Српске буне

[JASON]

Дописи. Из Ст. Бечеја, 21 Августа. Једва једанпут уграби прилику, да вам штогод о јадима нашим напишем. Ја би вам често писао, ал' не смем, зашто је живот у опасности. Ми овде кукамо сиња лета. Ни један дан не прође, да се по кои честитиј Србин ил' Србкиња не погуби, а то све из самога подозренија, а на кога немају никаквог подозренија, то га сами траже, па тешко ономе, на кога око баце. Тако вам Мађари овде свирепствују. Одкако су амо дошли увек су беснили, ал' одкако изгубише битку на Сентомашу, не може иј човек поднети. Људе непрестано вешају, жене стрељају, а децу кољу! За име Божије, докле ћемо ми овако патити? кад ли ћете нас Срби браћо избавити? Плач наш и небо је провалио, а ви га не чујете! Многи вас већ проклињати почињу. Ми стењемо и злопатимо, а ви по логорима безпослену војску држите. Та зашто се не крећете? Ми вас с разширеним рукама чекамо. Мађари нам сво добро наше поробише, сву летину побраше и у Сегедин одвукоше: па и ми иј у томе помагати морамо. Нико ни хлеба нема, нити нам га месити даду, но морамо од гардиста куповати плесниву профунту, да се заранимо; а кои новаца нема, тај од глади скапава. Таково је тиранство овде. Преко 300 браће наше везане леже у тавници само зато што су од зулума утећи хотели, па били ухваћени. Многим сиромасима живим црви истичу из руку, за које су везани; сваког гада код њи има. Плач и лелек њиов не можемо од туге да слушамо. Срби, браћо избављајте нас! Проклети били, ако нас још дуго у овом робству оставили будете!!!

[JASON]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Из Загреба, 28. Августа. Што се тиче политички новостиј, прво могу Вам јавити, да су гг. Ш. и Х., почем су све како ваља и с ким треба подпуно уговорили, већ пре петнајест дана отишли у Беч, где је већ устројена чета добровољника за Славонску. Како бан буде шест седам дана на угарској земљи, и обрати сву позорност Мађара на себе, онда ће наша браћа Словаци добити штафету и удариће у Њитранску, а имаће и времена да Словаке мало организирају; јер ја немислим да ће се морати много бити и борити, почем бан са 80.000 војске славонско-хрватске улази у Угарску и Мађари неће моћи толикој сили противстати, а тим мање своју војску разделити и против Словака послати. Баш сам јуче из поузданог извора сазнао, да су се код Вараждина већ од стране аустријске придружили к војсци бановој једна регимента уланера и једна оклопника, кои ће тим истим правом Хрватима помагати, коим правом војују неки уланери са Мађарима против Срба. Даље чујемо и то, да су се и они уланери, кои у Угарској леже, изјавили, а бану то и на знање дали, да ће првом приликом к њему прећи; а без сумње ће исто учинити и друге регименте. И тако су дакле ствари већ дошле до решења, јер кад ви ово писмо читали будете, биће бан већ без сумње у Угарској. У уторак 31. Августа (тако се говори) прећиће преко Драве. У прошлиј четвтак, 26. Августа, отишао је са своим генерал-штабом у главниј табор на Драву.
Ово је најбољиј одговор на сва опадања и клевете. Мислим да ће с одговором бити задовољни и Срби и да неће више сумњати о нашем врстном бану. Знам добро, да би и Срби били много више стрпљења имали, да нису се нашли људи, кои су себи задали, сва и најчестнија дела банова оцрњивати. Да су Срби знали, да је то било физично сасвим немогућно пре ударити (због недостатка свакојаки војени потреба), били би се заиста мало претрпили, но ови људи, (а знате добро ко ијм је на челу), тако су безсавестно радили, да су истину навлаш таили, само да банов кредит покваре. Верујте, да баш, кад се на бана највише викало, онда се он најживље приправљао; други на његовом месту игубио би вољу и увредио би се можда, због таковог безоснованог сумњичења и неблагодарног подозревања, но врстниј Јелачић само се насмијао, кад је оне вређајуће чланке читао и рекао: 'ја нећу да водим рат, него ћу да победим,' – а следство показује, да то није само рекао, него и тврдо намерио. А толика оправа војена, каква се овде спремила, није се могла за неколико дана окончати. Зато је дух, кои је за неко време у србским листовима владао, много шкодио симпатии према Србљима, јер су казали, да је то врло себичан дух! – Да су Хрвати похитили њима у помоћ, раскомадали би пре времена безуспешно своју силу; сад кад се бан с целом својом снагом окрене против Мађара, неће ли то бити већа помоћ, кад ови буду приморани или бану оставити чист пут до Будима, или целу своју силу против овога окренути, а Србима истиј пут отворити? – Особито је К....ћев чланак сваког увредио тиме, што каже, да је бан аристократ; та његово свако дело чистим демократичким духом дише! То је било врло несмотрено у свет бубано, јер то сад Мађари и Њемци, као гладни вуци, гутају и препечатавају, као да је то аподиктичкиј доказ бановог реакционерства! – Заиста је већ крање време, да ти људи, кои су то покварили, гледе опет колико се даде, поправити. Дух у нашој војсци је врло добар, граничари иду с одушевљењем 'по слободу и круну хрватску у Будим'. – Кад се ови дана последње веће држало, питали су неки бана за савет, шта ће радити, ако се у његовом одсуству какав непоредак догоди, он ијм одговори: 'небојте се, нећу ја бити далеко, најдаље у Будиму.' 

