Српске буне

[JASON]

У Тамишграду (Темишвару) на дан св. Николе. По установленију средоточног одбора банатског чланови неки тога одбора, приврженици бивши прађашње конзервативне странке, тешили су се надеждом, да ће покретом овим цељ своју получити, и тако Банат у првобитно стање преокренути. Какво је пак пређашње стање било, то је сваком познато – шта више покрет овај србског народа као покрет конзервативне странке сматрали су. Војводина и војвода код њи је била кимера; - али тако безбрижно к брегу 'добре надежде' пловећиј бродић њиов изненадна бура нападне, разбије, и тако ијм ову последњу надежду уништожи, - а то је био глас, да нам је војвода и патријарх потврђен, и да је тим војводовина, свемоћним гласом царевим васкрсла. Да ли ће се на ново и то повторително оцеану поверити – то ћу Вам у своје време јавити. За сад само знајте, да имамо неке чиновнике, кои, опојени духом мађарским, никако се овог отрести немогу, или неће, тако: да ако кои честитиј сеоскиј биљежник, увидећи задатак садашњег времена, србски или румунски своју релацију пошље, они у место да ове, добром примером предходеће.следују, њима мађарским језиком одговарају, и заповести шиљу. Да народност наша овде поред овакови Срба не само процветати неће, то је очевидно, и шта више ови верни питомци и последоватељи мађарства у стању су деспотизам мађарског језика над другима, ако и не за дуго, а оно бар за време придржати!
Вести из Арада различне су, између остали г. гроф Лајнинген, кои је пре неколико дана с воинством Темишварским, и из Ердеља дошавшим батаљоном од Бјанке, и с коњаницима од Макс-Фердинандове регименте близу Арада се сајединио, и тако на новиј Арад напао, како је службено ову битку описао, то сте јамачно већ разумели. (В. прош. лист о. н. У.)
Овај првиј војениј поход г. грофа Лајнингена за непријатеља је доста убиточан био. При повратку његовом из Арада, кад је у Темишвар улазио, мили глас 'лепе Маце' разлегали су се по улицама поносног овог града, и како предводитеље, тако и многобројно воинство, које је за њима следовало, народ је с честим 'живио' поздрављао; шта више на грофа Лајнингена, и Бломберга су неке србске госпоје и господичне цвеће и венце бацале. За првом трупом вучени су топови од Мађара отети, затим другиј ред заробљеника, од кои су неколико изрода Пољаци били, кои поносно главе дигнувши, горде су погледе на околостојеће бацали; за овима друга трупа ступала је, и овој силниј коњаник следовао. – Данас је отишао један батаљон с по батерије; но куда незна се.
Прошасте недеље држала се скупштина црквена, но не јавна, јербо су приступ само чланови обштества имали; толико сам само разумео, да су за подпомагање ћесарске војске 1000, а за карловачкиј одбор такође 1000 фр. у сребру определили.

[JASON]

Из Неготина, 13. Дец. Хитим послати Вам добровољне подарке, које сам данас на брзу руку скупити могао, за страдајућу браћу нашу, из оне стране овамо прешавшу; јер треба да знате, да је пошта овамо тек у пола три сата после поноћи стигла, и кои што има на њој опремати, треба још вечерас да даде, - па зато велим и хитам, да Вам, по прикљученом овде списку, пошљем подарке, за страдајућу нашу отуд браћу Србе. – На скупљање ови подарка, колико нас је год побудио вапајућиј у новинама Вашим глас народа оностранског, толико нас је подстрекавао у том смотренију пример великодушија милостиве госпође супруге г. попечитеља правосудија и просвештенија, која је 50 фр. ср. на тај конац дала. Ми обично, нарочито сад у ова времена, већа част чланова читалашта овдашњег чекамо сваку пошту, ма у које доба ноћи дошла, и ја се онда прихватим те читам што год је србски. – Истина и пређашње поште, кад је дошао позив светога патријарха нашег на војску, приметио сам, при читању моме, млогу сузу утирати са очију мои слушатеља; али јутрос, кад сам у додатку пређашњег числа новина читао о страдалницима, из оне стране у Београд прелазећим, свима су слушајућим обилне сузе лиле, а у мене се срце цепало, тако, да сам једва грцајући читати могао. Видивши дакле, како благословено читалиште београдско купи подарке за ту бедну сиротињу и браћу нашу, рекнем у скупу овом нашем: 'Браћо! Ја сам био наумио сад за оцене послати мојој деци по један талир; али кад је овај догађај, ја волим укинути ту милостивност мојој деци, и дати је страдајућој браћи нашој; но хоћете ли и ви што на олтар милосрдија овог приложити!' – На које сви једнодушно одговоре да хоће. – Шта више! Неки обштинари рекну ми: да они преко свега тога, што на војску толико и толико момака оправљају браћи својој у помоћ, опет желе с целим грађанством у овој струци милосрдија участници бити, - само Ви, рекоше, понудите и покупите што можете данас на најбржу руку од чиновника а по томе зађите и по нама. – На овако израженије честити наши обштинара, нисам ништа друго могао, но одма заћи од једног до другог чиновника, почевши најпре од његовог високопреосвештенства г. епископа, нашег родољубивог архипастира, Доситеја Новаковића, иштући по тому од сваког, где сам год кога у итости ухватио, и заиста коме сам год о томе проговорио, ни један ме није одбио.
Молећи Вас дакле, да назначене овде дароподатеље у новине ставите (Доцније ћемо то учинити. У.); а новце слав. управит. вароши Београда на расположеније предавши, мени у пријему том квиту пошљете. (То смо већ учинили. У.) - Јован Николић.

