Kafanski život Beograda kojeg više nema"Ilustrovana istorija beogradskih kafana" Borisa Belingara i Boška Mijatovića je knjiga o kojoj se ovih dana mnogo i rado govori. Jedan od koautora, Boris Belingar, otvara nam vrata nekadašnjeg Beograda i uvodi nas u svet njegovih kafana, koje su zbog svoje gastronomske raznovrsnosti i zabavno-muzičkog života, učinile ovaj grad prvim "globalnim selom".
- U starim beogradskim kafanama nije se samo lumpovalo, nego su se osnivala razna strukovna, društvena, humanitarna i druga udruženja. Tu se advokatisalo, politizovalo, sklapali su se ozbiljni trgovački poslovi i ugovori, a uvođenjem kulturnih programa, kafane postaju zgodna mesta i za rađanje prvih ljubavi – u razgovoru za "Turistički Svet" otkriva Boris Belingar, hroničar društvenog života Beograda.
Jedna kafana na 50 stanovnika - Da li je tačan podatak da je prva kafana u Evropi otvorena upravo u Beogradu (preciznije – na Dorćolu), i to davne 1522. godine? Kažu da su ovaj "izum" sa sobom doneli Turci i da se u njoj služila isključivo kafa, te otud i naziv "kafana"... Ima li proverenih podataka o tome i sačuvanih dokaza o njenom postojanju?- Moguće da su Turci zaista posle osvajanja Beograda 1521. godine negde ispijali kafu, a možda i čaj, ali takva kafana, ili recimo čajdžinica, nema mnogo zajedničkog sa onim što danas podrazumevamo pod kafanom – dakle, mestom gde se sedi, druži, jede, pije, peva, igra, veseli i ko zna šta još. A upravo takvih mesta, sa svim odlikama današnje kafane, bilo je podosta u naseljima mediteranske civilizacije, barem hiljadu i više godina pre Beograda, još u staroj Grčkoj i Rimu. Prema tome, kafana i restoran u današnjem smislu reči, nisu ni naš, ni turski izum, dok se kafenisanje i tradicija ispijanja kafe prirodno širila stopama turskih osvajanja.
- U knjizi "Ilustrovana istorija beogradskih kafana" obuhvaćen je kafanski život Beograda s početka 19. veka pa sve do izbijanja II svetskog rata. U kom periodu je došlo do "kafanskog procvata" u Beogradu i koje kafane su tada bile najpopularnije?- Sad već dolazimo na teren sasvim pouzdanih podataka i proverenih činjenica. Godine 1860. na zahtev Uprave grada popisane su sve kafane, mehane i gostionice u Beogradu i u detaljnom izveštaju evidentirano je 307 raznoraznih ugostiteljskih objekata. Zaista impresivna brojka, koja govori da je na pedesetak stanovnika dolazila jedna kafana. Od tada pa nadalje, kafane postaju uređenije, ruše se stare turske udžerice od bondruka, a zidaju novi objekti, sa prostranim kafanskim salama i lepo uređenim letnjim baštama. Bolje stojeći svet odlazio je kod „Jelena“ (prvi hotel u Beogradu – prim. aut), „Srpskog kralja“, „Ruskog cara“, u „Srpsku krunu“, „Pariz“ i u slične kafane, a sirotinja u brojne ostale.
Beograd – „globalno selo“ XIX veka! - Šta je karakteristično za kafanski život tog doba?- U navedenom periodu dogodile su se brojne promene (što je sasvim prirodno za tako dug period) – eksterijera i enterijera, društvene uloge, jelovnika i vinske karte, muzike i zabave uopšte. Na mestima nekadašnjih turskih mehana i hanova nicali su luksuzni evropski hoteli, umesto neugledenih „prčvarnica“ nastajali su pristojni restorani i moderni noćni klubovi. Ipak, dva najznačajnija obeležja beogradskog kafanskog života bila su raznovrsnost gastronomije i zabavno-muzičkog života.
Beograd je, dakle, bar kada je kafana u pitanju, već u XIX veku bio „globalno selo“ - gde su se uz ćevapčiće, papazjanije, janije, gibanice, đuveče i sarme, tiskali rinflajš, šnicle, knedle, mileram, bečko pecivo, suflei... Uz vrhunski domaći sir i kajmak, služio se i prvoklasni švajcarski ementaler, točile su se domaće rakije i vino, ali i strani likeri i šampanjac. Primera radi, u XIX veku u Beogradu se moglo popiti čak pet različitih vrsta samo minhenskog piva, od šest postojećih!
