Odnosi na relaciji Srbija - NATO

[Director]

Platio me Milo da ga branim, preporučili me ovi iz NATO i SAD, valjda su zadovoljni mojim angažmanom do sada na palubi

[Rade]

Ko zna, možda poštovani Director ima svog komesara, pa reko da imaju svi 

Ne, samo je nedokazan.

[torpedo011]

Оћу ја нешто да изјавим за дневник...

Овијех дана читам Зборник радова Научни скуп Србија и стратегијска раскршћа 2015. године. У њему постоји текст под насловом Стратегије националне безбедности САД и РФ и могуће импликације по безбедност Републике Србије. Сачинили гапуковник Ранко Мачкић, капетан фрегате Игор Баришић, пуковник Мирослав Талијан и пуковник Раде Славковић. На 53. стр. вељу:

Неутралност као политичка опција лишена је смисла у савременим условима и не уклапа се у глобалну неолибералну опцију. Чињеница је да војна неутралност Србије обавезује само њу, јер ниједна држава, па чак ни Русија (која је против уласка Србије у НАТО), није дала службено признање војне неутралности Србије као такве. Такође, са правног гледишта, појам војна неутралност није познат у међународним односима. Земље или јесу или нису неутралне. Неутралне земље су првенствено војно неутралне јер сама неутралност нема смисла без војне неутралности. Фактички Србија је неутрална само у односу на НАТО као једини постојећи војни савез.

Може бит да ја немам једнак ранг као горе наведени јер нисам прошао ВА и нит имам чин, али колико је мени познато, данас постоји још један савез под именом ОДКБ. Наравно има и других, али ја сам само хтео да напоменем овај у којем имамо статус посматрача.

Читајући разне чланке, радове, монографије, изјаве и др. текстове долазим до закључка да је стручна јавност добрим делом оријентисана према НАТО. Они не споре неутралност, аспирације Шиптара и др. околних земаља као и добре односе РФ и Србије, али увек саставе реченице тако да сугеришу улазак у НАТО јер је то ''једино могуће решење'' и да друге нема. Они  не говоре јавно ''да ја сам за НАТО'', ''Србија мора у НАТО'' већ се то склопи тако да нема излаза до тога као у раду који сам цитирао.

[Boro Prodanic]

Nikako ne mogu da prihvatim da je za Srbiju "ulazak u NATO jedino rešenje". Uvek ima još neko rešenje za časne i ponosne, verovatno skuplje, možda i uz batine, ali ima. I radije bih opet batine nego prijateljstvo sa nekim ko me na pravdi Boga uvredio i istukao.

[Milan (longtrip)]

Kao kada bi se Žaklina Kenedi udala za Li Osvalda 
No...u Evropu nećemo ući ako se budemo ičega sećali ....

[dzumba]

Nikako ne mogu da prihvatim da je za Srbiju "ulazak u NATO jedino rešenje". Uvek ima još neko rešenje za časne i ponosne, verovatno skuplje, možda i uz batine, ali ima. I radije bih opet batine nego prijateljstvo sa nekim ko me na pravdi Boga uvredio i istukao.

Једини смисао евентуалног уласка Србије у НАТО је да нас они опет не истуку. Заправо можда онај "стари "  НАТО и не би, али ове "нове" НАТО чланице, а још суседи сигурно би провоцирале такву ситуацију. На пример ми кажемо хоћемо у ОДКБ. Они у НАТО би истог момента применили мере које сад видимо да се примењују према Ирану, па и Турској. Па затим би следиле провокације, насилни упади, док не би дошло до рата у коме би било врло дискутабилна помоћ Русије. Да ли би због нас започели Трећи светски атомски рат? Ја бих рекао у данашњим околностима сигурно не.

Наш главни циљ је економско јачање државе. Економски јака држава може бити војно неутрална. И бити важан политички фактор, барем на Балкану.

