Српске буне

[JASON]

Најновије. Синоћ приспевши у Земун пароплов донео је глас да је у следству догодивши се у Бечу буне цар аустријскиј варош ову оставио, и у Инсбрук (у Тиролској) уклонио се. И будући да пративши га до овог места министри нису га могли на повратак наговорити, то су они повративши се у Беч народ о стању ствари известили, у следству чега је по том привремено правителство постављено. Ово се, веле, догодило 7-га Маја, а ми новина из Беча имамо тек од 6-га; у њима дакле о томе није могло ништа бити. Ал' при свему томе ову вест треба сматрати као приватну, која још ваља да се потврди.
Поуздане вести из Загреба јављају нам, да је Бан поставио министерство за тројну краљевину, и то од следујући лица: г. Људевит Гај, министер спољашњи дела; г. Метел Ожеговић, министер унутрашњи дела; г. Теодор Петрановић, министер просвештенија; г. Јован Гавриловић, министер финансије; г. Димитрије Вуковић, министер правосудија. Министерство војени дела задржао је сам Бан за себе, у ком је г. Стефана Херкаловића наименовао за првог војеног саветника. – Даље исте вести као сасвим известно казују, да су три баталиона граничара, скоро отишавши за Италију, у Сиску задржана за одбрану домовине, т. ј. варадинскиј, бродскиј и градишканскиј.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[JASON]

Србске Новине, бр. 48. од 14. Маја 1848.

Вести о народном одбору у Карловци.
5-то заседаније од 10. Маја.
1. и 2. Примљени су неки нови чланови.
3. Проглашује се овај одбор у смислу 5. точке народног закљученија од 3. Маја за привремено правленије, док војвода не дође.
4. Желећи све народности обезбедити, нека се издаду 4 прокламације за Словаке, Немце, Мађаре и Буњевце, на језику словачком, немачком и србском, но с латинским писменима.
6-то заседаније од 11. Маја.
1. Закључено је, народ известити средством једне прокламације о садашњем положенију његовом, и да налоге привр. правленија прима и у дејство приводи.
2. Решено је, да обштински одбори новцем у помоћ притеку, и да оборужају народ.
3. Позвани су асистенти народнога фонда, да се извади потребна сума новца за трошак.
4. 'Вестник'  се прима за народниј орган на рачун народног фонда, тако да се новине обштествима безплатно шиљу.
5. За секретара поред г. Јована Станковића, кои је на место Ј. Раића постављен, узима се и г. И. Захаријевић са дневном платом од 2 ф. ср. и Стефан Добрић за писара са 1 ф. ср.
6. Из Пивница (у Бачкој) дошла су 4 депутирца, и решено је, да се њиова обштина узме под заштиту прив. правленија, а она да налоге одбора послуша.
7. Привремено правленије у место војводе србског изјављено је, зато се наређује, да се устав за њега изради.
8. Лица за устројеније финансије наименована су.
9. Средством једне прокламације позваће се народ да у Темишвар нико на сабор неиде, но шта више да се овај сабор уништожи.
10. Одређена су лица, да израде условија савеза са тројном краљевином.
11. Умољен је г. патријарх, да прив. правленије продужи искусна лица ради израђивања важнии предмета, будући да сви чланови увек овде не присуствују.
7-мо заседаније од 12. Маја.
1. Будући да Мађари у Н. Сад долазе, решено је: Земун и Панчево позвати, да војнике пошљу.
2. Бану курира оправити, да пошље човека једног, с коим би узајамно операције војене разрадили.
3. Протестирати код цара и страни дворова због мађарског тероризма; јербо се дознало, да је прекиј суд и оном навештен, кои би најмању реч против кмета или бирова, од Мађара постављеног прословио.
4. Прокламација примљена је, којом се народ на оруже позива, од које се 10.000 екз. да се печатују.
5. Да се квартир и трошак оним посланицима из села изнађе и одреди, кои би потребу имали.

