Кафана 'Трандафиловић'
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Кафана 'Трандафиловић' је ваљани део српске културе. Ово је једна од најстаријих и најзнаменитијих кафана. У току свог постојања више пута је реновирана. Браћа Милан и Никола Трандафиловић су 1900. године дошли из Скопља у Београд у намери да уче кафански занат. Заједно су закупили велику кафану 'Код сложне браће', на углу Његошеве и Цветног трга, где су успешно пословали. Када су се разортачили, Милан је од неког жандармеријског поднаредника на углу Макензијеве и Мутапове купио стару ниску кућу, коју је срушио и на њеном месту сазидао једноспратну са улазом у броју 43. Мутапове улице. У башти је постојао велики платан који је засадио претходни власник, који постоји и данас. 'Трандафиловић' је постао за оно време модеран ресторан, с богатим ентеријером, украшен српским фолклорним мотивима. Био је познат по првокласној храни, пићу и музици, у њему су певали најбољи српски певачи Анђелија Милић, Даница Обренић, Зорка Буташ, Ружица Протић, чувени тенор Вуле Јефтић, и свирао ништа мање чувени виолиниста Властимир Павловић Царевац.
Гости за удобним столовима у 'Транду' одувек су припадали 'бољем свету'. Чинили су их интелектуална друштва песника, књижевника, лекара, архитеката, научника, глумаца, адвоката и обавезних шаховских боема са Чубуре. Власник Милан Трандафиловић био је заљубљеник у шах и у својој кафани окупљао је најбоље шахисте Београда. Њих су предводили шаховски велемајстори: Чубурац Петар Трифуновић из Мачванске улице, дебељушкасти Банаћанин Бора Костић, интернационални мајстори Савица Вуковић, Озрен Недељковић и мајстори Василије Томовић, Сава Вуковић и Жарко Ступар. Мечеви су играни углавном у преподневним часовима. Они би започињали своје партије док је кафана још била полупразна, али препуна љубитеља шаха и 'кибицера' за све њих најлепше игре на свету у којој нема насиља, већ само лепоте и фер-плеја.
Мало је познато да је у то време у Београду гостовао светски првак у шаху Александар Аљехин. Он је прихватио позив Чубураца да одигра симултанку у кући Анта Грубишића, у Улици војводе Драгомира број 12. Те вечери, на молбу шахиста, приказао је неке своје чувене партије које су сви са великим уживањем посматрали. Одиграо је симултанку на десет табли. Ремизирао је само једну са Жарком Ступаром, који се годинама после тог ремија са прваком света Аљехином правио важан због тога.
Међу гостима које не смемо да заборавимо био је и акробата Алексић, који је постао познат у европским и светским оквирима као први човек који је прелетео канал Ламанш, висећи испод авиона на конопцу за који се држао зубима. Снимио је два филма – 'Невиност без заштите', великог режисера Макавејева, и 'Десант на Дрвар' Фадила Хаџића. Када је култна кафана променила намену, на њеном месту никла је парфимерија, па је г. Зоран Ђуверовић заједљиво коментарисао: 'Сад имамо парфимерију, срећом није кафилерија!'.
Он је постао познат као 'борац за опстанак платана'. Заиста, стари платан је опстао у башти највећим делом захваљујући њему. Успео је чак и да се на њега постави спомен-плоча, и то на српском и на енглеском. Гле ироније! Плоча постоји у спомен платану, а за саму институцију каква је била кафана 'Трандафиловић' ни спомен-плоче, ни речи ни обележја!
извор
