Odnosi na relaciji Srbija - NATO

[Dreadnought]

Prozor mora pasti


06.02.2010.

Taman kad sam pomislio da građansko društvo ima kao cilj demilitarizaciju, ukidanje vojnih paktova i denuklearizaciju, odjednom neki njegovi predstavnici postadoše tvrdi zagovornici ulaska Srbije u NATO


Ima li Srbija Vinstona Čerčila? Ili se život mnogih naših političara kreće od večernjih vesti na televiziji jednog dana, preko uvida u ankete sledećeg jutra, do njihove pojave na televiziji sledeće večeri.Nisam siguran da doba masovnih medija podstiče pojavu i uspon političara kalibra jednog Čerčila, sklon sam da sumnjam u to, mada uvek može biti izuzetaka. No, tu su zato izvršni direktori raznih NVO da pripomognu pri donošenju teških odluka.

Zapravo, oduvek sam zavideo izvršnim direktorima raznih NVO. Em zvučna titula, em ne morate da imate previše škole, em ne strahujete za platu koju lepo i redovno zarađujete na zadate teme: NATO, građanske bunde i finski dizajn. I za sve ste kompetentni poput nekadašnjih komunističkih funkcionera: „Drugovi situacija je teška i ozbiljna, jer Prozor noćas mora pasti”! Odnosno Srbija mora u NATO.

Ko se sve u medijima proteklih dana nije iskrcao sa temom o Srbiji i NATO-u, od onih koji su ekspresno završavali večernje škole, ili kurseve u nemačkim planinama, do običnih blefera i izvršnih direktora svih mogućih provinijencija. Ima tu i hajduka, jedinstvene pojave u našoj kulturi koji svojim građansko-demokratskim eskapadama zaslužuju mesto u kolumnističkom Panteonu. Naravno, odmah se sudariš sa limitima političke korektnosti, ali kako doskočiti minotaurskoj nemani žive agresije. Analfabetizam pretvoren u samodovoljnu prepotentnost, koji vas optužuje da plašite narod Srbije kako će NATO tajno da instalira atomske bombe u Srbiji. I kako o tome ne treba da odlučuje narod već predstavnici naroda u parlamentu.

Mora se priznati da postoje intelektualci koji svoj intelekt uzdižu iznad svih drugih. Ako neki drugi ne mogu ili ne žele da shvate briljantnost projekta koji im se nudi, a vidimo ovih dana da nam se to otvoreno nudi, odnosno da nas „inofaktor” zove, onda je to zbog toga što još uvek nisu stigli do visina na kojima obitavaju predlagači tog projekta. Vrlo je opasan takav stav, setimo se koliko je diktatura proizašlo iz toga.

Bivša Jugoslavija bila je krajem osamdesetih godina inicijator pretvaranja Balkana u bezatomsku zonu, predlagala je osetnu redukciju vojnih potencijala svih država u okruženju i ukidanje stranih vojnih baza na tom prostoru. Onda je došao raspad Varšavskog ugovora i SSSR-a, ubijanje Jugoslavije i sve ostale tragedije. Taman kad sam pomislio da građansko društvo ima kao cilj demilitarizaciju, ukidanje vojnih paktova i denuklearizaciju, odjednom neki njegovi predstavnici postadoše tvrdi zagovornici ulaska Srbije u NATO. Otkud to kada su oni nadležni za razvoj demokratije?

Dakle, kako uveriti žirondince građanskih inicijativa, ali i liberalnog i pristojnog Srbina bez mračnih i retrogradnih fiksacija da tajno lociranje nuklearnog oružja nije plod moje egzaltacije, koja, uostalom, i ne pristaje ozbiljnim novinama kakva je „Politika”?

Londonski „Obzerver”, jula 1986. citira pomoćnika ministra odbrane SAD za atomsku energiju R. Vagnera o postojanju „tajnog plana da se na teritoriji Zapadne Nemačke rasporedi nova artiljerijska municija sa nuklearnim punjenjem na principu neutronske bombe”. Vrhovni komandant NATO-a američki general Bernard Rodžers rekao mi je u Monsu, u intervjuu za zagrebački ,,Danas”, oktobra 1982: ,,Neutronsko jezgro može se čuvati i u SAD, dok naše saveznike ne prođu grčevi koje izaziva to oružje”.