12. Маја. Одбор народниј већ мисли, да се треба оружати; зато је сачињена и издаће се једна прокланмација на цео народ србскиј, да за спасеније своје народности новчане жертве и оруже приноси, да се оружа и спрема, како ће на првиј позив готов бити. Чулисте јамачно, да је цар из Беча отишао; ал ће депутација народна ипак тамо ићи; но патријарх је предводити неће, а и не треба, јер глава треба да је у народу. 14. ов. м. кренуће се на пароброду из Земуна. – Одушевљење је у народу велико. Граничари веле: треба девет баталиона од нас да отиду, до по један код куће останемо. У Митровици се до јуче преко 1000 фр. ср. скупило за народне потребе; а до сада већ ваљда и више. Пододбори по селима образују се, кои ће стојати у споразумљењу са овдашњим главним одбором. Истина у Бачкој и Банату прекиј је суд пооштрен, али ја народ тамо ипак одушевљен јако. – Чује се из Новог Сада, да је г. Хаџић, слепиј приврженик Чарнојевићев, како је тамо мађистратска рештаурација изишла против жеље Мађараца, писао по Чарнојевића, и кажу, да овај са 1500 катана долази на Новиј-Сад. Ал Новосађани спремају се, да га јуначки, као Срби, дочекају, и одбију.

[JASON]

Београд, 14-га Маја. Јутрос у 9 сатиј је на паробруду поред Београда депутација оностраног народа Србског, кои иде преко Хрватске у Беч, молити благоутробног цара, да потврди жеље истога народа, изјављене у народној скупштини у Карловци 1-га Маја. Још из Земуна чула се пуцњава топова, којом је депутација иста испраћена била, на које се силниј народ наш на обалу савску слегне, где је видити било и многе наше великодостојнике, као Господина Митрополита Петра Јовановића, Војводу Вучића, Председатеља Совета Стојана Симића и готово сву Господу Попечитеље и Саветнике. Како се пароброд приближавати поче Београду, загрме с истога – пароброда – топови, на које најпре сам ч. паша с града одговорити даде, а у то и од нас Београђана поздрав из топова и пушака следовао је. На зданију ђумуркане вила се србска застава, а на самом ц. кр. аустријском конзулату била је развијена застава аустријска. Радостни усклици, узајамни поздрави, и народне песме ориле су се громко како из пароброда, тако и с обале савске. Усклику 'живели' и пуцњави није било конца, док се пароброд није испред очију наши изгубио. Кад се једнородна браћа овако својски предусретају и један другога љубезно поздрављају: ко посумњати може, да народна ствар успети неће?! – Срећан вам пут, честита браћо! срећни, весели, и царском милошћу обасути вратили се роду своме, на срећу и славу вашу и царску, а на срам ваши, и наши, непријатеља!

[JASON]

