Српске буне

[JASON]

Угарска.
У Будиму, 15. Априла. Баш кад би се месец маџарскиј поновити морао, и то у јутру 11. т. м. с променутим временом, промену се, уместо природне погоде, политична. На овај дан маџарске форинте стигоше у Пешту. И то је нама чудно, по нама за удивљење. O tempora, o mores! Сутрадан, 12-га у уторак, новиј врховни командант армаде Велден понизи се плакат на публикум издати, да он мирно с баном војску извлачи и то најпре из Пеште а доцније и из Будима. Кад сутрадан дунавскиј запалише мост.
О браћо Срби, да вам беше ово гледати, како хвална браће наша Хрвати без обзира на врат на нос одоше. Тај повод је хрђава следства донео. Јер Срби овдашњи, искрени родољуби, фратеризираше, у време сладки часова, но тим сад горчии; но будући многиј оставише имање, жену и децу и сад само у бегству спасенија траже. Овде на Пешту топови стоје наперени, ал' чини ми се све је то притворна политика. Зато Срби, гледајмо зараније на чему смо.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Аустрија.
'Литограф. дневна известија' у Бечу под 1. р. Маја јављају, да су предстраже спомагателне руске војске, 8000 момака јаке, у област Кракове ушле, а одма за њима да већ ступа велика војска. – По истим известијама министар Штадијон боље се налази, и није већ далеко оно време, кад ће опет предузети руковање министарства унутрашњи дела и отечеству послужити моћи. – По журналистики аустријској води се сад велика полемика о помоћи, коју је правителство аустријско од Руса искало против Маџара, из које се види, да ова помоћ за цело долази, и неке новине јављају, да је већ руска војска преко Моравске прешла у Угарску, а друга ће из Влашке прећи, пошто тамо на измену нова војска стигне.

[JASON]

Србске Новине, бр. 37. oд 28. Априла 1849.

Нема брата док не роди мајка.

За оне немачке бегунце, кои су из Ердеља у Влашку прешли, Бечлије, па и сама правителства немачка, шиљали су у помоћ грдне прилоге; а шта више и цар рускиј није иј заборавио, па и Турци су се њи сетили. А ко је нашим страдалницима помогао? Нико. Нико то и не помишља да ради. И шта би пак било од ове наше сиротиње, да иј Србија непомаже? За њи се код нас добровољни прилози ревностно купе, и радо се дају. Управителство читалишта нашег држало је јуче после подне своје заседање и наименовало један одбор, кои ће се за пострадавшу браћу нашу старати, да се прилози купе и после праведно раздају. – Чланови тог одбора су: од грађана овдашњи: Риста Величковић, Ђорђе Попадић, Лаза Миљковић; од местног примирителног суда: Стојан Дели-Марковић; од свештенства: војени свештеник Илија Новаковић; од званичника: Јован Мариновић, Андрија Стаменковић, Димитрије Матић, и за казанчеја изабран је Милан Симић.
Неки од ови лица већ су изразили, да се драговољно ове дужности примају, и надамо се, да и остали неће одрећи послужити при овако добром делу. Како је дакле сада одбор овај уређен, уверени смо, да ће прилози са свију страна стизати, почем свакиј зна, да таково друштво постои. Надати се је, да ће по унутрашњости отечества нашег такова друштва саставити се, која ће подарке примати и овом одбору шиљати, и кои ће с њиме у споразумљењу стајати. Прилози ће се одма почети обнародовати. – Ако свакиј, колико кои може, своим подарком непритече, неће бити помоћи при овако грдној беди страдалника. Дајте грађани, од малог мало. За углед нам може служити оно друштво, које се из наши саветника састои, и коме попечитељ финансије Паун Јанковић предстои, те се у Вишњици сиротињи свакиј дан по неколико кола хлеба издаје. Хвала ијм највећа!

[JASON]

Војводство Србско.