Bivši šef generalštaba oružanih snaga Kanade admiral R. Fold u časopisu „Maklinz magazin”, jula 1986. kaže : ,,SAD imaju moralnu obavezu da se konsultuju sa nama prilikom korišćenja naše teritorije kada je reč o atomskom oružju. Amoralno je pripremati planove bez konsultacije sa odgovarajućom zemljom”. „Ako Rusi ne prihvate naše zahteve okružićemo ih svojim bazama da neće moći ni da mrdnu”, rekao mi je specijalni savetnik američkog predsednika Ronalda Regana, ambasador Edvard Roni, u Vašingtonu, u intervju za „Start”, aprila 1986.

Američko nuklearno oružje čuva se u pet baza u Nemačkoj, u pet u Turskoj, u tri u Velikoj Britaniji, u tri u Italiji, i u po jednoj u Holandiji, Belgiji i Južnoj Koreji. Oko 70 odsto američkog taktičkog nuklearnog oružja raspoređeno je izvan granica SAD, u 40 zemalja sveta SAD imaju objekte „nuklearne infrastrukture”. Nijedna lokalna vlada nema pojma šta je u tim objektima.

U redu, možda i ne treba da znaju, ali setimo se invazije na Irak 2003. godine. Setimo se nastupa Kolina Pauela u Savetu bezbednosti UN pre napada na Irak: grafikoni, obaveštajni satelitski snimci, pucketave trake sa presretnutim razgovorima iračkih zvaničnika. Objašnjenja od najuverljivije ličnosti Bušove administracije. Sedam godina kasnije nijednog bureta sa VH otrovom, nijedne bočice botulina, ili antraksa, nijedan dokaz iračkog nuklearnog programa.

Nisam poverovao Kolinu Pauelu, objavio sam tada u „Politici” da je njegov „krunski dokaz” običan ruski stari ABH kamion za dekontaminaciju i da je sve to smešno. Zato i sada ne verujem da bi naši dragi poslanici mogli kvalifikovano da odluče o NATO-u. Znaju daleko manje od Kolina Pauela.


Miroslav Lazanski
Izvor: Politika online

[Bane]

Амбасадор  учитиво, али јасно, саопштава ставове Русије.

Pošto sam imao priliku da upoznam dotičnog gospodina, mogu da kažem da nije ni malo učtiv. Čovek u svojoj glavi živi u vremenu Brežnjeva. Mene je zaprepastila činjenica kad sam čuo da je on prošle godine poslao pismeni zahtev gradonačelniku Beograda da se vrate sovjetska imena ulicama Beograda. To nije posao jednog ambasadora. Zna se šta je tačno posao jednog (bilo kojeg!) ambasadora.

[Brok]

Dobro to na nivou grada šta se radi to još i nije ništa. Ali me čudi, pa zar ambasador jedne zemlje ne reprezentuje svoju zemlju. On može privatno da ima mišljenje kavo god mu se sviđa, ali ovo što je izjavio (ovo nije pitanje kako će se zvati ulice, ovo su krupna pitanja) će se uzeti zdravo za gotovo. I ne verujem da bi iko dozvolio da mu ambasador iznosi svoje lične savove a ne državne. Moje mišljenje je da iza ovaga stoji Rusija a ne on lično. Možda je on samo najbolja figura koja će to da "objavi".

Srbija je na teškom putu, ali iz ovoga može čak i da profitira.

[Dreadnought]

Bošković: Do juna otvaranje misije Srbije pri NATO-u


22.03.2010.

Načelnik Uprave Ministarstva odbrane za odnose s javnošću Petar Bošković najavio je danas da će misija Srbije pri NATO-u biti zvanično otvorena do juna.


Misija Srbije pri NATO-u otvara se u skladu sa učešćem Srbije u programu Partnerstvo za mir i do sada je u više navrata odlagano, mahom iz tehničkih razloga.

