne strukture srpske vlasti na severu Kosova pretnja bezbednosti u regionu, da nisu u skladu sa Rezolucijom UN 1244”, kada komandant Kfora general Markus Bentler podrži takav stav admirala Ficdžeralda, onda se pitam kako je admiral Ficdžerald mogao da bude takav? Kako je brzo zaboravio silna gostovanja u Beogradu, u domu Garde na Topčideru, koktele, ćevapčiće i sarmice. Kako to da niko iz Vlade Srbije ne priupita američkog admirala je li i jednostrano proglašena nezavisnost Kosova takođe u skladu sa Rezolucijom UN 1244? Ministarstvo odbrane Srbije američkom admiralu u Topčideru sarmice, a on celoj Vladi Srbije da ona ugrožava bezbednost regiona? Nije lepo, nije pošteno.

Mi već godinama tražimo od NATO-a da nam dozvoli vraćanje civilnog radara na Kopaonik, da poboljšamo kontrolu civilnog saobraćaja u našem vazdušnom prostoru, NATO se na to i ne osvrće. Umesto radara na Kopaoniku moramo da se oslonimo na krave, koje su nedavno izazvale uzbunu stanovnika jednog srpskog sela na administrativnoj liniji sa Kosovom. Trebalo je da prođe cela noć i pola dana da se ustanovi da li je reč o pripadnicima OVK-a koji reflektorima osvetljavaju srpsko selo, ili je za sve kriva krava. A da su nam ovi iz NATO-a donirali radare za kopnene objekte odmah bismo locirali kravu u nedozvoljenoj misiji.

Jer mi težimo standardima NATO-a. Koji za pilote glase da treba godišnje da lete po 160 sati. Naši piloti sada godišnje lete po 30 sati. Kada uđemo u NATO moraće da lete približno kao i drugi, ukoliko ne želimo da budemo četvrta liga unutar NATO-a. Dakle, ne po 160 sati, ali ne i manje od 90 sati. A to košta, jer niko ništa ne poklanja. Kada uđemo u NATO moraćemo da za vojsku izdvajamo više nego sada, jer moramo dostići standarde NATO-a, koji za vojnika pešadinca glase da ima bojeva gađanja na svakih sedam dana. Sada naši vojnici omirišu barut dva ili tri puta za šest meseci. Kada uđemo u NATO treba da nabavimo i nove čekiće. Zašto čekiće? Pa jedino lupkanjem čekićem po bojevoj glavi možemo da ustanovimo je li nam neki avion NATO-a stigao u goste, a stizaće, sa nuklearnom, ili konvencionalnom bojevom glavom. Drugu tehnologiju za takvu proveru mi nemamo, a američka službena politika nikada ne demantuje niti potvrđuje je li neko borbeno sredstvo opremljeno nuklearnim ili konvencionalnim oružjem.

Kako su „Strateški principi NATO-a”, usvojeni još 24. aprila 1999., i dalje aktuelni, a oni govore da će alijansa zadržati u Evropi odgovarajuće nuklearne snage, to je sada za nas u Srbiji velika šansa da unovčimo našu teritoriju. Naime, američki nuklearni arsenal u Evropi sastoji se od 180 atomskih bombi raspoređenih u sedam raznih zemalja. To su bombe tipa B-61 i B-61-10, u proseku deset puta jače od one bačene na Hirošimu. Čuvaju se u specijalnim skladištima tipa WS3, u cilindrima od cementa ukopanim u zemlju, u raznim bazama. U Italiji je u vreme hladnog rata bilo čak 700 komada atomskog oružja, a da parlament i šira javnost o tome pojma nisu imali. U bazi Avijano je 1999. godine bilo 18 atomskih bombi pod isključivo američkim ključem, u bazi Geda 11 atomskih bombi. Kako je vreme prolazilo bilo je potrebno podići nivo trajanja i bezbednosti tih nuklearnih skladišta. Niko o tome ne želi da priča, to je stvar vojnih komandi i tajnih sporazuma. Da li će NATO ta skladišta da premesti na teritoriju novih članica alijanse? Naravno, iz NATO-a će to odmah da demantuju. Atomsko oružje zahteva održavanje, a promena lokacije tog oružja vojna je tajna.

Kada uđemo u NATO kako ćemo da ustanovimo jesu li nam tajno smestili i atomsko oružje na našoj teritoriji? Samo čekićem i lupkanjem. Ako nam to ne dozvole, onda da pustimo kravu na lokaciju gde sumnjamo da su uskladištene atomske bombe. Ako krava izazove uzbunu, to je onda sigurno atomsko skladište koje nisu prijavili. I šta onda da uradimo?

Pa, ništa.