'Вестник' јавља, да су се многе депутације у Земуну скупиле, и адресу св. патријарху поднеле, ради народне скупштине и други нужни расположења. Сви народни представници држали су заседаније, у којем је решено једногласно: а) да се нaродна скупштина што пре држи, и зато патријарх да рок по војводству распише; б) да се из узрока тога, што је правителство војводства запуштено, конференција једна образује, која ће са патријархом и осталим правителством у најтешњем сајузу по свима струкама, а нарочито по дипломатичној (јер је народ с овом најмање задовољан), сва дела одправљати, тако да без исте конференције ни патријарх-управитељ, ни правителство што чинити несме; в) да се због непријатељски мера против србског народа од највишег места низпослани, коима је народ овај Маџарима уподобљен, адреса цару оправи, и уништење ти мера, из падше системе Виндишгрецове произишавши, иште, међутим пак г) како царскиј комисар, тако и војениј командант у власт народну да не дирају, но све досадање њене гране правителству војводства неповредиме оставе.

Из Шајкашког батаљона, 20. Априла. Поводом добивени известија од ђен. Тодоровића, која готово увек његове победе садржаваху, и која су нам миг давала, да напред ступајућа банатска движенија подпомажемо, - и известности о победи над непријатељем, ако обе војске на оба Бечеја у споразумљењу у једно исто време ударе, - закључе наша два народна команданта, ђенерал С. П. Книћанин, и Ђорђе Стратимировић, да се напред к Ст. Бечеју ступа, с тим, да ми на овај а банатска војска на Н. Бечеј у једно исто време удари.
Почем довољно шајкашкиј батаљон утврдимо, кренемо се с два батаљона и једном батеријом топова између 17. и 18. о. м. ноћу. Војска наша поред велике оскудице у рани тако весело и радо напред ступаше, да смо за ту ноћ 5 миља прешли и 18-га рано у Фелдвар дошли, и да није киша јако падала, још би тога дана на Бечеј ударили. Ђен. Книћанин са једном части војске чувао је леђа наша од стране Турије, Кера и Сентомаша, а остала војска под предводитељством Стратимировића крене се 19-ог око подне, кад је киша престала, у бојном поредку стављена, преко оправљене, на каналу ћуприје к Бечеју. Близу Бечеја ухвате наши коњаници десет упрегнути непријатељски кола, и 15 људиј. Кад је подне превалило, наша војска уђе у Бечеј, кои су Маџари са једним батаљоном и 1 батеријом топова чували, и одма на глас нашег долазка главом без обзира утекли. Дошавши у Бечеј, и одма заузевши позиције на Тиси, опазимо један пароброд од стране Сегедина к нама пловећи, кои почем близу нас напустимо, опалимо тако жестоко из топова, да је морао шлеп, кои је за собом вукао, и у ком је 9600 хлебова, и 30 акова вина било, оставити, које смо ми задобили. Одма за тим и од друге стране од Н. Бечеја укаже се и другиј непријатељскиј пароброд, кои је тога јутра туда к Чуругу прошао. Ми опалимо топовима, а они брже боље натраг. Кад смо се најбоље о добитку радовали, а особито пароброду, кои би могли задобити, - и кад смо очекивали по уговору знак напада банатске војске на Н. Бечеј, и зато нуждна расположења чинили: дознамо, да је ђен. Тодоровић само зато, што вели, да је маџарска војска са два батаљона, и 1 батеријом топова умножена, са свои 12 батаљона пешака и толико ешкадрона кавалерије из Бечкерека у Томашевац ретерирао. У овом стању нисмо могли никако овде остати, - премда је војска наша највећу жељу за бој показивала. Ми се одма по добивеном том известију натраг вратимо, понесавши собом хлеба, колико смо могли, а остало заједно са шлепом утопимо. Данас осванемо у Жабљу, где се и сад, до даље заповести, налазимо. Потисије и Тител утврђен је војском и топовима. Народ наш на овај поступак ђен. Тодоровића јако негодује, и Бог би дао, да на миру прође. (Прекјуче је одлазећи од војске кроз Руму прошао. У.)
Сваком је Србину срце од жалости пуцало, кад је Тодоровићеву војску по паденију Бачке погледао. Онај, кои је пре познавао, онда је није могао познати. Измени овој није била узрок победа Маџара, - јер и пре тога наша је војска више пута страдала, - ни страх због величине њиове војске, јер знамо, да је и пре тога Маџар са много већом силом на Бачку ударао, - но ово је: војсци се чудим, готово непомитним начином прилика одузела била, бојак у Бачкој бити (знамо чијим упливом), и тако је Бачка без пушке уступљена. Како је ово на народ дејствовало, показују последице. Неповерење и анархија овладала је била сасвим. Свакиј родољубац стрепио је од предстојеће известне пропасти, - и Бог зна шта би било, да један човек, кои је народно поверење уживао, није у њиовој средини искрснуо, - а тај је Ђорђе Стратимировић. Шта је поверење народно учинити кадро било, показале су битке код Мошорина, Вилова и Јарка, - а показује и сада владајући ред и послушност у шајкашком батаљону. Ово је добро познато нашим назови пријатељима, кои су народ до овога стања довели, - и они се брзо потрудише, и Бунчића за шајкашког команданта наименоваше. Они су добро прорачунали, да ово наименовање лепим начином само по себи, мал' не реко нехотице, удаљење Стратимировића са собом доноси, - само то једно, што ијм је то тешко произвести било, - јер се и ђен. Книћанин, и сва војска без разлике томе коначно противи. Да би пак у томе лакше и поузданије успели, нуждно је њима било оба ова народно поверење уживајућа команданта, и њиову војску на танак лед навести, и на сасвим лакиј начин опростити иј се. Писма Тодоровићева, гласећа о њиовим победама, која су нам у једно и миг за напредовање и подпомагање банатски предпријатија давала, - имала су то определење, које се тим више посведочава, што смо ми тек онда о његовом уступању извештени били, кад смо већ у Ст. Бечеј стигли и кад се известно знати могло, да се тако лако ретерирати, и у своје старе позиције доћи неможе, као и тиме, што Тодоровић није имао нужде, поред свои 12 батаљона пешака и толико ешкадрона коњаника, из тако добро утврђени позиција, само на глас, да је непријатељска војска са два батаљона и једном батеријом топова умножена, ретерирати. Овај поступак, да не кажем да је с планом учињен, као што јест, опет показује Тодоровићеву слабост. Какав ли је то јадан ђенерал, кои се непријатељског напада поред толике своје војске бои? Не види ли он, шта Книћанинова војска чини? Она мања на броју и у свачему оскуднија од непријатељске, не само да једва чека да се са непријатељем огледа, но у највећој жељи за осветом јуначком, и с највећом вољом напред ступа, и онаке маршове за тако кратко време чини, које је тек једна тако одушевљена војска чинити кадра. Ово је коментар, кои показује, с кога смо досад страдали и страдамо, и мислим, да је време дошло, да се једанпут освестимо, - и ако смо се освестили, а одважења немамо, да нуждне мере против овога зла употребимо: онда смо слаби; онда нисмо народ решителан, народ, кои у духу времена живи, но народ жалостан, кои је другог служити научио. Ј. Д. С.

