Кафанска историја Београда

[Dreadnought]

 ... и (десно) један бифе непознатог имена. Ко нешто зна о њему нека јави.

Mislim da na drugom računaru imam jednu fotografiju tog bifea koji se nalazio na uglu sa današnjom ulicom Ivana Đaje. Ako se dobro sećam, ni na njoj se ne vidi ime bifea, ali se vidi cela kuća na uglu u prvom planu.

Na žalost, neću moći da postavim tu fotografiju do utorka, tek tada ću moći da pristupim tom računaru

Ne sećam se dobro  


Nemam gore pomenuti ugao ulica, već sledeći ćošak tj. raskrsnicu Makenzijeve i Novopazarske ulice, fotografija Jeremije Stanojevića iz 1930. godine.

Tako da ipak nisam od pomoći bio  


[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


Ja nisam uspeo da rastumačum ime bifea.


Valjda piše "Kod ..... ..."



[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


Duž Novopazrske (bivša Sime Miloševića) se vidi i tramvajska pruga. U vremenu između dva rata, pored linije broj 1, od Kalemegdana do Slavije, postojala je i linija 1a, a tramvaje na toj liniji zvali su "Prištevcima", jer su od Slavije išli Prištinskom ulicom (Sada Cara Nikolaja) do Crvenog krsta.


Inače nekada, duž sadašnje Makenzijeve ulice, samo od Slavije do Čubure, bilo je nanizano čak 27 kafana i bifea, od kojih je svaka druga bila sa živom muzikom.

Niz se zavrsavao kafanom "Priština" koja se nalazila upravo na mestu današnjeg zanatskog centra "Gradić Pejton"`.

[Dreadnought]

Sa te strane Terazija bila je nekada i znamenita beogradska kafana "Zlatan krst", koja je postojala još pre sedamdesetih godina. Zgrada i danas postoji kao svojina pok. Vlade Lackovića, i leži odmah do palate banke "Slavija", ali to nije više gostionica, već je tu jedna velika manufakturna radnja. I danas još ispod streje nad krovom postoji zlatnim slovima natpis "Zlatan krst". Jedini natpis ćirilicom, koji Austrijanci za vreme okupacije nisu skinuli, jer ga verovatno nisu primetili. "Zlatan krst" je u najburnije doba novije istorije igrao znatnu ulogu. Tu, u toj kafani je 1876. godine nikao rodoljubivi poklič da se pomogne golorukim ustanicima u Bosni i Hercegovini; tu su se zbirali novčani prilozi za ustanike, tu upisivali dobrovoljci. Kada je Srbija zagazila u svoj prvi rat, odatle su, iz "Zlatnoga krsta" kretali dobrovoljci na Drinu, Deligrad i Javor.

Docnije, po oslobođenju, ta je kafana postala zboriste liberalne Ristićeve stranke, mada su u nju rado zalazili i konzervativci. Držao ju je tada čuveni gazda Mihailo Jovanović, jedan od vrlo simpatičnih ljudi kojega je voleo ceo Beograd. Za njegovo vreme je bila kod "Zlatnog krsta" naročito čuvena kujna, te je pokojni Kosta Vujić, profesor, bio zbog toga i jedan od najčešćih gostiju te kafane.

Od "Zlatnoga krsta" pa do Kalemegdana bila je još (između današnje Delinijeve apoteke i "Cara") takođe vrlo poznata kafana i restoracija "Hajduk Veljko", kojoj je ugled naročito uzdigao poznati i simpatični Talijan Karlo Perolo, jedan zaostali dobrovoljac garibaldijevac.