Дописи. Из Баната. У празним гдикоим главама србским јоште стои мисао, да су Мађари једини народ у Унгарии, коим се сви други клањати морају. По томе мисле плиткоуми ови људи, да је све беззакона револуција, кад кои другиј народ у Унгарии устане, и своју народност тражи. Други, кои нешто мало више имају поњатија о народностима, говоре, да је и Србљем слободно тражити своју народност, но само законим путем. Ова друга класа људи чини се само нешто слободоумнија од оне прве, но у самој ствари није ни мало. Јербо не тражити србску народност, и тражити је под формалитетма мађарскима, једно је. По формалитету мађарскому требало је Србљем држати сабор у Карловци 15. Маја за дела црквена и школска. Ту се наравно не би допуштало ништа говорити о народности србској. Ко год другачије каже, тај лаже. По новијој наредби мађарској требало би Србљем држати сабор у Темишвару. Но будући да би и тај сабор био под председатељством комисара мађарског Чарнојевића, не би се ни ту смело ништа о народности србској говорити другојачије, него само онако, како иде у рачун Чарнојевића, и Мађара. Ко другојачије каже, тај лаже. Од мађарског комисара Чарнојевића, не хотевшег милиј му штандрехт испустити из руку на захтевање свију Срба, нису смели Бачки, Банатски и Барањски Срби доћи на скупштину у Карловце у толикој множини, у колико би желио наш народ. Ко другојачије каже, тај лаже. Од мађарског комисара Чарнојевића, не хотећег ни сад милиј му штандрехт испустити из руку на захтевање свију Срба, неће смети Сремски и Славонски Срби доћи на сабор у Темишвар. Ко другојачије каже, тај лаже. Народ србскиј није никада сабора свога народнога држао под комисаром, имајућим у рукама своим штандрехт. Когод другојачије каже, тај лаже. Под штандрехтом не може никада никакав народ на сабору свом слободно говорити. Ко год другојачије каже, тај лаже. По наредби Чарнојевићевој затварају вицеишпани попове и учитеље србске, кои говоре, да Србљем не требају протоколи мађарски; по наредби његовој скинут је у Кикинди барјак србскиј; и вешани бивају људи, и истражује се чак и по Србии, кои су што говорили, и чинили за народност србску; по наредби његовој уводе се опет протоколи мађарски, и језик мађарски међу Србе, а то су све знаци, да Чарнојевић више ради на ползу Мађара, него Срба. Когод другојачије каже, тај лаже.
Зато браћо Срби, не дајте се варати, ни од Чарнојевића, ни од људи, кои иду уз Чарнојевића, и службе чекају из руку Чарнојевићеви и мађарски; него пристаните сви на оно, што су вам браћа ваша на скупштини учинила у Карловци, гди није могао Чарнојевић распрострти милог души и срцу свом штандрехта, но  где је слобода у пуној мери владала. А зашто не би пристали? браћа су вам у Карловци учинила, да имате патријарха, и да војвода има земљу своју Срем, Бачку, Банат и Барању. Друга, лепша, и краснија жеља не може бити у Србаља од ове! Чарнојевић вас жели скупити у Темишвару, и израдити, да се ви у жељама вашим поцепате од остале браће ваше, и да на тај начин не буде ништа ни од Карловачки искања, ни од Темишварски. Ко вам год другојачије каже, тај лаже. Са жељом је Чарнојевићевом свезана и жеља владике Живковића, бившег воспитатеља Чарнојевићевог, тог насилног среброљубца и родопродавца, давнашњег непријатеља патријарховог, и пријатеља Лоповићевог. Са жељом Чарнојевићевом свезана је жеља владике, надамо се, биће свезана и жеља владике Атанацковића, кои црче пуче за Сиригом, у надежди, добити га преко Мађара, и љутећи се, што га досад није добио преко патријарха. Биће, браћо моја драга, у том колу и Савва Вуковић, и други којекакви школски људи. Но не дајте се, браћо, варати; то су све људи, кои само иду за својом срећом, а о срећи народа никада и не мисле. Не мојте, да се именом њиовим, и орацијама њиовим варате, него свагда у памети својој држите, ону пословицу србску: да пас не лаје села ради, но себе ради. Ако вам истину не говорим, браћо љубезна, скорушила ме, да Бог да, силна десница вишњега, и лица божија нигда не видио! Зато вас опет све молим, и преклињем, не дајте се варати, цепати, и наводити на неслогу, која све, и свашта упропашћава.
А што се Влаха тиче, ви кажите тој једноверној браћи нашој, да ми мислимо, да је и за нас, и за њи спасителније, у јединству с нама бити, но ако они находе, да је за њи боље растати се од нас, да и то слободно могу чинити, и да ћемо ијм се од свега срца радовати, ако будемо видили, да они и у новом свом стању срећно поступају, и може бити већма, него до сада напредују.

[JASON]

Из Вуковара, 7. Маја. За сутра одређена скупштина вармеђска одказана је. Ваљда што Житвај није код куће, - он се још бави у Варадину код командујућег генерала Храбовског, коме је као ad latus за комисију од цивилне стране одређен. Хоће ли та комисија само на папиру остати, видићемо. Неки људи једнако мисле, да се струи времена противстати може. Јуче је на пароброду дошло 8 компанија пешака Талијана у Даљ, одкуд су у осечки град отишли; једни говоре за помоћ комисару Храбовском, што се на пешаке надвојводе Леополда ослонити несмију, будући да они с народом симпатизирају; а други веле, да ће ови у Талијанску отићи. Није рђаво смишљено. Наша браћа нек' даве Талијане, а Талијани нас. Па опет слепи људи веле, да је Метерних отеран. Није браћо! Још је дух његов у влади. Силом Немци или Мађари гуле коре да ијм буде горе!