[JASON]

Из Брода, 30. Августа. Јуче одвезоше грaничари одавде 100.000, прекјуче 96.000 оштри вишека, данас три топа шестфунташа и 3.000 зрна топовски, са множином други танета и пушака, у Винковце, које ће се предати петом баталиону, кои сутра тамо одлази. Немогу вам описати, но у кратко вам кажем, да свакиј радостно оруже граби и одлази на душманина домовине своје. Ономадне читао сам посланицу, писану од једнога граничара, ове регименте, кои у Италии војује, где казује, да би рад оданде отићи, да душманину своме, т. ј. Мађару, снажну своју десницу покаже, па да увиди, да и граничар уме бранити своја права и своју домовину. – Народна гарда овдашња износећа 460 особа и 64 стрелаца, увежбава се у оружју, и радостно посла данас једну депутацију у Винковце бригадиру Роту, која му има изјавити жеље гарде, која у томе састои: да би радо примила на себе службу на кордону, коју сад граничари одправљају, па да на тај начин ови, ако потреба изискивала буде, могу сви браћи својој, сада на Драви ил' преко Драве станујућој, у помоћ ићи, и са свом силом на душманина народа нашег ударити. Из овога може и употребити, како би само домовину нашу од туђинца избавили. Искрено морам рећи, да се дух народности и љубав к домовини свакиј дан све већма развија и све вишиј ступањ достиже. – Прексутра ће се обдржавати у овдашњој римокатоличкој цркви опело за оне, кои су од браће наше у рату са Мађарима до сада изгинули. – Данас се мењала граничарска компанија, која овде у граду посадну службу обдржаваше, са другом једном компаниом, која састои од 133 момка, и кои су тако названи популарци. Морам исповедити, да још овако лепиј људиј никада видио нисам, као што су ти популарци, кои у шестиј баталион спадају. Какву мисао ови људи у своим грудма подгревају, ласно је погодити, кад кажем, да су сви наданути духом народности.

Из Нове Градишке. 23- га р. Августа, кад се овде јавно изразило, ф. м. л. Грабовском, као непријатељу народности, покорност одказати и заповестима бана, овом верном служитељу свога господара и верном сину своје домовине подврћи се, изјавио је народ свечано, да ће с њиме да се бори за дом и народност, и обрече у исто доба, да ће дати 100 коњаника и 24 коња, да вуку топове. Народ рече: да истом сада осети, да је куцнуо час, где се народниј дух ове регименте показати мора – регимента ова била је и досада на народној страни, ал' сувише конзервативна, па се није усуђивала овај корак пре учинити.

