Вуче, шарпланинац је регистрован као илирски овчар, са две подврсте, крашким овчарем и шарпланинцем. Ако се добро сећам, то је раздвојено крајем шездесетих. Крашки овчар је био мањи и лакши, и имао гвоздено сиву боју. Код крашких овчара се својевремено захтевало полагање радног испита, као и код других службених паса (траг, послушност, напад).
Шарпланинац је, као што си рекао, пастирски пас. Може да се обучи да буде чувар простора. У центру у Нишу су се годинама трудили да направе шарпланинца у боји крашког овчара, гвоздено сивог. Уопште не улазим у то шта је ту све мешано, али чињеница је да су добијени већи и краћи пси у тој боји. Ради величине су били и слабије покретни. Није фер кривити само одгајиваче.
Шарпланинца треба сачувати, то не доводим у питање. Међутим, употребна вредност ових паса је упитна. Ја се сећам ситуације када је патрола јурила по граду керовођу са истурене страже (магацини), јер се пас који је био на сајли откачио. Стражари су били по дрвећу и у кабинама камиона, цео простор је практично био без страже више сати.
Дискутабилна је и употребна вредност службених испита (IPO, SchH и сл.) јер се пси фокусирају на рукав. Већ дуго нисам у томе, али постојао је French Ring, који је више одговарао реалној употреби паса.
Дискутабилна је и употребна вредност многих традиционалних службених паса, укључујући и његово величанство Немачког овчара. Превише тога је деценијама било подређено естетици. То што се нпр. у израелској војсци пуно чешће виђају белгијски овчари није без разлога.
Jeste 1939.registrovan je kao "Ilirski ovčar " u dva tipa . Tip 1 je bio današnji Šarplaninac,a tip 2 je današnji Kraški ovčar. Godine 1957 .je razdvojen u zasebne rase pri čemu je Šarplaninac zadržao broj standarda 41, a Kraški ovčar je dobio novi broj 278. Ti brojevi standarda ne govore ništa posebno sem što predstavljaju redosled po kom su rase priznate . Šarplaninac je priznat na prvom zasedanju skupštine prilikom formiranja međunarodne kinološke federacije,a Kraški je naknadno nakon Drugog Svetskog Rata dobio zvaničnu numeraciju.
Vezano za polaganje "šuchunda" (Schh)
:
Kraški ovčar je u suštini izmrla rasa pasa . U trenutku kada je usvojen standard za Ilirskog ovčara 1939. nije postojalo mnogo pasa koji odgovaraju toj pasmini (možda oko desetak ne više od toga) . Time što su zajedno kao jedna rasa a dva tipa Šarplaninac i Kraški ovčar primljeni data je prilika da se revitalizuje rasa Kraški ovčar. Danas znamo da je Kraški ovčar mešanac Nemačkog ovčara (naj verovatnije mužjaci su korišćeni) i Šarplaninca (najverovatnije samo ženke su koršćene) . To "proizilazi" iz DNK istraživanja koja su radili i ljudi u onom radu koji se nalazi u PDF formatu i iz rada koji je tamo citiran pod nazivom " Genomic Characterization of the Three Balkan Livestock
Guardian Dogs
" (postaviću i PDF tog rada), gde je zaključak da su Šarplaninac,Srpski pastirski pas,Bugarsko ovčarsko kuče,Tornjak i Kavkaskih ovčar bliski srodnici,a da je Kraški ovčar blizak sa Nemačkim ovčarom (vidi se i sa sličice) .
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Zapravo , svi ovi psi mogu da se dresiraji i dovedu na neki nivo što potvrđuje i ova demonstracija jednog od pasa koji se smatra za oličenje vojnog uzgoja Cala,ali Šarplaninac za razliku od Nemačkog ovčara je i veći i jači i samim tim svojeglaviji. I u Rusiji su , verovatno naj aktivnije od svih drugih država, radili ispitivanja sa psima tokom Hladnog Rata u cilju stvaranja rasa pogodnih za vojnu službu. Oprobali su i Kavkasce i Volkodave i Moskovske čuvare, stvorili su i "hibridnu" rasu Crni Ruski Terijer ,ali ipak došli do zaključka da to nije to . Vojni uzgoj Šarplaninca u Srbiji je dugo godina vođen ka tome da se stvori masivniji pas ,tako da se ranije često moglo videti da su psi blizu toga da budu limfatični (za one koji ne znaju šta ti znači da zapišem da su kod limfatičnih pasa usne opuštene,kao kod Bernardinca,on je klasičan primer te osobine) ,a takvi psi su spori,tromi I neaktivni, sve ono što Šarplaninac ne bi smeo da bude. U današnje vreme su popravili odgoj i usmerili ga ka nešto boljim jedinkama. I sad ,ja bih odavde na dalje mogao da zapišem stvarno opširan elaborat o načinu i smeru odgoja i kod Nemačkog ovčara i kod Belgijski ovčara Malinoa (koji se najčešće koriste,mada postoje i druge varijacije "Maligatora") i kod Šarplaninca. Jer razvijena je poprilično kompleksna šema testova koji služe za pravilan odabir jedinki. Od zdravstvenih testova (snimanje kukova,laktova jer kod pasa postoji neizlečiva genetska bolest koja se zove "displazija" ili "isčašenje" kuka i lakta) , do testova socijalizacije ( gde se proverava da li je pas plašljiv na pucanj,kom tipu karaktera pripada/ razdražljivom - umerenom- ne zainteresovanim) ,zatim eksterijernim osobinama ( to je ono kad vidite psa na izložbi pasa gde dobije neki pehar u "lepoti"- ali to zapravo nije takmičenje u lepoti) pa tek iza toga su radne osobine . Radne osobine u suštini može da dosegne svako ko se trudi (dresura se zasniva na ponavljanju po istom principu kao i učenje " Repetitio est mater studiorum") ,što može i dole u malom videu da se primeti
:
Ovo gore je bio Cal,a ovo dole je Caf njegov sin i pobednik Međunarodne izložbe Šarplaninca u Nišu 2002.godine
.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
P.s. da dopišem još jednu sitnicu , tokom raznih opitovanja u SSSR na psima zaključeno je da psi sive boje su bitno agresivniji od pasa drugih boja . Posebno beli psi su naj češće miroljubivi za razliku od sivih. Tako da su vojske širom sveta pretežno favorizovale sive pse,pa je tako i sa Šarplanincima i Nemačkim ovčarima. Česi i Slovaci su mislili da ako sivog nemačkog ovčara ukrste sa Vukom ,da će dobiti "superiornu rasu" pogodnu za služenje u vojsci. Ispostavilo se da ukrštanjem pasa sa Vukom se svodi na to da melezi povuku na vuka ,a vuk radije izbegava kontakt sa čovekom,ne laje i plaši se grmljavine i pucnja iz vatrenog oružja. Postoji rasa Čehoslovački vučiji pas i danas,ali ona nije podobna za služenje u vojsci
.
I još nešto da dopišem čega sam se naknadno setio,a to je da od današnjeg Šarplaninca ne vodi poreklo samo Kraški ovčar,nego i Nemačka pasmina Leonberger koja je takođe tokom Drugog Svetskog Rata bila na ivici izumiranja,pa je revitalizovana ukrštanjem sa Šarplanincima.