Srbiju u NATO-u od 2004. godine, kao "specijalni predstavnik", zastupa Branislav Milinković i pretpostavlja se da će upravo on biti imenovan za prvog ambasadora Srbije u Alijansi.
  
Bošković je, učestvujući sa više vojnih atašea država članica NATO-a i onih koje učestvuju samo u Partnerstvu za mir na predavanju "Vladaj informacijom da bi vladao svojom budućnošću - ti se pitaš, tvoj glas je bitan", u organizaciji Atlanskog saveta Srbije, rekao je da Srbija do sada nije iskoristila ni deo onoga što se ovim programom nudi i dodao da očekuje da će se Srbija aktivnije uključiti u ovaj program.


Izvor: Tanjug

[Dreadnought]

Ruski ambasador ljut zbog tribine o NATO


10.04.2010.

Konferencija o NATO koja je juče trebalo da bude održana u Varvarinu iznenada je otkazana zbog intervencije ruske ambasade u Beogradu, tvrde organizatori iz Međunarodnog instituta za bezbednost. Zoran Dragišić i Orhan Dragaš iz tog instituta kažu za „Blic“ da je ruski ataše za kulturu Aleksandar Nikolajevič Konanihin zvao predsednika opštine Varvarin i „direktno ga ucenio, rekavši da ruski ambasador neće doći na obeležavanje 200 godina Varvarinske bitke ako se konferencija održi“. U ruskoj ambasadi to demantuju.
 

- Predsednik opštine Varvarin nazvao me je u sredu i rekao da ga je zvao ataše Konanihin i obavestio ga da ruski ambasador ne gleda blagonaklono na odražavanje konferencije i da ga je direktno ucenio da ako se konferencija održi, neće doći na obeležavanje važnog jubileja. Naglasio mi je da mu je važno da na proslavu 200 godina bitke na Varvarinskoj polju dođu Rusi. Milenković je naš dobar prijatelj i jako nam je bilo drago što opština Varvarin, zajedno sa nama i s Odeljenjem za javnu diplomatiju NATO, učestvuje u organizovanju stručnog skupa na kome je trebalo da se iznesu stavovi za ulazak i protiv ulaska Srbije u NATO.

Zato sam mu odmah predložio da konferenciju prebacimo za septembar, nakon održavanja proslave na koju su pozvani Rusi. Potpuno razumem Milenkovića, ali taj potez ruske ambasade je strašna ucena - objašnjava za „Blic“ Dragaš, dodajući da su ugledni govornici koji su spremili referate za konferenciju, poput generala Milana Zarića, bili začuđeni kada su čuli razlog otkazivanja.

Zoran Dragišić kaže da je u pitanju nedopustivo mešanje u unutrašnje stvari Srbije i da ozbiljno izlazi iz mandata ambasade.

- Obavestili smo Ministarstvo spoljnih poslova Srbije i predsednika republike o ovome, a oni moraju da odluče da li će naša država tolerisati takvo nedopustivo ponašanje diplomatskih predstavnika - kaže Dragišić za „Blic“.

Ruska ambasada demantuje, međutim, da su ucenjivali predsednika opštine Varvarin. U ambasadi su kratko za „Blic“ rekli da je ambasador Aleksandar Konuzin samo odbio da učestvuje na konferenciji, ali nisu hteli da objasne zbog čega. U pres službi ambasade tvrde da to nema nikakve veze s pozivom koji je ambasador, „kao i ostale diplomate u Beogradu“, dobio za proslavu 200 godina bitke na Varvarinskoj polju i da su to „dve različite stvari“. Međutim, nisu mogli da potvrde hoće li Konuzin prihvatiti poziv na proslavu. Kulturni ataše Konanihin bio je na službenom putu pa nismo mogli da dobijemo potvrdu da li je zvao gradonačelnika Varvarina. I sam predsednik opštine Zoran Milenković juče je za „Blic“ rekao da na njega niko iz „ambasade Ruske Federacije nije vršio pritisak da se konferencija otkaže“.

