Српске буне

[JASON]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Обзор.

Аустрија. У Бечу су неки министри дали оставку, имено Латур, министер војени дела и Шварцер, министер јавни грађевина; ко је на њиова места постављен још није познато. Ф. м. л. Бехтолд, онај, кои је против Срба у Бачкој војевао, наименован је врховним заповедником бечке народне војске. – Поводом што се около Беча многа војска скупила, разнео се био глас, да ће Беч проглашен бити у стање обсаде, које је велико неспокојство у народу проузроковало; но министерство званично објави, да је тај глас лажљив. – Вести о убиству грофа Ламберга у Пешти велику је смутњу у Бечу проузроковала, и сад је тамо страшно огорчење против Мађара. – Многи мађарски великаши у Беч беже, међу тима су и Баћани и Вешелињи.

Угарска. У Пешти је састављено привр. терористичко правителство од шест људиј, међу коима је Кошут председатељ. Ово је дало насред Пеште вешала подигнути, где ће свакога да веша, кои би из вароши бегао. Тако је већ гроф Зичи, бившиј администратор столно-београдске вармеђе, обешен, будући се доказало, да је са мађарским непријатељиима у договору стојао. – Сви судови и надлежатељства по целој Угарској престала су дејствовати. 

Ердељ. Власи се јако подижу против Мађара. Влашка граничарска регимента дала је цару прошеније, коим изјављује, да нипошто неће мађарском министерству да подлежи, нити што да зна за унију са угарском. То су исто и Саси изјавили, тражећи, да се сазове сабор ердељскиј, где ће сви тамошњи народи (а не као до сада вармеђе и вароши), представљени бити, па овде ови народи да се међу собом договарају о својој судбини. Власи к томе још ишту, да се њиова регимента не назива влашком већ романском.

[JASON]

Изваредниј лист Србски Новина.
У Београду 2-га Октобра 1848. по подне.

НАЈНОВИЈЕ.

Овога часа дође нам из Карловаца вест, да је јуче србска војска, под командом г. мајора Михаила Јовановића, у Србскиј Бечеј ушла и освоила га.
Догађај бечкиј од 6-га р. Октобра т. г.
(по описанију об. аустр. новина.)

