Odnosi na relaciji Srbija - NATO

[Dreadnought]

Izjava pripadnika specijalnih snaga Vojske Srbije nakon vežbe sa Oružanim snagama SAD

Izjava pripadnika specijalnih snaga SAD nakon zajedničke vežbe sa Vojskom Srbije

[MOTORISTA]

08.12.2021.

Састанак министра Стефановића са замеником помоћника генералног секретара НАТО

Потпредседник Владе и министар одбране др Небојша Стефановић састао се данас са замеником помоћника генералног секретара НАТО за политичка питања и безбедносну политику Хавијером Коломином Пиризом, у оквиру његове посете Републици Србији.

Министар Стефановић је оценио на почетку састанка да је за Србију важно што је на значајну позицију у Алијанси именована особа из пријатељске Краљевине Шпаније. Он је изразио задовољство учесталим сусретима на највишем нивоу, који доприносе јачању поверења и узајамног разумевања, што уз практичну сарадњу у свим областима од заједничког интереса представљају основу за развијање наших односа.

Министар одбране је истакао да Република Србија сарадњу са свим партнерима остварује на крајње транспарентан начин и да смо задовољни оствареним резултатима кроз учешће у активностима под окриљем Партнерства за мир, што за нас представља оптимални оквир за остварење безбедносних циљева и унапређење одбрамбених капацитета, а уз задржавање прокламоване војне неутралности. Како је додао, једна од потврда нивоа и квалитета односа јесте и чињеница да ће се наредне јесени у Србији одржати заједничка вежба Војске Србије и НАТО.

Стефановић је изразио дубоку забринутост због ситуације на Косову и Метохији, посебно за безбедност српског становништва, које је континуирано угрожено једностраним потезима привремених приштинских институција.

Он је, такође, истакао да су за Србију покушаји формирања такозване војске Косова неприхватљиви и да су свакако у супротности са свим међународним актима, те да очекујемо да НАТО укупно задржи своју позицију неутралности, а од мисије КФОР-а, као једине легитимне оружане формације на Косову и Метохији, да делује у складу са додељеним мандатом, Резолуцијом СБ 1244 и Војнотехничким споразумом, и обезбеди сигурност и безбедност за све у нашој јужној покрајини.

Коломина Пириз је истакао да је Србија цењени и поштовани партнер НАТО-а и кључна земља за стабилност Западног Балкана. Он је поновио да НАТО у потпуности поштује политику војне неутралности Србије и да је у потпуности на Србији да изабере природу свог партнерства са Алијансом.
 
Он је похвалио Србију што је већ 15 година поуздан и вредан партнер НАТО-у кроз партнерство засновано на блиском политичком дијалогу и практичној сарадњи.

„Уживамо у доброј сарадњи у области одбране и безбедности, укључујући и интероперабилност и јачање капацитета Војске Србије, чије официре високо ценимо због њихове професионалности и посвећености“ истакао је Коломина Пириз.
 
Говорећи о региону, он је обавестио министра Стефановића да су министри спољних послова Алијансе на недавним сусретима у Риги разговарали о стабилности и безбедности на Западном Балкану.
 
„НАТО ће наставити да игра своју улогу у промовисању стабилности, безбедности и сарадње, заједно са својим партнерима, укључујући и вашу земљу, јер Србија игра фундаменталну улогу у том погледу, узимајући у обзир њен утицај у региону” рекао је Коломина Пириз.

Izvor: www.mod.gov.rs

[MOTORISTA]

Субота, 11.12.2021.

Генерал Харис: Србија одлучује са ким ће сарађивати

ВАШИНГТОН - Србија је неутрална земља - надлежна и одговорна за очување сопствене безбедности, каже командант Националне гарде Охаја, генерал-мајор Џон Харис, коментаришући војно-техничку сарадњу Србије са државама попут Русије, Кине и Белорусије.

Харис, који последњих 15 година блиско сарађује са Војском Србије, рекао је за Глас Америке да поверење и везе две стране јачају и подвукао да се, све док је тако, односи са другим партнерима тичу искључиво грађана и Владе Србије.

„Жеља нам је да наши партнери увек користе америчку опрему. Међутим, Србија сама доноси одлуке не само о томе чију опрему ће набављати, већ и какве ће дипломатске односе одржавати”, нагласио је Харис. Како је навео, његов посао је да изгради поверење између САД и грађана Србије и српских оружаних снага.

