JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
Offline
Gender:
Last Login: Yesterday at 12:15:07 pm
Location: Prokuplje
Posts: 9 374
|
|
« Reply #2090 on: January 24, 2020, 11:32:20 am » |
|
У Бечкереку, 27. Марта. Жалостна вест о несретном случају у Бачкој и паденију стана сентомашког, коснула је јако срца Србаља овдашњи, те у глас сви повикаше: 'На ноге Србљи браћо, сад' ил' никад. Приспело је време показати, и дуг браћи вратити, кои су нас од маџарског јарма ослободили.' Ништа се друго овде невиди, окром одушевљениј народ са србским заставама и јуначким песмама ходити и за слободу храбрим Бачванима и Шајкашима што скорије у помоћ притећи, као што се и збило. Од 25. о. м. већ око Тисе под Арадцом и Елемиром стоје до 6000 бранитеља домовине, под врстним и храбрим јунаком, и управитељем, народу познатим мајором Милекићем, кои је истина нарушеног здравља, ал' опет својој браћи, на прву молбу, за управитеља позван, тога се одрећи није хотео. Он је свагда свој живот за нашу народност жртвовао, као што нам је и познато; тако и сад с одушевљењем против непријатеља предводи нас. На позив наш одговорио је: 'Ја се свагда за мој народ жртвујем, но само слога нека је међу нами.' – Од они 6000 ратобораца отишле су 4 кумпаније истиј дан на Жабаљ, Шајкашима у помоћ, и како чујемо – добро су дошле, јер је непријатељ јуче у 1 ½ сата после подне на Јарак ударијо, и од госпођинске стране шанац на јуриш узео, но после, у следству дошавше помоћи из Карловца и ове из Бечкерека, узбијен буде, ал' приликом нападања непријатељ запали неколико кућа у Госпођинцима, и тако ветром један шор изгори. В. В.
|
|
|
Logged
|
|
|
|
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
Offline
Gender:
Last Login: Yesterday at 12:15:07 pm
Location: Prokuplje
Posts: 9 374
|
|
« Reply #2091 on: January 25, 2020, 09:41:36 am » |
|
На подножју Фрушке горе. Наш св. патријарх, као што је познато, издао је наредбу, да се сва дела на нашем језику у војводству воде; но Немци, наш народниј језик ни под-а-шта не сматрају. – Имаде један сиромашак сина у првом сремском батаљону. Овај тамо разболевши се, на велику молбу буде одпуштен дома да се лечи. После неколико дана престави се тај војник. Отац, да би уверио власт о умрлом сину, изиште од местног пароха и обштества доказателства, које ови по дужности на србском језику учине. Но о чуда! кад је сиромах старац са истим доказателством у Вуковар отишао, командант истог стана, кои је Немац био, смотривши србске черте, као фурија разјарен повиче: 'С… то! шта ће мени рацки! за 24 сата мораш ми доказателство на немачком језику донети.' – И тако се сиромах отац морао натраг вратити, и на ново молити, да му на немачком језику напишу. Није ли ово грехота, да ми живи очима гледамо, где се овако с браћом нашом у сред околине наше поступа? Ја незнам шта да мислим. На Маџара се подигосмо, а још гору хрђу на врат навукосмо. Ако се и даље овако с нама поступало буде, биће, чиними се, од свега посла нашег: 'хваљене јагодице, празне котарице.' Но дај Боже здравља. Доста су Срби патили, умеће зар и овој несрећи доскочити; јер добра прилика чини јунака. – Јуче прођоше два граничара овуда, и одоше у Карловце. На питање моје: зашто тамо иду? одговоре ми: 'Терају нас у Италију а ми нећемо, но идемо у Карловце, где ћемо се сви састати; па онда што Бог да.' – Чалманске Швабе купују барут и олово на велико. Ваљда намеравају Србе по Чалми потући. То је код њи што обично.
Св. патријарх са гл. одбором дошао је у Земун, и сада је тамо столица правителства србскога у војводству. Поуздани известија о војеним операцијама нема јошт никакви. Стариј Давидовац, кои је с Јарка, кад су Маџари напали, првиј измакао, и тим народ без главе оставијо, убијен је од разјареног народа, кои ону позицију до последње капи крви није оставити хотео. Ово је жалостниј случај, и стрепимо, да анархија народом не овлада. – Чујемо, да су Маџари на јучерашњиј страстниј дан, великиј четвртак, наумили били све Србе Новосађане поклати – за спомен, што су лане на истиј дан тамо протоколи маџарски спаљени. На овај глас дао је ф. ц. м. Нижан једном одељењу војске у Бачку прећи, да Новосађане од овог крвног дела спасе. Је ли што успело – јошт ништа незнамо. Бегунци нам приповедају, да је у Н. Саду страх и трепет; житељи србски оглобљени су сасвим – најимућнији људи сад су просјаци. У србским црквама већ се од три месеца неслужи, и мртваци се без опела сарањују. Сво злато и сребро из србски цркви Маџари су узели, а од гимназије србске направили су касарну. Заповест је тамо издана, да свакиј хонвидац, кои два Србина заједно спази, одма на њи пуца. Овакога безбожија никада у свету није било. Бог ће му судити – од кога је!