[JASON]

На Каћу 24. Априла, била је жестока битка. Непријатељ је у 5 сатиј Јарак на разним местима прешао. Четири батаљона регуларне војске, четири ешкадрона кавалерије и две батерије топова ударили су на два батаљона измешане војске наше, која је са собом до 10 топова имала, све само једнофунташки и трифунташки. Наша је војска сасвим без воље била, а кад је јошт опазила, да и са чуружке стране Маџари иду, будући је сав Чуруг у пламену горео, клоне сасвим духом и хтела је ретерирати. У овако опасном положењу ступи на среду – ко? кои би другиј могао бити, но обштељубљениј Ђорђе Стратимировић! Он је рекао у очи целог народа, да ће се пре убити, него такав стаман корак учинити. И једна реч његова довољна је била, да пробуди стару славу у срцу јунака србски. Као лавови полете на душмане, тако, да су се рукама, ножевима и бајонетима тукли. Битка је 7 сатиј трајала. Победа је наша. По речима самога Стратимировића: битка је ова једна од најжешћи била у целом шајкашком батаљону, 30 мртви Маџара на десном крилу је пало, које нису однети могли; јер је то познато, да Маџари све своје мртве и рањене на коли вуку.
*Из Земуна стиже нам глас, да је војска србска после малог одпора из Томашевца ретерирала, и сад намерава у Срем прелазити. Чујемо, да ће Маџари такође из Варадина на Карловце ударити. Ови Маџари нешто су се јако убрзали. Но надамо се, да ће овде, као и на Каћу, јуначки дочекани бити. Ако икад, сад нам је обозрителност и најстрожија приправност нужна. Може ли св. патријарх при оваквим околностима сасвим неделателан бити?

[JASON]

Хрватска и Славонија.