Пре подне. Дан 24 Окт. у Бечу је страшан дан. Народна војска бори се са народном војском и са солдатима. Крв тече по многим улицама. Како је ова борба родила се, до сада још сасвим није познато. Толико се зна, ДА ЈЕ У СЛЕДСТВУ ЈУЧЕ ИЗДАНОГА ЦАРСКОГА РЕШКРИПТА КОИМ СЕ БАН ЈЕЛАЧИЋ ЗА ЗАПОВЕДНИКА УГАРСКЕ ИМЕНУЈЕ, ДАНАС НЕКА ВОЈСКА ОДАВДЕ ОТИЋИ ИМАЛА, ДА СЕ С ХРВАТИМА САЈУЗИ. ЈЕДАН БАТАЉОН ГРАНАТИРА НИЈЕ ХОТЕО ИЗ БЕЧА ОДЛАЗИТИ. У истиј мах се поквари великиј мост на Дунаву, ДА БИ СЕ ПРЕЛАЗАК ВОЈСКЕ ПРЕПРЕЧИО. Железница се заузме, и од части расвари. На војску, која ићи није хотела, пуцало се из топова, али тек што се једанпут топови избацише, радиници иј отму и у воду баце. Редовна војска сада се са народном борила против редовне војске. Генерал Браида буде убијен. Уобште много је официра пало. Колико је погинуло и ранило се, за сада још није можно показати.
Око 1 сата по подне роди се борба између народне војске на истој Стефановој пијаци и око ње. Наскоро затим послужи срећа једном баталиону пешака продрети на Францову капију, једно оделење пионера за њима дође, кои се таки на миноритској пијаци са народном војском сразе, али после малога сраженија буду узбијени и обезоружани. Један баталион пешака у Шотском дворишту морао је такође оруже положити, тако, да на скоро у вароши никаква редовна војска није против народне непријатељски стојала.
6 сатиј у вече. Зданије војенога савета у руку је народа. Један одбор државнога сабора ишао је да ослободи војенога министра Латура; ал' доцне. Он је био ухваћен, УБИЈЕН И О ЈЕДАН ФЕЊЕР У ДВОРИШТУ ОБЕШЕН. Пред вече државниј се сабор прогласи за перманентниј. Смолка се избере за председатеља, и једна депутација цару оправи, да га склони, да састави по народној вољи министерство са Доблхофом и Хорнбостелом, ДА НАТРАГ УЗМЕ ОНАЈ МАНИФЕСТ НА УГАРСКЕ НАРОДЕ ИЗДАНИЈ, и да изда обшту амнестију за грађане и војску редовну. ЦАР ЈЕ СВЕ ОДОБРИО. Међутим народ, не имајући довољно оружја, отиде на војничку оружницу, коју је бранио један баталион гранатира. Страшна се борба овде роди; народна војска на тако реченим елендбедемима напери топове и почне на оружницу пуцати.
9 сатиј у вече. Посланик државнога сабора Шерцер наименован је за привр. врх. заповедника народне војске. Битка код оружнице још траје. Изнутра се ракете бацају.
7-га р. Окт. 9 сатиј у јутру. Сву ноћ је народна војска на оружницу пуцала. Данас у јутру око 8 сатиј преда се оружница; тамо налазећа се војска добила је слободан пролазак. Оруже се раздаје. Од народни војника много је пало код оружнице.
У провинције оправљна је прокламација, која ијм објављује, да је државниј сабор на себе узео, да мир и сигурност утврди.
Цар је отишао у Линц, праћен једном части војске, оставивши за собом један манифест, коим објављује, да У БЕЧУ АНАРХИЈА ВЛАДА И ДА ЈЕ ПРЕСТОЛ У ОПАСНОСТИ; но министерство овај манифест НЕ ИЗДА НА СВЕТ.
Сабор је сву ноћ заседаније држао, из кога је више прогласа издао, а нарочито, да су наредбе учињене да сва војска из околине Беча отиде и више никаква у Беч да се не пусти. Даље је саставио један одбор сигурности од 10 лица, и закључио: да се ЈЕЛАЧИЋ ЗБАЦИ, ЦАРСКИЈ МАНИФЕСТ ОПОРЕЧЕ, надвојвода Лудвик и надвојводкиња Софија прогнаду, које веле ДА ЈЕ ЦАР СВЕ ОДОБРИО. Поговара се, да ће ново министерство овако састављено бити: Доблхоф, министер унутрашњи дела; Краус, финансије; Војна, посланик у Брислу, спољашњи дела; Бухнер, заповедајућиј генерал у Ердељу, војени дела; Хорнбостел, трговине; Бреда, правосудија.
Ово је у кратко догађај бечкиј, несретниј велимо, зашто ће решити судбину целокупности монархије аустријске! Цар је увидио, како му од Мађара грози опасност распадања својега царства, па зато се обратио Славенима, кои целокупност монархије хоће, и њи подпомагати почео је у борби њиовој са бунтовним Мађарима. Ал' Немци, ови крволоци славенски, недаду Славенима живити, па се сложише са Мађарима и цара принуде, ДА СВОЈЕ ВЕРНЕ СЛАВЕНЕ ИЗНЕВЕРИ и свој престолниј град опет остави! Проклета саможивости! О Немци, где вам је космополитизам, коим се хвастате по свету? Били сте вуци крвождери у старо доба, где се год састасте с инородцима, а нарочито са Славенима. После сте се дали на науку и изображење, прошли сте школу француску, грчку и латинску, а ви сте једни те једни, ни за длаку глађи и бољи него што бијасте за време Карла и Отона ваши. Данас је Бог опет отворио храм слободе. Сви се народи грле и љубе, неотимајући туђе већ подпомажући друг друга да се ослободе и на своје ноге да се поставе, и у кућу домаћу себе да уведу као људи слободни и самостални. Тек ви, нездовољни границама, коима вам је Бог окружио земље вашег народа, ви ударате преко њи отимајући благо суседа свои, завиркивајући лакомим очима своима дапаче и на земље и народе, кои вас и не зову и нечекају, но тек по срамотном вашем имену и гласу познају. – Црн вам био образ на дивану!
Шта Славенима аустријским у садашњем стању предстои чинити, говорићемо пространо у првом будућем листу. Засад само то да кажемо, ДА ИЈМ СЕ НА ЖИВОТ ИЛ' НА СМРТ СПРЕМАТИ ВАЉА. Ово је час одсудниј, ту се не ради о слободи народа, већ О ИСТРЕБЉЕЊУ СЛАВЕНА. Па јуначкиј Славенин зар ће дати себе сбрисати са света? Не, никако! ИЛ' КАО НАРОД ЖИВИТИ ИЛ' СЛАВНО ИЗГИНУТИ: те су сада две крајности наступиле – средњега пута нема! ЖИВОТ ИЛИ СМРТ!