Prvi bioskop kod "Zlatnog Krsta"


Na Terazijama, u zgradi koja danas više ne postoji, a u čijim je prostorijama bio smešten stari restoran "Dušanov grad", postojala je nekada kafana kod "Zlatnog krsta", u kojoj je prvi put u Beogradu prikazana prva bioskopska predstava. Krajem prošloga veka, 1895. godine, Francuzi braća Limijer, Luj i Ogist, rodom iz Liona, pronašli su model za prikazivanje filma i patentirali "aparat koji služi za dobijanje i gledanje predstava". Njihov zastupnik Pronie, prolazeći na putu iz Beča za Carigrad, zadržao se u Beogradu i prikazao "žive slike" u prestonici, nepunih šest meseci posle prve javne bioskopske predstave u svetu.

Prikazivanje je najpre izvršeno u jednoj privatnoj kući u Beogradu. Kada se svetlost ugasila, na razapetom platnu pojavila se prvo mlečna električna svetlost, pa potom neki natpis na nemačkom jeziku. Odmah zatim prikazana je panorama jedne varoši sa mostom, a preko njega lepo se videlo kako voz juri punom parom. Kod prisutnih nastalo je pravo oduševljenje. Posle toga ređale su se raznovrsne slike: šetališta u Nici, scene pred kafanom, igranje dece i još nekoliko takvih snimaka, i film je završen.

Posle prve privatne predstave film je prikazan za javnost u sali kod "Zlatnog krsta" na dan 25. maja 1896. godine. O prvoj predstavi pisale su "Male novine" prvi dnevni list u Srbiji koji je uređivao niz godina Pera Todorović, (1852—1907) publicist. U broju 145 od 26. maja 1896. godine zabeleženo je:

"Kinematograf. Od danas će u gostionici kod "Zlatnog krsta" na Terazijama g.g. Ogist i Luj Limijer iz Liona (francuske), prikazivati najveći i skoro neverovatni uspeh u fotografiji. To je tako zvano "oživljeno" fotografisanje pomoću kinematografa. Tu će se moći videti snimci stvorova i predmeta u najrazličitijim kretanjima videće se pokret kako dete igra; pokreti koje čini železnički voz kad ide, i to je sve tako živo predstavljeno, da se čini kao da gledate stvarnost a ne fotografije. Beograđani ne treba da propuste ovu priliku da vide ovaj doista najveći uspeh, a ulazna je cena od osobe 1 dinar. Početak je svakog dana u 4 sah. po podne i traje do 9 sah. u veče, a nedeljom i praznikom ima prikazivanja i pre podne."

Posle nekoliko dana, u broju od 3. juna 1896. godine, "Male novine" su zabeležile:

"Kinematograf. Ima već nekoliko dana kako se kod "Zlatnog krsta" prikazuje dejstvo i produkcije tako zvanog kinematografa — aparata, koji je za kretanje isto što i fonograf za tonove. Videće slike, ne, vidite život, kretanje, tako da se divite što još ne čujete šuštanje vetra, huku morskih ta-lasa, zvrktanje kola, pisak lokomotive i tutnjavu voza, govor, plač i smejanje. Zaista ko ovo "čudo od nauke" video nije, ne treba da propusti ovu zgodnu priliku tim pre što g. g. Limijer i Ogist, koji pomoću kinematografa izvode sve te produkcije prirodnog kretanja i života, ne nameravaju dugo baviti se u Beogradu. Videti se može od 9 do 12 č. pre podne i od 3 do 9 č. posle podne."


[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


Kao što smo u početku rekli, braća Limijer nisu nikad bili u Beogradu, već se njihov zastupnik Promio putujući za Carigrad zadržao u našoj prestonici. Posle polumesečnog bavljenja Promio je otputovao i Beograd nije imao bioskopskih predstava sve do 1900. godine. Tada su se pojavili putujući bisokopi — "žive slike" pod šatorima. Predstave su obično davane na poljanama kod Zelenog venca, Malog Kalemegdana, Tašmajdana i Trkališta, gde su putujuće trupe Henria, Subotičanina, Lifke i drugih svetskih lutalica zabavljale ondašnje Beograđane.