У Граници, 21. Априла. Ми смо све у миру и тишини досад били, а сад почиње нешто чудноватије и много заплетеније постојати. Маџар се на све стране осилио и хоће свуд да продре. Ландштурм се подигао око Кањиже и кипти као скакавац. Чујемо, да су код Л. нашу једну кумпанију солдати разоружали. У Подравини подигли су наши ландштурм и зову све у помоћ. Ми се мучимо и премного чудимо, шта наши поглавари раде. Код нас се нико не брине за оружaње људства; рад би знати шта у Загребу о томе мисле? Људи нагађају шта ће од нас бити. Видимо свакиј дан, где војска пролази у Сисак, све за Славонију, а где ће се се сајединити и колико је војске наше, не знамо.

У Загребу, 22. Априла. Наша депутација у Бечу предала је меморандум министарству за наше ствари, а тако исто и за Словаке. На свакиј начин добро је, што је Мажуранић тамо, кои ће знати тај посао радити. – Многи се  страше Маџара. Та за Бога! Маџари ваљда немогу на све стране допрети. Ваља знати, да пламен, кои нагло букти, брзо гасне. Под пепелом жишак пече. А ни ми нисмо такови људи, да се дамо као краставци сећи. Треба народ освестити, треба га опоравити и оружја му дати. Ја се надам, да чим бан дође, да ће се све на боље окренути. Народ ће се из чамења подићи, и добиће вољу к војевању. Бан има пуномоћ над целом јужном војском и моћи ће радити слободно не изгледајући све из туђе руке, као што је то у Пешти под Виндишгрецом било.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
У Осеку, 24. Априла. Ноћас прође светлиј бан кроз Осек. Ни мало се задржавао није, но како је на пошти коње променио, одма је преко Валпова и Беловара, у Загреб отишао. Он ће се тамо само по дана бавити, и одма ће се вратити натраг, а дотле ће његова војска амо већ приспети. Јошт не знамо где ће се и како оперирати. Чујемо, да су Немци у Вуковару нос тако подигли, да се већ трпити не може. Заиста чудно је, да се томе покору крај једанпут не учини. Јавно носити на пазар љубав за ребелијанте без казни, то је заиста жалост за државу сваку.

[JASON]

Далмација и Истрија.

У Острвици, за Ђурђев-дан. 'Зора Далматинска' јест један јединиј листић, кои тобож' на народном језику, код нас, по једанпут на недељу, и то с абецедом, излази, и којег би не само свакиј правиј и искрениј домородац, него и други, духом славенским дишући, частници и паметни људи, ако не и за важност његову, а оно за љубав прама отечеству, радо читали и читајући у срцу веселили се, кад неби онолико грдила и опачила, насртања и ружења у њему било, колико може се рећи у сваком броју бива. Сви листови – Боже прости – не садрже онолико безобразни и погрдни речиј и чланака, колико овај наш малиј листић. А ко такова грдила и срамотне речи пише, и захтева, да се овај наш – доста светлиј – листић, таковим перем кити и пред светом мрачи и каља? – некиј Вердољак Имоћанац – тобожњиј фратар.
Нећу да се упуштам у полемику и у значај његови преносни (фигурални) мислиј и доказивања; али могу рећи мало истине и добри намера има, и да из сваке точке вири место разума страст, место разлога непристојно и безобразно грђење и псовка, место доказивања злобно и пакосно потварање, и друга којекаква насртања и речи, кои се паметан и поштен човек стидити и уклањати мора.
Жалост је то велика и срамота неисказана за сав народ далматинскиј, да се његови учени људи брину и настоје, како ће један другог већма наружити, изгрдити, омагарчити и пред светом оцрнити! А јошт већа бива и срце нам раздвајати и прожижати мора, кад видимо, да свештеници и тобожњи поглавари црквени, своим опаким дописима и којекаквим фанатичним измишљењама, раздор и ненавидност по народу сеју, и једнокрвну и једнородну браћу, због различни верозакона и измишљени церемонија завађају.
Не говорим за све учене, нити могу њиов поштениј и људскиј характер вређати; него могу рећи за неке – кои има доста – међу коима је првиј фратар Вердољак, кои тобож' хоће да се међу учене и разумне људе стави, и да се у свашта упетља као ……… Зар он мисли, да се онаковим штилом и изражајем пред светом учен показати може? – Ако то мисли (о чем сумње нема) посве се вара. – Може бити да је учен, и да је прочитао више књига и да зна више језика; но то је све у залуд, кад није разуман и у срцу чист и прав, већ каљавији, него икакав опанак блатњавиј. – Је ли такову заклетву на св. олтару примио Вердољак, да ће своим гадним речма и чланцима, коима је отровао 'Гатету Задарску' и 'Зору Далматинску' и коима тежи да раздор међу источне и западне цркве последоватељима уведе, називајући нас полуверцима и шизматицима – мислим да није нити може бити да јест! Јебо то заиста недопуштају начела римске цркве, ако и забрањују – по толковању бискупа Хаулика – држати задушнице за православног војводу србског. – Та Бог га видио! зна ли он, да разумни и поштени људи, ако се кои пут и увређени нађу, увреду себи нанешену другим леком лече, и изгубљену част разумно и скромно траже; а не онаковим неразсудним псовањем и безобразлуком.
Нек се дакле освести Вердољак и њему подобни, и грабово своје срце углади љубави, слогом и братинством, и нек' паметније у будуће пише, оставивши се злобни потварања, погрдни речиј и хрђави мисли и намера, а прихвати се св. еванђелија, у ком ће наћи доста примера, по коима владати се и управљати може, и нек' се држи речиј апостола Павла: 'всје всем бити, да всја приобрјаштет', ако жели да га свет не држи за онаковог, какав се до сада своим пакостном ћуди и злоћом показивао.