Код Дунава о св. отцу Николи. Читам, да је бившиј наш цар Феддинанд на пострадавше Бечлије 4 милиона фр. у ср. поклонио. То је лепо, лепше бити не може; ал' мени као Србину и нехотице падоше Шилерове речи из младости запамћене на ум:
Wer wird meine Kinder lehren,
Schnee wersen, und die Götter ehren.
Немачкиј цар даде пострадавшим Немцима помоћ, ал' браћо мила! ко ће нашој пострадавшој браћи у Банату руку помоћи пружити? ко ће њима штету надокнадити? Мисли ли цар наш на њи? зна ли он: да Срби за њега гину? За њега му душмани куће над главом пале, за њега робе и пљачкају!

[JASON]

Србске Новине, бр. 112. од 24. Децембра 1848.

Бојно поље у Угарској.

5-т о  о д  а р м а д е  ц а р с к е  и з в е с т и ј е.
Гл. стан кнеза Виндишгреца премештен је данас 14-га у Ст. Миколш близу Хохштраса. – Предње страже на по сата пред Ђуром стоје. Сељаци свуда најпријатније примају ц. кр. војску, тако да у студено време ово највећом сигурности обитавати може по селима, па осим предњи и спремни стража не ноћива друга војска на пољу.
Војска полк. Хорвата, која је досад у Шопрону била, приспе данас у Капувар, почем се сајединила са десним крилом главне војске.
Другиј корпус један, коме заповеда подполк. гр. Алтхан, маршира преко Кисега у Сомбатељ, где ће се сдружити с војском, која под ф. м. л. Нижаном са границе штајерске преко Левеа у Керменд иде.
Непријатељ занима се највише испразнивањем благајница, плењењем и паљењем. Тако је некиј вођа бунтовничке чете једне по имену Шретер 53.000 фр. ср. однео из жупанијске благајнице у Шопрону, а у место новца ти оставио банкноте мађарске, тобоже за накнаду.
У Карпатима време је ово студено врло отеготило сајужење. Једна част инсургента, што су код Жилине стојали под бунтовником Балогом, повукла се натраг, јер су чете Шимунићеве претиле долинама на Вагу. Ф. м. л. Шимунић стои сада пред Леополдштатом, да узме малу тврдињу ову.
Саобраштење на железници између Беча и Трнаве до Шопрона опет је уведено, те подпомаже сајужење, као и опрему и све превозе, кои к војсци иду.
У Бечу 14. Дец. 1848.
Војениј и грађ. управитељ, Велден, ф. м. л.