Од неког времена немачке новине, а особито 'Лојд', једнако Србље пред светом нападају, доказивајући, да Србљи нечувена свирепства чине по оним странама, где Маџари и Немци обитавају. 'Лојд' и компанија да могу, купили би за скупе новце зло на Србље. Оваковим лојдским лажима обмањује се немачки публикум, србскиј пак народ неправедно се опорочава пред целим светом. Ко је каква и колика свирепства починијо, да пошље 'Лојд' своје, али непристрастне људе у Банат и Бачку, па би му се кожа најежила од оне страхоте, што су Немци и Маџари починили; да, - Немци и Маџари, кои се за цивилизиране људе пред светом показују. – Знајући да је 'Лојд' von achter deutschen Schrott und Korn, казаћемо му каква је карактеристика његови Немаца у Бачкој и Банату. Немци, док су под маџарском владом, донде највеће свирепства над Србима чине; Бела Црква, Вршац и многа друга места довољно сведоче; како Маџара нема, онда се сколне к Србима, притворно показују се за њиове пријатеље, а с друге стране чекају прилику, да се могу србском крвљу наситити. Србљи пак и у најжешће борбе магновењу штеде свог непријатеља; то могу Белоцркванци, Немци, кои су све Србље поклали, јавно засведочити.
Од Маџара притесњени Срби у војводству, видећи да ијм царска војска не жели помоћи, а опасност је крајња, оправили су једну одабрану депутацију у Влашку, да од заповедника тамошње руске војске страдајућем народу помоћи испроси, и чујемо да је наређено већ, да 10.000 Руса преко Оршаве у Банат пређу.
|
|
|
Logged
|
|
|
|
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
Offline
Gender:
Last Login: Yesterday at 12:15:07 pm
Location: Prokuplje
Posts: 9 374
|
|
« Reply #2092 on: January 25, 2020, 10:04:18 am » |
|
Хрватска и Славонија.
У Краини, 24. Марта. Оточка једна дивизија дошла је данас овамо са Драве и полази у Ријеку. Војници су добри, но рђаво потребама снабдевени. Ова се војска зато у приморе опрема, што се боје сардинске флоте, која станује на јадранском мору. Службене су вести приспеле, да је примирје учињено, но јошт се незна, како ће се ствари довршити. Карлу Алберту говоре да се незна за траг. И силни ће ветрови јошт по нашој се сфери раздувати. Ми смо амо чули, како опет Маџари на војводство наваљују, а тамо станујућиј фелдцајгмајстер Нижан чини се не вешт. Ми се боимо, да не буде каква превара од стране црножуте!
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] Угарска.
Урамбаћам 'Фиђелмези' псује југославенске новинаре, што изјасњују незадовољство народа о новом уставу. Они веле: 'Јужни Славени борили су се за једину и јаку Аустрију, па су је у новом уставу и добили, а сад против њега вичу. Зар хоће ти Славени славенску монархију, а у Кромерижи славенскиј парламент? Ако Славени то желе, то веће право има партаја Кошутова, која је желила, да се столица царства у Будим пресели.' Овако се конзервативан 'Фиђелмези' подсмева; не лежи ли у том за Југославене какво прозивкивање? 'Пештански Курир' доставља званично известије ђенерала Врбне, по којем је једно одељење банове војске наишло на маџарску војску код Јасберина; Маџари су потучени, и изгубили су 17 топова. – На Коморан су три недеље дана пуцали, но немогавши ништа успети – оставили су се тога посла, и ограничили се само на цернирање. Царску војску извињавају што досад због хрђавог времена није могла на Дебрецинце полазити, и обећавају, да ће одсад нападателно против Маџара поступати. Богме и време је већ било. Министеријални листови бечки пишу, да ће се скорим у словачким жупанијама народниј словачкиј језик за званичан прогласити, а све у противном смислу од кр. комисара издане наредбе укинути. Словаци се томе одвећ радују, и изјављују, да ће се тврдо министарства држати, које њиову народност заштићава.
|
|
|
Logged
|
|
|
|
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
Offline
Gender:
Last Login: Yesterday at 12:15:07 pm
Location: Prokuplje
Posts: 9 374
|
|
« Reply #2093 on: January 25, 2020, 10:19:54 am » |
|
Аустрија.
