JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
 Offline
Gender: 
Posts: 9 135
|
 |
« Reply #730 on: January 01, 2023, 08:05:47 pm » |
|
Јазбина греха на периферији Београда
Кафана Мали Орлић легло разврата и стециште кокаиномана
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Београд је одавно стекао карактер велике западно-европске вароши, и због тога својим новим начином живота који се нагло развија ни мало не чуди чак ни онај мали број предратних Београђана. Навикли су и они већ одавно на многобројне сензације и догађаје које им је нови Београд пружио за последњих 10 година.
Ових дана београдска полиција открила је опет једну страшну јазбину на периферији Београда чија је слика толико језива да би се изненадили чак и они који познају последње јазбине подземног Париза. Београђанима, онима старим, па и новим непознат је подземни живот Престонице. Непознат је, јер је он приступачан само извесном броју људи, који су изгледа одавно раскрстили са моралним животом. Њима је приступачан само зато, што су они, управо њихов начин живота, дали могућности да се Београд у овоме правцу развија. Да се развија исто тако у разврату и неморалу, као што се на другој страни развија и снажно корача ка напретку и свему ономе што га чини културним и економски тако јаким да заиста завидно доминира на истоку Европе.
Кафана Код Малог Орлића
Мали је број Београђана који познају у улици Војислава Илића кафаницу Мали Орлић. Ова по изгледу тако незнатна кафаница била је јуче у ономе крају предмет живога интересовања грађана који станују у томе делу Београда. Њима је већ одавно ова кафаница трн у оку и јуче, када је ухапшен њен газда Владимир Корнић који је оптужен за неколико прљавих дела, било је тешко описати њихову радост. Сви они примили су са одушевљењем овај поступак београдске полиције, и они верују да је власт ишчупала из њихове средине једно незапамћено зло које се из овог расадника преносило по целом том крају. Они нису знали шта се све у овој јазбини крије, али су били сигурни да је то легло најгорег разврата. О томе су у своје време обавештавали полицију, али увек узалудно и без успеха. Требало је бити много препреден, па доскочити власнику овог локала, који се тако вешто крио и свој прљави рад тако сакривао од власти да му се читавих годину дана није могло ући у траг. Полиција је узалудно покушавала неколико пута да открије мистерије овога локала, јер је била обавештена да се у тој кафани одигравају највећи скандали целог Београда.
Јазбина греха
Чим је Корнић узео под закуп овај локал, он је одмах до кафане наместио себи 'стан'. Неколико соба које су служиле за стан издао је разним девојкама из полусвета, и ту је отворио формалну јавну кућу. У ствари то је потајно извођено и ту је заглавило много невиних девојака. Он је вешто приводио мале девојчице, обећавајући им добру зараду, само да ступе код њега на 'посао'. Међутим, те младе и у живот неупућене девојчице, којима је било потребно парче хлеба, радо су се одазивале његовом позиву, верујући његовим обећањима. Ступале су са пуно полета, верујући да ће поштеном зарадом користити и себи и својој породици која је била присиљена да их пусти од куће да би зарадиле парче хлеба.
Али како је изненађење чекало сироте девојке? Чим би ступиле на 'посао', првих дана радиле су онако, како им је од газде било речено. Међутим, после неколико дана стављено им је у дужност да забављају госте који долазе у локал, па им је чак газда и наређивао да морају гостима чинити све по вољи.
Исповест две упропашћене девојке
Било је јуче интересантно чути исповест двеју несрећних девојака које су имале ту судбину да западну у ову јазбину, где су без милости упропашћене. Обе су старе по 16 година. Прва од њих која је јуче дошла у одељење јавне безбедности зове се Софија Воштак, стара 16 година, родом из Великог Бечкерека. Друга се зове Францишка Сантистих истих година и родом је из Беле Цркве. Оне су пре месец и по дана дошле у Београд да нађу себи неки посао, те да се тако исхране ове зиме да би се на лето поново вратиле својим кућама. Дошле су да траже поштенога рада, али на њихову несрећу прошле су веома рђаво. Чим су дошле на београдску железничку станицу упознале су се са једним двадесетогодишњем младићем који им се понудио да им покаже пут. Оне су испочетка одбијале ову понуду, али доцније када их младић није пуштао, обећавајући да ће им он бити и од веће користи него само што је то да им покаже пут, оне су пристале да се упознају са њим. Он им је успут много што шта приповедао, па им је најзад предложио да ступе као келнерице у један веома познат локал у Београду. Рекао им је да ће ту имати прилике да зараде прилично новаца и да ће на крају године имати већу суму уштеђеног новца.