Из Пеште, 31. Августа. Јуче у вече у заседанију сабора угарског, почем је најпре председатељ Пазманди јавио, шта је депутација у Бечу свршила, објављено је званично, да је мађарскиј министериум одступио; потом је читано писмо палатина, у ком овај јавља, да је он због оставке минситериума већ новог министерпрезидента предложио његовом величеству, и међутим узео је целу власт правленија у своје руке. Како су овај последњиј израз чули, одма са свију страна повикаше: 'то несме бити, то је диктаторство;' истиј ма заори у дворани вика: 'да живи Кошут диктатор!' коју су многе хиљаде око палате на пољу скупљеног народа громовито повторавале, и тако се вика: 'да живи Кошут диктатор' разнесе за кратко време по целој вароши, која никако није хтела утишати се. Случајно баш у овај час дође Кошут и ступи у дворану, и сад одушевљење постигне највишиј степен. Мадарас одма га интерпелира о оставки министерства, на то он одговори, да ово није могло више она дела за своја признати, моја су од највишег места произишла, као што су: меморандум аустријског министерства о санкции прагматичкој, писмо краља к бану Јелачићу, и одговор краља даниј депутации саборској. Даље је рекао, да је писмо палатиново, које није ни од каквог министра противуподписано без важности, и да ће одступивше министерство, по обичају свију уставни држава, дотле своја места попуњавати, док се друго законо министерство не именује; потом је узео своју столицу и под фантичком похвалом, постави је к министерском столу, вичући: да он неће трпити, да се, кому драго био, у његов портфејљ дотле меша, док другиј закониј министер финанције не буде постављен. – Исто тако изразио се и Семере.
Баћани отворено се изјасни, да зато није министерство успело, јер нису били чланови његови сугласни; и тако сад његова начела већ нису више довољна; него будући се сво поверење сабора у Кошуту усредоточава, нека он дакле узме у руку власт, и нека спасе отечество. Потом је предложено, нека палатин, као краљевскиј наместник, наименује новог министра председатеља, кои ће одма своје другове изабрати и предложити. На то се опет понови вика: 'да живи Кошут диктатор' и у дворани и на пољу; Кошут на то изиђе на доксат и торжествено се изјасни пред народом, благодрећи му на његовом поверењу, да ће он све, што год може, за спасење отечества учинити. Унутра је међутим ово предложење једнодушно примљено. Но неки су захтевали, да се одма палатину потврђења ради Кошут предложи, други су још више хтели, говорећи шта да се претварамо, рецимо јасно шта хоћемо, и тако буде закључено: 'да је Кошуту од сабора привремено руковање целог правленија поверено,' и да се ово закљученије као свршена ствар палатину чрез једну депутацију предложи, не потврђења, него само знања ради. Ово буде опет једнодушно закључено и депутација одма отиде к палатину. Међутим су следујућа закљученија учињена: 1) да се одма издаду нове мађарске банке од 5 ф. ср.; 2) да се нужна за спасење домовине војска одма врбовањем скупи; 3) да се сви регуларни војници, кои пређу у народну војску, са садашњм чином и платом и без одпуста приме. Ова закљученија да се одма удејствују.
Међутим се врати и депутација од палатина, кои се жалио, што је сабор то као незаконо одбацио, да он власт у руке прими, и видио је у томе неповерење према себи; даље му је жао, што је наименовање Кошутово без његовог споразумљења учињено; и изјавио се, ако сабор поверење своје њему одрече, да ће одма своју предрагу домовину оставити; најпосле обећао је, да ће дотле своју помоћ сабору давати, док овај на законом пољу остане, но даље ни за један тренутак! – Сад сви претерани Мађари од Кошутове енергије спасење своје очекују. Долазе нам вести, да се Словаци у горњој Угарској свуда буне, и да је нарочито у Њитранској вармеђи велико колебање; тамо су, веле, ухватили неког младића Лукача, родом из Тренчина, слушатеља лекарства, кои је од села до села ишао, словенскиј народ бунио и раздавао му прокламације неке Хурбанове; но нису га смели под прекиј суд ставити, него су га затворили у вармеђску тавницу, што је Мађарима врло неповољно. Овде је проглашен прекиј суд за све оне, кои неби хтели примати нове мађарске банкноте! –

[JASON]

Обзор.
Аустрија. Мађарска депутација предстала је 9 р. Септ. цару моливши га, да се пресели у Будим, да неке најновије на сабору донешене законе потврди, а пре свега да изравна хрватско-мађарске распре; но добила је одрицателан одговор, па зато се незадовољна вратила натраг у Пешту, заднувши за шешире црвено перје као знак републике. Пре него се повратила, била је и код војенога министра Латура и захтевала од њега војске у помоћ; на Латуров одговор, да под садашњим обстојателствима не може Мађарима војске дати, рече: да ће Мађари сами себи помоћи, ал' се од Аустрије одцепити; 'онда ћу, придода Латур, војске у Угарску послати!' 

Угарска. Палатину је дошло од краља писмо, где му налаже, да се за уталожење букнувшега грађанскога рата неодложно неколико чланова угарскога министерства у Беч пошаљу, куда ће и бан Јелачић, или његов заступник доћи имати, па да са аустријским министерством настоје мир у земљи повратити. Ал' за условија мира, од кои напред вели да одступити не може, полаже следујуће точке: 1) у тима пословима има се барон Јелачић или пуномоћник његов и касателни частиј земље у Беч призвати; 2) сва нападања, непријатељства и оружања Угарске против Хрватске, Славоније и војене границе, и обратно, да имају одма престати, и укинути се; 3) мерила лична, против бана и митрополита наређена, да се имају опозвати; 4) војена граница да се има привремено предати руководству аустријскога војенога министерства.
Ово је писмо сабору саобштено, и он га је одбацио, и себе прогласио за перманентниј. – По селима око Пеште скупља се нека војска која веле да тамо не долази по наредби министерства; зато је у Пешти велико комешање. – Сабору је званично објављено, да је хрватска војска у Угарску прешла, и то без боја.