Miroslav Lazanski
Izvor: Politika

[Duki]

Čekić, krava i NATO


16.01.2010.

Kada uđemo u NATO kako ćemo da ustanovimo jesu li nam tajno smestili i atomsko oružje na našoj teritoriji? Samo čekićem i lupkanjem


Kako su „Strateški principi NATO-a”, usvojeni još 24. aprila 1999., i dalje aktuelni, a oni govore da će alijansa zadržati u Evropi odgovarajuće nuklearne snage, to je sada za nas u Srbiji velika šansa da unovčimo našu teritoriju. Naime, američki nuklearni arsenal u Evropi sastoji se od 180 atomskih bombi raspoređenih u sedam raznih zemalja. To su bombe tipa B-61 i B-61-10, u proseku deset puta jače od one bačene na Hirošimu. Čuvaju se u specijalnim skladištima tipa WS3, u cilindrima od cementa ukopanim u zemlju, u raznim bazama. U Italiji je u vreme hladnog rata bilo čak 700 komada atomskog oružja, a da parlament i šira javnost o tome pojma nisu imali. U bazi Avijano je 1999. godine bilo 18 atomskih bombi pod isključivo američkim ključem, u bazi Geda 11 atomskih bombi. Kako je vreme prolazilo bilo je potrebno podići nivo trajanja i bezbednosti tih nuklearnih skladišta. Niko o tome ne želi da priča, to je stvar vojnih komandi i tajnih sporazuma. Da li će NATO ta skladišta da premesti na teritoriju novih članica alijanse? Naravno, iz NATO-a će to odmah da demantuju. Atomsko oružje zahteva održavanje, a promena lokacije tog oružja vojna je tajna.

O WS3 (weapon storage and Security system)
http://www.nrdc.org/nuclear/euro/euro.pdf

[Dreadnought]

Basesku poziva Srbiju u NATO
 

21.01.2010.

Bukurešt – Predsednik Rumunije Trajan Basesku izjavio je juče u Bukureštu
da je evroatlantska integracija Srbije nacionalni interes za njegovu zemlju.


 „Zahvaljujući bliskom susedstvu i njenoj specifičnoj situaciji, Srbija ima za nas poseban značaj, pa baš zbog toga približavanje Srbije Evropskoj uniji i NATO-u predstavlja nacionalni interes Rumunije”, rekao je Basesku predstavljajući prioritete spoljne politike Rumunije na godišnjem sastanku sa ambasadorima akreditovanim u toj zemlji. Sastanku je prisustvovao i ambasador Srbije u Bukureštu Zoran Popović, prenosi Beta.

Basesku je rekao da je Rumuniji u bliskom susedstvu potrebna stabilna i prosperitetna zona, što, kada je reč o zemljama zapadnog Balkana, znači podržavanje procesa evropske i evroatlantske integracije.

Naveo je da je ekonomska saradnja Rumunije za zemljama zapadnog Balkana u porastu, kao i saradnja na projektima regionalnog razvoja, kao što je saobraćajni koridor na Dunavu.


Izvor: Politika

[dzumba]

Неко је у јавности, наравно не случајно, покренуо дискусију типа "НАТО - приступити или не". Група "интелектуалаца" објавила писмо-позив да се распише референдум. Пре него је и објављено, бар у новинама, скочили су "аналитичари" и "стручњаци" опште праксе да то нападају и да нас убеђују да у НАТО треба одмах ући, не само због безбедности већ и због економије. Ако смо у НАТО привреда ће да процвета, а ми само да уживамо. Један од њих је чак устврдио да ако приступимо НАТО-у у Авганистан (сутра кад се крене) неће ићи наша деца, већ професионални војници. Дотични је, дакле, утврдио да професионални војници немају оца и мајку и да нису ничија деца. Мада је могуће да су им родитељи већ помрли па неће имати ко да их жали. А ко им је крив када су професионални војници. Све у свему мало ко се озбиљно дотакао ове теме.Углавном свако заузео бусију зависно од политичког опредељења или пара која добија за то што пише или говори. Е сад, шта је то озбиљна анализа? Отприлике питања за то би било оваква:

1. Какав и који политички и економски интерес има ова држава? Како мисли да га остварује? Може ли сама, а ако не може ко би мога да јој помогне.
2. Какав је интерес наши суседа? Какав је интерес оних у ширем окружењу и какав је итерес оних који у светским размерама утичу на економију и политику?
3. Са ким нам се интереси поклапају, са ким само додирују, а са ким су  супротстављени и у чему? Ко су савезници онима са којима нам се интереси не поклапају?
4. Како мислимо да бранимо наш интерес? Можемо ли сами и како (колико то кошта)?Ако не можемо можемо ли се удружити са неким(а) и у ком обиму? Шта савезници траже за узврат (имати на уму стару паролу "нема џабе ни код старе бабе")? Можемо ли им то пружити и докле се може ићи у уступцима?
5. Где се налазе савезници (географски), колико су јаки (политички, економски) и колико реално могу помоћи (поузданост, снага, удаљеност)?Колико ће трајно бити савезништво?Колико смо ми значајни савезнику(цима)?
6. Ако желимо бити неутрални хоће ли то поштовати прво наши суседи, земље региони и водеће светске силе?Шта суштински подразумева неутралност и колико је могућа  у датим условима?Можемо ли је бранити (политички, економски, војно) и колико кошта, односно шта тиме добијамо?

Све ово треба проценити хладне главе, а на временску дистанцу од 5-10  и 10-20 година. Ту анализу предочити јавности. Наравно не буквално, у виду стручне књиге, већ кроз озбиљне округле столове, јавне трибине где би иступали и критичари, односно заговорници и једне и друге или треће опције. После тога видеће се да ли треба или не организовати референдум.

Независно од тога, ни један савез, па био он и НАТО неће решити проблеме сам по себи. И за приступање и за не приступање потребна је свест и воља грађана  да раде у изабраном, већинском правцу. Приликом опредељивања не треба се првенствено водити  тренутном политиком већ дугорочним интересом.

[trpe grozni]

Неко је у јавности, наравно не случајно, покренуо дискусију типа "НАТО - приступити или не". Група "интелектуалаца" објавила писмо-позив да се распише референдум. Пре него је и објављено, бар у новинама, скочили су "аналитичари" и "стручњаци" опште праксе да то нападају и да нас убеђују да у НАТО треба одмах ући, не само због безбедности већ и због економије. Ако смо у НАТО привреда ће да процвета, а ми само да уживамо.

Jao @Dzumba, mi ovo slusamo godinama. Sreca nasa sto nas Grcka zeza za ulazak u NATO, pa politicari i "analiticari" mogu jos uvek da prodaju maglu.
Tek se sada javljaju po neki analiticari koji kazu istinu, da NATO ne donosi ekonomski prosperitet, vec samo neku kakvu takvu bezbednosnu garanciju, i da se ulazak u NATO placa novcano na godisnjoj osnovi.
Sta ces, svugde je isto.

[Bane]

Kada uđemo u NATO kako ćemo da ustanovimo jesu li nam tajno smestili i atomsko oružje na našoj teritoriji? Samo čekićem i lupkanjem

Ovo može samo Lazanski da napiše. NATO je blesava i luda organizacija da stavlja bojeve nuklearne glave na teritoriju zemlje koja je, primera radi, tek stupila u NATO? Da li je on svestan koliko obezbeđenje NATO mora da napravi za te nuklearne glave? Sam je pomenuo prvo bazu Avijano, a posle pominje krave i livade, a to je tako isto

Čak i da uđemo u NATO, u šta čisto sumnjam jer im više nismo interesantni, njima je ova teritorija kompletno neinteresantna pre svega zbog loše infrastrukture u koju nije ulagano ne godinama već decenijama. Da li se iko zapita da li je NATO-u potreban bilo koji naš vojni aerodrom koji su svi od reda u veoma lošem stanju? NATO (čitaj: Amerikanci) je pre određenog vremena napustio aerodrom u Tuzli, koji im je bio najvažnija tačka na ovim prostorima i koji su oni sami doradili, unapređivali i vodili. Jednostavno ljudi imaju važnije prioritete, pokupili su se i otišli!

Lazanski i njemu slični non-stop pokušavaju da naprave od Srbije centar ovog dela univerzuma, kao da se sve oko nas vrti, kao da se Rusija i Amerika prosto utrkuju kojoj ćemo se strani prikloniti, kao da Evropska Unija jedva čeka da postane član Srbije, a ne obratno. Niti nas NATO zove, niti je Rusija voljna da nam pomogne u bilo kom pogledu (dovoljno je pogledati katastrofalni fijasko sa čuvenim kreditom).

[Daba82]

Sumnjam da je NATO-u Srbija manje  interesantna od  Crne Gore ili  BIH.U trenutnoj situaciji(sukob u Iraku,Avganistanu)ne vjerujem da infrastruktura potencijalne clanice igra bitnu ulogu kod razmatranja o njenom prijemu.NATO-u je mnogo vaznije da li bi buduca clanica mogla da obezbjedi pojacanje u pjesadiji na sadasnjim zaristima u koje se uvukao.Na zalost,za losu (vojnu) infrastrukturu u Srbiji moglo bi se "zahvaliti" i NATO-u.