[JASON]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[JASON]

Вeсти о народној скупштини у Карловци.

Из Карловаца, 27 Септ. Данас пре подне у 8 сатиј сакупи се главниј одбор под председатељством његове светости г. патријарха. Ту се, док и светлиј наш војвода приспео није, договарало, на кои начин да се најкраће народној скупштини даде известије о досадашњем делању главног одбора. По окончанију овога предмета дође и наш светлиј војвода у патријаршију. Одавде одма војвода упоред са св. патријархом, владиком карловачким и г. Стратимировићем, за њима сви чланови главнога одбора оду у народну скупштину, која се у мађистратуалној кући држала. Ту како се војвода указао на врати велике ове сале, затруби глас са свију страна: 'живио војвода! живио патријарх!' 
Ову народну скупштину отворио је св. патријарх, будући је од светлога војводе умољен. Патријарх своим велеважним словом у кратко изјави досадашње стање наше у свачему; изјасни даље како смо дошли до овога стања, и најпосле изјасни о чему нам је нужно саветовати се на овој скупштини. По окончанију патријарховог говора светлиј наш војвода говорио је, и управо молио народну скупштину, да му постара се набавити војена средства, која он не буде могао себи набавити. Даље молио је народну скупштину, да му свуда, где сам неби могао шта у дејство привести, на руци буде.
Предмет је првиј био данас изабрати подпредседатеље, кои ће председавати у народној скупштини, кад одсуствују патријарх и војвода. За подпредседатеље дакле изабрани су владика карловачкиј г. Евгеније Јовановић и Јаков Живановић, карловачкиј посланик; за секретаре Ливије Радивојевић и др. Радојчић. Скупштина ова трајала је до 1 сата после подне.
Истиј дан после подне под председатељством г. владике карловачког буде решено у народној скупштини, будући да су нам новци осим свију предмета најнужнии – да се из црквени и обштински каса сви новци покупе; даље да се покупи овогодишњиј порез, и да се да патријарху и војводи пуномоћије, да могу у име народа новаца узајмити ма од куда било.
На жалост малу, имам и то јавити, да је наш светлиј војвода, ваљда од великог труда, данас после подне имао грозницу; но и на овом не могаше окончати се, већ ево запали се кућа једна у дворани, где војвода станује. Кућа је ова сва изгорела, но дао Бог ватра се није даље распрострла.

[JASON]

Слово, коим је светиј патријарх отворио народну скупштину у Карловци 27. Септ. т. г.

Почитајеми депутирци народни,
Славниј народе!