- Što se opštine Varvarin tiče, mi smo bili spremni za održavanje konferencije. Naš zadatak je bio da obezbedimo prostor, obavestimo lokalno stanovništvo i funkcionere lokalnih samouprava u okruženju, iz našeg i okolnih okruga i mi smo to uradili. Za sve ostalo bio je zadužen Međunarodni institut za bezbednost, koji je i inicirao održavanje tribine u Varvarinu. U sredu sam u Beogradu imao sastanak sa Dragašom, koji je predložio da konferenciju odložimo za neki drugi termin, što smo mi prihvatili - rekao nam je Milenković.

Kao dokaz da je Milenković ipak imao problem sa ambasadom i da je pokušavao da izgladi problem, iz Međunarodnog instituta za bezbednost poslali su nam Milenkovićevo pismo ruskom atašeu Konanihinu u kome se objašnjava da „tribinu ne treba shvatiti kao promociju NATO pakta i želju da Srbija po svaku cenu postane članica NATO pakta“. Milenković takođe moli ruskog atašea da ambasadora Konuzina „detaljno informiše o dobrim namerama u vezi s pomenutom konferencijom“.

Konstatin Nikiforov, direktor Instituta za slovenske studije Ruske akademije nauka, kaže za „Blic“ da ne veruje da zvanična Moskva otvoreno vrši pritisak na Srbiju da ne stupi u NATO, ali da se ta opcija svakako ne bi dopala ruskim vlastima.

- NATO ambicije su unutrašnja stvar Srbije. Druga je stvar što u Moskvi ne mogu da razumeju otkud takve ambicije posle iskustva s bombardovanjem iz 1999. i što svakako ne bi blagonaklono gledali na eventualnu odluku Srbije da pristupi Alijansi - kaže Nikiforov.

 
Japanski ambasador uzalud došao u Varvarin

Konferencija „Srbija sa jakim saveznicima ili neutralna?“, pripremana mesec dana ranije, bila je tako iznenada otkazana da organizatori pojedine goste nisu stigli da obaveste, pa je, na primer, ambasador Japana juče došao u Varvarin, gde se uverio da je uzalud prevalio put. Konferencija u Varvarinu trebalo je da bude četvrta u nizu sa istom temom pošto su prethodne tri održane u Zrenjaninu, Subotici i Novom Sadu.


Izvor: Blic

[dzumba]

Мени ипак није јасно ко организује те конференције око сучељавања "за и против НАТО". Иначе јесам за то, али ми то изгледа трапаво. Ако то раде Драгишић и Драгаш, какве то везе има са општином и председником општине ( у овом случају Варварин), као државним органом. Осим, ако то држава не организује, а она за сада то ипак не ради. Ако то ради "Међународним иснтитут за безбедност" ( одакле је тај Институт?) самостално, о свом трошку, онда они закупе салу и обезбеди учеснике, сами рекламирају конференцију и држава, па ни општина као њен део, немају везе са тим. Тада ни господин амбасадор РФ не мора да уцењује.

[Dreadnought]

Intervju ministra Šutanovca za ,,Večernje novosti"


16.04.2010.

NATO SADA NIJE TEMA

Srbija će do kraja godine konačno dobiti profesionalnu vojsku! Narednih meseci biće primljeno oko 4.500 profesionalnih vojnika i time će biti stavljena tačka na jednu od najvećih društvenih reformi u zemlji - poručuje u intervjuu za „Novosti“ Dragan Šutanovac, ministar odbrane, koji očekuje da u decembru bude upućen poslednji poziv regrutima za služenje vojnog roka.


Kakvo je interesovanje za ulazak u profesionalni sastav, s obzirom na plate od 300 evra?

- Veliko, i to ne samo za profesionalce, već je rekordan broj i onih koji su se prijavili za vojne škole. Početna plata u vojsci jeste oko 300 evra, ali mesečno može da se zaradi i duplo više, u šta ne ubrajam angažmane u mirovnim misijama.


Znači li to da se vraća poverenje građana u vojsku?

