Република Српска између Русије и НАТО-а
Политичке партије у РС сложне у оцени да евентуално чланство у било ком војном савезу мора бити истоветно за Србе с обе стране реке Дрине.
Бањалука – Кад се у политичким круговима у Републици Српској помене реч НАТО сви најрадије прелазе на следећу тему. Шта год да политички представници одговоре, некој од за њих најважнијих циљних група одговор се неће свидети. Или ће запарати уши властитим грађанима, код којих НАТО није претерано популаран, или чачнути најснажнију војну алијансу у историји света. Стога се сви мудро заклањају иза хладовине речи референдум, коју је у политички живот увео Милорад Додик, председник РС, или иза војне неутралности чије детаље, опет, нерадо разрађују и образлажу.
А одговор на питање – шта је најбољи избор за Републику Српску и историјски турбулентну БиХ – ретки су спремни дати. Одговори се своде на – одлучиће народ или куд Србија туд и Српска. Интелектуална заједница, која би такође кроз практичну дебату требало да дискутује о тренутно можда најкрупнијем стратешком и националном питању – што чланство у војном савезу јесте – такође је ћутљива а њени чланови, изузев ретких, радије носе фластер на устима. Оно што, међутим, трепери у ваздуху као могући неизречени став у РС могло би се описати као мишљење да цивилизацијски и географски, ипак, припадамо свету у ком су чланице НАТО-а и да би за нашу властиту крхку безбедност и перспективу то био најбољи пут, али како то гласно изрећи а не увредити Москву са којом је можда ништа мање важно бити у добрим односима.
Додик је недавно отишао корак даље рекавши да се не противи уласку РС у НАТО, већ да се само залаже да народ изађе на референдум, као у другим земљама, и изјасни се. „НАТО има прилике да нас убеди да је то добар савез за Србе. Нека НАТО отвори неколико фабрика наменске индустрије, запосли Србе и они ће, можда, променити мишљење”, рекао је Додик.
Став Младена Иванића, лидера ПДП-а, који је тренутно председавајући Председништва БиХ, јесте да РС, то јест БиХ, може ући у НАТО само онда ако и кад у тај савез уђе Србија. „Јаснији став од тог не може. Свака друга опција подразумевала би поделу српског народа. Не требају нам референдуми. Ту тему заправо не треба ни отварати, јер за чланство БиХ у НАТО-у нема услова све док Србија није у том савезу”, став је Иванића.
На питање шта је за грађане РС најбољи избор, Огњен Тадић, потпредседник СДС-а, за наш лист каже да се тој као и свакој другој теми мора приступати озбиљно, а не политикантски.
„Наша политика јесте политика националне и војне неутралности која уважава наше окружење, а то пре свега значи да уважава статус Србије као и стање унутар саме БиХ. Никад то питање нисмо посматрали изван контекста опште националне политике целог нашег народа”, рекао је Тадић.
Лидер ДНС-а Марко Павић, четврте партије по снази у РС (иза СНСД-а, СДС-а и ПДП-а), каже да је примарно да српски корпус буде унутар једног блока.
„Улазак БиХ у НАТО мора бити везан за Србију. Нисмо рекли ни не – ни да. Дрина не може бити граница НАТО-а, без обзира на то с које стране. Тај став прихватају све партије у РС, при њему треба и остати. Зато не говоримо – хоћемо или нећемо, напросто чекамо да Србија заузме ставове, које ћемо поштовати и заступати као властите”, каже Павић. На питање шта је за српски народ бољи избор, Павић каже да се тим нису бавили изван контекста јединства са Србијом, али да је увек добро бити неутралан.
„Јесмо ли ми довољно велики да то будемо, друго је питање”, закључује он.
За Здравка Крсмановића, лидера и посланика НСП-а у Скупштини РС, најбољи избор био би да „РС заједно са Србијом и Црном Гором што пре – то боље – постане део НАТО-а”. Један од истрајних противника чланства у НАТО-у јесте Бранимир Куљанин, професор на Филозофском факултету у Бањалуци, који сматра да РС, али и Србија и Црна Гора, ни под каквим условима и ни по коју цену не треба да постану чланице НАТО-а.
„Своју будућност треба да тражимо у заједници са Русијом, у Евроазијском савезу и ОДКБ-у. НАТО је досад направио толико злочина за последње 24 године, од када не постоји Варшавски савез, да је и сама помисао о чланству у њему погубна”, мисли Куљанин. Тврди да је после нестанка Варшавског савеза Запад обновио колонијалну политику у којој читав свет посматра као предмет освајачке похлепе, на коју полаже наводно право на основу такозваних западних вредности – либералне демократије, слободног тржишта и глобалног отвореног друштва.
„Глобализација користи начела либерализма за гушење слабијих привреда и друштава, демократију за безумни сепаратизам, „слободно тржиште” за уништење достигнућа социјалне државе, а „отворено друштво” за рушење националних држава и атомизацију друштава”, наводи Куљанин.
Александар Врањеш, професор на ФПН-у у Бањалуци, нада се да ће и Србија и Српска овај избор оставити грађанима на референдуму. „Срби с обе стране Дрине имају веома лоше искуство са НАТО-ом. Зато о сарадњи или несарадњи са овим или, на крају крајева, било којим војним савезом могу да одлуче само грађани, никако њихови политички представници. Што се тиче светских околности, али и ратне прошлости на подручју бивше Југославије, било би најбоље ако би Србија остала војно неутрална, а БиХ у потпуности демилитаризована. Довољно нам је ратова, треба се свим политичким средствима трудити да останемо по страни било ког будућег ратног сукоба”, истиче Врањеш.
Младен Кременовић
http://www.politika.rs/rubrike/region/Republika-Srpska-izmedju-Rusije-i-NATO-a.sr.html