Од дана славног покрета нашег, 1-га Маја т. г. до данас, много је важни догађаја у светој нашој ствари догодило се. Скупштина је наша под 1-г и 3-г Маја важна закљученија донела. Ова су требала од пресветлог цара и краља потврђења, требало иј је код куће обезбеђена имати. За израђење првог предмета скупштина је једну многобројну депутацију, на које руку ја сам бити имао, к пресветломе императору и краљу изаслала, а за сохраненије другог један одбор између себе одредила. Депутација је под моим предводителством императору у Инспруку предстала, и по духу онда вејаше мађарске политике такав одговор добила, какав није могао успокоити народне духове, а имено, да је речена скупштина наша незакона, по чему и закљученија на овој донешена да немогу узета бити у призреније. Овом приликом ползовали смо се у том, што смо на сабору хрватско-славонско- далматинском изречениј 1-га Маја с овим краљевинама сајуз у дејство привели, тим што су наша закљученија од 1. и 3. Маја браћа Хрвати у својој скупштини за своја собствена примили. Одбор је пак свој задатак савестно и живо руководио. Мађарске политике ужаси, изражени преким судовима, дизањем мобилни гардиј, приношенијем знаменити жертвиј и у новцу и у натури, и најпосле гнусним нападенијем другиј дан духова на Карловце, као срце покрета и столицу народног правленија, боље су познати, нежели да за нужно налазим овде све изчисљавати. Одбор је на сва дејства, на саме умишљаје непријатељске бодрим оком гледао, и видећи свету ствар народну и самиј народ у опасности, ставио се у стање одбранително. Он је са очевидним пожертвовањем свију чланова свои свој круг дејателности развио и жиле дејства свог у народ пустио, он је народно правленије формално и материјално узео, и чистећи пределе основаног војводства од духа непријатељска, он је по свуда најпре само местне, а по том и окружне одборе устроио и утврдио, а себе главним одбором одма прогласио и посредством подчињени себи одбора народом успешно управљао. Он је регименту петроварадинску, и сремску градомеђу, он је шајкашкиј баталион, и регименту немачко-банатску као и суседну србско- банатску, кроме Беле Цркве и њене околине, под своју владу присвоио, и данас дејствује с готовости на врху регименте србско-банатске, на границама шајкашког баталиона, у почетку диштрикта бечејског у Сентомашу и на врху градомеђе сремске и дуж Дунава ове противу силе непријатељске. Сад му предстои на свим овим точкама жива операција у напредак да завојује границе војводства.
Кад је депутација многе чланове скупштине са собом на пут повела, на ком се подуже задржавала, особито, кад су премноги чланови, за главниј одбор избрани, или никако не дошли, или мало по мало од главног одбора изостали, тако, да је тело ово на врло мало чланова спало, круг дејателности пак његово чрезвичајно распространио се, и извршујући руку по свима крајевима предела а и по струкама правленија потребовао, он је, и по нужди појавившој се и по себи пристојећем праву, неке нове чланове себи избрао и тако дејствовао је он, како је само могао.
По повратку мом из Инспрука главниј је одбор мене са најчуствителниом жељом дочекао, и мене умолио, да се на чело правленија са неограниченом власти поставим. Ја таково чуствително предложење нисам могао другчије, разве с подобном чуствителности примити; и устроившиј одбор у договору с њима на потребно число оделенија, задржао сам себи искључително струку војену и струку дипломатичну под названијем 'привременог народног управитеља', одправљајући и другостручна важнија дела из обштег заседанија главног одбора. Овим је дакле начином света наша ствар по мом знању савестно и ревностно руковођена, све на основанију закљученија народне скупштине од 1-г и 3-г Маја, а имено имајући у виду височајше правленије пресветлог нашег императора и краља, но равним кораком пратећи народна права и требовања. Мала неспоразуменија са привременим предводитељем народног воинства, г. Георгијем Стратимировићем, поравнана су најскорије живим настојавањем моим и одма последовавшим повиновењем његовим. У трудном походу војеном, с благодарности признати ваља, да неби смо могли далеко, а можда ни првог корака учинити, да нам браћа Србљи Књажества Србског у помоћ притекла нису. И главниј одбор стои готов славној скупштини о свему точно известије подати. Од стране моје, као привременог управитеља, и од стране главног одбора остаје ијм вечниј дуг благодарности. Уверен сам, да славна скупштина иста чуствовања дели.
Кроме ове помоћи извори нашег деловодства били су доброхотна дајанија и разни обштества и поједини лица, како у новцу, тако и у натури, били су приходи тридесетични, гдекоја лађа завојевана, и готовост, која се у народним фондовима налазила, које рачуне готов је главниј одбор славној скупштини показати.
Сад кад се сајузник наш, преузвишениј бан, озбиљно одао на поход војениј, и у срцу Угарске налази се, кад је непријатељ наш овако врло збуњен, и у забуни види се да незна шта ће да ради, кад је очевидно, да је и сам височајшиј двор против њега изразио се, јавно покровитељствујући свету нашу ствар, и ствар браће Хрвата, кад нам треба решителне походе чинити, нађемо за полезно и нужно, скупштину ову данашњу позвати, једно да се народ извести ову данашњу позвати, једно да се народ извести о деловодству нашем и стању ствариј наши, чим ће у исто време увидити се необходима нужда, што скорије посаветовати се о средствима, коима ће се свештениј овај рат наш, од сад већ са свим решителан бити имајућиј, успешно водити моћи, да би се успоред са сајузником нашим баном напред корачати, и спасителна пожелана цељ наша, извршеније закљученија народни од 1-г и 3-г Маја, што скорије постићи могла.
О рату овом са утешенијем саобштити могу славном сабору, да колико се рат овај од стране непријатељске с крајњим и неописаним свирепством водио, толико је од наше стране чуство човечества упражњавано било, тако, да нам непријатељи наши никако пребацити немогу, да смо и кога од њиови похватани само злоставили, много мање смртно каштиговали. Следователно све, што су год они по своим новинама рђаво о нама писали, и писати непрестају, јесу све саме голе и пуне лажи. Будући пак да је веројатно, да ће се војени походи скоро окончати, по кои окончаниу наравно ће следовати конференције између височајшег правленија аустријског, народа мађарског, хрватског и србског; то ће не само полезно, него и нужно бити, да славна скупштина разсуди предмет овај, и донесе закљученије, кому поклања поверење од стране народне, да заступа закљученија народна од 1-г и 3-г Маја у овакој конференции.
Ово нам разсудити и у дејство привести предстои, господо моја! Бог је на жеље наше већ један венац награде поставио. Бог је нама баш сада, баш у одсудно време, пожеланог војводу нашег у средину нашу послао, и као што су славни повереници народа свакиј свог краја, тако је драгиј војвода, повереник обштенародниј, на данашњу нашу богоблагословену скупштину дошао. Сад дакле имајући и главу војени похода наши, врстну главу, лакше ћемо и ствари наше предузимати и извршивати. Молим само и саветујем, да силе наше, и умне и материјалне, усредоточимо у једном средоточију обште слоге и обште љубави братске, и заиста неће нам божиј благослов оскудевати.

