Српске буне

[JASON]

Русија.
'Журнал д. Ст. Петр.' од 11. Маја следујуће пише о царском манифесту, кои смо ми у прошастом листу саобштили:
'Саобштавамо данас превод новога манифеста, кои је цар, поводом улазка наше војске у Галицију, на своје народе издао. Начело и узроци ове важне мере тако су јасно изложени, да није од потребе овде иј даље развијати. Она се ослања на два главна ослонца, на моралној дужности, коју нам налаже очито захтевање кабинета, с коим су обвезаности и уговори старе алианције скопчани, и на положителном праву, које у нужди налазимо, при овој прилици за нашу собствену обрану старати се.
Свакоме, кои би себи труда дао поглед један бацити на целост нашега географичнога положења и на стање житељства, које земљу дуж Карпата и Дунава обитава, биће као сунце јасно, да се аустријска монархија на овој страни за један тренутак у своим притрјажанијама и у својој политичној  цели ослободити не може а да отуда не изиђе озбиљно нарушење растројство наши суседни одношења и наши суштествени интереса. Ове је интересе маџарска буна јошт при своме појаву на коцку метнула. Али истом не давно ова је буна, пошто су се обстојателства сакупила, која из нужде произтичу, у коима се Аустрија случајно налазаше, да је имала на више места у једно време за чување своје области старати се, напрасно тако страшно развила, да о њеном качеству и распрострањењу ми се варати немамо. Од обала Тисе, на које је буна ограничена била, брзо се распрострла на брегове Дунава. Горња Угарска и сав Ердељ данас је у њеној власти.
Са огњиштем своје делатности у истој соразмерности развио се круг њенога револуционарног уплива. Покрет није сад чисто маџарскиј, он је на полак пољски постао. Он служи далеко већма распрострањеној, далеко већма самољубној инсурекцији за основ, која би све земље некадашње Пољске узбунила, и нама незгоде и невоље од год. 1831. поновила. Овај нов дух показао се од онога дана, кад је маџарскиј стан постао скупилиштем остатака пољске емиграције, ониј солдатиј анархије, кои се налазе у свима земљама, у служби свију бунтовника, у глубини свију сузаклетија, која за цељ имају основна начела друштва оборити, да би се на њиово место поставили крвави сни скаредне демагогије.
Преко двадесет хиљада особа, која у ову категорију спадају, служе сад под заставама маџарске војске. Они ту састављају читаве полкове, уређене корпусе. Њини поглавари а именито Бем и Дембинскиј – они су, кои нарочито планове праве и војене операције руководе. Њиови умишљају противу нас нису никаква тајна; они иј јавно показују. Они хоће позориште буне да преместе у Галицију а отуда и у наше пољске провинције.
Њина коварства нашла су већ у Галицији и Кракови одзива. Из Ердеља, почем незадовољне Молдоване и Влахе подстрекавају, гледају трудове наше ослабити, коима ми у сугласију са Турском настојавамо мир у књажествима одржати. Једном речи они обдржавају непрестано стање раздражености на пространој линији наши граница. Овако врење није могло дуже трајати, а да се и наше  положење не баци у погибељ.
Без сумње јест да се сажаљева, што Русија није остати могла у пасивном положењу, које је предузела у почетку европске кризе. Даће јој се сведоџба да она већ дуже од године дана није никакву вољу показала, да се пренагљено баци у борбу обои начела, моралног поредка и анархије, која једнако дере крило европски породица. Док је друштвена бура у даљини беснила, остала је Русија наочиглед агитације света мирна, непокретна. Она је гледала, кад се рат распалио, како заведенија падаху, како се начини правителства промењиваху, а није излазила из неутралности, коју је сама себи наметнула. Али час где ће се дејствовати морати, није од предвиђености царскога правителства био искључен, и кад најпосле против своје воље своју исчекивајућу рану оставља, ништа мање опет остаје зато верна своим пређашњим изјављењима. Заиста, кад је у манифесту од 14. Марта пр. г. обзнанила, да ће се савестно свакога умешања у унутрашње послове страни земаља чувати, и свакој земљи слободу оставити, да своје унутрашње уставе, како за добро нађу, преиначе, ништа мање напред је брижљиво подпуну слободу делања задржала за случај, ако би дејство револуција у иностранству њену собствену сигурност у погибељ доводило, и кад би трактатима на њеној граници установљено територијално равновесије до тога дошло, да  се на њену штету наруши или преиначи. Да пак нашој сигурности тим, што у Угарској бива или што се тамо приуготовљава, погибељ грози, јасно се види из умишљаја и трудова инсургента, које они сами исповедају; и свакиј удар, кои би овде револуционарно правителство, ако ће бити и само за које време, против целокупности и јединства аустријске монархије причинити могло, било би скупа нападање на притјажање, које њ. величество, сугласно духу трактата, за европско равновесије као и за покој свои собствени држава нужним налази.
И тако царско правителство признало је за необходну потребу, опрети се случајности, коју је предвидило, а садашње положење на жалост толико носи у себи зала, да неби пробитачно било пустити, да семе исти сазре. Почем иј Русија предупређава, почем помоћи, коју своме сајузнику даје, угасити пожар ускорава, кои грози да ће се од Дунава до Висле распрострти, а све на овом далеком простору разсуте народности и онако у врењу обдржава, не само извршава неприкословно право, које јој подаје интерес собственог одржања, него мисли да ће радити и у интересу свију сила, које доиста мир љубе, и к одржавању покоја држава, као и к одржању равновесија у Европи допринети.'