Из Вуковара, 8. Маја. Овај час стиже нам глас из Осека, да у данас држаној скупштини вармеђе Вировитичке, нису заповест палатина угарског и министерства мађарског, у којој ијм се налаже, да се банови налози непризнају, примили, и да су депутацију, која ће преко Загреба у Беч ћесару ићи, одредили, да му каже, да они од мађарског министерства заповест неће примати.
Чуло се такође из Загреба, да ни варош загребачка неће налоге речене да прими, већ иј је хтела спалити, но бан преко Метела Ожеговића да иј умоли, да то не чине; које су послушали, но зато су ипак портре надвојводе Стефана и министра мађарски спалили.
Код нас у Вуковару није се скупштина држала. Данас је прошло на пароброду 5 компанија талијанске регименте Занини у Варадин.

Из Вршца, 8-г Маја. Мила браћо Србљи, Мађари, Немци и Власи! – како право тако здраво! – Код нас се је 5. т. м. чрезвичајно нешто догодило, таково што, о чему ће се јамачно много којешта гласати, много којешта по новинама пискарати; и будући, да сам из искуства уверен, да многи дописатељи, или из незнања, или каквог нибуд интереса, дописе своје, не по истини, и чистој савести, него по својој жељи, по својој ћуди неверно достављају; зато, мила браћо, хитим верно вам све оно описати, што се у Вршцу сада случило.
Вршачка је србска обштина с уведењем мађарски протокола по православним источним црквама врло незадовољна била; али сила Бога немоли! – Морала је, трпила је. – Но сад у бурним овим превраћаја временима, чујући: шта су с истим протоколима друге обштине учиниле, закипи и у овој обштини притиснута србска крв, и зажели исте, силом наметнуте протоколе уничтожити; но посредствовањем проте и други народа, поверење имајући лица, задовољи се напоследку тим, да се мађарски протоколи на србски преведу, и у будуће по привилегијама, по закону природе, по закону правде Божије, Србски воде. – Ватра је овим утишана била. – Но гле браћо сад невоље! – За 5. Мај у 9 сатиј у јутру буде код катедралне цркве легално чрез г. градоначелника црквена скупштина заказана, да биратеље депутираца за Србскиј народниј сабор изабере; у овој се под заставом србске народне боје биратељи за тренутак ока једногласно, може се рећи, изаберу. - Ал' тек што се ово дело оконча, подигне се некиј жубор у народу, кои се брзо у громовуту вику: 'протоколе! – протоколе!' – преокрене. У залуд су се трудила народа поверења имајућа лица доказати, да су мађарски протоколи из цркве већ избачени, да се сад србски воде, и т. д. народ жељаше о том се уверити. Оду дакле неколико њи у цркву; ал' бадава – архива беше затворена. – Где су кључеви? повиче нестрпљиво народ? – Код свештеника, би одговор. – Ајде сад тражи свештенике, од кои ни један ту не бијаше; ал' прође 1, 2, и 3 четврти сата, пак још ни једнога нема!? – Сад се народ још већма огорчи, и Бог зна шта би било, да један тутор, мајстор, неустаде и нерече: 'Бадава ћете браћо архиву претресати, у њој су само србски протоколи, а мађарски где су, незнам, по свој прилици код владике.' Одма се народ дигне и под реченом заством г. епископу отиде, и заиште, да му се мађарски протоколи одма издаду. Овај одговори: да би то радо учинио, ал' нису код њега, већ код проте. – Одма једна депутација, састојећа из г. градоначелника, Формундера и многи други лица, од к г. проти, кои ијм све мађарске протоколе преда, и замоли, да иј г. епископу вруче. – Но чујте браћо сад чуда!