[JASON]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Вести о војводи србском.
Бр. 1800.

Јосиф, Србскиј патријарх, привремениј народа управитељ.
Радостна вест. Свему народу војводства србског.
Што смо од 1-г Маја т. л. с највишом и најживљом жељом очекивали, то данас с највишом радости објављујемо. Благоверниј, обштељубљениј, 1-г Маја обштенародно, једногласно, изабраниј војвода наш Стефан Шупљикац од Витеза, приспео је овамо јуче у три сата после подне у најпожелателнијем стању здравља, од многобројног народа с неописаним одушевљењем дочекан, и примио је војено правленије војводства србског. Живио нам витежкиј војвода наш! Живио цео народ богоспасајемог војводства србског!
Из заседаниј главног одбора народа србског.

У Карловци 25. Септембра 1848.
Јосиф, с. р.

[JASON]

Из Руме, 24. Септ. Данас около 10 сатиј пре подне стиже нам жељно очекиваниј војвода србскиј Стефан Шупљикац-Витез. Радост је народа била неописана. Дочекиван је био овде на више места, али најсјајнии је дочек био у варошкој кући. У првој соби дочекале су га наше украшене лепотице. Једне су му држале над главом великиј зелен венац, а друге су га поздрављале, као: господична Јелисавета Младеновића приступила му је, стојећим под венцем, и казала на кратко, да је љубав к њему свагда горела у срдцима србским, а сад да букти силно. Потом изиђе пред њега друга господична, Марија Критовац, и пружајући му венац овако од прилике рекне: 'Прими, жељно дочеканиј војводо! овај цветниј венац, а с њим срца наша, деснице мач!' 
После су мале девојчице посипале га цвећем вичући: 'Све за краља! Све за војводу! Све за народност!' Тронут војвода гледао је ове наше Нимфе, и срдачно ијм благодаріо. – Затим уђе у салу, где га наш г. поджупан Младеновић врло важним, на истини историјској основаним словом поздрави, излажући нама од царева аустријски и краљева угарски дарована права, и жалећи што су такова пропала била; на конац радује се, што нам осијана избављенија сунце. Кад г. поджупан сврши своје слово, онда му приступи и обштепознатиј нам словослов г. парох Моловић, и као продужавајући беседу г. поджупана овако од прилике рекне: 'Тако је било! Али преузвишениј војводо! ако се милиј твој србскиј народ и лишио давно свети свои патријарха и светли војвода, пак се разишао, те служи разне господаре; ако су ти његови господари и трудили се дан ноћ дично име Србљин из имена аустријски народа избрисати, и лепиј срске наше мајке језик са другим суровим заменути; ако су мађарски министри до тог суровства, до те безчовечности, до те безбожности и дошли били, да фајтом, а не народом назову један од 2 милиона побожни душа састојећиј народ, кои у верности к своме цару и краљу свему свету за пример служити може, и кои је храбрости својом чрезвичајном испунио целу Европу, испунио цео свет; ако је дакле преузвишениј војводо! храбриј твој народ србскиј и стојао већ на прагу пропасти своје, и страхоту дубљине њене своим очима гледати морао: опет је он показао, да љубав к законој самосталности, и љубав к народности својој није се у грудима Србљина угасила. Да! показали смо ми то целој Европи, показали целоме свету! Јер како се глас са високи престола владатеља европски заорио: 'слобода! једнакост! братинство! ', таки се из милион јуначки србски грудиј одјекнуло: 'слобода! слобода! једнакост! братинство!' – Како је дух слободе полетио по европским пољама, таки смо и ми полетили к најсветијем нашем олтару, кога је већ њињајућа се садашњиј наш светиј патријарх од паденија крепко задржао, и данас задржава. Ту су се слиле све жеље у један оцеан, и до неба дигао глас: да воскресне патријарх, да воскресне војвода србскиј! Да живи патријарх Јосиф, да живи војвода Стефан! – Истина војводо! твоје смиреније вели: зашто да сам баш ја, код толики Србаља, за војводу изабран? Ал' знај, мила наша главо! да твоја к роду србском љубав, твоја неизречена верност к нашем краљу, твоја храброст и златна чистота живота твога, тако су нас блеском своим обузеле, да је свако срце наше само за тебе било. Твоје дакле сјајне, и велике добродетељи запалиле су љубав к теби у прсима свију Србаља, пак сама та љубав узнела те је на столицу војводску. Овде војводо узноси се као кедар на Ливану у славу пресветлог цара и краља нашег, на дику народа србског, и на чест твоју! Љуби тебе до обожања љубеће Србље, и живи нам на многа премнога лета!'
Овим словима био је војвода тако тронут, да је између осталога јасно рекао: 'Сад се поносим, што сам Србљин, и волим што сам Србљин, него да сам икакве друге нације човек, премда ни једну нацију не презирем.' После тога се у хору младића одпева за ово торжество од г. Крестића, овдашњег адвоката, сачињена песма, пак се отиде у двор г. грофа Пејачевића на ручак. Овде му опет предхваљениј г. поджупан Младеновић и г. парох Моловић напију здравицу, желећи: да дело спасенија србског у покорности и верности к цару и краљу, у интересу народа србског, а на своју славу и дику скоро оконча. На које он благодарећи одговори: 'Господо! сад зато само и живим.'  – После ручка упрегну се најбољи грофови коњи у интов, где високиј наш гост седне, пак многим другим интовима праћен, отиде под пуцњавом топова и лупом звона преко Ирига у Карловце.