„И да у односима са њима изградим интероперабилност. Верујем да су наше везе снажне и да додатно јачају”, рекао је командант Националне гарде Охаја.

Харис је нагласио да се поверење гради кроз односе, без обзира на то шта се догађа у релацијама са другим партнерским земљама Србије и истакао да је важна изградња однос и поверења између САД и Србије. Оценио је да Србији није лако и да се увек кретала на танкој линији и била принуђена да балансира.

„Морали су да уравнотеже интересе широм света и делује да то врло добро раде. И сигурно нисам у позицији да им указујем како би то требало да чине - јер имају више искуства са тим од мене. Моја одговорност су односи између Сједињених Држава и Србије. Изградња тог поверења које је темељ мира, економског напретка и развоја - до чега нам је свима стало”, поручио је генерал Хариc, преноси Танјуг.

Подвукао је и да је сарадња две стране боља него што је очекивао што се, како је навео, односи на све нивое организације - почевши од највиших. Командант Националне гарде Охаја је истакао да има одличан однос са начелником Генералштаба Војске Србије, генералом Миланом Мојсиловићем.

„Разговарамо најмање једном месечно и сматрам га добрим пријатељем. И наши војници временом су изградили односе. Тако да се сада, када се дешавају размене, сусрећу војници који се већ познају - што је добро важно за изградњу поверења. Оно што мислим да је још важније је да они постану нека врста катализатора како би једна нација што боље разумела другу - причајући приче о својим искиствима. То је добро за све”, поручио је он.

Харис је рекао да је сарадња америчке војске и Националне гарде Охаја са Србијом важна јер, како је навео, не даје двема странама само на вишим нивоима шансу за међусобно разумевање и грађење поверења, већ и војницима омогућује да изграђују односе и раде на интероперабилности војски. Подсетио је и на неколико заједничких вежби које су одржане ове године и најавио да ће ускоро бити одржана вежба „Сајбер Тесла”. На питање да ли је могуће побољшати сарадњу, Харис је рекао да је добро за све када војници и авијатичари две стране имају заједничка искуства и најавио да би следећи корак, на којем се ради, било проширење односа поверења ван војске.

„Помогли смо успостављање сарадње Државног универзитета Охајо и Универзитета у Београду. Моја намера и начин да унапређујемо програм је наставак јачања партнерства наших војски - али и да укључимо друге партнере и помогнемо изградњу разумевања у економији, академској области, дипломатији. Ако то успемо - наше две земље чинимо бољим”, закључио је Харис.

Izvor: www.politika.rs

[MOTORISTA]

Šef NATO kancelarije za vezu u Beogradu: Alijansa poštuje neutralnost
SVET Autor: FoNet, Beta 14. dec. 2021

Šef NATO vojne kancelarije za vezu u Beogradu, genera Tomazo Vitale ističe da je Aijansa spremna da pruži podršku potrebama, prioritetima i politikama Srbije, uz potpuno poštovanje njene politike vojne neutralnosti.

„Mi kao Savez poštujemo pravo svake suverene zemlje da bira sopstvenu spoljnu politiku i da određuje sopstvene bezbednosne aranžmane, bez ikakvog mešanja“, izjavio je Vitale u intervjuu za emisiju „Pola sata Demostata“. U ragovoru, povodom 15.godišnjice učešća Srbije u programu Partnerstvo za mir, on je naglasio da NATO poštuje politiku vojne neutralnosti Srbije i „to uvek jasno i dosledno ističe“.

Sa druge strane, NATO ima takozvanu politiku „otvorenih vrata“, što u praksi znači da su zemlje koje žele da se učlane u NATO dobrodošle, kao što poštujemo i pravo drugih da budu naši partneri i ne postanu članice, objasnio je Vitale. Istakao je i da su tokom 15 godina od kada se Srbija pridružila programu NATO „Partnerstvo za mir“ održane brojne zajedničke vežbe za upravljanje posledicama vanrednih situacija i zajedničke obuke pripadnika vojske, kako bi se bolje suočavali sa bezbednosnim izazovima.

Uništeno 2.000 tona zastarele municije

Vitale je podsetio i da NATO obučava vojnike Srbije kako bi bili spremni za učešće u međunardnim vojnim operacijama širom sveta.