- Da, i to je bio jedan od prioriteta - da vojsku „očistimo“ od afera i vratimo joj ugled koji zaslužuje. Nažalost, još ima delova sistema odbrane koji nisu imuni na kriminal i korupciju.


Koje mere preduzimate kako biste sprečili korupciju?

- Dao sam nalog da se intenzivira rad VBA, vojne policije i inspektorata, a javnost je sa rezultatima nekih istraga upoznata poslednjih dana.


Da li je otvaranje naše vojne misije pri NATO znak faktičkog približavanja članstvu u ovom vojnom savezu?

- I Švedska, Irska, Austrija i Rusija su vojno neutralne, pa sve imaju kancelariju u NATO, u okviru Partnerstva za mir. Velika je šteta što kancelariju nismo otvorili još 2006, kada smo stupili u Partnerstvo, jer smo do sada uz njihovu pomoć mogli da uradimo više projekata iz raznih oblasti - zdravstva, nauke, telekomunikacija, a i spoljnopolitička pozicija bi nam bila znatno bolja.


Smatrate li da bi o ulasku u NATO trebalo da odluče građani na referendumu?

- Prvo, to pitanje uopšte nije na dnevnom redu i sigurno i neće biti narednih godina. Drugo, niko nam ne postavlja NATO kao uslov ulaska u EU, mada su sve zemlje koje su poslednjih godina postale deo evropske porodice najpre postale članice ovog političko-vojnog saveza. Ima vremena za referendum.


Šta bi za Srbiju bilo bolje - da ostane neutralna ili da uđe u neki vojni savez?

- Neutralnost iziskuje veći budžet, mnogobrojniju vojsku, više naoružanja i savremenu vojnu tehniku. Švajcarska, koja se uvek uzima kao primer neutralne zemlje, ima respektabilnu količinu najsavremenijeg naoružanja, i tamo se i danas služi vojni rok. Pitanje je da li Srbija treba da bude u društvu najrazvijenijih zemalja sveta ili da ostane izolovano ostrvo. Svaka odluka mora biti donesena na osnovu ozbiljne analize i hladne glave, a za to još ne postoje uslovi!


Na ambasadorskoj konferenciji u januaru ocenili ste da vojna saradnja sa Rusijom nije na zadovoljavajućem nivou...

- Moja želja je da unapredimo tu saradnju i očekujem da Srbiju do kraja godine poseti načelnik ruskog generalštaba i da se dogovorimo o razmeni poseta na ministarskom nivou.


Kolike prihode od izvoza namenske industrije država može da očekuje ove godine?

- Do leta bi trebalo da sklopimo još jedan veliki posao, čime bi vrednost ugovora potpisanih
u mandatu ove vlade dostigla milijardu dolara. To svakako znači boljitak za privredu, namensku industriju, fabrike, ali i za one koji žive u tim gradovima u kojim se fabrike nalaze, jer to znači i upošljavanje novih radnika.


Gde sve izvozimo naše naoružanje?

- Od Indonezije do Amerike, a najviše u tradicionalno prijateljskim zemljama Bliskog istoka i severne Afrike. Očekujem da do kraja godine neki naši proizvodi, pre svega municija, koji se rade po NATO standardima, dobiju još jednu potvrdu kvaliteta - uđu i u NATO katalog i budu konkurentni i na najzahtevnijim tržištima.


U koje mirovne operacije će ići srpski vojnici?

- Mirovne operacije su veoma važne za vojsku jer je to najbolja vežba za ispunjenje misija u realnim okolnostima. Korist koju ostvaruje država na spoljnopolitičkom planu je izuzetna. Trenutno smo prisutni u četiri mirovne operacije, a razgovaramo o učešću u još tri, među kojima su Liban i Uganda.


Pominjan je i Avganistan?

- U Ministarstvu se u ovom trenutku ne razmišlja o slanju naših vojnika u Avganistan, ni u Irak.


Koliko će od 5.000 stanova koji se grade na mestu kasarne „4. jul“ dobiti pripadnici VS?

- Ministarstvu odbrane pripašće oko 52.500 kvadrata, što je oko 1.000 stanova, vrednih 70 miliona evra.