[JASON]

Домаћи гласоноша.
У Текији, 9. Маја. Аустријско-царска војска предала је стару Оршаву Маџарима без пушке, и повукла се у Влашку, у окружну варош Чернец, а топове и осталу муницију изасла је у Калафат спрам Видина. Турско регуларно воинство креће се из Влашке и дошло је до аустријске границе. Број истог воинства износи на 8.000. На нашој страни Милановац, Текија, Фетислам и остала у подунављу села пуна су бегунаца из оне стране. Бем је у старој Оршави, и нуди бегунце на повратак. Маџарски официри дошли су на Адакале и молили, да с њима Турци у сношеније ступе, и да слободно на скели по пређешњем начину долазе. Говоре, да ће и Бем доћи да подејствује, да се рана, у колико је могуће, у Оршаву односи, и да ће се добро плаћати. Сераскер турске војске у Влашкој изразио се, да Пухнер на свакиј начин из Влашке одлази, јер вели: да рана, која је у Влашкој, тек ће само за њиово и руско воинство довољна бити. Шта у овоме сакривено лежи, Бог би знао. Све људство на ову страну пребегше јединствено на Русију изгледа. Рана је поскупила и на овој страни јако. Но усеви су посве добри, и богату жетву обричу.

Приповеда нам један житељ београдскиј, кои је делом своим у Новиј Сад путовао, од времена како су Маџари у Банат и Бачку ушли, да је врло лепо од власти ондашње примљен био. Тако, вели, кад је у логор ђен. Перцела код Жабља дошао, да га је врло честито дочекао и поздравио, и будући је ноћ била, а село од логора подалеко, тако га је угостио да је при њему вечерао, рекавши: ви сте путници, а село се одавде разселило тако овде при нами останите ноћити, па одавде можете ако хоћете по целој Маџарској путовати, које и буде. Сутрадан зором крене се ђен. Перцел с војском к Тителу, а путници к Новом Саду, куда су свуда мирно путовали.
Ово је све лепо и красно, и ми верујемо да Маџари са појединим путницима, а особито трговцима па јошт странима тако поступају, но то само није довољно да нас о њиовим внутреним искреним побуђењима прама нами увери. Та они јошт од почетка па до сада све једнако устанак Срба за слободу и равенство - које они јединствено за себе задржати желе - за незаконит, неправедан и разбојничкиј називају. Је ли дакле могуће, да ијм је и намера њиова исто тако чиста као и речи? Неће ли паметан човек посумњати, да они то тако чине само за време, док простиј свет себи не примаме, па онда ајд' с њиме у рекруте, да ијм за њиову ствар као робље противу рођене браће свое служи? Тако је управо. Није забадава паметна лија, кад кокошке на мир позивље, да ијм лакше главе дође. Да они сасвим искрено мисле, неби онострану браћу нашу јошт и данас рацком фајтом и разбојницима називали. Чест и поштење сваком добром поступку њиовом, али то би заиста лудо било од поједини примера на обште одобрење и признање праведне ствари закључавати. Народ је наш за ту исту цељ, коју они јошт и данас осуђују, већ толику своју крв пролио; може ли дакле он сада тако лако поверити се онима, кои га и у мирно доба као равноправне грађане поред себе трпити нису могли? Ми видимо на очиглед како са Власима поступају, и отуда лако можемо закључити, шта би са нама било, кад би се на мнимо великодушије њиово полакомили. А што они путнике и поједине Србље тако лепо предусретају, томе се не треба чудити. То се вук за време у овчију кожу увлачи.

