Kako postati profesionalni vojnik

[Nenad]

Da ne bude ono "reko sam ti..."
Neznam sta da ti kazem...ja mislim da bi trebalo da te pozovu bez obzira sto punis 30 godina jer si ti sve to prosao pre 30-te. Njihova je krivica sto te nisu odmah pozvali. Koliko ja znam, na konkurs mozes da se javis do 30-te godine sto si ti i uradio, tako da nema veze sto punis 30 kad si se na taj konkurs javio pre 30-te.
Mozes (cini mi se) po novom da radis do 50-te godine kao profesionalni vojnik.
Sve ovo sto sam napisao je logicno, ali u vojsci kao sto znas ta logika uvek nekako zakaze

[Dux]

Nadam se da je to tako,kao sto ti kazes....Ne znam vise sta da mislim...

[Nenad]

Cekaj pa ces videti. Od naseg @dizastr-a sam saznao da neki ljudi cekaaju i po 2 godine kao ti... Cekaj, a dok ne docekas snalazi se kako znas i umes

[dzumba]

Dux@, а зашто ти не би питао некога шта је са твојом молбом? Ко пита не скита. На сајту Војске имаш више телефона на које можеш да се распиташ, или тамо где си поднео молбу. Ипак, искрено, ако је таква конкуренција увек ће изабрати млађе.  При том не мислим да је 30 година нека старост, али ћеш ипак бити почетник.

Dizastr2@: Тако како си ти прошао тако треба да прођу сви војници, бар по мом мишљењу. Кад се војници јављају и службују само у месту одакле су ту нема професионалне војске. Професионални војник иде где треба и ради шта треба (зашта је оспособљаван). Ако је војник. Ако се јавио јер нема другог посла, док "се не снађе", да добије радни стаж, неку пару и да гледа да што пре оде, нема ту професионализма. У ЈНА су тако пролазили скоро сви свршени питомци војних академија и СВШ. Не знаш где ћеш завршити. Али, то си знао од почетка. Наравно било је протекција, али су то ипак били изузеци који потврђују правило. Узгред, на обуци и у америчкој војсци носе лошију опрему, униформу и сл. Јер то кошта, а на обуци се опрема брзо и јако "троши". Зато се почетницима даје углавном оно што је већ коришћено.

[Nenad]

Nebi mogao da se slozim sa tobom @Dzumba! Ne mozes slati nekog da radi negde sa strane ako taj neko (profesionalni vojnik) nema nikakve dodatke tipa UTS, odvojeni zivot itd. Jedino pravo koje imaju su putni troskovi a provereno znam da se u nekim jedinicama ceka na to i po vise godina. O penzionom necu ni da pricam.
Dati nekom bedu od plate (nekom ko se odlucio da radi castan, tezak i nezahvalan posao) bez ikakvih dodataka i jos ga poslati recimo u Beograd a covek je iz Vranja jednostavno nije u redu.
Ako se tezi profesionalizaciji mora se malo vise voditi racuna o ovim stvarima, a pre svega o pravima koje taj profesionalni vojnik treba da ima (ovo se ne odnosi na staresine)!

[Boro Prodanic]

Reče ministar odbrane u nedavnom intervjuu da plata profesionalnog vojnika treba da bude u iznosu dve prosečne plate u Srbiji - u ovom času to bi bilo oko 65.000 dinara. Sa tom platom, moglo bi se raditi po Džumbinom mišljenju, sa kojim se inače slažem.

Kada su u JNA počeli da primaju vojnike i podoficire po ugovoru, primali su ih po lokalnom principu, što nije donelo nikakve rezultate.

Profesionalni vojnik mora biti mobilan u svakom pogledu, ali ga za to treba i adekvatno platiti, i sve ostalo što uz to ide.

[Rade]

Ako ga već šalješ negde, moraš da povedeš računa o njemu. Trenutno, sa stavovima da ga ne pripada ni obilazak porodice, ni UTS iostale prinadležnosti - ne možeš ga ni terati van "rejona".

[Boro Prodanic]

Slažem se, zato treba ta pravila menjati, a i primanja i ostala prava.

[Nenad]

Trenutno...ljudi koji rade kao profesionalni vojnici rade to samo da bi preziveli od plate do plate, a plata ko plata je vise nego ocajna. Ne treba se prema nikom odnositi kao prema "nizoj klasi" a najmanje prema profesionalnom vojniku, a trenutno se to i radi na zalost. Profesionalni vojnici skoro i da nemaju nikakva prava. Ti ljudi su vecina u vojsci i bez njih je profesionalizacija nemoguca, a ovako kako je ne valja. U sto kracem vremenskom roku se treba resiti njihov status.