- Како нисмо знале који је то локал и о чему се ради у опште, каже Франциска, ми смо пристале да пођемо са овим непознатим младићем. Кад смо дошле у овај крај, било нам је сумњиво. Али газда нас је тако љубазно и предусретљиво дочекао, да се та сумња код нас разбила. Газда је радо прихватио нашу понуду и обећао нам је да у кафани нећемо бити преоптерећене и биће нам само дужност то да служимо госте. Тако је у ствари првих дана и било. После 15 дана ствар се из основа променила. Морале смо да радимо и друге послове. Корнић је према нама постао грубљи и сваког дана се свађао. Довео нас је у завистан положај према њему, јер смо му биле дужне преко 1000 динара, тако да смо биле присиљене да радимо све што нам је он наређивао. Тако једног дана почео је да нас туче, а доцније смо морале ићи да забављамо поједине госте који су њему добро плаћали. Тако смо се упознале са још неколико девојака које су радиле тај исти посао. Ми смо се у почетку одлучно противиле, али једног дана смо под присилом подлегле. Ишле смо као и остале за плату од 40 динара. Увек нас је било скоро десет на броју и Корнић нам је забрањивао, да ма шта икоме причамо, а кад би упали полицијски органи у локал, ми смо на дати знак морале да се сакријемо у његовом стану.
Изненадни упад полиције
Чим је полиција о овоме обавештена, одмах је наређено да се противу Корнића поведе енергична истрага. Претпрошле ноћи извршен је изненадан упад у кафану, где је полиција затекла десетину сумњивих типова, међу којима је било и неколико заведених девојака. Пре него што је извршен упад, полиција је направила читав један план, по коме се имала извршити операција. Јер, као што је познато, врата од кафане Мали Орлић увек су затворена, и пре него што се уђе унутра, мора се звонити да би портир отворио предња врата. На дати сигнал портир је отварао врата, и за то време док се портир обавештавао о госту, сва сумњива лица би се из локала изгубила, наравно она која нису смела да сачекају полицију. Склонили би се сви у собе које су тобоже служиле за стан газде локала Владимира Корнића. И тако, кад би полиција ушла унутра, не би уопште затекла никога сумњивог. Да би се те процедуре избегле, полицајци су претпрошле ноћи са напереним револверима насилно отворили прозоре на локалу и изненада упали унутра. Тамо су затекли читаву једну гомилу сумњивих лица. Нажалост ухваћено је и неколико отменијих личности које су, како се доцније утврдило, посећивале овај локал сваке вечери.
Подземна сала где су се скупљали београдски кокаиномани
Поред тога што је у просторијама кафане Мали Орлић била сакривена јавна кућа, где је упропашћено толико невиних девојака, у тој јазбини постојала је тајно и једна читава сала, у коју су долазили београдски кокаиномани, где су узимали бели отров. Када се пође из главне сале која је била приступачна свакоме ко наиђе у локал, лево према излазу налазе се једна врата која воде у сутерен. Доле у сутерену који је увек мрачан и неосветљен, наилази се одмах на једна стаклена врата која воде у ту салу, где су се скупљали скоро сви београдски кокаиномани. То су били махом Руси и Рускиње, а у последње време виђало се и неколико Београђана. Кокаин и морфијум Корнић је набављао преко својих агената, који су га редовно снабдевали овим отровом.
Хапшење Владимира Корнића
Када је полиција, о свему тачно обавештена, и сама проверила извесне чињенице, донета је јуче одлука о хапшењу Владимира Корнића, власника кафане Мали Орлић. Двојици агената стављено је у дужност да Корнића одмах пронађу и спроведу одељењу јавне безбедности. Корнић је јуче у подне пронађен у своме стану и одмах је ухапшен. Интересантно је да је пре шест месеца Ђорђе Корнић, отац Владимиров, извршио у овом истом локалу разбојништво и фалсификовао једну меницу и за то је осуђен на шест година робије. Полиција наставља истрагу да утврди какве се све мистерије крију у овом локалу и шта се све у њему одигравало. Време, 31. 10. 1928.
|