Ima li još kasarni i vojnih objekata koji bi mogli da se iskoriste za izgradnju jeftinih stanova?

- Uskoro ćemo o tome razgovarati sa predstavnicima Novog Sada, a slični projekti mogu da se realizuju i u Nišu, Čačku, Valjevu...


Kada će biti poznata sudbina zgrade Generalštaba?

- Raspisali smo konkurs za urbanističko rešenje zgrade koja bi bila sagrađena na Banjici, ideja je da oštećenu zgradu zamenimo za novu, bez dodatnog trošenja budžetskih sredstava. Dešavanja na tržištu nekretnina do sada nam nisu išla naruku, ali očekujem da će, sada, kada kriza jenjava, biti više zainteresovanih za gradnju.


Izvor: Večernje Novosti

[dzumba]

Ево једног свежијег мишљења о НАТО. Мени је посебно био интересантан део где аутор описује беседе које је у седишту НАТО чуо од политичких и војних представника.


СРБИЈА ИЗМЕЂУ НАТО-А И ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ

Једноставно речено, НАТО не користи човечанству, па не може ни Србији.

Пре неки дан долепотписани се вратио из посете седишту НАТО-а у Бриселу. Био је позван као припадник српске академске заједнице, а боравио је тамо у својству члана делегације Републике Србије. Отишао је као противник приступања овом савезу, али отворен за аргументе које ће тамо чути, а вратио се још убеђенији у оно што је већ мислио.

Једноставно речено, НАТО не користи човечанству, па не може ни Србији. Ова организација требало је да одумре са завршетком „хладног рата”. На несрећу, то се није десило, па НАТО игра улогу светског жандарма у империјалном интересу олигархије коју предводи САД.

У дводневној посети политичком и војном средишту Северноатлантског савеза чланови делегације имали су прилику да у хладним и тмурним данима и у сивим зградама које подсећају на соцреалистичка здања чују излагања политичара и војника. Први су били дословце катастрофални; рецитовали су песмицу набифлану напамет и брукали се одговорима на питања која су им била постављена: од БиХ преко Космета до Авганистана; од муџахедина преко ОВК до Бин Ладена. Невешто су прали руке од скорене крви. Циници би рекли да се могу са србијанским политичарима мерити, па је утолико и Србији место у НАТО-у. Шалу на страну, „натовски” политичари су више подсећали на ЈНА и њен политички кадар с краја осамдесетих: свуда непотребна тајновитост, забране, стварање мистерија које треба да прикрију трулеж. Војници, грчки и чешки потпуковник, вероватно циљано бирани из нама пријатељских држава, били су знатно искренији, интелигентнији, симпатичнији, али недовољно да исправе лош утисак понет из политичког средишта.

Данас су припадници НАТО-а заузети и забринути због Авганистана, док за Космет веле да је безбедносно успешно окончана прича. Чињеница да су Албанија, Космет и Црна Гора управо канали којима тече промет дроге и трговина људима према западној Европи очито их не брине превише. У Авганистану, међутим, гину њихови војници. Замољен да не износи податак о броју погинулих војника НАТО у овој несрећној земљи, потписник овог чланка ће само рећи да је свака следећа година доводила до знатног пораста броја погинулих у односу на претходну. Тако, убедљиво највише погинулих војника НАТО-а од почетка авганистанске трагедије било је у прошлој 2009. години. Извесно је да ће злосрећна одлука Барака Обаме да тамо пошаље додатне трупе, тренутно их је 105.000, обезбедити талибанима још додатних мета. Биће још више рањених и мртвих.

Пуно је тамо Американаца, али има и других, па и из земаља које нису у НАТО-у. Све земље морају саме да финансирају боравак својих људи у мисијама НАТО-а у свету. НАТО је, како се чуло, готово банкротирао и без новца из ЕУ не би могао опстати. Такође, војна мисија ЕУ при НАТО-у има увид у све што НАТО планира. Ове две чињенице недвосмислено казују да сиромашној Србији чланство у НАТО не може бити у интересу, док чланство у ЕУ заправо спада у њене животне интересе.