Читаво ствар, односно евентуалне будуће одлуке и око НАТО и око КиМ не треба гледати  као свршену ствар за "вјеки вејков". Тако нешто не постоји. Савезе настају и нестају. Државе настају и мењају се. Границе се одређују и мењају се. Људи се мењају. Документа, мировни споразуми се потписују и у датој (повољној) прилици крше.

Данас када би рели за Немањиће да су били нечасни, улизиције и сл. већина би скочила увређено. Да, али они су склапали и раскидали савезе и са до јуче најљућим противницима, губили и добијали територије, давали синове као залог верности, били вођени са омчом око врата, молили и кумили јаче од себе...Они су само водили реал политику свог времена. Тако је и сада само су сада речи мало другачије и бруталност мало мање изражена (мање се види иако је једнако има).

[MOTORISTA]

Жена са западне стране
Аутор: Јелена Церовина субота, 11.08.2018.

„Немојте да питате шта НАТО може да уради за вас, него шта ви можете да урадите за НАТО и за своју државу да се креће према НАТО-у”, закључак је истраживања Центра за евроатлантске студије, који је у једном интервјуу цитирала његова оснивачица и директорка Јелена Милић. Иако је у српској јавности препозната као неко ко се свесрдно залаже за ширење Алијансе на Србију, што јој је донело много непријатности, па и отворених претњи, веома јој смета када је неко јавно окарактерише као НАТО лобисту јер, каже, то „девалвира њен рад и угрожава јој безбедност”. Објашњава да је њен посао у ствари „јавно заговарање” уласка Србије у НАТО.

Готово ниједно њено појављивање у јавности не може да прође без негативног одјека због ставова који иритирају велики део јавности, али последњих месеци је, чини се, озбиљније него раније, иступила с неким тезама – била је међу првима која се заложила за поделу Косова као „најмање лоше решење” о чему би Запад требало да размисли. Њен пројекат „Прича са западне стране” (готово сва истраживања ЦЕАС-а носе називе познатих филмова) предлаже да линија разграничења између Србије и Косова иде „мање-више” дуж садашње четири општине на северу Косова (северна Митровица, Звечан, Зубин Поток и Лепосавић), које су насељене претежно српским становништвом, а „могло би да се разговара чак и о деловима око Грачанице”.

Тако, објашњава Милићева, „Србија неће баш добити максималну казну, губитак територијалног интегритета и суверенитета над целим Косовом”. Неке би можда могао да зачуди и њен став да је „потпуно погрешан” захтев представника Албанаца с југа Србије да њихове интересе заступа Приштина. „Они су грађани Србије и требало је да разговарају с руководством своје државе”, мишљења је Милићева, која иначе сматра и да је српска опозиција у својим ставовима у вези с КиМ „много регресивнија у неким аспектима од власти”. Милићева тврди и да би због овог става њена организација можда могла „изгубити на репутацији и у неким партнерствима у западним круговима”.

Та блискост са западним круговима огледала се у њеним изјавама које су биле пресликани ставови, пре свега Вашингтона. Понекад и много оштрији, као када је након обележавања почетка НАТО бомбардовања, 24. марта 2016. године, позвала институције Србије да престану с манипулацијом страдалима за време бомбардовања. Због овога је добила озбиљне претње, пре свега преко друштвених мрежа, а убрзо и полицијску пратњу које се одрекла после рушења у Савамали.

Амерички портал „Политико” уврстио је Јелену Милић међу 28 личности које ће у 2017. „обликовати и мењати европску политику” с образложењем да је „једна од најгласнијих заговорница чланства у ЕУ и НАТО-у и вероватно најгласнији критичар руског утицаја у земљи”. То је и оправдала прављењем списка 105 „прокремаљских структура у Србији”.

Izvor: www.politika.rs

[Rade]

Krenule pripreme za saopštavanje odluke?

[MOTORISTA]

Ne bi me čudilo.