[JASON]

Србске Новине, бр.82. од 10. Септембра 1848.

Ратно позориште.

Битка око Бечкерека од 30. и 31. Авг. (По известијама у 'Вестнику' од 5. Септ.) Наши, кои су у стану Сакулском скупили се, с намером, Перлез од непријатеља ослободити, под командом важног г. Јована Стефановића с непријатељем сразише се, но после избаченог првог топа од непријатеља надбијени и растерани буду. Г. Стефановић бадава се усиљавао своје војнике у ред дотерати, стан се за овај пар више сакупти није могао. Овде изгубише наши један топ. Г. Стефановић са г. Јовановићем подпоручиком и г. Ђорђом Поповићем, кои су једини покрај команданта дужности својој саответствовали, пошао је у Банат, у намери, Србље разштркане наново скупити.
Шакаши и Граничари, под командом врстног г. Михаила Јовановића, Тису с два топа пређу, и растеравши непријатељску стражу до Елемира дођу; ту се непријатељ одзивати почне, но наши се јако одупру, и непријатеља до села узбију, и већ Кишове салаше, где су се мађарски војници посакривали, попалише. Кад се непријатељ у село увукао, наши на Јамли, пол' сата од села одстојећој, одморише се, и чувши да наши с друге страна на Арадац ударају, – Јовановић на Елемир пође, близу села за леђа ијм заиђе, и, после кратке ватре из топова, непријатеља из села истера, а наши у највећем поредку без икаквог изступленија у село уђу. Но наш командант дознавши, да је наша трупа код Арадца, због невежества команданта, растерана, остави Елемир и дође на Жабаљску скелу, гди се и сад задржава. Од наши војника троица су лако рањена. Војници су сви за свог команданта тако одушевљени, да су готови под његовом командом у ватру и воду скакати.
Наши, из Титела под командом г. Васе Јовановића у двапут по неколико стотина прешавши, са једним трифунташким топом дођу на Комонску скелу и бусију захвате, очекивајући непријатеља. Од стране Елемира чуше се топови. Около 9 сатиј наши под командом г. Ђурковића ударе од стране Бечкерека на Арадац из топова, и запале словачкиј крај, но внезапно дошавши Мађари почеше на наше из велики топова пуцати, но није се знало од куд. Наши су трифунташом одговарали, но међутим помало извлачили се. У ово време пођу са Комонске скеле нашима у помоћ, но доцне, јер су наши већ уступили. Ово видећи са Команске скеле долазећи, – разреде се, да ијм топ не шкоди, и своим топом пуцати почну. Непријатељскиј топ рани нашег топџијског коња, а овај опет поломи првиј трап кола, на које топџија Србијанац, с великом муком опаливши сам собом трипут топ, истиј у риту остави. Команданта нису ни видили, а људи измицати почну. Наши числом 30 захвате у једном шанцу бусију, но непријатељске две компаније пешака и до сто коњаника ове обкољавати и кумбарама страшно пуцати почну, но наши почну ретерирати, и ни један живот се не изгуби. На то наша трећа колона удари на истог непријтеља, но од истога узбијена буде. Наши овде један топ изгубише. Једни се туже на команданте, други опет да се само два коња у топове прежу.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Из стана Томашевачког, 31 Августа. Тек што смо јуче после подне добили глас, да је непријатељ на г. мајора Стефановића и његову војску под Перлезом ударио и да је иста војска сасвим разбијена и разбегла се, о којој битки до тога часа ништа нисмо знали као што се и звук топова овамо никако чуо није; а на по сата затим удари непријатељ истиј по свој прилици са оном истом војском, која се на Перлезу била, на нас овде код Томашевца. Били смо се један сат и од наше стране нити је ко погинуо нити је рањен, премда је непријатељ и кумбара једно 10 бацио и из топа шест-фунташа тукао, само је једном нашем човеку нога покварена, што су га наши људи у шанцу прегазили. А од непријатељске стране видили смо, да је један катана убијен, кога је тане из нашега топа згодило и коњ му је са пребијеном једном ногом остао на путу, где и сада стои. Осим тога наши, прошавши данас онуда, куд је непријатељска војска била, налазили су трагова од проливене крви и од побијени људиј, и по тима може се рећи, да иј је до 20 морало пасти; а предњаци од наше војске видили су јуче при битки, да је и лавет једног непријатељског топа танетом из нашег пребијен.