Тек што су исти протоколи праг авлије епископове стигли, са свију страна загрми: 'ево иј! ево иј!' ни једно магновеније не прође, а они су већ на милионе парчета подерани били. – Многе сам, браћо, гледао, где незадовољни с двема рукама, с коима листове цепаху, са зубима тврде корице гризаху. И жене су се ту многе видиле. Деца су се потукла за парчета, вичући: 'дај и мени једно да носим тати и мами.' Од епископа дигне се народ у присуствију г. градоначелника, формунда, консисторијалног фишкала, и дође до проте, кога са собом узевши, оде у малу цркву, где исто учине. – Чудно је било слушати, како се неки разговараху: 'Није браћо прота све протоколе издао, треба да му кућу визитирамо!' Но дао Бог, ово се преставлење неприми. – О браћо Мађари! – ево докле сте с претераним вашим мађаризирањем дотерали! – Туга и печал! – С овим се, наравна ствар сврши, ал' сакуупљениј народ на представљење једног адвоката и друго нешто предузме.
Пре неколико дана сиреч би избор рештаурационалног председатеља, где мађистрат и обштина изаберу лице једно, у ком велика част народа поверење немаше. Из цркве дакле поврви народ, носећи на руци јунака дана овог, к варошкој кући, овде изјави, да у изабраном председатељу поверења нема, и жели другиј избор држати, које мађистрат и обећа – тим више, што г. градоначелник изјави, да се је изабраниј председатељ њему изјаснио, да ће он на указаној чести благодарити. – Читаво се дело тим свршило, што је вишеречена србске народне боје застава на торњу катедралне цркве метнута, да се ту донде вије, док се депутирци са народног сабора не врате.
И опет браћо, Мађари, Србљи, Немци, и Власи! Ево шта су Србљи 5-г Маја у Вршцу чинили! Јесу ли? и уколико су погрешили? – Вама на разсуђење остављам; никога нису ни ћушили, тим мање кога покрали, ранили, убили; пак опет ијм, и то једнокрвна браћа, преким судом прете; - чуј свете! једнокрвна браћа браћи својој преким судом прете, зато, што су депутирце за народниј сабор избрали, што су силом наметнуте мађарске протоколе из цркве избацили, што су против народа поверење неимајућег рештаурационалног председатеља протестирали, на последку, што су заставу црвено-бело-плаву на торањ метнули! - Оле жалости – Оле туге и печали!
Но доведите ви браћо Србљи браћи својој Србима прекиј суд, и то молим од сами корени Мађара, јер волим једног кореног Мађара, него стотину мрски помађареника, доведите, велим, браћо браћи својој прекиј суд, ствар ће се извидити, пак ће се свет уверити, да у Вршцу 5-га Маја ништа друго није било, него ово, што вам сад пишем. – Пак ако овај корак преком суду припада, вешајте, браћо, већу част овако дишуће обштине, вешајте суседе, кумове, пријатеље, родове, синове, отцеве, кад другчије неможете, бар се овим начином прославите, и цељ своју паклену постигните!
Но надајмо се браћо добру. Правда Божија правда во век и истина Божија истина во век. Пак ма како сад било, на последку ће опет бити: како право, тако здраво! – Мир и поредак је у осталом читавиј дан 5-га Маја царствовао; изузимајући, што је местни јурасор и почестни солгабиров захтевао, да се одма застава с торња скине, ал' му је одговорено: да то нико несме, него ако хоће, нек' сам иде, и нека скине.
6-ог приспе један јуросар од племените вармеђе послан, да извиди у чему је ствар, кои по многом распитивању у вече код изабраног презеса оде и саветује му, да резигнира, које одма то и учини. – 7-ог буде нов избор држан и г. Јован Јанковић, честитиј грађанин и Србљин, једногласно за презеса изабран. 8-ог дође г. Култерер, корениј Мађар (то је помађарени Немац. У.), вицешпан, да инквизицију држи; док се непријатељска (!) застава на торњу вије; заповеди дакле мађистрату, да исту одма скине; но овај одговори: да то чинити несме; он да рока до 9-ог у вече. – Шта ће даље следовати незнам, но чини ми се, да ће истиј господин у место да мир установи, још већу ватру разжарити!