[kumbor]

Како ли ће "Господар Вучић" саопштити одлуку? Све чињенице се пажљиво крију од јавности. Народ није довољно анестезиран, треба очекивати нове "коперниканске обрте" да би се то прогурало. Нпр., нове тврдње да ћемо бити "гладни и жедни" ако се ЕУ буде бунила и успорила нам "свеопшти напредак" према чланству, да неће бити инвестиција и сл. То је најбољи пут - запретити погоршањем ионако бедних животних услова. "Векна хлеба или Косово - одлучите сами". Наравно - хлеба, хлеба, Господару!

[Dreadnought]

Marineli: Odluka Srbije da li želi ili ne želi u NATO


Ukoliko Srbija ne želi da postane članica NATO-a, to je njena odluka, a problem nije ni ako želi partnerstvo sa drugim državama – Rusijom ili Belorusijom, rekao je šef Kancelarije NATO za vezu u Beogradu general Ćezare Marineli.

Marineli je istakao da je Srbija mesto stabilnosti i da u toj organizaciji vrednuju poziciju i sve ono što se čini na tom polju, kao i napore koje Srbija ulaže učešćem u mirovnim operacijama.

"Imamo zajedničke izazove, ali želimo da imamo i zajednička rešenja", rekao je Marineli na Konferenciji "Saradnja Vojske Srbije sa oružanim snagama zemalja članica NATO" u organizaciji Atlantskog saveta Srbije.

Kako je dodao, odluka je na nivou Srbije ako želi da se pridrži i postane članica NATO-a, ili ako to ne želi.

"Ako Srbija ne želi da postane NATO članica, nema problema, ako Srbija želi da se pridruži to je odluka na nivou Srbije. Ukoliko želi da radi sa NATO-om, to je opet na nivou Srbije. Ako Srbija želi da radi sa drugim zemljama Rusijom, Belorusuijom – to nikakav problem ne predstavlja za NATO", rekao je Marineli.

On je naveo primer da NATO ima dobru saradnju sa Švedskom i Finskom, koje su vojno neutralne zemlje.

"NATO želi mir i stabilnost i ceni napore koje Srbija ulaže učešćem u mirovnim operacijama", rekao je Marineli.


"Nastavak balansirane politike"

Predsednik Atlantskog saveta Srbije Vladan Živulović rekao je da je Srbija sedma u Evropi po broju angažmana u mirovniim operacijama, što znači da je Vojska Srbije iskusna i u stanju da podeli svoja iskustva.

Načelnik uprave za međunarodnu vojnu saradnju Vojske Srbije pukovnik Milan Ranković rekao je da će se nastaviti sa vođenjem balansirane politike odbrane i da je Srbija posvećena miru i stabilnosti u svetu.

Srbija je, kako je kazao opredeljana da doprinese jačanju regonalne ali i globalne bezbednosti.

Vojska Srbije učestvuje u devet multinacionalnih operacija u kojima je u preteklom periodu bilo angažovano 700 pripadnika VS i takav trend očekuje se i iduće godine, dodao je Ranković.

Šef delegacije Skupštine Srbije pri Parlamentarnoj skupštini NATO-a Dragan Šormaz rekao je da saradnja funkcioniše na visokom nivou i podsetio da je Srbija u parlamentarnoj skupštini NATO-a pridruženi član što znači da ima pravo na podnošenje amandmana ali ne i da glasa.

Slika o Srbiji sada je dosta promenjena i svi predlozi koje dajamo uglavnom budu u usvojeni, rekao je Šormaz ističuhi da se Srbija smatra kredibilnim partnerom i tom telu.


izvor

[MOTORISTA]

Generalni sekretar NATO u oktobru u poseti Beogradu
Tanjug  30.09.2018.

Generelani sekretar NATO Jens Stoltenberg dolazi u prvoj polovini oktobra u Beograd, gde će se susresti i razgovarati sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, saznaje Tanjug u diplomatskim izvorima u Beogradu.