Из стана Томашевачког, 1. Септембра. Г. мајор Стефановић послао нам је синоћ човека и јавио, да се он у Сакулама налази, и да ће са воинством своим, које се на ново скупи и већ од части скупило се, поступити, како му одавде г. Книћанин рекне. Тако му је он јавио да овамо к нама дође, да се овде састанемо, пак на даље оданде видимо шта ћемо радити. Од г. Стртимировића јутрос смо добили писмо, у ком јавља, да је једно крило његове војске под г. Јовановћем продрло у диштрик кикиндскиј, и да ће данас у овоме 5–6000 момака подићи; а друго, на Комон одређено, да пређе под официрима, кои су по препоруци г Мајерхофера постављени, да је несретно ретерирало и један топ избубило. Ми ћемо ноћас зором од овуда са једним оделенијем свеколике наше овде скупљене војске к Бечкереку поћи, оставивши међутим осталу трупу, да ову нашу позицију чува.

[JASON]

('Вестник'.) Поздане вести достављају нам, да је мађарска страна села Пироша (близу Н.-Сада) сузаклетије учинила, и на све србске куће у селу изненада ударила, и с помоћу мађарски гардиста све србске душе без разлике пола и возраста изсекла. Једва је тридесет душа избегло. Не чувено ово злодејство биће у повестници коментар мађарског варварства. Ово је одзив оној безчовечности, коју су мађарске гарде у Врачевгају учиниле, кад је војска наша, без сваке битке, од Врачевог Гаја к Панчеву повукла се, после чувене битке на Перлезу. На усамљен Врачев Гај излетили су из Беле Цркве Мађари, и све су попалили и порушили, црква православна разрушена је и у њој што је год било, сатрвено је; књиге свете подеране су све до три листа једног требника, кои су за спомен у патријаршију донешени. Наша војска је досад на такова злочинства благодушијем одговарала. Но неће ни исте злочинце катшига мимоићи. Јадни Бело Цркванци, кад су од србске обсаде слободније дисати почели, ударише на оближња села србска, мачу и ватри иј предадоше. Ове ране опраће успех наше праведне ствари, а Европа нека суди о досадашњем свирепству Мађара. Ми горко трпећој браћи нашој за сад једину ограду шиљемо: уповајући на Бога, за мало да се стрпе.

Из Панчева, 7 Септ. Ми смо тако несрећни, да нам гг. војеначалници наши, или из немарности или пак с тога, што ништа знаменито за јављање немаjу, никаква дневна известија с бојног поља банатског не шиљу. Данас смо од г. Бобалића два писма примили, од кои једно, у ком се о предаи Вршца спомиње, за нас је од неописане важности. Не пропуштам саобштити вам извод из оба, са тврдим обећањем, да никакву прилику пропустити нећу, а да вам уредно, ако што узимамо, с бојнога поља не јавим.

Ево извод из писма првога:
3. Септ. дођоше граничари из нашега села Страже, под Белом Црквом лежећег, и јавише нам, да је Киш (не полковник Киш), спаиа Суботичкиј, дошао са 300 гардиста из Оравице у Суботицу, и да је поручио Стражанима граничарима, да ће иј, ако се 4-га у јутру не предаду њему, тај дан напасти, и све попалити; јер ваља знати, да је село Стража непријатељу кост у грлу, и велику пакост Белоцркванцима чини. Ја (вели гос. Бобалић) одма по известију овом определим 300 граничара и 100 браће Србијанаца, кои у Стражу одоше, но кад на уречено време Киш са своим гардистима не дође, мои људи и храбри Србијанци упутише се управо у Суботицу Кишу и гарди у госте; но од гарде ни трага и гласа! Суботичани се, као Србљии, одма са радошћу нашима предаду, и то је причина, што наши људи и јунаци никакве штете учинили ијм нису. Одавде ајде и даље у потеру за гардом, и све у трку дођоше у мађарско сеоце Удвар-Салаш, где су се гардисте прикрили били, но чувши за долазак Србадије, забодоше папке у ледину па – куд кои! Наши дошавши запале село и ухвате 10 гардиста, 4 жене и једно дете, које окр. одбору панчевачком у име заробљеника на расположеније шиљем.