6-т о  о д  а р м а д е  ц а р с к е  и з в е с т и ј е описује победу, коју је царска војска над Мађарима задобила у Араду. Та је нашим читатељима већ позната из пређашњи непсредствени известија.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
7-м о  о д  а р м а д е  ц а р с к е  и з в е с т и ј е.
Њег. св. кнез Виндишгрец јуче је 15-га Дец. у пола два сата по подне заузео варош Ђур, пошто су 1-виј војениј корпус више, а 2-гиј сниже исте вароши, тамо, где река Ђур у Дунав утиче, ову реку прешли, да непријатељу повратак пресеку.
Фелдмаршал сам ишао је са резервним корпусом на Рабниц, где је одма дао мост саградити. Ту добије глас, да је непријатељ из вароши и из обкопа, које је направио, отишао и са главном војском према Коморану, а са мањим оделењем према Будиму одвукао се.
Једна депутација донела је кључеве од вароши, и само усклицање и 'илен' – вика, за њ. вел. цара поздравила је долазећу војску. У вече је варош била осветљена.
Непријатељ се тако нагло натраг одвукао, да га није могуће било сустићи. Само на малом насипу дошло је до сраженија, при чему се једно одељење Кресови лаки коњаника својом особитом одважности одликовало.
Један официр од ребела и 9 хусара су заробљени. – И стрелци, кои су преко леда на каналу Дунава прећи могли, довели су заробљенике. Погледамо ли на многе и велике обкопе, које је непријатељ, и не побивши се, оставио, то се јасно види она страшљивост, с којом су ребели тврде положаје оставили; тим више продужују они даље, славогласијем о задобивеним победама домаће и стране земље залуђивати, у своме бегству све палити, многу рану земљи одузимати, и тако разрушавати собствено благостање.
По известијама, управо сада дошавшима, г. ф. ц. м. гроф Нижан је 13-га т. м. са своим војеним корпусом, 12.000 момака јаким, Керменд заузео и бежеће ребеле под Перцелом до Јаношхаса гонио, кои чини се да су се упутили к Папи. Тим делом сајединила се ова војска са војском подполковника гр. Алтхана, а чрез ову и са главном војском њ. св. г. фелдмаршала.
По известију једном из Брашове од 1-га т. м. подполковник Урбан је непријатеља до угарске граница к Нађ-Бањи гонио; на путу је нашао сва румунска села листом погорела и 32 Румуна на вешалима висећа. Овај поглед наравним начином произвео је страшно огорчење. Губитак Мађара износи до 150 мртви, а 60 иј је заробљено.
Лаки коњаници од Максимилијана Фердинанда 1-ве дивизије под мајором Бар. Бушеком, кои, од више куршума у хаљине погођен, за дивно чудо невредим се спасао, редком одважности по уским улицама непријатељске чете су нападали и секли; неклицина од ови коњаника бајонетима је израњена. Противници били су понајвише бечки самовољци у хонвидском оделу.
Кад је непријатељ Ердељ оставио, врати се подполк. Урбан натраг у Брашову, где је 4. Дец. приспео.На повратку своме оправи једно одељење војске у долину великога Самоша, да би се сајузио са војском, на десно одређеном, подполк. Лозенауа, која је у Банфи-Хуњаду стојала и још стои, које се и учинило у М. Сомбору.
Повелитељ је ребела у Фекететоу генерал Бем, кои се још сасвим није излечио од ране једне.
У Бечу 16. Дец. 1848.
Војениј и грађ. управитељ, Велден, ф. м. л.

[JASON]

Панчево 21. Дец. Ономадне у вторник, 21-га т. м. била је велика битка између Мађара и Срба под Панчевом. По известијама, одонуд дошавшима, Мађари су већ близу Панчевa продрли били и кумбарама крајње куће вароши запалили; Срби су тај вас дан храбро се држали и јуначки у обкопима своима бранили, жестоко Мађаре бијући. Пошто ови у трипут љуто узбијени бивши, најпосле Срби, под предводитељством г. Книћанина, изиђу из свои обкопа и на отвореном пољу повијају, многе побију а све куд које растерају, освоивши ијм шест велики топова. Обстојателно у следујућем листу.
Г. Мајерхофер у своме известију вели, да се за ову сјајну победу има благодарити прво Богу, па онда јединствено јунаштву и мудрим расположенијама г. Книћанина.
На позив св. патријарха генерал Теодоровић дошао је у Земун и примио одма команду над воинством србским, издавши под 25. т. м. једну прокламацију на народ војводовине, где му то објављује и позива га, да се храбро држи, и међу осталим вели: 'Браните стан и праг, боље је на њему славно погинути, него непријатељу вечито робовати. Помислите храбри војници! да сте потомци Душанови, Кнез-Лазарови, Милош-Обилићеви, и овоме равни србски витезова; они на бојном пољу погинуше, ал' слава њиова никада; потомство и историја њи вечито слави и обезсмрти. Сада је сваком на бојном пољу отворен пут к слави. Поспешимо к овој, и ударајмо на врага, да му се незна трага. У име Божје, за  славуСрбства и србског рода и племена, оруже браћо Срби! у руке, пак за мном, кои србско име носи, с моим језиком говори, и кои нежели мађарскиј роб, него слободан Србин бити. Ви, једнокрвна браћо, Срби западне цркве, немојте иза нас изостати, ако желите с нама и међу нама заједно живити на основу једнакости, слободе и права. Бар сте до сада уверили, да непријатељ између нас разлику не чини, него сече, убија, пали и плени како нас, тако и вас; зато сложно с нами у бој, и осветите погинувшу и пострадавшу браћу вашу и нашу.
Споменули смо напред, како се г. Мајерхофер изражава у своме известију о последњој битки панчевачкој. Сад смо добили цело то известије, и ево га спешимо одма читајућем свету саобштити:

У Панчеву, 21. Дец. 1848.
Дневна заповест.

Данашња победа над непријатељем има се поред Бога понајвише приписати постојанству и добрим одбранителним наредбама и расположенијама књажеско – србскога г. полковника и саветника Книћанина.
Ја му дакле у име војске србске војводине и ствари нашег цара оддајем моју благодарност и честитам му зато.
Мајерхофер.

Њ. св. г. патријарх спроводећи ово каже: 'Радујем се одличију г. полковника и саветника Книћанина, и благодарим отечеству, које нам је тако славног јунака родило и послало. - О самој пак битки толико за сада казати могжемо, да су Мађари страшно побијени, нити ијм се сада зна трага и гласа, а Срби су опет заузели своја, пре изгубљена места, и одма ће даље да напредују.'

Овог часа дође нам поуздана вест, да је јуче у 3 сата по подне један батаљон регуларниј солдатиј од регименте Занини, у Н-Сад бившиј, са свима своима официрма и целом војеном оправом, на Јарак прешао, и Србима се предао, да с њима заједно против Мађара војује.

[JASON]

Дописи.

Из Земуна, 20. Дец. Смрт војводе србског поразила је србскиј народ тако, као гром што рази у развитку и у најбољем битном напредку стојећиј крепкиј раст. – Кад је блаженопочивши војвода са тежњама народа нашег и свима околностима, као што треба, већ упознао се био, па свима силама и на разположенију његовом стојећим средствима за постижење свете цели наше вољно и енергично дејствовати почео, онда га смрт на грдну штету нашу из средине љубећег га народа изтрже и воинство без главе и мудрог полководиоца остави.
15. Децембра кад је под г. Милутином Петровићем, саветником, и Станојлом Петровићем, знаменита помоћ из Србије у Панчево приспела, онда војвода са сјајном пратњом изиђе браћи на сусрет, и стигавши на поље изнад Панчева к Баваништу идући, у очекивању, да ће на угомилану какву масу људи наићи, кад је опазио красно уређено воинство на три дужи у прилици батаљона са притегнутим пушкама и барјацима стојеће, а у прочељу чету коњаничку, онда у одушевљењу чрезвичајном из гласа викне: 'Добро ми дошли јунаци и браћо!', а из две хиљаде грла одазва се: 'Ура! ура! ура!' –А војвода опет: 'Цео свет нек' види, да смо по мајци браћа рођена; цео свет нек' чује, да Србин неда брату у погибељ пасти! Одите браћо, да вас редом наизменице на прси моје пригрлим!' – На које речи, прекидане од непрестано повтораваног ура, залети се онда командујућиј Станојло на дивном хату свом као муња и пруживши од радости преображеном војводи руку, поведе га к трупи, вичући браћи својој: 'Ево, ово је јунаци војвода србскиј!' Војвода, поздрављајући милитарским начином воинство, и ово опет одпоздрављајући га преклоњеним барјаком и ура-викањем, није ни обишао све воинство, кад је осетио, да му је позлило, и вративши се натраг код прве у варош водеће куће, сиђе с коња, и клецајући упути се првој кући, и би онде пао, да га пратња његова не прихвати. И ни 10 минута протекло није, а војвода пресели се у вечност, онда, кад је тек живити требао. У вече, около осам часова изиђе генерал Лужетић са хором официрским, и окружног одбора члановима, да војводу у варош допрати, после чега предано би тело умрлога лекарима на парање и балзамирање. – 17-га пренешено би тело његово после свечаног опела међу многобројним спроводом, кои је и бившиј командујућиј генерал Пирет своим присуством увеличао, у Земун, где га је многиј народ на обали Дунава са свештенством дочекао, примио и у цркву спровео; ту је по налогу св. патријарха, уцвиљеног пријатеља војводиног, орден гвоздене круне на мртве прси војводине положен био, кад тако срећан неби, да на живе родољубиве груди знамење милости царске, услед премноги заслуга његови добивено, придене. Одавде су јуче телни остаци његови пренешени у деспотску задужбину, намастир Крушедол, где ће смештено бити у костурницу предходника његовог Ђорђа Бранковића, мајке Ангелине, Максима владике и Арсенија патријарха. Вечна му памет!