[JASON]

Угарска.

У Будиму, 18. Априла. Кад би нас овде више Срба било, него што јест, могао би се човек радовати. Но од свега тога ништа нема, јер многи Срби оставивши хлеб насушниј и званије своје, под окриље домаће долазе, тражећи мира. Па зар мислите, да иј смемо као браћу дочекати? О не. А зашто? то ћу вам другиј пут казати. – Данас допадоше ми у руке с оне стране многе пештанске новине, и кад иј читати узе, кожа ми се најежи. Ваљда због октроираног устава? или запаљене ћуприје? Није браћо, није. Неверност Швабова, Виндишгрец и Шварценберг-Штадијона политика, то ми кожу јежи. Маџари у реформаторској дебрицинској цркви на очи целога света држаше скупштину од 5-6000 људиј, и ту свечано одбацише аустријску владу..! На што ово слути? У Ст. Андреји Маџари долазе и часте се јавно. Ово шуровање мени се ни најмање недопада. Сравњавајући заповести овдашњег градоначелника Хенција и маџарске у Пешти, по свој прилици мора да се споразумевају.
Немачке пештанске новине из 'Кезлења' саобштавају, да је маџарскиј сабор у Дебрецину 2. Априла следујуће закључио: а) Маџарска се са свима своим провинцијама проглашује за независну и неразлучну државу; б) будући је дом хабсбуржкиј Маџарску раскомадатинамерио, и то са оружаном руком, тим је прагматичну санкцију повредио, и због тога истиј дом хабсбуржкиј круну и престол губи, и сами грађански права лишава се; в) Маџарска, као слободна држава, жели са другим државама у узајмној љубави живити; г) будућу форму правителства народниј сабор ће определити. За садашњег правителства президента изабран је Кошут.
Са бојног позоришта ови дана никаква сигурна известија нису доспела; главниј стан ђен. Велдена је у Алтенбургу (Овару) био; отуда се намерава преместити у Пожун. Кошут је рад 10-ог Маја сабор у Пешти држати. Говори се да су царски ђенерали Фогл и Бенедек Левочу и Епереш на ново заузели.

[JASON]

Морава.