Извод писма другог:
Овај час пишем г патријарху нашем, и јављам му, да је војводовина србска са пет провинцијални села умножена, то јест: са Суботицом, Удваром, Куштиљем, Војводиновцима и Јамом (од Вршачке стране), – Вршчани су ми дали јавити, да су они намислили Србима драговољно се предати, и ако Срби никакав новчаниј намет на Вршац неметну, то је Вршац њиов, то јест србски, за цело. – Еј, да нам се само царске редовне трупе курталисати, а са гардом лако ћемо се клипка повући, и ако нам Вршац у руке падне, онда и Бела Црква нека закука, а и сав овај предел очистићу за кратко време, и тим пут у провинцијал, куд хоћемо отворити.

[JASON]

'Вестник' од 5-га Септ. као највновије јавља следујуће: 'С радошћу спешимо саобштити вест, да је наш војвода Стефан Шупльикац из Италие у Беч дошао. Дакле већ приближује се оно време, у ком ће Србин весео праведне жеље своје испуњене видити. Ми га с ускликом у нашој средини очекујемо, и надамо се, да кад он у нашој средини буде, толику ће силу моралну задобити, да ћемо нашег душманина на кратко време укротити.'   

('Вестник'.) Стиже нам глас, да су се трупе угарске министру војеном Месарошу изјасниле: да оне нипошто без царског налога против Срба и Хрвата војевати неће; народна мађарска гарда кући полази гомилама, а од оставши половина је у шпитаљу. Месарош је сасвим збуњен. По известију у 'Вестнику' родољубиви Срби у Трсту поклонили су на жертву народности србске 1417 фр. ср. У истом известију стои, да је трстанска обштина решила из своје црквене касе народу србском помоћ дати, као и то, да су чланови исте обштине изјаснили се, обашка свакиј од своје стране, по могућству, роду свом сада у помоћ притећи. Живили!
Управо сада чујемо, да је полковник Бломберг, кои је од последње битке Белоцркванске врло неутралан био, са читавом једном региментом уланера прешао к Србима и у следству тога да се Вршац на капитулацију предао. Да ли ће то бити истина?
Баш при закљученију данашњега листа дошло нам је известије из Карловца, где се јавља, да је интригијама и плеткама којекакви швабова и назови-родољубаца, ал' у срцу прави Мађараца и народни непријатеља, за руком изишло г. Ђорђу Стратимировићу, мужу, кои је од свију други правиј уз народ пристао, и до сада већ више пута сјајно показао, да је честит и родољубив Србин, одузети врховно повелитељство над војском србском. Овакови гласови морају свако родољубиво срце србско смутити; и како сада у Карловци раздор влада, тешко се многом добру за народ надати имамо! Желити је заиста, да се главниј одбор од кукоља очисти, и некоја лица из круга њег. светости г. патријарха удале, нарочито она, за која се још из пређашњи времена зна, да радо са Мађарима и другим непријатељима србским шурују, и коима је новац увек преко свега на срцу лежао. Ненавист и неслога увек су упропашћавале Србе, па и сада ево у ово кобно време хоће међу њи да се угнезди!! Кад ли ћемо к свести доћи?!
Од хрватско-славонске војске нема ништа ново. Она сада већ мора бити гдегод око мал. Коморана. При њој, осим бана, налазе се следујући генерали: ф. м. л. Хартлиб, г.м. Шмидл, Кемпен, Рот, Дитрих, Кригерн, Тодоровић, Цајсберг и Најштетер; затим као флигелађутант мајор гроф Хомпеш. Како видимо, све по готову страна имена, а где су онолики наши генерали?
Овога часа дође у Београд глас, да су Срби јуче славну битку на Сентомашу задобили: Мађари су са сви страна опет били на Србе ударили, ал' они иј јуначки сузбију, на све стране куд које растерају, у ретиради ијм њиовој 16 топова отму, и логор у Врбасу сав распуде. Да хоће Бог дати, да се овај глас потврди!

[JASON]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Дописи.
Из Беча, 2 Септ. Трубиће се по новинама, знам добро, како су Мађари овде својевољнике добили, кои ће против Срба војевати. Но ја вас уверавам, да је то само јад и чемер. Нико вам другиј пошао није, но само којекаква шегрчад и људи, коима посао смрди, па и то не више од њи 150. С овим јадницима хоће Мађари да савладају Србе? Жалостна ијм мајка! Напротив ја вас могу уверити, да би Срби, ако ијм треба, и овде довољно помоћи нашли. Свако је живо за њи одушевљено. Зато би добро било, да главниј одбор један позив у томе обзиру изда. Нарочито Чеха много би се нашло, кои би и за навек међу Србима остали. – Мађари су намерили били неке пароброде аустр. подунавскога друштва узети за своје разположење; због тога су сви пароброди амо довучени, и сада су престали пловити.