[JASON]

Из Карловца Вршчанима. – Вршчани! Мене не малиј простор света од вас раздваја, но дух се мој још код вас налази, и зато хитим, да вас све родољубце, у име Србства, умно целујем.Живили! и дуго славили сви они, кои сте у најновије време то учинили, што је одважним синовима јуначког народа чинити требало. Ви сте трговину и срамну себичност ваши поглавара – кои су писма, за ваше обштество послата, ајдучки крили – добро прорачунали, и зато сте понаглили са интaбулациом, како вас безбожници ваши неће моћи банкротирати. Чујем, а заједно и верујем (јербо је ваше одушевљење за Србство добро познато), да сте дахије народности наше напали, ове посрамили, и да сте њиово сокровиште, протоколе мађарске, на заслужено место оставили. Урра! браћо! весела нам мајка! Слога диже и оснива царства, а неслога подигнута руши.
Но још једно: прегледајући читуљу, на вечно проклетство осуђени издаица Србства, наиђем и на нека нама позната имена. Прво је пароха вашег М. Алексића, оног духовног лекара, кои се пре неколико недеља консисторијално од своје супруге раставити дао, због тога што никад пре полноћи кући долазио није. Овај издаица Србства, кои говори, да ми Србљи у данашње време треба да смо мањи од маковог зрна, уместо мађарске кокарде, приличније би било, да маковског кеца за шеширом носи. Другиј је онај чуствителниј словослов А. Волић, кои за туђинством плаче, а кад се реч о Србству почне, онда је највећиј тиран, и упорник правде. Овај другиј издаица рода дрзнуо је пред многочисленим људма изразити се, да смо ми Србљи бунџије, и читајући захтевања народа србског, није се стидио рећи, да су сва наша захтевања само лудорије, и да ми нешто хоћемо, што сами незнамо, шта је. Трећиј је неки Петровић, најљућа и најстрашније звер, у виду човечанском. Између осталог, и то се овај безбожник изразио, да су наша браћа Сербијанци глупаци, луде и дивљаци. Он је у кавани међу иноверцима цео народ србскиј назвао лоповима (Räubervolk и Ludervolk!). О ви паклени изроди колена Вуковог, знајте, да ће вас правда Божија најскорије постићи!
Чујте браћо Вршчани! држите се они људи кои се код слоге купе, и ви ћете у предпријатијама вашим још сложнии бити. Недајте се варати. Будите на ваше поглавице обзорителни, и ви ћете бити победитељи. С Богом. – Један Вршчанин.

[JASON]

Незнам одакле сам. По свуда крстоносниј и мучимиј роде србскиј! до данас је с тобом тако било. На све заслуге твоје, које си ма где учинио, најтавнији су застирачи навучени. Стање досадање и немачке и мађарске политике, односително према Србма, у аустрискима државама живећим, било је такво, које је циљало на коначно аустриског србства истребљење, и на прелив у туђородце. Прва је политика још пре 150 година почела Србе таманити у политичном њиовом стању. Најпре ијм је достојанство патријарха, потом деспотство, а за тим канцеларију и сво политично народно србско правленије укинула. – Овим речена политика незадовољна – и видећи, да удешену цељ своју тим сасвим докучити неможе, обрати се на православну србску цркву, коју страшно опустоши, преваривши грдну множину Срба ово новцем, ово благородством, а ово угњетавањем и страхом, те иј ово пошокчи, ово поунијати, ово у туђе пределе, кои се обрлатити нису хтели, растера: сведочи ово Нова Сербија у Русии. Што немачка политика овима средствима учинити није могла, то је накнаде у том потражила у Мађарима, да чрез њи своју намеру сасвим достигне, да србску народност и веру у туђу прелије: и ово је најсрдачнија њиова жеља била. Наравно и Мађари у овоме и што се овога тиче, најискренији и највернији немачки пријатељи, само да србство истребе, драговољно се лате тог посла; и по својој татарској ћуди устреме се и дирнуше Србина у живац – да календар саједине. Но крепчии добију одпор од покојног Стратимировића, него што је њиово нападање било. Очајавши Мађари с оним средством Србе утаманити, после безчовечни гоњења и по вармеђама и по камералнима местима и спаилуцима, где је вармеђашу ишпану милии пас био него Србљин, опет на ново на цркву гоњење подигну. Татарске протоколе у православну нашу цркву уведоше. Најревностнији су дијецезани наши у завођењу татарски протокола били: Живковић темишварскиј, овај мучитељ србства и свештенства банатског; за њим долази Атанацковић будимскиј; Поповић вршачкиј, па онда Бачка: ова немајући од пет (на жалост) година свог дијецезана, морала је тако поступати. – Тако Татари кад уведоше своје протоколе у православне цркве, онда одпојаше 'победнују песн' и справише се и зеницу Србу ископати: почеше у одбору свом татарском викати, да и књиге црквене на њиов језик, коим под небом нико од словесни створења неговори, преведу. Ал' се љуто преварише, кад чуше да православан Србин татарске протоколе на најбезчестнии начин из цркве своје износи, и пали. Најпосле Мађари видећи да ни овим Србина у Татаре претопити немогу, бацише се у наручја србски издаица, - позваше Чарнојевића, Вуковића, Стеву Заку и друге мање као Јеремића Луку, да они преварају Србе, да највеће своје врагове за пријатеље признају. И ови се драговољно тога дела крвнога примише. Чарнојевић са Заком вара Србе угарске и одвраћа од Србства, а наговара, да се сложе с Мађарима, с мучитељима своима и упропаститељима. То исто чини и владика Живковић с Вуковићем и с Машировићем архимандритом, с породом од 13.000 нула.
Ево у кратко сам вам, Срби угарски, изложио немачку бившу и садашњу мађарску, за истребљење Срба политику. Неверуј ни Немцу ни Мађару, пружи руку Славјанину, и овога само за пријатеља свога познај; загрли Сремче, Славонче, Хрвате, Бачванине, Банаћанине, загрлите се као Славјани, као рођена браћа! јер само у слоги и братскиј, узајмној љубави, остати ћете моћи они, кои морате бити.