У Бечу, 23. Марта. Већ од дужег времена нисам вас у духу посетијо. Узрок је био ново-подељениј за целу царевину устав, кои прије него је у крајеве наше допро, надао сам се да ће на праведниј гнев наићи, и ја сам све покрете, које је овај на југу произвео, бодрим оком пратијо, пак ево и ја желим моје мненије сврху истога да вам саобштим. Устав је тај од туђина за славенске покраине кројен, пак је баш зато на одпор наићи морао. При сачињавању истога види се да су министри само главне черте целокупности царевине пред очима имали, не обзирућисе на нужде и жеље поједини народа; не пазећи на новиј живот, кога славенство већ једанпут предузети намерава, и немотрећи на мисао ону, која целиј југ одушевљава, и неописане жртве његове, које свагда највеће признање заслужују. Но за ову небригу довољно је гласова се појавило у јавним јужним листовима, а ја мислим да сада треба узети из истога она, која се за нас најбољима употребити могу, и на кои темељу ми се за нашу будућност побринути можемо; а такова су: изречена независност Хрватске, признање примора славенског, намера спојења Далмације, које ако будемо умели употребити, моћи ћемо првиј основ будућности југа положити. Признање хрватског сабора даје ово средство у руке, да се по захтевању домаћи околностиј устроити може, где ће имати пространо поље и о самом уставу својски пробеседити, на које гледајући с правдом закључити можемо, да се ово све и о војводству Србије разумева, јер жртве Срба превазилазе заслуге сви остали народа. Признање војводства Србије јасно доказује политично стање његово, а средствима даним му и договором повереника, у Беч приспевши, даје нам се надежда, да ће жељену самосталност скорим получити. – И ово је по мом мненију, које би из устава за наше добро употребити могли. Ови дана из кабинета царског одправљена су два царска ручна писма светломе бану Јелачићу; једно ради устава да се у троједној краљевини прими – у коме се банско веће за државно тамошње правленије признаје; друго пак толкује 75. §. устава о граници, где се каже, да ће ова само у толико зависити од средоточне власти и милитарске моћи, уколико њени чланови службу војничку извршавају; остали пак сва ће права као и други грађани државе уживати. На последку намерава се граници поделити собствениј устав и строј, кога бан предложи. Начуо сам, да ће се такође граници целој дуг од 1 милијон и 400.000 фр. превазилазећиј, поклонити. Вечерас полази ђенерал Мајерхофер доле, и носи св. патријарху декрет од цара, у ком се он у свима жупанијама војводства и диштрихтима, осим предела где Власи живе, за царског комисара именује; Мајерхофер пак у региментама као таковиј имаће у споразумљењу с патријархом војводство устроити. Одовуд се види, какво је поступање управитеља тамишградског, кои иде на то да сам себи врат сломије. Из војводства долазе нам жалостни гласови, да се Маџари у Бачку враћају. Говори се, да се је храбриј наш Книћенин опет вратијо да браћи помогне. То нас ободрава, а браћа србска, ако до невоље дође, неће нам надам се, одрећи помоћ.- Из Ердеља дошле су јуче вести најнеповољније, да је ђен. Бем Ердељ заузео, све вароши поарао; да је Пухнер у Влашку побегао, Лидерс руску војску преко границе повукао натраг, и тако је сад овај предел жртва свирепости. У Букурешт је већ преко 20.000 фамилија влашки побегло. – Посланици србски с хрватским и славонским приспели су у Беч. Они ће крепко и одважно, па и закључително о нашој ствари радити. Време је да знамо на чему смо, па и двор да увиди, ко му је пријатељ, ко ли непријатељ. Одбор Влашкиј, кои се од дужег времена у Бечу налази, упиње се, да се са Србма у заслугама успореди, и желио би да добије војводу и патријарха, или уз Србе да пристану, па и да Влах у србском војводству војводом и патријархом постати може. Чудне сплетке! Јуче на ноћ одоше ненадно сви министри у Холомуц, да се саветују, као што се мисли, о условијама, која је Кошут ради мира поднео. Браћо србска! будите на опрезу; и удари ли одсудниј час: треба да још једанпут да засведочимо, ко смо и какви смо – а остали Славени показаће ваљда, ако нужде буде, да у срцима свију нас једна крв тече. Из Пеште чујемо, да царска војска слабо напредује. То је успех високих умова благородне аристократије, те нам толико златно време, и толика невина крв узалуд прође! Ко ће за све то одговарати? Бог му судијо! – Говори се, да кнез Виндишгрец у великој распри са министеријумом стои ради маџарски банака.
|
|
|
Logged
|
|
|
|
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
Offline
Gender:
Last Login: Yesterday at 12:15:07 pm
Location: Prokuplje
Posts: 9 374
|
|
« Reply #2094 on: January 26, 2020, 10:11:38 am » |
|
Србске Новине, бр. 28. од 7. Априла 1849.