Delikatnost same posete, odnosno trenutka i okolnosti u kojima će se ona dogoditi razlog su što i jedna i druga strana jošš ne žžele da izlaze u javnost sa detaljima u pogledu njenog formata, tema susreta i tačnog datuma kada će se odigrati. Šef NATO je, inače, od samog stupanja na tu dužnost otvorio prostor za drugačiji dijalog sa zvaničnim Beogradom. Pre godinu dana, u Briselu, posle razgovora s Vučićem, Stoltenberg je istakao da snažžna i prosperitetna Srbija znači više bezbednosti i stabilnosti u regionu Zapadnog Balkana. U više navrata je ponovio da NATO pošštuje suverenu odluku Srbije o vojnoj neutralnosti. Predsednik Srbije je, takođe u više navrata, istakao značaj prisustva NATO na Kosovu i Metohiji po bezbednost Srba.

Poslednji put su bili u kontaktu juče, povodom prisustva jedinica ROSU na severu Kosova i Metohije, izvan i mimo dogovora, kako je rekao Vučić, pod kojim uslovima se to može dogoditi.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Генерални секретар НАТО-а допутовао у вишедневну посету Србији
субота, 06.10.2018.

Генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг допутовао је данас у вишедневну посету Србији током које ће, како је раније најављено, учествовати на Београдском безбедносном форуму и присуствовати отварању вежбе спасавања у ванредним ситуацијама „Србија 2018”, чији су коорганизатори МУП Србије и Евроатлантски координациони центар за ванредне ситуације (ЕАДРЧ), специјализована агенција НАТО.

Како је саопштено из Министарства одбране Србије, Столтенберга су на београдском аеродрому „Никола Тесла” дочекали министар одбране Александар Вулин, амбасадор Србије при мисији НАТО у Бриселу Миомир Удовички и шеф НАТО војне канцеларије за везу у Београду бригадни генерал Ћезаре Маринели, јавља Бета. НАТО је раније саопштио да ће Столтенберг током посете Београду разговарати са председником и премијерком Србије, Александром Вучићем и Аном Брнабић. Столтенберг и Вучић ће 8. октобра присуствовати отварању вежбе спасавања у ванредним ситуацијама „Србија 2018”, чији су коорганизатори Министарство унутрашњих послова Србије и Евроатлантски координациони центар за ванредне ситуације (ЕАДРЧ), специјализована агенција НАТО. Истог дана ће у београдском хотелу „Хајат” учествовати на Београдском безбедносном форуму кога организују Београдски фонд за политичку изузетност (БФПЕ), Београдски центар за безбедносну политику и Европски покрет у Србији.

----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

 

Столтенберг: Србија бомбардована да би се зауставио Милошевић
субота, 06.10.2018.

Генерални секретар НАТО Јенс Столтенберг изјавио је данас да многи људи у Србији и даље имају лоша сећања на бомбардовање 1999. године, али да је то урађено како би се заштитили цивили и зауставила власт тадашњег председника Југославије Слободана Милошевића.

„Нагласио сам да смо то урадили да бисмо заштитили цивиле и зауставили Милошевићев режим. Али, моја најважнија порука је да морамо да гледамо у будућност”, рекао је Столтенберг за Радио-телевизију Србије (РТС) после предавања на Филолошком факултету, на којем су студенти највише питања имали о бомбардовању Југославије. Он је додао да НАТО подржава дијалог београда и Приштине и то не само политички. „Дијалог је потребан због превазилажења разлика и проналаска политичког решења. НАТО га подржава, не само политички, већ и зато што смо присутни на Косову у виду Кфора, чији је задатак очување сигурности. И даље ћемо бити ту да заштитимо све заједнице”, рекао је Столтенберг.

Он је после предавања на Филолошком факултету посетио Студентски парк. Столтенберг се за РТС осврнуо и на своје детињство у Београду и рекао да се сећа „првог сладоледа на Калемгдану” и дечје песмице „Ринге ринге Раја, дош'о чика Паја”, преноси Бета.