U Beogradu su postojali otmeni varijetei, kabarei i kafane sa operetskim i pozorišnim programom, klasičnom muzikom i džezom, ali istovremeno i paralelno, ne na dalekoj periferiji, nego odmah pored njih, zavijale su zurle i igrali se čočeci. Stari Orijent i pusto tursko nisu se predavali i dugo su još živeli stara „Albanija“, „Dardaneli“, „Solun“, „Kičevo“, „Bosfor“... E sa tim šarenilom i raznovrsnom ugostiteljskom ponudom, Beograd je zaista bio dugo ispred Evrope – Beča, Pešte, Praga... Naime, gastronomsko-muzičko-zabavna raznovrsnost učinila je Beograd prvim globalnim selom, bar kada su kafane u pitanju. Možda ne baš u celoj Evropi, zbog kolonijalnih metropola, ali u prostoru centralne i južne Evrope, gotovo sigurno.
Značajna uloga u emancipaciji žena - Ko je sve tada odlazio u kafane i kojim povodom?- Jednostavnije je odgovoriti ko nije išao u kafanu, a to su pre svega žene, koje bez pratnje muškaraca nisu posećivale kafane. U kafanu se odlazilo iz sasvim običnih razloga, kao i danas, ali kafana je ranije, posebno u XIX veku, bila i centar društvenog života. Tu su se okupljali ljudi srodnih interesovanja, ili zanimanja, osnivala se razna strukovna, društvena, humanitarna i druga udruženja, tu se advokatisalo, politizovalo, ali su se sklapali i ozbiljni trgovački poslovi i ugovori.
- Kao što ste pomenuli, kafane su prvobitno bile rezervisane isključivo za muškarce, i nije se baš blagonaklono gledalo na pojavljivanje dama na (takvim) javnim mestima. Kako se desilo to da i žene uđu u kafanski svet?- Srpsko društvo XIX veka je još uvek duboko patrijarhalno i tradicionalno, u javnom životu rezervisano samo za muškarace, pa i na ulici i sokaku, ali je, začudo, kafana odigrala značajnu ulogu u emancipaciji žena. Naime, kafana je u smislu svakodnevnog druženja uz jelo i piće bila isključivo muška privilegija, ali su žene u kafanu ušle uvođenjem kulturnih programa – pozorišnih predstava koje su se odigravale isključivo u kafanama i hotelima, koncerata, predavanja, plesne škole, balova, zabava i proslava... A imamo i „Građansku kasinu“ kao jednu posebnu instituciju kulture – gde su se pored svega navedenog održavala i redovna (po)sela koja su, naravno, bila veoma zgodna i za upoznavanje žensko-muške mladeži, o čemu je dosta pisao Nušić.
Do naglih promena dolazi u periodu između dva rata. U kafanama se odvija veoma bogat zabavni, muzičko-plesni i kulturno-umetnički program, održavaju se pozorišne predstave, vodvilji, koncerti, svuda je bilo žive muzike, priređivani su balovi, popodnevni dansani, plesovi. U noćni klub, kabare ili varijete, odlazilo se tek posle pozorišnih predstava. Pošto tada nije bilo televezije, e-mail i SMS poruka i lajkova, ljudi su se informisali, zabavljali i upoznavali za kafanskim stolom, ponekad se nadvikujući sa muzikom.
Mesto gde se stvarala istorija - Ko su bili vlasnici beogradskih kafana?- To je vrlo zanimljivo pitanje. Naime, u Beogradu su vlasnici kafana bili bukvalno svi – od vladara do telala. Knez Miloš i knez Mihailo, knez Aleksandar Karađorđević, zatim presednik Državnog saveta Stefan Stefanović Tenka, predsednici vlada Garašanin i Pašić, ministri, sudije, generali, sveštenici, bankari... Samo prilikom popisa iz 1860. godine zabeleženo je 40 različitih tadašnjih zanimanja – kalfa, žandar, gajdaš, kovač, terzija, papučar, cimidžija, leceder, rabadžija, boltadžija... ali je ubedljivo najviše bilo činovnika i trgovaca. Vlasnici su sredinom XIX veka uglavnom bili starosedeoci (Srbi, Turci, Jevreji, Cincari, Grci, Cigani), ali veoma rano bilo je mnogo kafedžija-zakupaca Austrijanaca i Srba Prečana i poneki Italijan, Nemac i Švajcarac. Dosta kasnije, u skladu sa novim prilikama i migracijama, bilo je i Rusa, Hrvata i Slovenaca.
- Kafane i prvi hoteli koji su počeli da niču u našem glavnom gradu bili su svojevrstan "prozor u svet". Može li se reći da se tu ujedno i stvarala istorija?- U hotelima i kafanama odvijao se takoreći sav društveni život. Održavale su se pozorišne i bioskopske predstave, koncerti, balovi, svečanosti, politički i esnafski skupovi. U kafani „Građanska kasina“, na primer, osnovani su Crveni krst Srbije i Novinarsko udruženje, u „Kolarcu“ Udruženje knjževnika, u hotelu „Bosna“ osnovana je Berza, u „Slaviji“ Komunistička partija Jugoslavije, prva okupljanja masona beležimo u „Srpskoj kruni“, a rotarijanaca u „Srpskom kralju“, naprednjaka u „Jelenu“, socijaldemokrata u „Bulevaru“, itd.
