Кафанска историја Београда

[JASON]

Бифе 'Урнебес', адреса непозната. (Цртеж Д. С.)


[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[JASON]

Кафана 'Два јелена' у Скадарској улици.


[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[JASON]

Друштво испред кафане ('Слога'?), Београд 1896. г.
Историјски музеј Србије.


[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[Dreadnought]

Bife "Aleksinac u Beogradu"


Bife "Aleksinac u Beogradu" (na slici levo) - kako mu je bilo puno ime, zapošljavao je brkatog debelog šefa sa leptir mašnom, konobaricu građenu ko "ruska bacačica diska", kako bi mogla da izađe na kraj sa "gostima" - đavoljim šegrtima od najviše 45 kila - usukanih i ispijenih "ko iz treće smene fabrike vinjaka" i čistačicu u "kaljačama", jer je srča na kamenom podu neretko podsećala na egzotične šljunčane plaže dalekih tropa! Bilo je to jedino mesto iz kojeg kad izađeš - Beograd bi izgledao kao velegrad! 4 stepenika "nizbrdo" bila su ulazak u Had!

Bife "Aleksinac u Beogradu" bio je nesumnjivo jedini ugostiteljski objekat u tadašnjoj Jugoslavaiji u kojem nije bilo moguće naručiti bezalkoholno piće, jer je njegova aura jasno govorila da je nezamislivo u njemu zateći bilo šta drugo do ekstrakta ljudskog taloga u svojoj najdevijantnijoj formi! Bilo je to jedino mesto u kojem se u Beogradu služilo tada potpuno nepoznato "Zaječarsko Pivo"!

Unutrašnja geometrija bifea "Aleksinac u Beogradu" zabunila bi i čuvenog arhitektu Bakminstera Fulera, iz prostog razloga što je osnova od 20-tak kvadrata "šank" sobe bila visoka 6 metara, budući upuštena u suteren, čime je odavala utisak visoke peći u kojoj Đavo spaljuje svaki surogat čovečnosti! Šank soba imala je samo glavni šank i šankove uz sve zidove koji su bili zatrpani raznobojnim gajbama s pićem naslaganim po 2 metra u visinu, jer nije postojao magacin, pa naravno ni "WC" , čak ni za osoblje, što je i tada bilo nezamislivo!

 Najbliži WC je bio pre izgradnje "McDonaldsa" u ekspres restoranu u Nemanjinoj, Hotelu "Slavija", kvazi poslastičarnici "Proleće" koja jedva da je odmicala "duhom" od bifea "Aleksinac" (majku s detetom tamo niste mogli videti) i bifeu "Železnik" u pasažu zgrade iza nekadašnje apoteke na Slaviji, na čije baštenske stolove je stalno kapljao veš stambenog atrijuma kojeg su koristili kao "baštu"! Iznad glavnog šanka bifea "Aleksinac u Beogradu" stajala je tabla sa nadrealnim upozorenjem - "Zabranjeno je lomljenje, čaša, flaša i ostalog iventara! U slučaju loma prekršilac će biti predat organima SUP-a"! ... i onda "tajna" soba iza šanka sa 4 stepenika "uzbrdo" - regasto visok 3 metra sa teškom crvenom pozorišnom zavesom uredno bočno povezanom mašnom kao na Brodveju i uredno belim slovima na vrhu ulaza, na jarko crvenom limu fabrički napisana oznaka "Saloon za Goste" sa sve 2 "O"!

Soba iza šanka imala je 3 stočića u uglovima, jer je imala samo 7-8 kvadrata i visinu od 5 metara, a bez prozora, čime bi u potpunosti menjala stanje opažanja objektivne stvarnosti i najtrezvenijim istočnim adeptima! U njoj se jedino sporadično menjalo jedno ogledalo "za brijanje" kroz koje su nesrećni zalutali namernici često uzalud pokušavali da iskoče kad izbije tuča! Lutajući cigani trubači koristili su ga kao taksi stanicu, a i tada još uvek "divlja" taksi stanica je bila tačno na izlasku! O praznicima bi svraćali i mečkari sa sve mečkom!

Čaše nisu bile u iventaru bifea "Aleksinac"! Nepotrebno je objašnjavati zašto! Dovoljno je znati da su se gajbe vraćale bezmalo prazne! Služile su se samo čašice za "kratka" pića, a konobarica je gvozdenim pogledom uprtim u "gosta" sama odlivala svako piće u, iz bezbednosnih razloga, limenu pepeljaru kako bi nemuštim jezikom dostavila do znanja da je "odlila" i da se ne prosipa prvi gutljaj, a gde drugde nego na patos, koji je večno "plivao" u alkoholu! Osim putnika na 7-mo nebo kojima je ovo bio polazni peron, jedini namernici su bili socijalni "bogalji" iz svih krajeva Jugoslavije koji bi se sa železničke stanice između dva vozna termina "2-jkom" uspentrali jednu stanicu do Slavije "da vide Beograd"!

Nemoguće je dovoljno naglasiti socijalnu "boleštinu" kojom je doslovno zaudarala atmosfera bifea "Aleksinac u Beogradu"! Jedini "normalni" gosti bili su retki, no kafanom ovejani beogradski muzičari koje je moguće nabrojati na prste jedne ruke i to stolarske! Iako u sklopu same "Slavije" - bife "Aleksinac u Beogradu" je usled svoje kolosalne besprizornosti, čak i tada bio nepoznat polovini beograđana koji su pored njega svakodnevno prolazili, što znam jer sam uvek imao muke da im objasnim gde je! To zdrav čovek nije mogao da indeksira ni u najdubljem zaumlju!