[JASON]

Из Митровице, 10. Дец. Чује се, да наш одрођениј брат – обрштар Растић, - кои је одавде, нехотећи у почетку покрета нашег, са народом се држати, и прекршивши царску преко ђенерала Грабовског њему сприобштену заповест, да гг. официри не само са народом држе, него и да га предводе, и о том мало по мало настоје, док се народ неутиша, срамно побегао, - грди правителство србске војводовине, и назива га свакојаким. Овај истиј господин, кои је, при бегству своме на оној страни у Србии, депутации, која га је на баново захтевање натраг позивала, рекао: да у овој регименти са ребелима нигде више служити неће, сад о том ради, да опет овамо дође, јер бан неће да га код себе трпи, будући да је Србљима обећао, да противнике србског народа, с коима је бан и Хрватска сајужена, за своје противнике сматра. Тако ваља светлиј бане, Бог те живио!

Из Митровице, 12. Дец. Овде се свакиј дан све више нужда увиђа, да се постојећи одбори у стална законита надлежателства тако претворе, да се сваком одбору придода по једно лице за саветника и секретара с примерном платом. Овај би саветник имао бити одбору за свој савет, а одбор правителству за свако одбора дело пододговоран. Свакиј би одбор морао притом имати по пространству деловања свога једног или више писара пристојно плаћени. Писма, која би одбор на вишу власт службено одправљао, имала би бити од председатеља, кога одбор изабира, и секретара подписана. Чланови одбора да су без плате, и да обштина по вишини гласова себи чланове за једну годину дана за одбор бира и поставља. Гласови при избору да се у тишини на куглице дају. Свакиј члан обштества, кои би се за члана одбора изабрао, да је дужан тога се примити, ако иначе није болести или из другог важног узрока препјатствован. Председатељ да може скупштину обштинску заказати, кад је год нужно. На скупштину да може свакиј зрелог возраста и разума доћи и глас свој дати. Одбор би се имао састојати из 12 стални и 8 попуњавајући чланова, за случај одсуства кога сталног члана и т. д. – Наша би народна ствар оваким уређењем одбора била обезбеђена, јер је на одборе, као што сад постоје, зинула и хала и врана, кои би ради народ на ново јашити, и зато одборе сасвим укинути.

[JASON]

Србске Новине, бр. 113. од 29. Децембра 1848.

Бојно поље у Угарској.

8-м о  о д  а р м а д е  ц а р с к е  и з в е с т и ј е.
Из главнога стана у Ђуру њ. св. фелдмаршал кнез Виндишгрец синоћ ми је јавио, да је по објављеном у јучерашњем известију повратку непријатеља г. фелдмаршал наредио генерал-мајора Отингера, да са својом коњичком бригадом непријатељску војску журно гони до Баболне.
Г. генерал-мајор Отингер стигао је тамо 16-га у 5 сатиј у јутру, где непријатељску авангарду у бојном реду нађе, на коју одма удари.
Један батаљон од некадашње регименте принципа од Пруске, од прилике 600 момака силан, био је од две дивизије Валмоденови киразира понајвише изсечен и поубијан, а нешто иј је заробљено. Међу мртвима налази се некадашњи капитенлетнант Сил, кои је као издаица остао, и од бунтовног правителства за мајора наименован био. Осим тога заробљено је и више хусара и пешака од хонвидаца, свега 7 официра, 700 простака, међу тима 200 рањени, и једна кола са џебаном и један барјак. Бунтовници су истина из ергеле у Баболни неколико коња однели, али зданијама никакав квар нису учинили. – Фелдмаршал ће данас 17-га своје операције продужити.
У Бечу 17-га Дец. 1848
војениј и грађ. управитељ, Велден, ф. м. л.