Одличан однос НАТО и Србије

НАТО снажно подржава дијалог између Београда и Приштине и све напоре који ће довести до смањења тензија и решити неспоразуме, изјавио је данас генерални секретар НАТО Јенс Столтенберг. Столтенберг, који је стигао у посету Србији, нагласио је у интервјуу за Пинк и да НАТО има одличан однос са Србијом и да поштује њену одлуку да се не прикључи Алијанси.

„Снажно подржавамо дијалог између Београда и Приштине, као и све напоре који ће довести до смањења тензија и решити неспоразуме. Нама је потребно политичко решење. То је дијалог, који помно прати Европска унија, а НАТО је био део иницијативе која је довела до дијалога. Ми дијалог и даље пратимо и подржавамо”, рекао је Столтенберг. Подсетио је да је Србија „јасно рекла” да јој циљ није да постане чланица Алијансе.

„Ја и НАТО у потпуности то подржавамо. Ми поштујемо сваку одлуку једне суверене државе да ли жели да уђе у НАТО или не жели. Имамо одличан однос са Србијом и поштујемо њену одлуку да се не придружи НАТО, већ да жели да буде партнер. То је добро за Србију, то је добро за НАТО”, оценио је генерални секретар Алијансе. Он је у интервјуу, такође, евоцирао успомене из детињства, у време када је његов отац Торвалд Столтенберг био амбасадор Норвешке у Београду, преноси Танјуг.

Izvor: www.politika.rs

[MOTORISTA]

 

----------------------------------------------------------------------------------------------------

Generalni sekretar NATO za "Blic" - Stoltenberg o Kosovu, tenzijama, ali i šta će biti ako dođe do primene sile na severu
Danijela Luković  06.10.2018.

Svesrdno podržavamo proces normalizacije odnosa između Beograda i Prištine i važno je da se nastavi. To je bitno za mir i bezbednost u regionu, a politički lideri regiona treba da odigraju veoma važnu ulogu.

Ovo u intervjuu za "Blic" kaže generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg, koji će danas doputovati u Beograd. Prisustvovaćete vežbi "Srbija 2018", civilnoj vežbi pod okriljem NATO koja se održava od 8. do 11. oktobra u Mladenovcu.

Zbog čega je ona važna i kakvu će korist od toga imati Srbija?

- Proveo sam detinjstvo u Beogradu i uvek mu se rado vraćam. Radujem se i ovoj poseti. Takođe, radujem se i prilici da označim početak ove važne vežbe koju su organizovale nadležne srpske institucije u saradnji sa Evroatlantskim koordinacionim centrom za vanredne situacije NATO. Moram da naglasim da ovo nije vojna vežba. Ovo je civilna vežba koja će testirati spremnost civila da se suoče sa vanrednim situacijama i prirodnim katastrofama, kao što su zemljotresi i poplave. Vežba je osmišljena tako da promoviše interoperabilnost između stručnjaka za katastrofe iz mnogih različitih zemalja i regionalnu saradnju. Ovo će biti prvi put da izvodimo ovu vežbu u Srbiji i vrlo smo zahvalni Vladi Srbije na pruženom gostoprimstvu. To će, takođe, biti najveća vežba koju je organizovao naš Evroatlantski koordinacioni centar za vanredne situacije i partner zemlja NATO od osnivanja centra pre 20 godina. Očekujemo da će tokom nedelje više od 2.000 službenika iz više od 40 zemalja dati svoj doprinos vežbi, a više od polovine učesnika biće iz Srbije. S ovom vežbom imaćemo mogućnost da pokažemo da NATO nije samo vojni savez već i savez koji može da pomogne u odbrani od prirodnih katastrofa koje smo videli u mnogim delovima Evrope, uključujući Srbiju. A ove nedelje ćemo takođe videti sjajan primer kako partnerstvo Srbije sa NATO može doneti konkretne koristi Srbiji, NATO i mnogim drugim zemljama.

