Жена са западне странеАутор: Јелена Церовина субота, 11.08.2018.
„Немојте да питате шта НАТО може да уради за вас, него шта ви можете да урадите за НАТО и за своју државу да се креће према НАТО-у”, закључак је истраживања Центра за евроатлантске студије, који је у једном интервјуу цитирала његова оснивачица и директорка Јелена Милић. Иако је у српској јавности препозната као неко ко се свесрдно залаже за ширење Алијансе на Србију, што јој је донело много непријатности, па и отворених претњи, веома јој смета када је неко јавно окарактерише као НАТО лобисту јер, каже, то
„девалвира њен рад и угрожава јој безбедност”. Објашњава да је њен посао у ствари
„јавно заговарање” уласка Србије у НАТО.
Готово ниједно њено појављивање у јавности не може да прође без негативног одјека због ставова који иритирају велики део јавности, али последњих месеци је, чини се, озбиљније него раније, иступила с неким тезама – била је међу првима која се заложила за поделу Косова као
„најмање лоше решење” о чему би Запад требало да размисли. Њен пројекат
„Прича са западне стране” (готово сва истраживања ЦЕАС-а носе називе познатих филмова) предлаже да линија разграничења између Србије и Косова иде
„мање-више” дуж садашње четири општине на северу Косова (северна Митровица, Звечан, Зубин Поток и Лепосавић), које су насељене претежно српским становништвом, а
„могло би да се разговара чак и о деловима око Грачанице”.
Тако, објашњава Милићева,
„Србија неће баш добити максималну казну, губитак територијалног интегритета и суверенитета над целим Косовом”. Неке би можда могао да зачуди и њен став да је
„потпуно погрешан” захтев представника Албанаца с југа Србије да њихове интересе заступа Приштина.
„Они су грађани Србије и требало је да разговарају с руководством своје државе”, мишљења је Милићева, која иначе сматра и да је српска опозиција у својим ставовима у вези с КиМ
„много регресивнија у неким аспектима од власти”. Милићева тврди и да би због овог става њена организација можда могла
„изгубити на репутацији и у неким партнерствима у западним круговима”.
Та блискост са западним круговима огледала се у њеним изјавама које су биле пресликани ставови, пре свега Вашингтона. Понекад и много оштрији, као када је након обележавања почетка НАТО бомбардовања, 24. марта 2016. године, позвала институције Србије да престану с манипулацијом страдалима за време бомбардовања. Због овога је добила озбиљне претње, пре свега преко друштвених мрежа, а убрзо и полицијску пратњу које се одрекла после рушења у Савамали.
Амерички портал „Политико” уврстио је Јелену Милић међу 28 личности које ће у 2017.
„обликовати и мењати европску политику” с образложењем да је „једна од најгласнијих заговорница чланства у ЕУ и НАТО-у и вероватно најгласнији критичар руског утицаја у земљи”. То је и оправдала прављењем списка 105
„прокремаљских структура у Србији”.
Izvor:
www.politika.rs