На в. четвртак у вече приспео је у Земун ђенерал Мајерхофер, и донео од цара патријарху следујуће ручно писмо:
Љубезни патријарше Рајачићу!
Будући не необходно потребно, да се постави закона правителствена власт у оним земљама, које су племенитим тежњама верног србског народа разорителним намерама партаје бунтовничке у Угарској одузете и напредовањем моје аустријско-србске војске до сада заузете, то сам ја, признавајући ваша похвале-достојна старања, безвластије у тамошњим окружијама предупредити, и сматрајући, да на истима по већој части србскиј народ обитава, које ће при законом утврђењу будућег предела правителства народу већ обезбеђеног собственог војводе некада главно призреније основоопределења бити, вама привремено правленије од аустријско-србске војске до сада заузети провинцијални окружија, т. ј. сремске, бачко-бодрошке и торонталске жупаније, са окружијем судејске столице вршачке у тамишградској жупанији, и у околини ови окружија лежећи краљевски слободни вароша и властиј, као мом нарочито опуномоћеном царском комисару наложити за нужно нашао. Но будући сам за време трајућег садашњег рата и до савршеног надвладања покрета у Угарској врховно рукувођење правленија овога краљевства и свију до сада са истим свезани земаља, сверху коју је ратно стање изречено бити морало, врховноме повелитељу моје војске, фелдмаршалу кнезу Виндишгрецу, поверијо, то је потребно, да и овај нами преданиј предел с призренијем на постојеће ратно стање и у сајузу са од војеног врховног повелитеља постављенима основоположењима и мерама управљан буде; к посредствовању овог одношења ја сам од фелдмаршала кнеза Виндишгреца за војеног окружног команданта у Срему, Бачкој и Банату постављеног ђенерал-мајора Мајерхофера определијо, с коим ћете ви у сваком призренију особито пак у свима војеним и политичним предметима најтешње споразумљење подржавати, у осталом пак ваша известија на реченог фелдмаршала и на моја надлежна министарства управљати, од кои ће вам потребна подробна упутствовања долазити. К обављању камерални послова и к управљању јавни добара и сохрањењу права фишкуса наложено је је мојему правителству, да једног собственог администратора у окружију, вашем управленију повереном, постави, ког ћете ви као и војеног окружног команданта у сваком призренију подпомагати. Будући је војениј окружни командант ђенерал-мајор Мајерхофер у једно упућен, да администрацију сремске и банатско-граничарске војске и окружија са моим војеним министарством посредствује, кои администрација до сада је такође под вашим упливом стојала: то га ви имати оним начином подпомагати, кои је под задржаним позним устројењем граничарски окружија и у државном уставу од 4. Марта ове године постављени основоположења с постојећим околностима сајузљив, докле једно коначно уређење и ови граничарски одношења у будућности могуће буде. На тај конац упућен је и ђенерал-мајор Мајерхофер, да у призренију на милитарна граничарска дела у његовом окружију с вама потребно споразумљење подржава.
У Холомуцу, 2. Априла 1849. Ф. Шварценберг, с. р. Франц Јосиф, с. р.
|
|
|
Logged
|
|
|
|
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
Offline
Gender:
Last Login: Yesterday at 12:15:07 pm
Location: Prokuplje
Posts: 9 374
|
|
« Reply #2095 on: January 26, 2020, 10:25:39 am » |
|
Читали смо ручно писмо цара Фрање Јозипа на св. патријарха. Кад смо га прочитали, неможемо затаити, да нам се кожа најежила; но ми Србљи већ смо на патњу научени, намрштимо се мало на грозећу опасност, па мало час опет к себи долазимо. Повторавамо, да нам је то писмо велику горчину проузроковало, ал' ми као добар народ, народ као јагње, не роптамо тако, као што би се после учињене такове неправде у очајању роптати могло... Ми нећемо наше незадовољство о том писму изразити, ми се нећемо у онаково јадиковање упуштати, како би нам срце диктирало, но казаћемо за сад у неколико речиј загушену бољу срца нашег. У поменутом писму спомиње се св. патријатх као неко главно лице, ал' које се чрез строге наредбе највећма ограничава. Будући је цело царство, дакле и војводство у ратном стању, и будући је Виндишгрец господар целе војске, то дакле и у војводству Виндишгрец заповедати има; добро запамтимо: Виндишгрец и ратно стање! Ђенерал Мајерхофер постављен је за окружног војеног команданта у Срему, Бачкој, и Банату, с коим ће се св. патријарх у сваком призренију, особито пак у свим војеним и политичним предметима