Из Брода, 1-га Септембра. Ови дана догоди се овде смешан један случај у граду с једним регулашом од мађарске неке регименте, кои је стражу чувао, и једним граничаром. Ту се само може познати карактер граничара, колико је он привржен цару и дужности својој. Граничар један дође из села оближњега са својом сестром, мајком и братом млађим, брату своме, опет граничару, у походе, кои је у граду на служби се десио. Дошавши с коли близу капије градске, хтене кола у град утерати, но стражар онај регулаш заустави га на капии, и рече му, да унутра ићи несме с коли, а и по готову никако му се не дозвољава у град ући. Видећи то граничар, замоли га да кога пошље у град по његовог брата. Регулаш тај каже му: 'Е добро, на ти ову моју пушку па чувај овде стражу, док се ја невратим изнутра, а ја ћу ти брата изазвати. Него ми дај твој гуњ и шешир, да ме моје друштво не позна, а ти обуци мој летниј овај капут и мети кивер на главу, док се ја не вратим.' Кад је тако тај прост регулаш учинио, измакне. Наскоро поврати се и опет каже граничару: 'Да ме неби по моим чакширама познали, скини гаће твоје и дај да повр' чакшира обучем.' Овај простак тако и учини. Регулаш оде и више се не врати, а тако и данас за њега незнају. Кад стража дође на измену, зачуди се где нађе голог и страног човека, узме га и отера у градску тамницу. Сутрадан заповедник ове тврдињице узме граничара на испит, и пошто овај све по реду искаже, запита га заповедник: зашто пушку није оставио и онако го уклонио се, кад је већ видио да онај пратиоц његов натраг недолази? одговори граничар простосрдачно, ал' неустрашимо: 'А како би ја могао оставити царско добро и ону стражу, на коју сам постављен: зар да оно онде пропадне?'  Заповедник се насмије, даде му једне солдачке гаће, и одпусти га кући невредима.

[JASON]

Из Пеште, 3. Септ. Баћани са Палатином узели су сву власт у своје руке и располажу често противно пређашњим закључењама сабора; но страна ултра-Мађара, Кошутова, није с њима задовољна и напред каже, да ће ипак за неколико дана до тога доћи, да Кошут узме власт у руке; садашње стање приписују некаквој тајној политики и интриги, и то што Баћани са палатином на путу законитости остати желе, називају преваром и издајством. – У заседанију сабора данашњег изјавио је Баћани незадовољство са поступком главног команданта мађарске војске на Драви генерала Адама Телеки, кои се навукао натраг до Кестхеља, тако да је бан са војском до Кањиже напредовао, па му послао строгу заповест, да без битке ни један педаљ земље више непријатељу неуступа, иначе нека остави команду.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Напротив умеренија страна у Пешти јавно каже, да Мађари треба да своју слабост припознају и да само на то теже, да паметним попуштањем још честна условија мира добију; тако је веле један паметан корак учињен тиме, што је Кошут од кормила уклоњен. – Гроф Баћани издао је 1. Септ. прокаламцију на све вармеђе, које међу Дунавом и Дравом леже, у којој ијм налаже, да одма сав народ у маси на оруже дигну (massalis insurrectio) и да са свију страна непријатеље, бана и Хрвате, нападну, узнемирују, требе и напред ијм ступати недаду. – Из града Будима уклањају се немађарски војници, а град се утврђује. – Кошут је јавио у новинама, да он од 1. Септ. није више министер, него да ће опет бити публициста и у новинама дејствовати. – Приповедају Мађари, да је сва мађарска гарда царева у Бечу дала оставку и долази у отечество, да га брани. – Код Ваца скупља се једна мађарска војска, и кажу да већ тамо има до 15.000 народне гарде на гомили. – Из Будима беже људи на све стране и читаве фамилије од страха од Хрвата селе се у горње пределе. У Бечу, веле Мађари, врло су се забунили Немци због одлазка мађарске депутације, и већ држе скупштине, у коима своју симпатију за Мађаре јавно изражавају, да камарили 'pereat' вичу; Мађари се надају, да ће Бечлије њима дати знатну помоћ, већ је дошло 1. Септ. 460 добровољника бечки, 'Середијева чета' звани, на пароброду у Пешту, и кажу да ће још више доћи, али су то саме кукавице, смеса најразнии пангалоза! – Још се надају Мађари, да ће Бечлије сви с њима против Славенства устати, и да ће у овом духу скоро бити буна у Бечу, где ће се министерство, камарила и рајхстаг растерати, па ће онда Немци са Мађарима на бана и на све аустријске Славене сложно ударити, и ове продрзљиве варваре на ново подјармити. (Та кад неби само било у Аустрии 20 милиона Славена; ваљда и ови данас већ нису слепи, и неће оставити брат брата, кад се већ Немац с Мађаром против њи сљуби!) – У заседанију сабора 2. Септ. изјавили су депутирци Балог и Бартол да немају поверење у садањем министерству Баћанијевом, – 3. Септ. послао је сабор мађарскиј депутацију од 12 свои чланова к рајхстагу у Беч. – Баћани јавио је у истом заседанију, да одговора из Беча још нема, од како је бан ударио; даље да он главну варош утврђује, и да је послао против Срба у Врбас чету Хуњадијеву, једно одељење коњаника и 32 топа, и да је заповедио, да одма на Сентомаш ударе и да га узму, па онда с леђа на бана да нападну. – 31. Августа издао је Палатин с Баћаном прокламацију, да он непријатеље отечества за своје сматра и да ће учинити, што је у његовој снаги, да спасе отечество. – Из Пожуна пишу, да тамо налазећи се влашки граничари врло опасним духом дишу, и да се житељство од њи бои. – Приповеда се да је Баћани добио од Чањија, комисара са Драве, писмо, како се генерал Телеки пред њим изјавио, да он неће против Јелачића војевати; тако исто, да ће палатин Иштван у суботу отићи да прими команду војске против Јелачића, пратиће га три члана долње коморе сабора као комисари (ваљда да пазе на њега?!). – У Галиции лежећа мађарска војска изјавила се, да неће против бана Јелачића војевати.