„NATO je uložio milione evra da bi pomogao naporima Srbije da uništi opasnu zastarelu municiju. Za sada je uništeno preko 2.000 tona i ovo je bitna tema, važna za našu sredinu. Još jedan značajan program je ‘Nauka za mir i bezbednost’. U njemu je Srbija veoma aktivan učesnik. Učestvovala je u više od 40 projekata, koji se bave brojnim pitanjima, koja su veoma važna na polju bezbednosnih izazova“, kazao je Vitale.

Izvor: www.n1info.com

[Dreadnought]

"NATO gradi partnerstvo sa Srbijom; Rusija radi suprotno"


Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg izjavio je da Alijansa potpuno poštuje politiku vojne neutralnosti Srbije.

Stoltenberg je u intervjuu za podgoričku Pobjedu rekao da Srbija kao suverena nacija ima pravo da bira svoj put, a da je NATO posvećen izgradnji snažnog partnerstva sa njom.

Podsetio je da je 2020. obeleženo 15 godina od kada je Srbija potpisnica NATO Partnerstva za mir.

Stoltenberg ističe da NATO radi sa Srbijom na reformi bezbednosnih snaga i institucija i da obučava srpske oficire za učešće u međunarodnim mirovnim vežbama.

Podsetio je da je Srbija je radila sa NATO-om na obuci iračkih vojnih lekara i da je pre samo nekoliko godina bila domaćin najveće NATO vežbe za vanredne situacije, čiji je cilj bio bolja priprema za suočavanje sa prirodnim katastrofama, kao što su poplave i šumski požari.

"Tako da je naša saradnja donela stvarne koristi i radujem se našem nastavku partnerstva", istakao je Stoltenberg.

Na pitanje šta vidi kao veći bezbednosni izazov regiona - stanje u BiH ili status kvo na KiM i nedostatak napretka u dijalogu Beograda i Prištine, Stoltenberg je odgovorio da će NATO nastaviti da promoviše stabilnost, bezbednost i saradnju u regionu, uključujući i svakodnevni rad misije KFOR-a na KiM pod mandatom UN i kancelarija Alijanse u Sarajevu i Beogradu.

Naglasio je da saradnja sa Evropskom unijom ostaje za NATO saradnja od suštinskog značaja i da će Alijansa nastaviti da radi zajedno sa Unijom na očuvanju stabilnosti i podršci reformama.


izvor

[MOTORISTA]

NATO "opkolio" Srbiju i BiH
IZVOR: NEZAVISNE PONEDELJAK, 10.01.2022.

BiH i Srbija su dve zemlje na zapadnom Balkanu koje su u potpunosti okružene NATO članicama.

Obe zemlje graniče s Hrvatskom, koja je u NATO savezu od 2009. godine. Srbija graniči s Mađarskom, koja je članica od 1999. godine, kao i Rumunijom i Bugarskom, koje su članice od 2004. godine. BiH i Srbija na jugu graniče s Crnom Gorom, koja je članica od 2017. godine, a Srbija graniči i sa Severnom Makedonijom, najnovijom NATO članicom, koja je u Alijansi već gotovo dve godine, navode "Nezavisne novine". I samoproklamovanog Kosovo nije članica NATO-a, ali radi se o teritoriji koju kao nezavisnu državu ne priznaju ni Srbija ni BiH.

Glavni i osnovni razlog što BiH i Srbija nisu članice Alijanse je činjenica, kako se navodi u tekstu na ovom portalu, jeste da je srpski narod i dalje izrazito protiv članstva. Kako se sada stvari čine, nije izvesno da će se ovo promeniti u doglednoj budućnosti, a NATO u svojim zvaničnim komunikacijama objema zemljama daje slobodu i pravo da se odluče žele li članstvo i kakav oblik saradnje im odgovara s obzirom na to da je princip Alijanse da poštuje odluke lokalnih vlasti o statusu svoje zemlje. Srbija ima Partnerstvo za mir i s NATO-om redovno potpisuje Individualni partnerski akcioni plan. Na zvaničnoj NATO stranici se ističe da ova alijansa poštuje neutralnost Srbije.

"Srbija produbljuje politički dijalog i saradnju s NATO-om na pitanjima od obostranog interesa, poput važnog fokusa na razvoju demokratije, institucija i reforme odbrane. Mada Srbija teži članstvu u EU, za razliku od ostalih zapadnobalkanskih partnera, ne želi da se pridruži Alijansi", naglašeno je u NATO-u.