најтешње споразумљење подржавати. Дакле ђенерал Мајерхофер командант србске војске, ђенерал Мајерхофер у најтешњем споразумљењу, и у сваком призренију: factotum. Биће у војводству један фишкус за управљање јавни добара и камерални послова. Хоће ли и ово спасоносно бити за Србље? При овом питању паде нам на памет како је 'дајчер Михл' статистику учијо; кад су Михла питали, да ли Немачка флоту има? одговоријо је: нема; и на питање: је ли то добро што нема? одговоријо је Михл: веома је добро, јер се немора на мору тући. – Овога камералног фишкуса мора патријарх подпомагати. Ђенерал Мајерхофер је упућен да администрацију сремски и батнатски граничарски полкова и окружија са војеним министарством посредствује; у том га св. патријарх подпомагати има. Дакле св. патријарх ђенерала Мајерхофера подпомагати има… Дакле ратно стање, и Виндишгреца, и фишкуса, и Мајерхофера подпомагати… Сад само мало примечање: да Аустрија србскиј народ само малоу срцу носи, неби могла с њим тако строго поступати, јер народ, кои је за цара и Аустрију толику крв пролијо, није заслужијо да се ратним стањем и војничким самовољством награђује. Ал' бадава, кад је србскиј народ сирота без оца и мајке. Србљин и Аустрија је као у басни Федровој јагње и вук, јагње, које уз ток реке вуку воду мути. Писмо, што је св. патријарх добио, може се сматрати као: предисловије к прекоме суду. Ми жалимо св. патријарха, кои је и прама народу и прама Аустрији савестно поступао, па сада се сасвим ограничава. Но надамо се, да ће св. патријарх то неправедно ограничење своје, а у њему србске власти своим путем одклонити. Треба се надати, цар је млад па и блага срца, он неможе, он несме Србље у руке Виндишгрецове бацити, да ијм задави оно, што ијм је већ не једанпут речма обећано.
|
|
|
Logged
|
|
|
|
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
Offline
Gender:
Last Login: Yesterday at 12:15:07 pm
Location: Prokuplje
Posts: 9 374
|
|
« Reply #2096 on: January 27, 2020, 10:26:24 am » |
|
Војводство Србско.
Из Сирига, 27. Марта. Доста сам већ путиј од неки наши родољуба, кои свакиј корак милог народа нашег од почетка покрета овог до данашњег дана брижљивим оком прате, чуо питање: зашто смо у оно време, кад се војводство наше само из Срема, шајкашког батаљона и једне части панчевачке регименте састојало, неимајући, тако рећи, готово ништа, чиме би сили читаве краљевине Угарске, која је све у рукама имала, противстати могли, силнији били него сад, кад скоро сво војводство очишћено од непријатеља имамо? шта је узрок, што смо сад немоћнији, кад свега десет путиј више имамо, него што смо при концу прошле године имали; кад више простора заузимамо, више људиј, оружја, новаца, ране и марве имамо? зашто да се само Сремци и Шајкаши с највећим одушевљењем против непријатеља и дан данашњиј боре, кад су и остали Срби у Банату и Бачкој од оне исте горе, од које смо и ми, лист? Ја ћу на сва ова питања у једно одговорити. Главно је питање: зашто Бачвани и Банаћани не војују, или зашто нису онако за свету ствар нашу одушевљени, као Сремци и Шајкаши? Где воље нема, ту одушевљења и војевања нема, а воља се онда само добија кад је онај, кои дело какво започети жели, о ономе, што започиње, уверен да је добро, и кад зна, да за труд свој положениј за цело плодове уживати мора. Ово је дакле главниј узрок (премда има и други), што су Сремци и Шајкаши с одушевљењем војевали и данас војују. Они су знали одма, у почетку покрета народа србског, шта је то понос народниј; шта је тим добивено, кад је народност обезбеђена, за коју други народи нису знали, нит' су хтели знати; знали су, да је лепо с оним народима, кои су као и ми људи, но за нека благороднија створења божија држали се, успоредити и сравнити се. Знадоше они, да је врло добро и нужно поглавара свог из рода свога имати, кои ће народ као свој свога управљати и од сваке напасти чувати хтети; но знали су и то, да се само крвавим путем до овог долази и да само снажна мишица србска народност своју обезбедити може. Но одкуда су они све ово знали? питаће когод, кад су сремски граничари и Шајкаши од давног времена онако исто од Немаца у народности својој утесњени, као год Бачвани и Банаћани од Маџара. Ако погледамо на просвету, просвештени нису, ако ли пак на народност, народнији никад били нису; дакле одкуд би они тако народни од једанпут постати могли? И ја не велим, да су предњи последњи у чему год, што се тиче просвете, превасходили, но