У Холомуцу, 18. Априла. Свакиј дан очекујемо званичну вест о долазку руске војске. Говори се, да ће 50.000 јака бити. Она ће пут Кракове, Черновица, Сибина и Оршаве узети. – Прекјуче су неколико овдашњи Немаца у Америку одпутовали, немогући садашње стање у Аустрији очима гледати. Срећан ијм пут; но се боим, да траг како не помету. – Амо на железници дошао је принц Вилхелм од Шлезвиг-Холштина, и одма је у Пешту одпутовао. – 36-то ратно известије царско не каже, да су Маџари код оне битке неколико хиљада центиј брашна и соли у Коморан добили. – Курири овамо једнако долазе и одлазе, но овде се о депешама њиовим толико зна, колико и у Бечу. – Гроф Штадијон лежи јако болесан. Царскиј лекар отишао је к њему у Баден, где ће се конзилијум држати. Ако јошт и овога вредног човека нестане, онда Бог зна хоће ли ко кадар бити Аустрију одржати. Послове његове одправља министар Бах. – У Галицији је страшна глад, тако, да и марва од исте цркава.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
У Холомуцу, 21. Априла. Једва сад у стању сам известије о долазку Руса писати вам. Кнез Паскијевић већ је напред од цара налог имао шта ће чинити, ако би Аустрија руску помоћ потребивала. Тако, чим је аустријскиј курир на тај конац у Варшаву стигао, одма је заповедио Паскијевић сву војску са границе пруске повући. Авангарда руска од 8.000 приспела је у Тешењ, а главниј стан од 22.000 војника налази се на путу у Кракови. Јуче су дошли многи руски квартирмајстери у Холомуц и неколико ђенерала од ђенералштаба. Људи се на њи купе као на чудо какво. Чак су у Прерау пред њи изишли (једна штација на парним колима). И старо и младо узбунило се. Свакиј Русе видити жели. Вика по целој вароши: 'die Russen kommen' није имала ни краја ни конца. – Руска војска биће независна, и само ће с Велденом у споразумљењу стајати. Она ће заузети места, која се јошт у царским рукама налазе, али се с Маџарима до нужде у битку упуштати неће. Противу Маџара ће царска војска оперирати. На поискање Велдена отишле су одавде две батерије 12-футашки топова противиу Маџара. Ханаци (Моравани) добили су налог, да приправе квартире за Русе. Руси су такође преко Сучева и Дорна са 12.000 момака у Ердељ ушли. Из Прага отишао је у маџарску 4-тиј батаљон Велингтона. Данас је приспео један курир рускиј из Петрограда. Нота, коју је руско правителство на све европске кабинете дало, врло је енергична. Ту се изјављује, да ће Русија са целом снагом трактате од 1815. год. обдржавати. Видићемо, шта ће други одговорити на то.

Чешка. Један ешкадрон палатипални хусара, кои је становао около Прага, побегао је к Маџарима, и само је један ритмајстор заостао. – Чеси сад јако постојавају, да ијм се сабор сазове.
Аустрија. 'Лит. дн. известија' од 3. Априла из Кракове пишу, да Руси са свију страна у Аустрију марширају, и да се у самој Кракови већ много хиљада Руса налази.
Русија. Царскиј указ од 1. Априла заповеда свим грађанима и војничким поглаварима, да се побрину, да се сви војници, кои су на време из службе одпуштени, најдуже до 1. Маја к своим полковима поврате.

[JASON]

Србске Новине, бр. 38. oд 30. Априла 1849.