[JASON]

Свирепости Мађара у Ст. Бечеју.

1. Дамјан Станишић 10 година је био у војеној служби, изишавши из ове службе, као верниј војник за награду донесе собом кући једну слабљу; 19 година има, како је кући дошао, и ту сабљу све једнако је код себе, спомена ради, држао. Кад сада мађарска гарда у Ст. Бечеј дође, и њему неколико момака у квартир даду. Ови спазе ту сабљу где виси, скину је питајући га: одкуда му ова сабља? на које ијм он одговори, да ју је од ћесара добио, а они рекоше: 'Њом ћеш сада Мађаре да сечеш? псино рацка!' па затим навале на њега, но он сретно на поље измакне.
2. Перице Молског, полупавши и разбивши посуђе по кући, починивши многа друга безчестија, најпосле, скину икону св. Василија, разбију је и на њу се упогане.
3. Максиму Станковићу даду 12 момака у квартир, кои су такове покоре чинили, да je човек принуђен био, своje се куће опростити: суде су му полупали, цeло покућство поразбацали, чинију, у коју њима на стол јело доносе, зграбе и о земљу лупе, тако исто и ћупе, у коима ијм је воду додавао, а при томе и оно су захтевали, што човек није био у стању учинити. Кад се за такова безделија њиовим старешинама потужио и тамо је наружен био. Кад кући дође, онда га за тужбе дочека хуљење Бога рацког, и Исуса вардацког, поганског, и сви светаца, и још такове увреде и батине, да човек, и најсилниим духом обдарен, клонути и оборити се мора.
4. Партенија Миловановог, што ијм у јелу и пићу није могао жељу заситити, тако су немилостиво били, да су му једну ногу сву раздрузгали, те се ни окренути није могао, потом, да би и даље своју свирепост продужити могали, баце га на кола, однесу у мађистрат и у тамницу затворе, где је дотле лежао, док није почео тако јако заударати, да му се приступити није могло, па га онда најпосле из тавнице извуку, на кола натоваре, и почем је у кући донешен, као скота некаквог с кола га стурају.
5. Дамјана Стражмештеровића, кои је свои ствари на сохраненије изнети хотео, ухвате, ствари му неке одузму, постељске пак изсеку, њега испребијају, избоду и у тавницу баце.
6. Тацу Ђурковића, кои се из Ст. Бечеја уклонити хотео, сустигну, руке му наопако вежу, и овако везана боли су и секли.
7. Урош Косановић, што је барут од гардиста, на столу по одлазку њиовом остављен, склонио, пошто се ови поврате, обеђен буде, као да је барут сакрити желио, за које га тирански избију и избоду, и најпосле у тавницу баце.
8. Јовану Феиревом, код кога су сланину пекли, кад је ова најврелија била, с ражњем је на лице претисну, и сво му лице омеуре, а кћер му на очиглед, после дужега отимања, насилно обезчесте.
9. Дамјан Савић служио је на подвозу недељу дана, затим њега одбију, ал' коње и кола му задрже, нити су му иј више икада повратили.  (Другиј пут више.)