Vaša poseta Beogradu poklapa se s učestalim provokacijama Prištine, imajući u vidu dešavanja oko posete predsednika Hašima Tačija "Gazivodama" i dešavanja za vreme posete predsednika Vučića severu Kosova. Kako procenjujete bezbednosnu situaciju na Kosovu?

- Mi pravimo redovne procene bezbednosne situacije na Kosovu. Zadatak KFOR-a je da doprinese održavanju bezbednog i sigurnog okruženja, slobode kretanja i sigurnosti na Kosovu. KFOR ispunjava svoj zadatak u okviru mandata UN nepristrasno i za sve zajednice. Trenutno ima 4.000 vojnika pri KFOR-u i ostaće na Kosovu dok god je potrebno. Nastavićemo da podržavamo sve napore koji vode normalizaciji bezbednosne situacije i spuštanju tenzija u regionu, zato što ljudi iz ovog regiona zaslužuju bolju budućnost kao deo evroatlantske zajednice. Upravo zbog toga mi u potpunosti podržavamo nastavak dijaloga između Beograda i Prištine, a kojim posreduje Evropska unija. Ovaj dijalog je ključan za Beograd i Prištinu, a važan je i za mir i bezbednost celog regiona. I mi računamo na obe strane da će pokazati posvećenost i odmerenost. Trenutno, i dalje je potrebno da se poboljša bezbednosna situacija na Kosovu, ali lokalne snage, uključujući kosovsku policiju, ostvaruju dobar napredak. Videli smo napredak u sposobnosti lokalnih institucija da preduzmu odgovornost za zakon i red.

Tokom boravka u Beogradu sastaćete se i sa predsednikom Vučićem. U okviru rešenja odnosa između Beograda i Prištine pominje se i mogućnost da se problem Kosova reši razgraničenjem. Kakvo je vaše mišljenje o tome?

- Što se tiče tog pitanja, to nije nadležnost NATO. Ono što mogu da kažem jeste da svesrdno podržavamo proces normalizacije odnosa između Beograda i Prištine i važno je da se on nastavi. To je važno za mir i bezbednost u regionu, a politički lideri u regionu tu imaju veoma važnu ulogu da odigraju. Imao sam priliku da o tome diskutujem mnogo puta sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, uvek smo imali veoma dobar razgovor. Radujem se ponovnom susretu sa predsednikom Vučićem i prilici da čujem njegovo viđenje trenutne situacije i o njegovim zalaganjima ka pomirenju. Ubeđen sam da budućnost celog zapadnog Balkana leži u evroatlantskoj porodici zato što će to doneti korist njegovim građanima, zemljama i celoj Evroatlantskoj oblasti.

U slučaju da kosovske formacije primene silu na severu Kosova u delovima gde Srbi čine većinu, da li je NATO spreman da reaguje?

- NATO ostaje potpuno posvećen stabilnosti i bezbednosti Zapadnog Balkana. KFOR će preduzeti sve mere za sigurno i bezbedno okruženje na Kosovu za sve zajednice u skladu sa mandatom Ujedinjenih nacija. Prisustvo naših službenika na Kosovu je garancija za bezbednost i sigurnost. KFOR svoju misiju ispunjava veoma efikasno i nastavićemo da budemo predostrožni.

U ponedeljak sa Vučićem

Kako će se razvijati odnosi Srbije i NATO, u kojim oblastima postoji najveći potencijal za jaču saradnju i kakve su praktične koristi za građane Srbije i regiona, glavne su teme razgovora predsednika Vučića i Stoltenberga, koji će u ponedeljak organizovati Beogradski bezbednosni forum.

Izvor: www.blic.rs

[Boris P]

Šljam.

Kada budemo bombardovali vaša porodilišta i vrtiće, javite se.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]