[dzumba]

Прво да рашчистимо око оног "частан и ... " посао војника. Ја не знам ни један легалан посао а да није такав. И посао чистача улице је частан, тежак и тд. Мислим да када говоримо о војном позиву треба да нађемо (не ми, него пре свега они у врху војске и МО) нешто што га боље одсликава. Можда, незахвалан, слабо плаћен, опасан по живот и сл.

Не знам каква су сада "права" војник по уговору али знам каква су била. Објективно већа него старешина. Ради од 7-15 сати, иде кући сваки дан, платица, каква-таква стиже, има пензионо и социјално, у прекоманду не може (а и неће), кад год нешто треба, он се вади да не зна, одговорност "нула", тражи плаћени прековремени рад и сл. Он има уговор у коме су јасно дефинисана њеова права и врло мало дужности.  Кад загусти, многи дају отказ. Ако ниси знао он практично није могао бити кажњен за кривично дело самовољно удаљење или бегство (ако побегне или напусти јединицу). Зато што по закону о раду раднику престаје радни однос ако више од 5 дана непрекидно неоправдано одсуствује са радног места. Кривично дело које помињем је постојало ако је дуже од 10 дана био неоправдано ван јединице. Овде не говорим о већини појединаца који су савесно радили и сада раде у војсци, већ и мањини, и праву које им је законодавац дао. А сам знаш какве су обавезе и одговорности активних официра и подофицира (мада "ги има разноразличити").

Иначе, моје мишљење је да када су у питању радна праве и обавезе они треба да буду изједначени са старешинама. Наравно, плата иде према чину, али дневнице, УТС и сл. следује једнако свима. Професионализам значи покретљивост војника (могућност прекоманде). Професионална војска није локална, општинска, покрајинска. Локална је увек подложна локалним утицајима по свим питањима (учмалост, локалне навике, обично лоше, неспремност на одлазак било где, не схватање општег интереса и сл.).

Узгред, приче о великим платама професионалних војника су приче за малу децу. Ни једна, подвлачим, ни једна војска не плаћа пуно професионалног војника (када је у питања плата).Наравно мерено њиховим стандардом. Плата америчког професионалног  војника, регрута, без чина и додатака, је тек нешто већа од границе када би имао право на социјалну помоћ. Погледајте тему о Легији странаца (посебно причу оног легионара) па ћете да видети колика је плата војника у Легији. Мерено њиховим стандардом то је негде на нивоу нашег. Цака код правих професионалних војски лежи и другим стварима: сигурна примања, бесплатан смештај у касарни или уз мању надокнаду, чак и за породицу (као код американаца, канађана и још неких у "базама"), вредновање сваког курса или дообуке у виду додатка на плату, сигурна и унапред позната пензија (тачно се знају услови за стицање и висина према годинама стажа у војсци), могућност бесплатног даљег школовања, повећање плате у складу са годинама проведеним у служби, могућност стицања подофицирског чина вишег ранга и тд.

Напомена:неке армије градирају подофицире, просто речено, у каријерне и трупне. Каријерни могу дуже остати у војсци и тако добити веће пензије, добити повољније дужности у штабовима и сл.Каријерни мора имати средњу четвороразредну школу и одговарајућу обуку-курс у војсци и сл.Код американаца, војник по уговору који за одређено време не постигне први подофицирски чин (за који се полаже), биће отпуштен. А тај први подофицирски чин (каплар) не значи да је постао старешина. То су само виши наредници. И за сваки чин се полаже испит.Зато имају велико осипање. Једва да 20% војника по уговору дочека војну пензију.

И на крају, војник (професионални) и трупни подофицир спадају у једну категорију,а градирани подофицири и официр у другу. Војска је кастинска организација где нема два једнака.Они нису ни у једној војсци статусно једнаки. Први нису старешине, посебно не војници, док су други старешине пуном смислу речи. Плате и остали бенефити им се битно разликују. Зато се тешко постаје (а тако трба и код нас да буде) старешина.   

[Nenad]

кад год нешто треба, он се вади да не зна, одговорност "нула", тражи плаћени прековремени рад и сл.