Већ смо на прагу првога Маја, годишњег дана знатне србске скупштине. Каква ће бити разлика између лањског и овогодишњег Маја? каква разлика између целе лањске и ове године? Народи Аустрије жестоко своим нагоном покидаше старе столетне свезе, у надежди боље будућности; хоће ли ијм се жеља цела или од части само испунити; хоће ли ијм горе ил' боље стање настати, скорим ће следство показати.
Маџари, с Аустријом саједињени, делили су са истом како и са свим суседним народима од више столетија и зло и добро; но у почетку лањског европског покрета, без да су са суседним народима рачун начинили, намерили су се одцепити од Аустрије. Аустрија, збуњена, давала је Маџарима све што су хтели, и тим је сама себи сентенцију смрти подписивала. Један малиј, али челичан народ на југу Аустрије, тражећи своја права, дао је повод Аустрији и прилику разабрати се, и подкрепити. Је ли што хасне принео овом народу обштиј интерес са Аустријом, - је ли овај народ добар рачун начинио – следство ће показати; за сад пак само толико назначити можемо, да је овај народ са маџарским у делу два противборствена  елемента најживље представљао и решавао то питање, од којег је судба свију народа зависила, хоће ли Аустрија у животу остати или не?
Маџарскиј и србскиј народ сачињавали су две противне точке, около кои се сви народи Аустрије на две стране разделише и судбе противне делише; и будући се је све то бића Аустрије тицало – интересирало је целу Европу, тако, да се из тога и сама тежина целе Европе на две стране дели.
Србскиј покрет, у рату опротив Маџара изражен, имао је неописан уплив посредствено на Италију, а непосредствено на целу Европу; у србско-маџарском рату завезан је чвор, кои ће цела Европа дрешити морати. Маџари су већма него икада главу подигли. Аустрија се почела њијати; Маџари се ослањају на симпатију револуционарне Германије, Италије и Француске, у чему ако и немају за сад дејствителне помоћи, није немогућно да је неће до скора имати, узимајући у призреније мутећу се Германију, и потајно дејствовање француске демократије у Паризу; Аустрија се пак северном снагом подкрепљује, и изглед је за њу, да ће Маџаре – ако иј тек западниј уплив не подкрепи – победити.
Из особени народни интереса произишли су државни интереси, а из ови обшти интереси Европе. Из србско-маџарског рата завео се маџарско-аустријскиј и руско-маџарскиј, одавде пак Бог зна шта се излећи неће. Но онај малиј народ, кои је имао толико одважности и смелости, овај рат започети, у најодсуднијем магновенију оставља се и пренебрегава се од свои лањски пријатеља, кои су му небо и земљу обрицали. Ко је лане у Марту и Априлу видио, и слушао, оно силно побуђивање и подпиривање од стране хрватски домородаца… и погледи на њиово садашње равнодушно владање, - тај мора помислити, да се цео свет преокренуо. Боже милиј, каква су чуства, какве љубави имали ти људи лане, а какве сада?
Србскиј народ лепу реч веома добро прима, и здраво за готово држи; на братску реч узгорео се народ, начинио је сајуз братскиј, за кои је  спреман био сву своју крв пролити; Србин је све, што је имао, жртвовао, и одважио се сам кестен из живе жеравице вадити, но свом злу без помоћи обећане доскочити неможе. Је ли му се искрен одзив од свои пријатеља давао?
Шта је Србин оружан чинити кадар, може Сентомаш и Томашевац сведочити. Но Србин с голим рукама тући се морао против мноштва оружаног непријатеља. Србин иште оружану братску помоћ: не даје му се; Србин иште оружје: не даје му се, него мора голом шаком гинути. Кои су се лане заклињали у братску љубав и помоћи обећавали, сад га ти сажаљевају, и то не сви, јер има у Славонији верни царски ђенерала, кои Србину и само оружје из руке узимају.
Хрвати! опомените се ваши лањски речиј, ваше прама Србима дужности, и дајте већ једанпут делом какав одзив; речи лепе сажалителне ништа не помажу, но само пушка у доброј мишици; вас је судба са Србином много тешње скопчала, него да смете ладнокрвно гледати пропаст његову; магновења су за србство тешка, и оклевање не трпе; сад је јошт време, па можете узајмно ваша огњишта бранити и одржати, ал' време не треба пропустити!

[JASON]