Zvanično i formalno, i BiH teži članstvu u NATO-u, jer je 2009. godine Predsedništvo BiH uputilo pismo u Alijansu, izražavajući spremnost da radi na članstvu. Kao rezultat toga, NATO je naredne godine na samitu u Talinu pozvao BiH da pristupi Akcionom planu za članstvo, pod uslovom da reši pitanje državne i vojne imovine. NATO je prvo nekoliko godina insistirao da se ovo pitanje reši, a onda je, ipak, krajem 2019. godine odlučio da aktivira MAP, iako BiH nije rešila pitanje državne i vojne imovine. U međuvremenu, RS je promenila stav o Alijansi, i ističe da neće dati saglasnost da BiH postane članica, a u NATO je poslan dokument "Pregled odbrane" u okviru MAP-a, koji ne prejudicira članstvo. Istovremeno, najavljuje se i da će RS sama doneti zakon o rešavanju pitanja vojne i državne imovine na svojoj teritoriji, pišu "Nezavisne".

"Učešće BiH u MAP-u ne prejudicira bilo kakvu odluku o članstvu. BiH treba da nastavi sprovođenje demokratskih i odbrambenih reformi kako bi ispunila svoje aspiracije prema NATO-u i EU i da postane funkcionalna i demokratska nezavisna država", naglasio je NATO. Treba napomenuti i to da su pre pisma iz 2009. godine formirane zajedničke Oružane snage BiH, za šta su bile i sadašnja vlast i sadašnja opozicija u RS.

Da bi bilo koja zemlja mogla da bude neutralna, potrebno je da zainteresovane vojne strane obostrano priznaju neutralnost. To se, na primer, desilo sa SFRJ, čiji su status neutralnosti priznali i NATO i Varšavski blok. Na sličan način neutralnost su dobile Austrija, Finska i Švedska, dok je Švajcarska svoju neutralnost stekla znatno ranije. Primera radi, SSSR je pristao da posle Drugog svetskog rata povuče svoje trupe iz Austrije u zamenu za to da Vlada Austrije pristane na vojnu neutralnost, što se i desilo.

"Danas Rusija želi da na sličan način Ukrajina prihvati neutralnost, u zamenu za posredovanje o razoružavanju proruskih trupa iz istočnog dela Ukrajine, ali NATO, zasad, ne pokazuje spremnost da prihvati ovaj predlog jer Vlada Ukrajine, barem zvanično, i dalje želi da ta zemlja postane članica. Naime, u NATO-u smatraju da se pitanje neutralnosti bilo koje zemlje ne može rešavati bez volje uključene zemlje", piše u tekstu "Nezavisnih".

"Za razliku od Ukrajine, mnogo veća šansa je da se prizna neutralnost Srbije, jer Vlada Srbije i srpski narod žele neutralnost u odnosu na oba vojna bloka. Ukoliko bude rešeno pitanje Ukrajine, može se očekivati da će NATO i Rusija razgovarati i o statusu ove zemlje. Međutim, te pregovore bi dodatno komplikovao status samoproglašenog Kosova, s obzirom na to da je ono odvojeno od Srbije zahvaljujući NATO intervenciji 1999. godine, a Rusija vezuje pitanje ove pokrajine s rješenjem statusa Krima, koji je pripojila 2014. godine", dodaje se u članku.

Izvor: www.b92.net

[Dreadnought]

Stoltenberg: "Poštujemo odluku Srbije da ne pristupi NATO"


Generalni sekratar NATO Jens Stoltenberg izjavio je večeras da Alijansa apsolutno poštuje odluku Srbije da se ne pridruži tom savezu.

Stoltenberg je rekao da NATO nikada nije prisiljavao nijednu zemlju da uđe u NATO i u tom smislu posebno istakao da NATO snažno podržava i poštuje odluku Srbije da ne uđe u Alijansu.

"To je suverena i nezavisna odluka Srbije i NATO je apsolutno poštuje, kao što uvažava odluke Švedske i Finske, koje su nam bliski partneri, ali nisu ušli u NATO", istakao je Stoltenberg za televiziju Vesti.

On je dodao da je ključna uloga NATO na KiM da podržava politički dijalog i omogući slobodno kretanje svima, ističući da Alijansa apsolutno poštuje odluku Srbije da se ne pridruži tom savezu.

Stoltenberg je rekao da Alijansa ima važnu ulogu u održavanju mira i sprečavanju sukoba, kao i pronalaženju političkog rešenja kada je reč o dijalogu između Beograda i Prištine, i da u tom smislu podržava EU koja pomaže u tom dijalogu.