Da ne citiram sve izdvojio sam samo ovo. I ja sam staresina i nikad nisam gledao bilo kog vojnika kao "nizu rasu". Ovo sto si ti @Dzumba napisao je po meni bas to. Niko od njih nije glup (naravno znam da ces reci da to nisi ni rekao, ali iz ovoga se samo to i moze zakljuciti) a ni "niza klasa" da bi ga gledao sa visine. Svi oni rade sto im je "na platnom spisku" i vecina ne zeli da "zna vise" zato sto za te jadne i bedne plate bez ikakvih dodataka i ne zele. Ne isplati im se da se toliko cimaju....

Ima koji ce to bolje od mene da objasne...

[Brok]

Kako to u instituciji kao što je vojska može "da se traži nešto", ili ima plaćen prekovremeni rad ili ga nema.
Inače ja sam imao drugih saznanja, kada vojnici po ugovoru obavljaju dužnosti starešine, imali sve obaveze a nikakva prava, i uopšte nisu imali ni trideset posto prava kao AVL (pravo na stan, UTS, postavljenja, samim tim ni platu i dodatke kakva je predviđena za obavljanje dužnodti na kojem su postavljani "na crno").
Kada im istekne ugovor, a potrebni su jedinici, "zadržavani" su tako što dođu do kapije i automatski im na prijavnici uruče poziv za vežbu.
I kao glavni problem vojnika po ugovoru je taj, što evo upravo skoro je grupa vojnika po ugovoru dobila otkaz, jel ne mogu po zakonu da rade duže od 40-te godine života. To mi se žalio jedan drug pre jedno dva-tri meseca, jedino ako se nešto u međuvrmenu nije izmenilo.
Dobili su otkaze a pri tome je otvoren konkurs za zapošljavanje istih. Ja tu ne vidim nikakvu logiku.

Zar nisu vojnicu po ugovoru dok je vojni sud postojao odgovarali istom kao i svi drugi?
Ja baš imam jako dobro iskustvo sa vojnicima po ugovoru, doduše bilo u drugim vremenima. Oni su činili glavno jezgro borbene grupe u najgorem vremenu i osim sporadičnih slučajeva nisam čuo da je neko izbegavao kada "zagusti".
Znam i za slučejeve da su obučavali oficire koji dođu direktno sa VA i ne znaju da zaduže tenk.

[Nenad]

Ja tu ne vidim nikakvu logiku

Neznam kako, ali se ta "logika" u vojsci uvek izgubi negde!
Sve u svemu svi se slazemo da se sto pre treba preduzeti nesto povodom "prava profesionalnih vojnika.

[dzumba]

Све што сам написао написао сам из праксе.Апсолутно не мислим да су војници по уговору глупаци. Али, ко год се ухватио у коло (потписао уговор) има да игра. Ко не игра није за то или не зна. Мала плата не може и не сме бити оправдање. Коме је мала, одмах треба да оде где је већа (то важи и за официре и подофицире). Начинили би злочин према себи и породици када то не би учинили. Док је ту војник има да ради то што му је посао. Територијална војска је сиромашна и није професионална (у смислу стручности).Професионални војник иде где треба. Наравно да већина није напуштала јединицу у критичном тренутку. Ја причам о онима који јесу, а било их је. Са друге стране официра и подофицира који су то учинили је било безначајно мало.

Да, војни суд је углавном ослобађао војнике по уговору због самовољног удаљења (за разлику од "обичних" војника и старешина)  јер су се адвокати позивали на Закон о раду и уговор који су склапали са Војском у коме је стајала поменута одредба о томе да када 5 дана не дођеш на посао престаје ти радни однос. Дакле, војник по уговору после 5 дана није био војно лице (престао му радни однос). Кривично дело (самовољно удаљење) настаје након 10 дана. Дакле, он не може да почини инкриминисано кривично дело јер је тада по закону цивил.