[JASON]

Из Карловца, 27 Септ. у јутру. Како је војвода наш Шупљикац-Витез овде 24-га т. м. дочекан и примљен, то сам Вам у кратко већ јавио. Накнадно к том известију моме још Вам ово јављам. Онај истиј дан, т. ј. 24 т. мес., у ½ 8 сатиј у вече, покрај осветљени кућа, дође са бакљадама и свирајућом бандом младеж србска пред конак светлога војводе, где буде најпре војвода а затим и патријарх, будући се код војводе налазио, поздрављен. По свршетку поздрава ови најпре је благодарио војвода младежи и грађанству на учињеној му почести, а затим отворио је наш св. патријарх доста подугачку беседу, у којој је благодаріо младежи за досадашнѣ услуге роду своме учинѣне, и препоручио јој, да и у будуће, колико ијм младе силе допуштају, не пожале труда у свачему роду своме ка услуги бити; особито препоручио је младежи, да приповедаю свуда по народу слогу и братинску љубав, без које ни благослова божијег нема. Кад сврши св. патријарх беседу, још неколико пута пред конаком војводе музика весело одсвира, па затим отиде младеж с бандом, праћена од многочисленог народа, патријарховом двору; ту су такође стојали са бакљадама младићи, док је банда и ту неколико пута одсвирала. Одавде преко пута кренемо се и то исто учинимо г. Евгенију Јовановићу, владици карловачком. То исто вече била су на много места весеља. Варош је сва осветљена била. Такођер и онај триумфалниј свод, кроз кои је свтлиј војвода прошао, био је сав кандилима осветљен; осим овога и две пирамиде, од кои на једној видило се С. и В. (Стефан Војвода), а на другој Ј. П. (Јосиф Патријарх), биле су од земље пак до врха многочисленим кандилима осветљене.
У Суботу 25. т. м. наш премилиј војвода забављао се са депутацијама, које су му на поздрав долазиле. Примечанија достојно је од нашега војводе истиј дан догодило се, т. ј. кад је депутацију свештенства примио био, понуди св. патријарх војводу неколико пута да иде напред у другу собу, но војвода не хотевши жељу патријарха испунити, него узајмно св. патријарха нуђаше, па ти најпосле рече св. патријарху: 'Треба да идете Ви напред, јербо војвода заповеда.' Ове речи нашег светлог војводе све су тамо налазеће се у највећу радост довеле, вичући му: 'живио нам дуго заповедајућиј војвода Стефан!' 
У Недељу 26. т. мес. опијениј радошћу народ србскиј сакупи се у саборној цркви на призиваније светога духа. У овој радости народној участвовао је наш св. патријарх и једва дочеканиј војвода; службу божију одслужио је преосвештениј владика г. Евгеније Јовановић, са два нова архимандрита гг. Каћанским и Попеском; покрај њи било је још свештеника и ђакона. На овај велеважниј и радостниј дан за народ срскиј буде и наш обштељубљениј и заслужниј муж г. Груић, протосинђел, за архимандрита произведен. Служба божија трајала је од 10 сатиј у јутру до ½ 1 сата по подне, коју је окончао гос. Евгеније владика са мудрим једним словом, опомињући нас на слогу, братинску љубав и на верност јуначком војводи нашем и свима другима заповедницима. Најпосле опомињао нас је и на верност православној христијанској вери нашој. По окончанију свега изиђемо из цркве. Патријарх са војводом и владиком оду у патријаршију, а ми сви станемо слушати банду, која је покрај баталиона наређеног и самовољника србијански (које је последње г. Тома Јокић предводио) весело свирала. Мало час дође и наш премилиј војвода; војнике редом (које је г. мајор Милекић командирао) разсмотри и маршом одпусти и тако се сви у највећој радости, вичући: 'живио нам наш премилиј војвода Стефан!' разиђемо. Овај истиј дан имао сам срећу под № 1. видити писма, која је светлиј војвода наш под именом своим командантима оправио.  - Ђ. Р.