кажем, да се одушевљење за ствар народну Сремаца и Шајкаша приписати има саморевностном делању, слободу љубеће учене србске младежи, која се школовала у Европи, и била под утицајем европских гибања. Дакле нека се нико нечуди, зашто се Сремци и Шајкаши, као силни јунаци, у борби против непријатеља показују. Да се у Бачкој и Банату у почетку, као што је у Срему и шајкашком батаљону било, дух народниј овом славном народу у срце уливало, шта му ваља у данашње време чинити казивало, и он би се у свему, што се среће србског народа тиче, обавештавао; заиста Бачвани и Банаћани у јунаштву Сремцима и Шајкашима уступали не би. Ал' на жалост, не само да у почетку покрета нашег у Бачкој и Банату таковиј људиј, кои би прост народ к благу рода подизали, није било, но и дан данашњиј нема; а напротив много и премного има изрода, кои, опомињући се повољнога уживања кад су чиновници маџарски били, народ на пређашње стање сећају, и тим га од намерене цели, којој смо пошли, одвраћају, или у забуни остављају. Но можда ће когод опет рећи: та из самог саобраштења Бачвана и Банаћана са њима од неког времена, могли су доста у народном духу успети, и што год више са овима саобраштавали буду, све ће више и више успевати, а и сам дух времена и њи је својом благодати задануо, пак није нужно њи толико обавешћавати, колико је Сремце и Шајкаше с почетка обавешћавати нужно било. - Ово ће само онај рећи, кои у Бачкој и Банату скоро био није, или онај, какав је дух у Срему и шајкашком батаљону пре овог покрета царствовао. Нико овамо незна зашто се војује. Истина чуо је свакиј да хоћемо војводство да извојујемо, ал' незна нико, шта је то војводство, и шта ће се онда, кад војводство извојујемо, тим добити, а напротив свакиј зна и осећа здраво, да се много више сад терета у сваком погледу подноси, него што се пре тражења војводства подносило. Народ ово видећи у очајање пада и с драгом вољом, да му ко старо стање понуди, на ово би се одма приволијо – а зашто? зато, што никог нема, кои би народу овом тежњу нашу онако разјаснио, као што би разјасњавати требало. Да овакови људиј имамо, сасвим би другчије ишло. Ево само један пример да наведем, из кога ће се свакиј уверити моћи колико, обстојателно обавештавање и примерно предвођење међу људма учинити може. Пре неколико дана, кад су Маџари у Сенту ушли, готово цео срез ново-кањижкиј у Банату, оставивши и кућу и кућиште, нагне без обзира заједно са срезким одбором, кои је предњачијо, бегати к Бечкереку; но премда је бегство ово тако очајателно било, да би могао свакиј рећи: нема сад те силе, која би га уздржала, кадар је био сам г. Тома Илић, секретар комесаријата среза ново-кањижког сваког задржати, кои је на Малиј Сент-Миклош изишао, тако да нико даље из М. С. Миклоша изићи не што није могао, но ни хтео није; шта више у место да продужи бегство – свакиј је радостно оружја, каквог је ко имао, латијо се, и заједно са поменутим г. родољубцима под Сенту изишао и дању и ноћу дуж Тисе стражаријо. Исто тако 25. Марта, када се сва наша војска од Сегедина, због освојенија С. Томаша од Маџара, чак до Падеје повући морала, почео је народ без обзира бегати, но ко је год на М. С. Миклош наишао, тај даље бегао није, зашто? што је г. Илић са Бараковићем народ уплашениј тако предусрео и онаке речи изговоријо, које су морале народ утешити и спокојан кућама повратити. Кои дакле истину не увиђа у преднаведеним речма моим, кои велим не види из овог примера, шта један човек, за благо рода одушевљен, у народу учинити може? кад дакле један човек силниј народ из стања жалостног наједанпут у одушевљење преместити може, питам сад: како би више овако ревнистни родољуба по Бачкој и Банату налазило се и ови би народ за обште благо одушевљавали, да л' би онда Сремци и Шајкаши Бачване и Банаћене у јунаштву превосходили? зацело не би. Пријоните дакле, кога се ово тиче, докле је јошт време, да неби оклевајући доцкан после на народ обраћали се. Кои јошт није роду свом послужијо, а послужити је кадар, нека се на речена два родољуба у М. С. Миклошу угледи. Ови су пред целим светом показали, да род свој искрено љубе и да заслужују од сваког Србина да ијм каже: живили. Ј. Г. ц. кp. капетан.
|
|
|
Logged
|
|
|
|
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
Offline
Gender:
Last Login: Yesterday at 12:15:07 pm
Location: Prokuplje
Posts: 9 374
|
|
« Reply #2097 on: January 27, 2020, 10:38:08 am » |
|
Хрватска и Славонија.