Ми стоимо уочи првог Маја, у очи дана, кои се међу најзнаменитије у народној повестници нашој броити може. Какве нам се мисли намећу, каква нас осећања сада необузимају, и највеселија и најтужнија, и најсветлија и најмрачнија! А, сетити се првог Маја – можемо ли без највеће милине? Као кад је човек у свом животу неке најрадостније и најбоље дане имао, па му се мисли непрестано око исти врзу, те неможе да се од њи одвои, већ му се непрестано представаљају, тако и нама наш првиј Мај. Лане, у ово доба, народ србскиј је у оном највећем одушевљењу за своју народност и слободу са србским заставама певајући: 'Устај, устај Србине,' врвио на скупштину у Карловце; брат брату на сусрет излазио је, …. поздрављало се, грлило се, један је другом своја осећања изјављивао, осећања, у коима су се сви топили. Мајско сунце застало је било скупљене Србе у гомилама. Говорник за говорником појављивао се; коме је срце препуно било, саобштавао је своје мисли народу, коме је сам Бог дао бистар ум, и поштено срце, као знак свог подобија.
Једном је муња кроз све србске умове заблистала, у једном одушевљењу, као једним гласом сви се прекрстише, па повикаше: хоћемо наше војводство; хоћемо војводу; хоћемо патријарха. Док и један живимо, гинућемо за ове светиње наше! Звона звоне, пушке припуцају, гомила као божјим духом заданута пои: 'Сеј ден јегоже сотвори господ, возрадумсја и возвеселимсја воњ!' Ко је ово очима гледао, док год живи, може одушевљење од мајске скупштине црпити. Народ србскиј, кои је толико времена најцрње мучен, суровим јармом угњетен био, дође до политичне свести, обгрли своје светиње душом и срцем, и што је речима изрекао, делом показа. Данас се година навршује од тог нашег светог покрета, свакиј је дан те године честитом скупом крвљу србском у историју уписан.
Ми дођосмо до граница нашег војводства, имадосмо собствено унутрашње правителство, радисмо нашим језиком, видисмо наше народне батаљоне, кои су чуда храбрости починили. – Зар да не споменемо Србобран? Каква мањина србски витешки мишица одби 30.000 Маџара. Какви карактери, каква јунаштва непоказаху се у овом нашем светом војевању! Овде нам се и сама намећу она два брата Пивничана, кои с батином у руци устремише се у Карловци на уста Грабовски топова, и благородну смрт нађоше! Ал' не, кои тако погине, тај нигда не умире, као што ни Леонидови другови неће нигда умрети. – А мањиј ли је знак честитости оног Србина, кои се није хтео од свога топа маћи, већ се пружио по њему, па су га само мртва Маџари од топа одвоили. А шта да кажемо о новом Обилићу, нашем Миклу? – Ми би продужили оваке јунаке бројити, ал' сузе нам облише хартију, какве сузе? о не од жалости, већ радости; радости браћо! ма да смо у опомињању ови светли дана протекоше године и заборавили, да се данас, - кад је немилом судбином и страним упливом народ србскиј из Бачке и Баната с огњишта свои покренут, - на прагу пропасти налазио; јер кад је народ србскиј једанпут на честитости и храбрости огледао, кад је показао свету шта вреди србско оружје, кад смо нашу повестницу честитим делима обогатили и украсили: ко би се смео кајати, што смо се подигли, да бранимо наше највеће светиње? Зар је војводство сасвим изгубљено? Зар Карађорђево војевање, које је на последку несрећно испало, нестои у свези позднијег ослобођења Србије? Та зар нам пропаст косовска свима као тешкиј камен на грудма не лежи? Та зар ћемо моћи мирно дисати, док тај јарам са себе не свалимо? та зар је ово живот?... – Ово су искушења само била за народ србскиј; правиј слободниј живот народу србском тек предстои, пре ил' после. Ми несмемо нипошто одступити од задане речи: да ћемо пре изгинути, него се старом јарму опет подврћи.
У честитости и пропасти има велике узвишености. И сам Маџар мора се згранути, кад види, где Срби у Бачкој и Банату волише и домове своје оставити, него се њима потчинити. Пуста су сад тамо србска места! Каква позорија! Пропаст Картагене пада ми на памет. Они сами палише своје место, да се Римљани по њему не шире. Било је Србкиња и по овом страдању, које се могу уподобити Аструбаловој жени, која је волила своју децу у пламен Картагенскиј бацити, него иј непријатељу предати, - па историја све ово свету на удивљење, на углед чува.
Тешко је доиста у овако црним часовима о светлој будућности говорити; кад се мрачни облаци на земљу спусте и око нигде ни мало светлости нема да угледа: обично човек заборавља на лепа времена, која је проживио; ал' да нетреба у тешком положенију очајавати, нека нас сами непријатељи науче. Колико су пута већ и Маџари до издисаја долазили; па таман се са свију страна гласови чуше: 'пропадоше Маџари', а војена се срећа измени.
Народе србскиј! ти ниси нигда малодушан био, покажи и сад твоје велико срце; растреси се; ко је подло радио, онај нека се каје и снуђава; ти ниси у ову беду с твоје погрешке и кривице пао. Кривца ће праведна рука постићи. Бог је светитељ правде и истине; он хоће да народ србскиј буде слободан, па и ти то хоћеш; само треба издржања, синуће и теби опет сунце; громови се за Маџаре на ново справљају; кога су се они највише плашили, тај против њи долази: већ ијм је пред кућом. Неочајавајмо, Бог је с нами; а сад ко год оружје носити може – ајд' у Срем, да бар ту земљу, светим задужбинама нашим украшену, од маџарска пламена сачувамо, док и друге војске против врага нестигну, па ће србска рука златну пшеницу, коју је она у Бачкој и Банату посејала, пожњети…