9-т о  о д  а р м а д е  ц а р с к е  и з в е с т и ј е.
Управо сада добио сам од њ. св. кнеза Виндишгреца од 18. Дец. из гл. стана у Ђуру нижеследујуће њему достављено известије о победи ф. м. л. барона Јелачића над војском бунтовничкога поглавице Перцела.
У Бечу 19-га Дец. 1848
војениј и грађ. управитељ, Велден, ф. м. л.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Известије ф. м. л. барона Јелачића њ. св. г. фелдмаршалу и врховном заповеднику Биндишгрецу.
У Мору 18. Дец. 1848.

Јуче сам у Киш-Беру дознао, да је непрјатељска војска под Пецелом, 8-10.000 момака силна, пред-а мном одмарширала к Мору. Тим се нађем побуђен, са свом мојом војском јутрос у 5 сатиј кренути се, да непријатеља гоним.
На један сат пред Мором нађем га у згодном положенију, - ја сам се у обрани држао, да дочекам дивизију Хартлибову, која је 1 ½ сата за мном марширала. Али се непријатељ почне натраг повлачити, на које се ја принуђен видим, њега с бригадом Грамонтовом и мојом кавалериом напасти.
Ово је нападање веома озбиљно било, нарочити чрез обе киразирске регименте Хардега и Валмодена. За пола сата разбили смо центрум непријатељске војске, 6 топова задобили, неколико хиљада заробили, међу коима много официра, и један је непријатељскиј ђенерал убијен. Боиште је мртвим телесима покривено.
Подполковник гроф Штернберг и капетан гроф Пимота узели су, предводећи једну дивизију Валмоденкови киразира, први непријатељскиј топ. Трупа је непријатеља с таким одушевљењен напала, какво ц. кр. војсци пристои. Генерали Отингер и Грамонт с великим су обзорителности и храбрости војску предводили. Управитељ мога врховног штаба, генерал-мајор Цејсберг, показао је, као при свакој оприлици, тако и овде своју војену способност.
Баш сад доносе једно одељење петог ловачког батаљона једну од непријатеља задобијену хаубицу.
Остатак Перцелове војске од прилике до 8.000 људиј, повукао се је к Столном Београду.
Јелачић, ф. м. л.

[JASON]

У Тамишграду, 10. Дец. Прекјуче су се војници из Арада вратили натраг. Они су рану и џебану обсађенима носили и, пошто су непријатеља у Ст. Миклошу, селу близу Новога Арада, сасвим разбили и Стариј Арад с две стране запалили, у тврдињу срећно унели. У овој битки, која се у Драјшинцу започела била, показали су се врло храбро војници од Бјанховог и Јајнингеровог полка, али и влашки из Ердеља дошавши волонтери борили су се мужествено и осветлали су Румунима образ. Наши су изгубили 15 убијени и до 40 рањени, међу првима г. Хајлига, одличног поручника од Живковићевог полка, а задобили су 7 топова и ухватили преко 280 непријатеља. Окром тога прешли су на нашу страну 16 тобџија. Бунтовника је врло много пало, говори се до 800, и многи су у Мориш скочили и у реци тој се подавили, а остали се разбегли и раштркали; и тако се Новиј Арад од бесомучног непријатеља очистио. Ови наши војници, кои се још добро ни одморили нису, опет су јуче отишли, узевши собом више топова. Говори се, да су они на Бокшан пошли, а одатле ће на Вршац ударити. Чули смо данас, да су они у Бокшану непријатеље потукли и 4 ијм топа одузели. Овде код нас има тако много опонената, републиканаца и увода, да се човек од њи доста чувати не може; па зато се све у највећој тајности радити мора. По наредби војеног суда морали су овдашњи Немци, кои са злоковарницима јако симпатизирају, опет оруже положити. Кад су бунтовници у Липову по другиј пут дошли, онда су они г. Нику Папахазија и још више пензионирани официра ухватили и са собом одвели; па сад се био глас разнео, да су бунтовници овог врстног Србина, кои се ни у шта мешао није, обесили, но већ се осведочило, да то није истина. Липовскиј прота Петровић, онај, кои је наше србске књиге из цркве прогнао, и којега су Власи у Лугошу за Тамишградског владику изабрали, држи се непрестано с бунтовницима, и своме роду и народу велике пакости чини, учећи Мађаре, како да нападају на Липову и да народ србскиј истребе. Мађари се још задржавају у Мариирадној и непрестано топовима грувају на Липову, али у варош, премда ту никога нема, доћи не усуђују се.
Будући да ми нашој браћи, која је толико крви за слободу и војводовину већ пролила, ништа дојако помоћи нисмо могли, зато смо у скупштини закључили, да градско обштество 2000 фр. ср., а фабричко 1000 фр. ср. одма и без сваког одлагања у Карловце оправе, и тим да се храброј и милој браћи нашој у помоћ притече; окром овога скупља се још и од приватни наши људиј, и сви тако радо на избављење рода свог жертвујемо, да се надамо још једанпут толико скупити, и браћи нашој у помоћ послати. Говори се, да ће обштество наше и једнога депутирца у Карловце послати, кои да тамо пребива док се србска ствар не сврши и мир и закониј поредак не поврати. – Како наше обштество од правителства србског слова добије, одма ће се постарати, да се 'Банатскиј Вестник' издаје.   Д.