"Ključna uloga NATO na Kosovu je da podržava politički dijalog i da obezbedi slobodu kretanja svih zajednica na Kosovu", naglasio je on.

Govoreći o prisustvu Alijanse na Balkanu, Stoltenberg je rekao da NATO ima kancelarije u Sarajevu, KFOR snage na KiM i kancelariju u Beogradu, a podsetio je da su Crna Gora i Severna Makedonija pridružile NATO, naglašavajući ulogu tog saveza na Zapadnom Balkanu u sprečavanju novih sukoba.

On je još rekao i da se njegov desetogodišnji mandat na čelu NATO završava ove godine, 1. oktobra, a da će krajem godine preuzeti dužnost guvernera Centralne banke u Norveškoj.

Stoltenberg je dodao i da izuzetno ceni svoj položaj generalnog sekretara NATO i saradnju koju je u toku mandata ostvario sa Srbijom.


izvor

[MOTORISTA]

Уторак, 22.03.2022.

Немачка очекује да Србија уведе санкције Русији

ПРИШТИНА - Специјални изасланик немачке Владе за Западни Балкан Мануел Зарацин изјавио је данас да у Немачкој очекују од Србије да уведе санкције Русији, јер је кандидат за чланство у ЕУ.

„То је предвиђено Споразумом о стабилизацији и придруживању који је потписала и Србија, па желимо да Србија уведе санкције Русији. Москва жели дестабилизацију Балкана, у то свакако верујем, али уверен сам да имамо могућности, да не дозволимо такву дестабилизацију. Кремљ не нуди ништа привлачно грађанима Западног Балкана”, рекао је Зарацин за РТК, преноси Танјуг. На питање да ли има наде за чланство Косова у НАТО, немачки изасланик каже да је Берлин признао такозвано Косово као независну и суверену државу.

„Стога, наравно да мислимо да Косово има право да се придружи међународним организацијама у којима још није признато. Колико је реалан захтев за чланство у НАТО? Постоји пет чланица ЕУ које још нису признале Косово, а које су и чланице НАТО, и отуда знак питања. Наравно, веома добро разумем тренутну ситуацију и претње Косову и оно што могу да кажем је да морамо више да радимо на побољшању позиције Косова на међународној сцени и чланству у међународним организацијама”, додао је он. Он није, како је рекао, желео да улази у дубину и тумачи дефиницију Заједнице српских општина и Бриселски споразум.

„Оно што је важно то је да да обе стране почну да се залажу за конкретан напредак у процесу нормализације односа две земље и наравно да је ЗСО једна од тема о којој треба разговарати, али не и једина”, истакао је Зарацин.

РТК оцењује да после суспензије Русије из Савета Европе, две трећине држава чланица СЕ подржава чланство Приштине у тој организацији и поставља питање Зарацину - да ли је време да се Приштина пријави за чланство.

„Тренутно приводимо крају процес повлачења Русије из Савета Европе. Сматрам да, као што смо раније рекли, Немачка у принципу подржава чланство Косова у свим међународним организацијама. О питању тренутка када Косово треба да се пријави, треба разговарати, не само са Немачком већ и са другим државама СЕ које су признале независност Косова. Дакле, мишљења смо да Косово треба подржати, али поводом времена подношења захтева за чланство, треба разговарати са партнерима”, казао је он. Према његовим речима, Западни Балкан је приоритет немачке Владе, што је, како каже, истакла и министарка спољних послова Аналена Бербок током свог недавног боравка на Западном Балкану.

„О томе сведочи и моје именовање за специјалног изасланика, имам подршку целог владиног кабинета. То доказује да моје именовање није партијско питање, већ показује подршку читаве немачке Владе Западном Балкану”, изјавио је Зарацин.

Izvor: www.politika.rs

[Milan (longtrip)]

Mađarski „gripeni” pratili srpske avione zbog dojava o bombi

BUDIMPEŠTA – Mađarsko ministarstvo odbrane saopštilo je danas da su borbeni avioni te zemlje „gripen” danas u dva navrata ispratili iz svog vazdušnog prostora avione Er Srbije na letovima iz Rusije zbog dojava o bombi.

U saopštenju se navodi, da je mađarski borbeni avion „gripen” podignut je kako bi ispratio srpski putnički avion na letu iz Sankt Peterburga za Beograd, a da je prethodno iz vazdušnog prostora mađarske ispraćen i srpski avion na relaciji Moskva - Beograd, prenosi MTI.