[JASON]

Из Карловаца, 28. Септ. С каковом тугом и жалошћу узимао сам перо у руку 17. т. м., да напишем свету, какова грозна судба предстојаше јуначком србском народу због неки сујетни лица; с таковом сада и сугубом радошћу узимам перо у руку, да напишем опет свету, како је србскиј народ срећан и пресрећан, и да је оно само тек једно изкушеније Божије било над нама, јербо долазак нашег премилог и обштељубљеног војводе Шупљикац-Витеза, кога је зар само провиденије Божије онда, кад смо у највећој смутњи били, као с неба послало и кои нам је долазком своим суморне и забуњене главе тако разведрио само једним погледом своим, да се на свакога Србљина лицу ништа друго, него само радостниј жар видити може, кои му задовољство срца свога толкује. Знај свете, да смо добили жељнога војводу нашег Шупљикац-Витеза, онога, коим се народ србскиј поносити може, јербо у свету за народ пара му нема. Он је народу србском јарко сунце, које ће га огријати, развеселити и оживотворити. Живио избраниј војвода наш! На његовом лицу чита се поштење, доброта, искреност, веселост, умереност, мудрост, јунаштво, и што је најважније, жарка љубав к роду свом. Једним словом све су добродетељи у њега, тако да ја мислим, да нема човека, коме се овај и до данас славниј муж неби омилио и кои у свако доба неби готов био за њега погинути. А и како неби, кад су ово његове речи непрестано: 'Готов сам свагда за цара и народ србскиј погинути, и тек онда ћу себе срећним осећати, кад ми народ мој србскиј срећан буде!' Неостаје ништа друго сад народу србском, него да се безусловно покорава своме врлом војводи, и једногласно ускликне: 'да Бог поживи цара, кои нам је нашег славног војводу послао! да Бог поживи славног нашег војводу Шупљикац-Витеза, кои темељ србској будућности полаже!'  - Ђ. Р.