У Краини, 27. Марта. Све жалостнији и жалостнији гласови из војводства стижу; све силније и силније стреле из мрког неба пристижу наша израњена срца. Где је тај хваљениј ђенерал Тодоровић? Где ли су други народни предводитељи?! Зар нисте могли утврдити ваше с непријатељске стране границе? Зар јошт нисте познали и неможете познати, ко вам је пријатељ. О црни дану и црна судбино! Јадно и уцвиљено Србство! Имате ли на пространом кругу земне површине игде пријатеља, игде сродника, кои би вам помогао, да се опростите двоструког душманина? Данас нам стигоше тужни гласови о губитку оне србске светиње, оне непорушиме стеге негда славног Србобрана! Шта је то? Је ли то могуће?! То је ваљда та штедра помоћ царске војске! Из свега се види, да влада на то тежи, како би се србскиј народ истребијо. – Док су наша браћа сама својом војском управљала, дотле је и напредовала, дотле ијм се домовина осигуравала и боља будућност изгледала; а од кад швабска дисциплина уплете се, од кад швабски ђенерал-штеблери, и команданти дођоше: одтада све грђе и наопачније! Жалостна србска земљо, која си огрезла нашом крвцом, црни дани, црне судбе! о жалостно и уцвељено србство!
У Загребу, 28. Марта. данас су овамо дошли неки хонвидци, њи око 400, кои полазе у Италију. Говори се, да ће Радецкиј послати 20.000 војника из Италије против Маџара, но то је чини ми се немогуће. Још нам неки на уво казују, да је бечкиј министеријум послао курира у Петроград, да иште у руског кабинета 50.000 војске у помоћ, да ударе на Ердељ. - Наши посланици одоше к бану, да се с њиме о садашњем стању ствариј разговоре. - Путници, кои су ови дана из Трста дошли, казују, да се сардинска флота јошт из јадранског мора макла није.
|
|
|
Logged
|
|
|
|
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
Offline
Gender:
Last Login: Yesterday at 12:15:07 pm
Location: Prokuplje
Posts: 9 374
|
|
« Reply #2098 on: January 27, 2020, 10:40:18 am » |
|
Далмација и Истрија. Испод Велебита, 8. Марта. Бискуп загребачкиј Хаулик у свом одговору банском већу наводи (види Novine dalmatinsko-hervatsko-slavonske, број 29.), да неможе зато држати задушнице војводи србском Стефану Шупљикцу, што је овај био последоватељ источне цркве, и што би тај чин засецао у начело католичанства. О великоможниј цару рускиј, почуј како овај језуита исповеда. Та и ти у твојој пространој држави имаш доста последоватеља ове католичанске цркве, дакле кад умреш, знај напред, да се код њи немогу држати задушнице за упокојење твоје душе, јер то засеца у начела католичанства! а кад немогу ти држати задушнице, то, по истом начелу, немогу ти ни за здравље, док си жив, Бога молити; а да по ком случају заратиш с Аустријом, с Германијом, с Француском, с папом, онда по истом начелу неби ти могли ни за твоју срећу Бога молити, премда су твоји поданици! Но станимо мало овде, и дајмо сваком правицу. Ако је један богомрскиј и човеконенавистниј језуита погрешијо, није зато сва католичанска црква погрешила. Овде је Хаулик хотео рећи, да речене задушнице противне су језуитским начелима, а не католичанској цркви, будући да прави католици сасвим другојачије мисле и чине, него ли Хаулик и његов фарисејскиј суд. Прави католици и славенски родољубци учинише Шупиљкцу задушнице, а језуите и противници славенске славе и имена неучинише. – Прави католици, кои се држе еванђелија и христови речи, имају она иста начела, која и ми православни, а та су: љуби твога искренога као самог себе; и што хоћете да творе вам људи, творите и ви њима исто. (Мат. 19. 19. – Лук. 6, 31-37. – Мат. 5, 44-48. – Мар. 12, 13. – Лук. 10, 27-37.) А језуите, кои би хотели у силу бога, да нема другога закона на земљи него њиовога, и кои сујеверно држе, да нема другог спасенија, осим веровати у папу, одбацили су ова братољубна начела Христова, ова начела католичанска, а придржавају се папини була више него светога еванђелија, учаше ученијем заповедем человеческим (Мат. 15, 9.), и тако у свом слепом заблуђењу мисле и чине, не јаже сут божија, но јаже сут человеческаја (Мат. 16, 23. Мар. 8,, 33), преступјуште слово божије с његовим булама (Мар. 7, 13.). Но овде за утеху Вердољакову и Љубићеву наводим, да проигуман нити виче на све папе, ни на све буле, као што не виче ни на све бискупе, но само засада на Хаулика, и на његове једномисленике. Из свега овога види се, да ја о католицизму тако добру идеу имам, и да га почитујем исто, као и моје православије, но противан сам богомрском језуитизму, кои би хотели, да папске буле толико исто пред народом важе, колико и свето еванђелије, што никад бити неможе, а