[JASON]

У Тамишграду, 14. Дец. У Чакову је било бунтовника, које је занешениј Киш предводио, до 10.000 с 24 топа; но како су јуче одавде тамо три шкадрона уланера и неколико компаније градског гарнизона отишли, а они одма Чаково оставе и повуку се натраг у Вршац. - Данас се од седам сатиј чуло, и још се непрестано чује страшно грување топова с арадске стране. Говори се, да Арађанима славниј србскиј полковник г. Шиљак поздравља св. Стефана, рушећи ијм топовима куће, да се више ту варвари скупити не могу.

У Бокшану, 13. Дец. После борбе од 5 сатиј немачкиј и влашкиј Бокшан је заузет. Четири топа, међу тима један од 18 фунтиј, отела је царска војска. Непријатељ је сасвим разбијен, и страшну штету има. Од царске војске пало је 6 мртви и 17 рањени, међу последњима и мајор д' Антуан од Живковићеве регименте, капетан Пуфер и подпоручник Сајтле од банатско.румунске граничарске регименте.

У Бокшану, 14. Дец. По известију капетана Раксорака банатско-румунске регименте, јуче је после борбе од 7 сатиј и Решица заузета, при којој прилици два су непријатељска топа отета. Подробнијег известија о овоме боју још немамо, и ово ћу вам послати доцније са известијем о целом догађају. Јуче је нашим предузећима срећа послужила. На немачкиј Бокшан ударала је главна колона; - влашкиј Бокшан напао је ритмајстор Длуховескиј, а Решицу капетан Раксокрак – и сва три места готово у једно исто време су заузета. Свега је 6 топова и троје коња у наше руке пало; а један топ осим тога је покварен. Овде у месту нашло се много барута.

Из Руме, 20. Дец. Кад су оно пре 12 дана Мађари напали на Каменицу, и њу запалили били, позову нас Ирижани, да ијм у помоћи притечемо, те да тако саједињеним силама Мађарима пут препречимо, да неби даље у Срем продрли. Овај је позив у верним грудима србске браће одзива нашао. Добоши одма по вароши ударе, - звона зазвоне, и још тога дана, света што се код куће нашло, које с пушкама, које с другим оружем све поврви Каменици. Овде треба знати да од Немаца румски ни један није са Србима, с коима заједно живе, и с коима би требало да зло и добро деле, на пут се тај кренуо; - шта више по буџацима се чути могло, где су из неке освете многи говоркали: ето долази бог рацкиј! Но нека немисле, да ће ијм за вероломство Раци дужни остати! – Дођемо дакле у Ириг на конак, и одатле зором предузмемо пут Каменици. Кад у Каменицу дођемо, ал' имамо шта и видити; - жалост и опустошење куда год погледаш; ватра још тиња на свакој запаљеној кући, - Мађари надувени већ као пси леже које по улицама, које по авлијама. Јаук на све стране! Деца оплакују погибвше родитеље; верне љубе туже горко за супрузима, а сеје за браћом грозне сузе лију. – Попаљено је скоро пола Каменице, а што се попалити није могло, то је по већој части пустаиски развљаљено и опљачкано. Пало је у тој битки, која се је у селу потом догодила, наши 7 – 8; од Мађара у селу је остало мртви 17, иза Каменице има иј на једној гомили 8, које су врстни у помоћ дошавши Буковчани побили. Има иј нешто и око Дунава, а јамачно нешто су побијени и Мајурци одвезли, јер знати треба, да су Мајурци у оваковим приликама увек њини возмајстори!   Фрушкогорац.