Наравно да нису војници по уговору криви што су услови пријема и рада такви. То је производ незнања оних који одлучују, пишу законе и уредбе,  недостатка средстава (пара) и услова за њихов смештај и рад. Постојеће решење статуса војника по уговору је лоше. За разлику од многих ја сам (као пензионер), када је Закон о одбрани и Војсци био у јавној расправи, написао и послао амандмане на дата решења (не само о војницима по уговору).  Написао сам управо то што ти Ненаде причаш: да по правима из радног односа буду третирани као и остали професионални припадници (УТС, дневнице, додаци, могућност неограниченог остајања у војсци ако стиче знања и напредује у хијерархији и сл.), али и да добију и друга "права" (прекоманда по потреби службе, одговорност и сл.). Њега не би требало да примамо у војску да би кувао кафе, чистио круг и сл. Он мора добити могућност да напредује до чина генерала. (Наполеон је рекао: "Сваком каплару из војничког ранца вири маршалска палица". Колико се сећам и амерички адмирал са 4 звездице Бурда, постао је то почевши као обични морнар). Он мора бити у таквој позицији да његов статус зависи од рада, знања (усавршавања) и оцена које добија. Не може да за њих важи Закон о раду као за цивиле, а за официре и подофицире у активној служби важи Закон о Војсци. Моји предлози нису прихваћени (неки јесу, али не о овој теми). Борба за статус "војника по уговору" се не постиже некритичким солидарисањем већ конкретним предлогом "надлежном" органу, учешћем у јавним расправама када се доносе закони и други прописи, осмишљеним предлозима и расправама у стручним часописима, па ина овом форуму.

Што се тиче оних који одлазе из Војске после 40-те године ја мислим да је то уреду. Синоним за војника је младост.Какав је то војник који има ишијас, спондилозу, умањене физичке способности, а све те то биолошки стиже после 40-те. Он мора да маршује, "вуче", "тегли", копа ровове, гађа, и сл. Заставници и пуковници то не морају и не требају.  Војска није социјална установа (мада је то у време ЈНА и била). Није уреду то што су они остали војници до 40-те године (а све због непостојања јасне "стратегије" професионализације војске). Морала се већ до 35.-те године направити селекција.  Заправо још пре. Ко после три године рада у војсци не може да положи (не да добије чин, тек онако, већ да положи озбиљан испит) за десетара тај треба да иде из војске. Тако ће се направити селекција и конкуренција.  Како сада нема подофицирске школе (средње),од "војник по уговору" (овај термин треба избегавати) се добијају подофицири. Све што сам написао треба да важи и за официре. У амандманима на Закон о Војсци сам предложио да се врати полагање за чин мајора или капетана, као један важан елемент селекције.

Војска је кастинска организација свидело се то неком или не. Војник није и неће бити равноправан са подофициром и официром. Ко има један чин више стоји на лествици војне хијерархије више. То што официр није знао тенк ништа не значи. То што инжењер, па и доктор информатичких наука не знају сваку команду у Word-у, за разлику од неке секретарице која га сваки дан користи, не значи, исто, ништа. Тај доктор ће то научити (ако му треба), као и официр (а требао би тенк) за пар месеци, а та секретарица, као и војник по уговору оно што они знају (или треба да зна) тек за пар година године (толико траје факултет). То што има врло способних, војника и подофицира управо оправдава мој предлог да они морају  да имају "отворен" пут и за школовање и за напредовање. То што има лоших официра (и подофицира) је резултат лоше селекције и "инфлације". Ни ја нисам знао ништа када сам дошао у трупу. После курса војне полиције (а отишао сам одмах после ВА) и годину дана трупе знао сам баш свако средство које се користи у јединици и ВП уопште. Све војничке "цаке" научио сам од старих подофицира. Нема доброг официра без добрих подофицира. Дакле, апсолутно их не потцењујем, као ни искусне и праве војнике по уговору. Трупа и почива на подофициру. Борбе добијају војници и подофицир у рову. Бојеве официри. Ратове ни једни ни други. Њих добијају или губе генерали и пре свега политичари.

[Nenad]

Prvo...postati podoficir bez ikakve veze (mislim na profesionalne vojnike bez vojne skole) nema sanse. Drugo...pojedini rade po 20 godina kao ugovorci i taj isijas i spondilozi i sta vec imaju bas zbog te vojske i od toga imaju da im pojedini kazu da su nesposobni za rad u vojsci, a niko ih ne pita sto su radili 90-tih godina. Tada su valjdali sad ne valjaju.
Sto se tice prekomandi...kad im sva prava omuguce tada cemo da pricamo o tome (citaj nikad)!
@Dzumba, zamolio bih te da ne  ne "zakopavas" profesionalne vojnike vise. Rade sto vole, ali red je i da im se plati kako treba. Staresine rade i bore se za prava, a profesionalni vojnici crnce i nista se ne pitaju. Kao robovi. Sto ne ide ne ide...