U hotelu „Jelen“ su se, na primer, održavale čak i cirkuske predstave, a već u prvoj polovini XIX veka u njemu su bile smeštene i prve ordinacije, vršena je vakcinacija, bilo je trgovaca svih fela, ali i jedan salon nameštaja.
Kafanska sazvežđa starog Beograda - Koji delovi grada su imali najviše kafana? Da li su se i na tadašnjoj mapi Beograda ocrtavali nekakvi "bermudski trouglovi" i "kafanska sazvežđa"?- Da, u različito vreme različiti trouglovi i krugovi. Od najstarijih oko Varoš kapije, Savamale i Dorćola, zatim oko Kalemegdana i Terazija, pa do beogradskih dugajlija – Bulevara i od Dušanove do Žagubice. Sedamdesetih godina XIX veka profiliše se boemska Skadarlija, ali dobija opasnog konkurenta u vidu čuvenih čuburskih kafana, koje su pre rata možda i prednjačile po dobrom provodu. Ako bismo morali da striktno izdvojimo samo jedan „Bermudski tougao“, izbor bi pao na „Dardanele“ na mestu današnjeg Narodnog muzeja, „Pozorišnu kafanu“ preko puta i na par desetina metara udaljeni čuveni „Kolarac“. Nema prostora za širu priču, a i onako je za to najbolji sagovornik bez konkurencije Branislav Nušić.
- U kom periodu Beograd doživljava vrhunac boemije i kafanskog života, a koji period je bio najlošiji za kafansku delatnost?- Boemija baš nije podložna statističkim merenjima i sličnim aršinima. Verovatno da bi neko zlatno doba bilo kraj XIX i početak XX veka, ali vrlo uslovno rečeno, jer tu nema ni kraja ni početka. Najlošiji periodi su, naravno, bili ratni.
- Šta vas je najviše iznenadilo prilikom istraživanja kafanskog života Beograda?- Zaista neverovatna raznovrsnost i šarenilo beogradskih kafana, zatim brzina i intenzitet promena, a ponajviše utisak o gradu u velikom usponu, pa tako i usponu kafana, naravno. Ne treba zaboraviti kako je Beograd izgledao pre manje od dva veka. Samo ilustracije radi – decembra 1839. godine, telal je objavio i ovo: „Ko ide u lov na divlje patke i guske na Terazijama, i iznad njih, neka se pazi, jer se sa Dedinja i od Vračara pojaviše vukovi, pa da neko ne strada“. A samo dvadesetak godina kasnije, nikli su prvi terazijski hoteli „Kasina“, „Balkan“, „Pariz“, a nepunih sedam decenija kasnije i – „Moskva“.
Kafane ni danas ne gube bitku - Koje su postojeće beogradske kafane sa "najdužim stažom"?- Malo ih je preživelih. Od izvornih kafana: „Znak pitanja“, „Tri šešira“, „Dva jelena“, „Zora“, donedavni „Knez“ (u XIX veku „Nezavisna Srbija“); drugačiji, ali sa istom funkcijom i nazivom: „Ruski car“, „Zlatno burence“, hoteli „Balkan“ i „Kasina“. Mada sada ne radi, da pomenemo i veterana „Grčku kraljicu“, najstariju zgradu u Knez Mihailovoj i jednu od prvih kafana na mestu nekadašnjeg „Despotovog hana“ još iz turskih vremena. Valjda će jednog dana ponovo proraditi.
- Naposletku, mogu li se uporediti nekadašnje kafane sa današnjim? Šta se izgubilo, a šta dobilo?- Broj klasičnih starobeogradskih kafana drastično se smanjio, a otvaraju se specijalizovani restorani, kafići, splavovi, klubovi i slični objekti. Stare kafane gube bitku, ali ne u potpunosti, povlače se na rezervni položaj, izvan „kruga dvojke“ i na beogradsku periferiju. Kafana je odavno izgubila svoju značajnu društvenu ulogu o kojoj smo već pričali. Ali, i dalje se u kafanu ne odlazi samo radi jela i pića, nego i radi dobrog druženja i razgovora, zabave, muzike, veselja i proslava, ponekad i lumpovanja. U kafanama se često i dalje rode brojne ideje, koje se baš uvek i ne ostvaruju, ali su i mesto gde se mnogi poslovni partneri opuste i popuste. Kafanska hemija i dobre vibracije ipak ne zavise od samih objekata, već od njihovih domaćina i gostiju. Tako je vazda bilo, i tako će i biti.
Autor: Biljana Bosnić
Izvor:
Turistički Svet