У Црепаи, 22. Дец. Јуче смо помоћи Бога Мађаре под Панчевом разбили тако, да сад један за другога незнају. Пошто смо иј одма после подне разбили, гонили смо иј целиј остатак дана и ноћас до неко доба ноћи, но тако су узели брзине, да иј нисмо могли стићи. Ми смо опет заузели сва пре изгубљена бивша места око Панчева. Г. Зубан је с једним веома јаким оделењем ноћио у Францфелду, г. Книћанин с много јачим у Црепаи, а г. Мајерхофер већ је с исто таким у Новоме Селу. До кои час мислимо да се састанемо, па да се живо ради, пошто смо видили овакиј благослов божиј на нама. Воинство је сада, сво без разлике, за чудо одушевљено за свако обштеполезно предузеће. Бог ће добро дати.
Мађарима, како ја судим, нестало је посве џебане, јербо да није тога, неби онолика сила као стока бежала.
Од нас пао је један Србијанац у виноградима, и један Немац тобџија, од топа. Србијанци су по виноградима, куда су мађарски пешаци, док су топови на нас пуцали, нагрнули били и чудеса починили. Има Србијанаца, кои је један 7 Мађара посекао и другиј, кои је толико заробио и пред собом у варош дотерао; а и други су испосејавали винограде мађарским лешевима. Неки су заробљенима давали главе посечени, те су иј у варош носили.

Из Бродске краине, на Туциндан. Прекјуче је кроз Винковце прошао г. ђенерал Теодоровић, да прими команду над нашом војском у Банату. Нека га прати благослов небескиј! Из Осека чујемо поуздан глас, да се Баћањи у град 19-г т. м. затворио, набавивши оваца, масти и најпосле лука у град. Од некуд пуче глас, да је г. Нижан продро до Печуха, и од туда толкују тај његов затвор, но ја сумњам да је то истина. Од 12-ог т.м. недобијамо више ни пештански новина (Ни ми иј овде у Београду не добијамо. У.), и тако не знамо шта би код Мађара. Говори се, да су бунтовниј одбор из Пеште у Сегедин преместили, а знате да је Кошут још јесенас наговестио, да ће се из Ђура у Пешту, из Пеште на Тису преместити, ако потребно буде.

Из Брода, 22. Дец. Од Осека се чује, да је Мађарима, кад су последњиј пут на Чепин ударили, како су по повратку своме пребрајали војнике и народну гарду осечку, нестало до 600 људиј, осим они, што су поубијани. Куда су се ови дели, нико незна, али је обштиј говор, да су побегли. - Код нас је мир, али врло мало мушки глава имамо, јер се све налази под Осеком и у близини на Кордону.

[JASON]

Дописи.

Из Митровице, 22. Дец. Данас је овде био један граничар стрељан, што је народ бунио, да више никога неслуша, да власти нема, него да сада кожух кожуху суди. Прека је осуда на србском језику првиј пут очитана. – Данас је овде на плацу изгорен мађарскиј свилениј барјак, ког су митровачке гардисте у Вуковару ухватили, и у Митровицу донели. – И овде се основало друштво под именом 'Славенска Липа', и данас је своје заседаније држало, и организирало се. – Капетан и управитељ регименте Радосављевић добио је од њ. св. г. патријарха пуновлашће, да може над целим Сремом владати. – Из сремског провинцијала је већ 1 батаљон постављен, кои се овде у Митровици под барјак за цара, слободу, народност и домовину нашу заклео. – Сад ће се још три батаљона подићи.

Из Карловца, 25. Дец. Јуче је решио наш гл. одбор, да се одма са управитељем св. патријархом у споразумљење стави о избору посланика наши за сабор у Кромерижи, које је одма и учињено.

У Руми, 21. Дец. Данас се почињу заседанија скупштине жупанијске у Митровици, под председатељством честитог и одличног Србина г. Тодора Радосављевића, кои је од г. патријарха-управитеља за народног комисара у овој провинции наименован. Наређено је, да се 4 батаљона из ове жупаније на ноге ставити имају. – Сутра ће проћи овуда неколико стотина Србијанаца, њиово је опредељење, као што је овдашњем судцу од стране г. патријарха-управитеља достављено, да у Карловце иду.