Na početku da kažem da se u potpunosti slažem sa Bojnikom. Pri tom ne mislim da treba ići u drugu krajnost pa ustvrditi (pomisliti) da dobra i moderna tehnika, posebno teško naoružanje, nisu potrebni vojsci. Itekako su potrebni, posebno profesionalnim armijama. Nejno posedovanje često bude preventiva od mogućeg napada. Još da dodam da poslovicu "boj ne bije svijetlo oružje, već boj bije srce u junaka" treba shvatiti da junačko srce nisu samo hrabrost već promišljnost i kreativnost u osmišljavanju dejstva. Za to je potrebna i maštovitost. Nekada i nemoguće bude moguće. "Ko sme taj može".
A koliko je JNA uopšte i uvežbavala vojnika za borbu u naseljenom mestu? Nešto vrtim po glavi al sem zida sa prozorom i vratima na taktičkom poligonu i par strana u pravilu "Vojnik-odeljenje pešadije" puno se nije razglabalo o toj vrsti borbe tj takvom prostoru.(Tačka 119, čitav list za temu "pri napadu na naseljeno mesto". Mada dalje ima još odredbi vezanih za takvu borbu)
Kada je u pitanju obuka pešadije u JNA toga (obuke za borbu u naseljenom mestu) praktično nije bilo. Izuzetak je vojna policija koja je imale nekoliko "antiterirističkih" tema koje su sadržavale elemente borbe u naseljenom mestu, kao i diverzantske jedinice. Preovladavao je klasicistički pristup tematici za obuku (juriš napred, "klinom" kroz žičane prepreke :'(). Vojska je pripremana za borbu kao u prošlim ratovima. Nije se videla "budućnost" ne samo iz ugla mogućeg garađanskog sukoba, već i klasičnog rata u kome bi se glavne borbe vodile u i oko naseljenih mesta. Kao što znamo u ratu u Iraku (oba rata) , delimično i u Avganistanu glavne borbe su vođene oko naseljenih mesta. Dejstva u i oko naseljenih mesta se izučavala u vojnim školama JNA, ali se kod praktične obuke sa vojnicima i jedinicama praktično nije ništa radilo.
Danas najveći broj ljudi živi u gradovimia ili većim naseljima. Broj seoskog stanovništva opada. "Normalno" je da se borbe vode oko mesta gde žive ljudi. Treba očekivati da se gerilski otpor javi upravo u velikim gradskim centrima. Velikim i snažnim armijama kakve su OS SAD, Rusije, Kine malo ko može da se suprotstavi na otvorenom bojnom polju. U naseljenom mestu gde zbog kanalisanosti kretanja prvensvteno na ulice ili isključivo na ulice, kada je u pitanju teška tehnika, branilac može bitno neutrlisati moć velikih armija. Osim toga i prisusvo građana, civila predstvalja štit koji "koči" upotrebu teške tehnike zbog velikih gubitaka civila i lošeg utiska koji tako stvara. Zato, kod budućeg ratovanja i naseljenim mestima treba očekivati da napadač, ona jača strana koja savladava otpor, pokuša da iseli stanovništvo i tako sebi obezbedi bolju "prohodnost" i upotrebu teške tehnike. Takođe, napadač će više nego do sada koristiti visoku tehnologiju za osmtranje i dejstvo iz vazdušnog prostora, pre svega helikoptere i bespilotne letilice. Bespilotne letilice može i verovatno hoće koristiti i branici, odnosno gerila (ili ti u političkom smilu "teroristi", kako ih "jača" strana obično klasifikuje). Zavisno od mogućnosti gerila će najčešće koristi amaterske (ili komercijalne) bespilotne letilice za svoje potrebe.