[JASON]

П р е с у д а  и  о п о м е н а

Стево Зако про'ћеш наопако!

Стево Зако! досад бачка дико,            Да те приме у братско наручје! —
Шта учини да од Бога нађеш!             Врат' се Стево, још је томе време,
Камо теби редка памет твоја,              А по жељи стара т' родитеља,
Што ј' светлила увек на дивану,         Каквог' редко порађају мајке. —
Да сад браниш Србе на мејдану!        Стево Зако! негда сунце јарко
Што сад даде умље за безумље,         Бајши твојој — милој кући твојој —
Па с' одрече мила рода свога,            И сад можеш — само ако хоћеш; —
И језика твога рођенога?                    А Бајшани увек теби верни,
Стево Зако! забас'о си јако! —            И сад у те ка' у сунце гледе! —
Врат' се Стево крилу рода твога,        Врат' се Стево! не би ли пропев'о
Где те браћа твоја очекујо,                 И Бајшанин, кој те хлебом рани!
И гледају мили пријатељи,                Врат' се Зако! не прођ' наопако!

[JASON]

Вуковићу лађу вуко! а Мађар те буџом туко!

Вуковићу! стариј вуче!                        Вуковића коња добра.
Иди — куд те срце вуче                       Стежи колан ти Мађару
Ал' не нашко, већ туђинско,                Па га гони по пазару!
Азијатско па мађарско.                        Мамузом му ребра боди,
Наш ни досад ниси био,                       Да по твојој ћуди ходи;
Сад си сасма полудио,                         Ми за њега грош недамо,
Још ти фале дуге уши:                         Ми одљуде нетребамо!
Јер те и сад туђин јаши.                       Нит' е наш. — Нит' е ваш
Мађар весо — јаши бодра                     Ђаволи му кожу одерали!


Мађар меће — Србин неће — Ни да зна за њега!

Чарнојевић! — морам заплакати!           Гадном, празном и сујетном чашћу
Чарнојевић, од старине славан,             Хај! Опијен од свои душмана,
Славно име у роду србскоме,                 Твојој деци — твом драгом потомству
Рођеноме брату је на врату!                   Плете сада штрањке за вешање!
Ао Перо! ао србска неверо!                    И у злу се на тебе позива!
Светиј гробе Арсе патријарха                 Ао! Арсо, ао патријарше!
Отвори се! канда ти је тешко.                 И кости ти неосташе мирне
Васкрсните кости Арсенија!                    А од кога — од унука твога !
А дигни се Арсо патријарше!                  Свет' пепелу, шта си дочекао!!!
Па погледај по потомству твоме!             Црниј Перо! проклета неверо
И погледај праунуке твоје!                     Какова је та јадна ти душа,
Ал' не гледај у неверу Перу!                   Која клетве свог' народа слуша!
Горкји листак сладке лозе твоје !            Ваљда си је отео од врага!
Јера ћеш се од њег' застидити,                Црниј Перо! остаћеш без трага!!
Па ћеш твоју ти проклети крвцу.             Да погледа једног, ниси вредан;
Довео га међу браћу драгу,                     И да живиш хиљаду година,
И бранио докле си живио,                       Црном земљом да т' пузе колена,
И хранио док си год живио,                     Глог, да једеш, с листа воду пијеш,
Па си умро! да те спомињемо!!!               Још се неби греха опростио!
Твој потомак, тебе недостојан,                 Ао Перо! ао црна неверо!!!
                                                              Шта учини! да од Бога нађеш!!!