особито сад, кад се народ неда од којекога вући за нос, као безумно живинче за улар. Сад могу докучити, зашто, кад би се на зидање римске цркве милостиња купила, и ми смо православни од високе власти позивани, и прилоге смо давали редовно; а кад би се милостиња за православну цркву купила, онда Римљани неби ни позвани били од високе власти, јер то засеца у начела језуитизма далматинског, кога у Далмацији више има, него ли правог католицизма, и кои јошт незнају, или по оним речима Давидовима, уста имају и неговоре, уши имају и нечују, очи имају и невиде,памет имају а лудују, да ни ми у нашим храмовима некољемо животињу на 'всесоженије' нити једемо 'идоложертвенаја', но призивамо онога истог Бога свемогућега, кога и они, исповедамо пресвету троицу, коју и они, верујемо у нашег Спаситеља, у кога и они, почитујемо матер божију, коју и они, читамо свето еванђеље, које и они, приносимо безкрвну жртву на нашем олтару, као и они на свом; и при свим овим главним и спасителним начелима христијанства, ми смо акатолици, ми смо шизматици, одпадници, криво- и полуверци, неунити; и да је језуитска влада јошт кои дан дуже трајала, Бог зна, шта би нам јошт приденули; а зашто? јединствено зато, што они заслепљени својом филозофијом (буемудријем) неувиђају нашу филозофију (љубомудрије). – Ко узпреводи овај чланак на италијански, препоручујем му да га неиспогани онако, као онај први, а вранама велим, нека прочитају оригинал, а не превод, па онда нека гракћу. Проигуман далматинскиј.
|
|
|
Logged
|
|
|
|
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
Offline
Gender:
Last Login: Yesterday at 12:15:07 pm
Location: Prokuplje
Posts: 9 374
|
|
« Reply #2099 on: January 28, 2020, 02:05:29 pm » |
|
Угарска.
У Пешти, 28. Марта. Овде је грађанство посве духом Кошутовим напуњено; царски људи немају никаквог поверења, и сви једва би дочекали Кошута. Виндишгрец је могао за две недеље маџарску војску утаманити, ал' није ништа радијо, но допуштао је, да Маџарска војска ојача. Једна битка Маџара против царске војске задобивена, отворила би Кошутовцима Пешту, на које би грађани сами гарнизон потукли. Виндишгрец једнако са маџарским аристократима кокетира, па баш зато код целе војске никаквог поверења нема. Једне пражке новине овако се изражавају о војеним операцијама у Угарској: 'Најновије војено известије није у стању надежду ојачати, коју смо за скоро утврђење аустријски послова желили. Срећа аустријском оружју у Угарској не служи. Код Ердеља Аустријанци су с руском помоћном војском прогнани, у долњим дунавским пределима Маџари решително напредују, а у средини земље главна аустријска војска на један сат од Пеште повукла се. Ово већ нису плодови, на које смо се по гласу првог војеног известија и по прокламацији – која је на Маџаре издана – уздали. Онда се надасмо, да ће маџарско ратно позориште у неколико недеља дана победоносно окончано бити – а оно се продужава на 5 месеци и наша војска опет онде стои, где је и први дана стојала. Ко је томе крив? То је чудно питање, на које ће другиј дужан бити одговорити, зато, што смо ми људи, кои се слабо у ратним стварима разумевамо. На шта нам пак право разсуђивања припада, јесу речи и смисао известија војени. Излишно би било претресати китњасте речи Радецког, јер знамо да двизање, 'које непријатељ са великом брзином извршава,' још није победа. Ми се такође опомињемо јошт из првог известија о Маџарима, како је живо Виндишгрец о незнатности 'бунтовни чета' говоријо, тако живо, да ми сада не можемо поњати, како да ове незнатне бунтовне чете већ давно на све стране распршене и нештетнима учињене нису. На место тога појављују се ове 'бунтовне чете' сад опет у таковој величини, да ијм састављена главна царска сила није кадра одпор дати, него се мора натраг к Пешти повраћати, да ту помоћ очекује. Овако омаловажење у пређашњим известијама морамо ми по већој части рђавоме разумевању ствариј у Угарској приписати. Кои непријатеља омаловажава, или ово омаловажавање на видило износи, тај нека себи припише, ако га строгосудили будемо, да није кадар таквога непријатеља победити. То је велика корист искуству војеноме, кад свога непријатеља уважавати уме. Јер ко то само разумева, тај је у стању и мере предузети, које га к победи воде. У Угарскиј пак види се, да то свакиј разумео није. На последку нама би пријатно било, кад би нови догађаји у Угарској ове наше приметбе неоснованима показали, и кад би на боље окренуто стање ствариј показало, да су тамо послани људи на своме месту. Ми желимо, да то буде, јер благо Аустрије од тога зависи.'
|
|
|
Logged
|
|
|
|
|