Tek od 1906. godine otvoreni su stalni bioskopi. Jedan od. prvih uređenijih bioskopa bio je kod "Hajduk-Veljka" (na mestu današnje velike palate u početku Knez-Mihailove ulice, zatim kod "Starog Petrograda", poznatijeg pod imenom "Štibner", kod "Crne mačke" (danas prazan prostor na uglu Nemanjine i Garašaninove ulice), kod "Takova" (danas palata Jugoslovenske knjige na Terazijama), gde se film gledao besplatno uz čašu piva. Elitni "Moderni bioskop" Braće Savića (danas palata Jugoslovenske banke u Kolarčevoj ulici) i 1911. godine "Koloseum", današnji bioskop "Zvezda".

Prvi bioskopi bili su provizorno uređeni. Umesto sedišta su klupe; projekcioni aparat bio je postavljen nasred sale, između sedišta, a platno je bilo postavljeno između dva stuba. Iza platna nalazio se klavir, jer je klavirista pratio filmsku radnju. Programi u bisokopima sadržavali su tada pet do deset tačaka. U početku su žurnali ispunjavali skoro ceo program, ali docnije su se prikazivale i jednočine šale. Sa otvaranjem novih bioskopa nabavljeni su i duži filmovi koji su prikazivani u nekoliko činova. Filmovi su većinom nabavljani iz Austrije i Nemačke, a žurnali su bili Pateovi.


izvor

[Dreadnought]

Prekoputa Grgeča, na suprotnoj strani Bulevara a na uglu sa Beogradskom se nalazila kafana "Mali Balkan".

Još jedna fotografija kafane "Mali Balkan", Jeremija Stanojević oko 1930. godine.



[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[JASON]

Господарска механа,  на ушћу Топчидерског потока Саву.


[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
На трамвајској прузи из Београда у Топчидер, близу ушћа топчидерске реке у Саву, на левој страни пута, има једна старинска кућа, која се зове Господарска механа. Тридесетих и четрдесетих година ту је била скела за превоз свиња преко Саве. Ту је била и царинарница. Господар Јован наредио је те је та царинарница и ова механа за марвене трговце кулуком начињена. Царинарница је одатле дигнута, а остала, је механа, која се и данас зове Господарска а имање је државно. – М. Ђ. М.

[JASON]

Лепа Катарина, на углу Његошеве и Београдске улице.


[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Била је 1869. година. Део изнад данашње Славије представљо je далеко предграђе Београда. У том предграђу, у једној кафани, певала је Катарина - девојка, која је многе посетиоце очарала својом песмом и лепотом. А понајвише једног старог печалбара из Јужне Србије. 'Опасно је то кад се стари пањ упали', каже наш народ. И, заиста, његово срце је преконоћ било 'заробљено', а дукати, које је годинама с великим муком печалио, клизили су из његовог ћемера у руке лепе Катарине. Говорили су му људи, да то што чини - не ваља. Али…
Затим је, као што је и ред био, стари печалбар умро, а млада и лепа Катарина новцем зарађеним од певања, отворила је локал 'Лепа Катарина' на углу Београдске и Његошеве улице, који је доцније постао чувен по својим кромпир баловима.

[Dreadnought]

Господарска механа,  на ушћу Топчидерског потока Саву.

На трамвајској прузи из Београда у Топчидер, близу ушћа топчидерске реке у Саву, на левој страни пута, има једна старинска кућа, која се зове Господарска механа. Тридесетих и четрдесетих година ту је била скела за превоз свиња преко Саве. Ту је била и царинарница. Господар Јован наредио је те је та царинарница и ова механа за марвене трговце кулуком начињена. Царинарница је одатле дигнута, а остала, је механа, која се и данас зове Господарска а имање је државно. – М. Ђ. М.

Tramvaj br. 13 ispred kafane "Gospodarska mehana", 30-ih.



[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[Dreadnought]

"Zlatna lađa" je kafana u Ulici Kraljevića Marka. Tu je duže vremena bio kvart savamalski, a danas je tu Dom maloletnika.