С. Владислав. К.

[JASON]

Из Срема. Једна још реч о организации Унгарије. Сви различити народи у Унгарии захтевају своју народност: Хрвати, Срби, Власи, Словаци. Тому се противити већ нису више у стању Мађари. Дакле, конфедерације већ морају бити у Унгарии између Мађара, Хрвата, Срба, Влаха и Словака. Само је пред моим очима питање: Је ли боље, као што Мађари желе, да буде једно правитељство, или министерство обште, и то мађарско; или је боље, као што Хрвати мисле, да свака народност има своје независимо министерство? Кад разсудимо, да је земља на којој сви поменути народи живе, наше свеобште обиталиште; да је земља краљевства унгарскога, у својој целокупности сматрана, земља благословена, и земља обетована, у којој тече мед и млеко; но да су дарови јединствени по земљи овој тако неравно подељени, да би један предел отечества нашега у нужду дошао, од глада умирати без хлеба, а другиј простране пределе своје неурађене гледати без работника, кад не би један другому на руци био; да би један предел при изобиљу соли морао саму сол лизати, а други при изобиљу пшеница несланиј хлеб гутати, кад не би један с другим зајма имао; да би један предел покрај свега злата својега морао овсени хлеб јести, и киселу воду пити, а другиј чисту пшеницу свињама давати, и рујно вино проливати, кад не би обштеполезнога зајма међу њима било; да би један предел мора у руци имао, а ништа за трговину морску, другиј пак свашта за трговину морску, а никаква пута морска, без међусобна зајма; да би се тим начином један народ у својем собственом салу гушио, а други од своје собствене сухоте скапавао; и да би тако сви народи у Унгарии, покрај свега блага отечества својега, најбеднији народи били: ништа не може спасителније Унгарии бити од праве слоге, и братске љубави међу народима једнога овога отечества. Љубав ова захтева и јединство финансијалнога, полицајнога и т. д. одношенија, и јединство политичнога правитељства. Ја мислим да је ово истина, којој се не може много са основом противсловити. Но измислити таково једно министерство, које би различне народе у Унгарии задовољилo, већ је ствар, о којој се више говорити даје. Све опет ове различне говоре свести на једно, и обште согласије, отешчава раздраженост, и пристрастије народа отечествени. Ја сам по чистому отечествољубију и сам узимао кадкад на себе бригу, и старост, измислити, и предложити план једнога обштега министерства, на које би се сви народи под круном Унгарије могли без свакога уштрба своје народности и права народни склонити. Тај је план мој овај: кад хоћемо да установимо министерство н. пр. правосудија, нека изаберу Мађари једно лице за то, Хрвати једно, Срби једно, Словаци једно, Власи једно. Пет ови лица нека вуку жребије; на кога паде жребије, тај је министер правосудија, остали су саветници министерства правосудија. Тако и са свима прочима министерствима да се поступи. Ако сва лица у министерству на знају за сада свију језика земаљски, треба имати толмаче. Те ће народи отечества радије плаћати, него народност своје одрећи се. Тим начином да се и на дијети народи представљају, и језици уважавају. Тако и закони обшти да се сачињавају на свима језицима отечественима. Само тако се може у Унгарии делати у духу свију народа отечествени сходно. Кад се тако слаже Швајцерска са народима од четири језика, не видим ни мало разумне причине, зашто се неби Унгарија могла тако слагати с народима од пет језика. Кад нас је Бог толико језичне природе поставио на једној земљи, ја мислим, да је и Божија воља пре да се тако слажемо у језицима, него да раздробљавамо, и упропашћујемо отечество наше, само ради језика. Зашто да ми то чудо, и тај покор чинимо од нашега отечества само језика ради. Чујте браћо Мађари, Хрвати, Срби, Власи, и Словаци! и не само чујте, но и послушајте, ако не говорим безумно, и неправедно! или измислите што мудрије и правдније и сходније слободи, равности, и братству, само да се сложимо и задовољимо! Неоплакана штета, и безпримерниј срам биће нам, браћо, свима пред целом Европом, ако красно, богато, и крепко отечество наше упропастимо, не уважавајући друг другу Богом дана језика!   В. Л.