Ranije danas ruska agencija RIA Novosti javila je da je avion na liniji Beograd-Moskva dobio poruku o pretnji bombom, nakon čega je bezbedno sleteo na aerodrom Šeremetjevo, preneo je Tanjug.

Tokom današnjeg dana mediji su javili i da su borbeni avioni sa oznakama Belgije ispratili avion kompanije Er Srbija, koji je išao iz Sankt Peterburga ka Beogradu, tokom preleta iznad teritorije Litvanije.

Predsednik Aleksandar Vučić rekao da je u sredu ruska vazdušna kontrola obavestila našu državu da je jedan borbeni avion NATO u ruskom vazdušnom prostoru pratio let Er Srbije, na letu Moskva-Beograd, nedaleko od ruske granice sa Letonijom.

izvor

[Dreadnought]

NATO odgovorio na tužbe iz Srbije


Severnoatlanski pakt (NATO) odgovorio je na tužbe koje su protiv njega podnete prošle i ove godine Višem sudu u Beogradu, u ime obolelih od kancera, kao posledice NATO bombardovanja osiromašenim uranijom u Srbiji, pozivanjem na imunitet.

Niški advokat Srđan Aleksić koji zastupa podnosioce tužbi izjavio je za Tanjug da nakon višemesečnog iščekivanja bilo kakvog odgovora, bez kojeg nije mogao da otpočne proces, NATO u odgovoru samo naveo da Alijansa ima imunitet.

Aleksić očekuje da se suđenje zakaže za oktobar, i ističe da će tada osporiti navode NATO-a.

U proteklih 15 meseci Višem sudu u Beogradu dostavljene su tri tužbe protiv NATO kojima se traži naknada štete za policajca i dvojicu rezervista koji su 1999. godine bili na Kosovu i Metohiji, nakon čega su oboleli od kancera, kao posledice bombardovanja naše zemlje osiromašenim uranijumom.

Inače, povodom predstojećih procesa u Srbiju uskoro stižu italijanski advokat Anđelo Fiore Tartalja sa specijalistom pravne medicine i osiguranja doktorkom Ritom Čeli.

Doktorka Čeli je specijalizovana za forenzičku psihopatologiju, a bila je konsultant Istražne komisije- efekti osiromašenog uranijuma, nanočestice i na vojno stanovništvo zaposleno u mirnovnim misijama, a koji su boravili na Kosovu i Metohiji tokom NATO bombardovanja.

Čeli je bila član komisije veštaka koji su radili na utvrđivanju uzročno-posledične veže između bombardovanja osiromašenim uranijimom i oboljevanja ljudi koji su zatekli na KiM 1999.

Ona određuje iz uzoraka krvi da li su vojnici koji su oboljevali od kancera posledica bombardovanja teškim metalima.

Aleksić je naglasio da će insistirati da doktorka Čeli takođe radi veštačenja na njegovim klijentima i da isti dokazi kao i u italijanskim tužbama , budu izneti na sudu radi ujednačenja sudske prakse.

Italijanski advokat Tartalja je dobio 253 pravosnažne presude protiv Ministarstva odbrane Italije, po tužbama koje je zastupao u ime italijnaskih vojnika, obolelih od kancera jer su bili u mirovnoj misiji na KIM u vreme NATO bombardivanja.

Po uzoru na Italiju, tužbama se od beogradskog suda traži da dosudi odštetu na račun NATO od oko 100.000 evra zbog oboljevanja od kancera usled trovanja osiromašenim uranijumom.

Uz tužbe podnet je i predlog za medijaciju, odnosno mirno rešenje sudskog spora.

Kancelariji Aleksić se do sada obratilo oko 3.000 ljudi potencijalnih klijenata, koji žele da traže odštetu od NATO po ovom osnovu, a među njima ima Albanaca sa KIM i juga Srbije.

Aleksić je podsetio da dve decenije posle agresije na Saveznu Republiku Jugoslaviju građani teritorije koja je najviše izložena česticama osiromašenog uranijuma, na kojoj je bačeno 15 tona osiromašenog uranijuma, danas se suočava sa posledicom povećanja obolelih od kancera, gde je uzročno – posledična veza nesumnjiva, a o čemu govore pravnosnažne presude pred italijanskim sudom, u kome je utvrđena uzročno posledična veza i odgovornost Republike Italije.

izvor