Odmah iznad "Zlatne lađe", nalazi se i sad kafana "Kraljević Marko" nad kojom je nekada bila interesantna firma na kojoj je bio prikazan dvoboj Kraljevića Marka i Arapina. I danas ta kafana postoji.

Kafana "Kraljević Marko" u istoimenoj ulici.



[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[Dreadnought]

Originalni enterijer restorana i osoblje hotela "Moskva", 1907. godine.




[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[Dreadnought]

Grand hotel "Beograd", ugao Balkanske i Nemanjine ulice.

1. децембар 1937. остао је у граду добро упамћен по освећењу и отварању модерног Гранд хотела „Београд“. Мноштво званица, прота Стаменковић одређен за освећење и разноврсна свечана закуска у ресторану хотела.

Није ни чудо да му је у старту прикачен тај епитет с обзиром да га је од самог темеља па до почетка рада пратила некаква грандиозност. На страну што је за њега одабрана врхунска локација и што су спољашњост и унутрашњост пројектовале изванредне архитекте, ништа мања пажња није била посвећена ни његовом опремању, а све у циљу придобијања хедонистички настројених туриста и угледних гостију из земље.

Сам хотел био је смештен у средини палате и располагао је са 60 ултрамодерних соба. Холови монументални и сви у огледалима и зеленилу. Постојала је могућност и да се оба крила зграде искористе за проширење капацитета па би хотел у том случају имао преко 150 соба и апартмана. А унутрашња опрема... нема ниједне од престижних београдских фирми а да није хотелу испоручила бар нешто: фирма Љубе Гођевца допремила је намештај, постељне ствари и „мекани“ намештај, брокатом пресвучен, испоручила је робна кућа Влада Митић и Брат, лифт су инсталирали Штиглерови, а завесе и тепихе обезбедила је радња Јосиф Јаролимек и Синови...

Пошто Београд тог доба заиста јесте био гладан луксузног смештаја, власник палате индустријалац Ђорђевић и закупци хотела, реномирани ресторатери Симић и Мишић, заједно су гледали са потпуним оптимизмом на период који их чека и посао који ће сигурно процветати...

izvor

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]



Inače jedan od pomenutih zakupaca Grand hotela "Beograd" je bio restorater i hotilijer Milan Mišić koji je ranih 30-ih držao ranije pominjane hotel "Imperijal" koji se nalazio u Vasinoj br.19., kao i restoran Dedinje.

[Dreadnought]

Sala Grand hotela "Beograd".


[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]




Reklama iz štampe.


[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[kumbor]

Сад је солидна зграда хотела Београд пуста и заборављена руина, са забрљаним, прљавим и разбијеним прозорима. Чекамо инвеститора да је сруши и направи неки уобичајени 4* хотел или тржни центар.

[kumbor]

"Zlatna lađa" je kafana u Ulici Kraljevića Marka. Tu je duže vremena bio kvart savamalski, a danas je tu Dom maloletnika.

Odmah iznad "Zlatne lađe", nalazi se i sad kafana "Kraljević Marko" nad kojom je nekada bila interesantna firma na kojoj je bio prikazan dvoboj Kraljevića Marka i Arapina. I danas ta kafana postoji.

Kafana "Kraljević Marko" u istoimenoj ulici.



[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Заћи ћу сутра за тај ћошак, то ми је сто корака од куће. Чини ми се да та зградица и сад постоји, али проверићу и усликати садашње стање, ако буде било шта сликати.

[Dreadnought]

Bašta restorana Park, ugao Pariske i Uzun Mirkove ulice 1955. godine.

U pozadini se vidi trolejbus kako skreće ka okretnici u Rajićevoj.



[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[JASON]

Ресторан 'Ница' на савској плажи.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[JASON]

Ресторан и пивница 'Шишко' на Теразијама.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]