Mislili su kako ih pravim ludim i uvereni kako je nemoguće da ne znaju za objekat na najprometnijem trgu u gradu u kojem su se rodili i žive! Da! Bife "Aleksinac u Beogradu" doslovno je bio nevidljiv svakom ko nije đavolji šegrt! Za 4 godine koliko sam "stolovao" u bifeu "Aleksinac u Beogradu" u njemu je bila samo jedna žena - moja tadašnja devojka i verovatno jedina žena koja je mogla da prihvati ideju ovakvog socijalnog eksperimenta koji sam sprovodio na sebi! Hvala joj beskonačno! Eto, ukratko.......a, mogla bi se pisati čitava knjiga o dogodovštinama unutar jednog neponovljivog duha epohe i bifeu "Aleksinac u Beogradu" kao njegovim koferom sa "duplim dnom"! Umesto knjige - ostala je pesma - uspomena skrivena u suzi! (1985-1989)

izvor

Bife "Aleksinac u Beogradu" 70-ih (na slici levo)



[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[JASON]

Чича Илија испред кафане 'Кинески цар' у Поенкареовој улици. Карикатура Пјера Крижанића. Кафана је имала неколико имена, као Шарена механа, Елита, Велика Британија, Звезда и Атина.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[JASON]

Шабан, Софка и примаш Паја Николић у хотелу 'Славија' 1929. год. (Фото М. Савић)


[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[JASON]

Ресторан 'Таково' (Урошева пивница), Теразије 25.


[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[JASON]

Ресторан 'Таково' (Урошева пивница), Теразије 25.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[JASON]

Ресторан 'Таково' (Урошева пивница), Теразије 25.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[Dreadnought]

Kafana Čubura se nalazila na neparnoj strani Čuburske ulice u pravcu od Cara Nikolaja II ka Orlovića Pavla, snimak iz 1930. godine. Na mestu ovog bloka zgrada sada je Čuburski park.




[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[Dreadnought]

Kafana "Zora", oko 1990. godine.




[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[MOTORISTA]

U Topčideru su postojale i dve kafane: Gospodarska mehana kod ušća Topčiderske reke, a druga – Beli bagrem kod Careve ćuprije. Kasnije je otvoren i restoran Kasina (Burdelj), u blizini železničke stanice Topčider, koji je reklamiran: „U svako doba raznovrsnih mezeta, toplih i hladnih jela, odlično temperirano merc pivo. Neobično povoljan lokal za društvene ručkove i za svadbe. Usluga brza, a cene neobično umerene.“ Posle Prvog svetskog rata, kako je bilo potrebno proširenje železničkog koloseka, ova stara kafana je porušena.

Jedan od karakterističnih oglasa kakvi su izlazili u dnevnom listu Politika je i ovaj iz 1934. godine: „U Topčiderskoj kafani, od 1. aprila pa svakog dana, svira Džez orkestar od 3 časa do ponoći; kapelnik Vasa. Restoran je snabdeven prvoklasnom domaćom i stranom kujnom, kao i prirodnim domaćim i stranim pićem. Primaju se sve društvene zakuske, svadbe i banketi. Na zahtev serviram i po kućama.Tel. 26-536 Restorater M. Krasić.“

Izgleda da u topčiderskim kafanama nije važila odluka gradske uprave o radnom vremenu ugostiteljskih objekata: „Kafane mogu biti otvorene do 11 sati uveče, no u baštama ni u kom slučaju ne može svirati muzika duže od 10
sati pre pola noći“.

Burdelj - reč izvedena od francuske reči bordel je naziv za ugostiteljski objekt čija je glavna delatnost prostitucija, bilo kroz omogućavanje upoznavanja prostitutki sa svojim klijentima, bilo kroz pružanje prostora za obavljanje seksualnih usluga.

Simpatična kafanica, ničim zasluženog naziva Burdelj u starim novinama se pominje u rasponu od 1890. do 1937. godine, posle čega joj se gubi svaki trag, a u kojoj su se tokom dugog postojanja, smenjivali različiti gostioničari, koji su u njoj poslovali.

Iako se nalazila u neposrednoj blizini železničke stanice Topčider, nije bila na udaru skandala, kao ni interesantno mesto okupljanja sumnjivim gostima, koji bi započinjali kafanske svadje i tuče.
Gosti su mahom bili izletnici koji su u Topčider ili Košutnjak dolazili porodično, na uživanje tokom kratkog bega od gradske vreve. Sem raznoraznih kulinarskih đakonija, raznovrsnih domaćih i stranih pića, boravka na sunčanoj prostranoj terasi, Burdelj je gostima nudio i mogućnost prenoćišta. Moglo bi se reći, kompletno uživanje u topčiderskoj oaza mira i opuštanja, medju platanima i brojnim tropskim rastinjem.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[Kuzma®]

Бурдељ осим тог значења може да има и још нека тако да име кфане не мора нужно да асоцира на то значење.

"бурдељ" се користи и у знaчењу зaтворa, ћузе, мaрдељa, aпсa aли пре свегa кaо метaфорa зa "мрaчну рупу". У Србији су у 19. веку грaђене куће које су се зввле бурдељи. Обично су их грaдили бегунци пред зулумом, у шуми a кврaктерисaло их је то што су делом биле укопaне у земљу и без прозорa. Постоји и село у Кључу које се зове Бурдељ, кaо и нaсеље у Пожaревцу. Нaрaвно, постоји и презиме Бурдељ.

или

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[JASON]

Драгослав Стојановић: Скадарлија.


[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[JASON]

Драгослав Стојановић: Скадарлија.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]