Једини аргумент који се могао чути у корист чланства неке мале земље уопште и Србије посебно у НАТО јесте да се њен глас може чути само на тај начин, те да она може бити у току са плановима велике силе само ако је укључена у ову организацију. Сем тога, благодарећи праву вета сваке чланице на било коју одлуку, чланица НАТО-а може спречити оно што је против њених интереса. Но, како се чуло, расправља се озбиљно о укидању права вета, па би оно могло бити упитно већ у времену могућег приступања Србије овој организацији. Такође, ваља се сетити да је, чак, и званична Грчка, иако су Грци били изразито против бомбардовања Србије, гласала за напад на њу. Очито убеђивачка моћ САД била је у том, као и у скоро сваком другом случају, неодољива.

Ако је, пак, Србија у чланству ЕУ, онда јој је чланство у НАТО сувишно, јер већ постоји место где ће се глас Србије чути, па иако, руку на срце, не баш нарочито гласно. Ту ће се Србија већ обавестити и о плановима НАТО-а, јер 21 држава јесте истовремено у ЕУ и у НАТО. Неће бити неопходно трошити огромна средства за војску, што стандарди НАТО-а захтевају, већ ће се преко потребни новац преусмерити за многе друштвене потребе које остају данас незадовољене, иако би њихово испуњавање могло довести и до замајца друштвеног развоја – од образовања и здравства до науке и технологије. Питање безбедности Србије неће бити акутно, ако је чланство у ЕУ штити, баш као што није ни Финској која се граничи са Русијом, али није у НАТО, или Ирској, Шведској, Аустрији, Малти, а у мањој мери и Кипру, који је у ЕУ ушао са проблемом који има са чланицом НАТО-а, Турском. Разуме се, ствари стоје другачије ако се не би ушло у ЕУ, јер тада би Србија била изолована и изложена различитим безбедносним ризицима.

доцент на Филозофском факултету у Београду

Јово Бакић
Извор : дневни лист Политика [објављено: 18.05.2010.] http://www.politika.rs/pogledi/Jovo-Bakic/SRBIJA-IZMEDU-NATO-A-I-EVROPSKE-UNIJE.sr.html

[Boro Prodanic]

Odličan članak. Hvala Džumba!

[Patriot]

SRPSKI ministar obrane, Dragan Šutanovac, najavio je da bi u lipnju u Zagrebu trebao biti potpisan "povijesni sporazum" hrvatske i srpske vojske, kojim se stavlja točka na mračnu prošlost.

"Nakon svih ratova, prvi put se bilateralno sastaju vojske Srbije i Hrvatske i potpisujemo Sporazum o suradnji u ovlasti obrane. To je povijesni sporazum", rekao je Šutanovac za NIN. On je naveo da će "konačno staviti točku na mračnu prošlost koju ne smijemo zaboraviti, a koja treba biti pouka kako da surađujemo u budućnosti".

"Hrvatska i danas ima traume iz 90-ih znatno veće nego Srbija"

Šutanovac je naveo da je Hrvatska posljednja zemlja u regiji s kojom potpisuju taj sporazum, dodajući da je Hrvatska "zemlja s kojom smo imali ratna događanja, koja i danas ima određene traume iz devedesetih godina, znatno veće nego što ih ima Srbija".

Ministar smatra kako je i sama činjenica da će posjetiti Hrvatsku pokazuje da postoji obostrana želja da se neke stvari konačno pomaknu unaprijed. Suradnja bi se temeljila na mogućnosti zajedničkih vježbi, treninga, edukacija, razmjena iskustava, razmjene informacija.

"Hrvatska je u proteklom periodu profesionalizirala vojsku, participira već dugo u Partnerstvu za mir, sad je  ušla i u NATO, to je zemlja koja kontribuira velikom broju mirovnih misija, a to je budućnost i srpske vojske", rekao je Šutanovac.


Očito VS na mala vrata ulazi na Zapadnu tribinu ... U to ime popijmo po jednu ... (Veliki brat ipak gleda)