[JASON]

Славенско-мађарско боиште.
Из стана Томашевачког, 27. Септ. Синоћ одређени буду одавде 700 пешака са 3 топа под предводитељством г. Книћанина, да ноћас нападну непријатеља у Жигмундфалфи, селу, по сата од Бечкерека лежећег. Шанчеве, кои су пред селом били, отме наша војска и непријатеља отера у село. Од Бечкеречког пута, управо с наше стране од логора, и с десна уза село, били су непријатељи нападнути. Наши су људи већ са свију страна ушли у село, а непријатељ се повуче натраг с топовима и војском. Тако дакле село се освои на све стране и непријатељ, на спавању нађен, страшно потучен буде. Да је допуштено било палити, већ би цело село лежало у праху и пепелу.
Око два сата после поноћи даде г. Книћанин ударати добош, да се војска наша искупи, и тек што смо већу част са топовима с пута Ечанског повукли, и г. Книћанин оставши сам са малом части војске на истом путу, изчекивајући, да још једна част из села дође: ал' наједанпут до 200 кола с војском из Ечке само што се не помешаше с нама, а то је непријатељ био полетио Жигмундфалфи у помоћ. Одма, како приметимо да је то непрјатељ, опалимо плотон на њега, убивши му једног официра, кои из кола на земљу падне, на то други на врат на нос утеку, премда су иј наши људи јурили и једнако на њи пуцали.
У Жигмундфалфи био се непријатељ утврдио са 6 топова, између кои имао је и једну хаубицу, са 7 компанија пешака и једним ескадроном хусара, као и оружаним житељством тога села. Од наши има лако рањени 7, и један тежко. Четири су пала на месту. Од непријатеља пало је на две стране по 6 на месту, по шанчевима много на више места, онај официр и више од пола топџија, јер су наши, изненадно зашавши ијм од Бечкерека за леђа, на топове напали и један другоме пушке из руку отимали, шта више једнога је од наши ватра из топа осмудила, но није нигди рањен. По кућама и улицама небројено је пало непријатеља. Наши су у једној кући карте застали на столу, како су играли непријатељи, и вино и нешто јела, те богме и они узгред наједу се и напију, па опет јурише на непријатеља. Кола и коња сијасет, и много нови пушака са циндерима задобили су наши људи. Од два регуларна и жива ухваћена солдата сазнали смо, да су они пре 6 дана из Пеште овамо дошли, и да непријатељ, оставивши мању част у Бечкереку, са већом силом устанио се у Ечки и Жигмундфалфи наспрам овог нашег логора. Пред зору смо дошли натраг у стан наш.

Од војске хрватско-славонске још никаквог известија нема. Будимске немачке новине од 7. р. Окт. јављају, да је Јелачић-бан, заузевши Ђур, одавде удалио се и к Визелбургу отишао, ал' да га мађарска војска узастопце гони. Исте новине само трубе победе, које су Мађари над Хрватима одржали, па веле, да су 6-га р. Септ. у Пешту доведши 1158 заробљени граничара, кои ће морати шанчеве око Будима копати. Још шта више као најновије пишу: да је 6-га р. у вече курир донео у Будим вест, да је некиј Мориц Перцел победио генерала Рота и заробио му заставе и 1500 граничара, па да је на то генерал Рот шиљао парламентаре, да се договарају, ал' Перцел да није хотео пуштати се у договарање, већ је захтевао, да и остала војска Ротова оруже положи и преда се, ил' ће је на ново напасти. Кад се то све догодило, незнају речене новине да кажу. Но то јамачно спада у лажиторбу.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Из Карловаца, 29. Септ. Прекјуче мађарске катане обколе неке Сентомашане, кои су изишли били по своим салашима заоставшу летину прибрати, и тамо иј на месту, числом 16 које мушки које женски глава, изсеку, друге пак, око 20 њи, заробе, у Врбас одведу, и још оно исто вече из пушака поубијају. Ову вест потврдио је јуче одонуд добегшиј један Словак, кои се сад у Сентомашу налази.

Из Беча, 23. Септ. Бедни Словаци разбијени су од силовити Мађара, и куд које растерани. Част једна они својевољника, кои су ијм одавде у помоћ отишли, повратила се натраг, с њоме и гг. Штур и Хурбан; за г. Хоџу незна се гди је. У битки с Мађарима погинула су двоица од Словака, а троица су донешена амо слабо рањена; од Мађара пак пало је 35 глава. Словци су ијм освоили 30 коња, и 50 солдатиј обезоружали. Из овога се види, да је истина војена срећа на словачкој страни била, ал' жалостни Словаци, невешти оружју, како се већа ватра отвори, даду се у бегство, и тако своју собствену ствар покваре. Словаци су добри људи, ал' ијм је нужна подпора, и зато се сада овде јача сила на ново скупља, која ће иј опет покренути. – Ноћас је из околине Беча имало одмаширати бану у Визелбург 30.000 царске војске, са нужним батеријама, која ће под његовим повелителством, заједно са хрватско-славонском и србском, против бунтовни Мађара оперирати.