[JASON]

Србске Новине, бр. 45. oд 19. Maја 1849.

Наше усколебано време има у себи много противности између речи и дела, идее и дејствителности. Слово и дух, као што јеванђелско уподобљење изражава, у великој су међусобној борби.
Започнимо од вечнога града велелепнога Рима. Овде покреће тако речениј наместник Христа и небо и земљу, да дође до земнога престола. Његов предшественик Христос, у науци и делу пријатељ народа, удаљавао се свагда од обожавајућег га народа, да избегне достојанство краљевско: његова светост папа под шумом рата наваљује, да земну владу извојује.
Па ко помаже светом оцу за ову цељ? Републиканско правителство, које би по своме пореклу и начелу имало бити поричућиј противник сваком самовладију.
Погледајмо на Немачку. Сва се спрема на крвави грађански рат, да би удејствовано било јединство немачког отечества. Правителства распуштају народне скупштине, органе народне воље, да би токорсе одговорила вољи народа, и размишљају о избору народни представника, а да тобоже вољу већине за себе осигурају.
У многим је главним градовима Европе уведено ратно стање, дакле право јачега, некиј начин природнога стања, да би се закон и поредак одржао.
Заиста, ово је време правиј сарказмус на племенитост у човеку. Али ми се надамо: зашто слово убија а само дух оживљава.

Са угарског боишта мало се што чује у ово најновије доба. Сраженија, која су се почесто догађала, нису никако к решењу привела. Из неки писама, која пожунске новине донеше из Трнаве и Середа, види се, да се Маџари на оној страни Вага скупљају и њиови покрети чини се да су к северу управљени. Да ли они намеравају у Пољску напасти или ће силну руску спомоћну војску да чекају, неможе се за сада разазнати. Почем бечки листови сада никакова известија с боишта доносити несмеду, надам се скоро штогод решително из званични известија разумети. У Италији је угодна срећа оружју аустријскоме; али не тако Французима, кои се једити морају, што је слава тако речене прве и најбоље војске на свету од неки, као што кажу, Римљана помрачена. Тим жалостније гласе вести из Немачке. Баденска је у подпуној буни; Струве и Влинд, јошт пре неколико дана осуђени заробљеници, стоје на кормилу импровизиранога правителства. Напротив упливом виртенбержке војске која је напрасно умарширала, одржаше се до сада законе власти на југу, у Фрајбургу. У рајнскиј Пфалц долазе непрестано немачки републиканци. Географично положење ове земље (као што је познато граничи се са Француском) показује се на свакиј начин погибелно као заштитна и почетна точка револуције народнога покрета. Већ је, као што се говори, 60 топова из Француске набављено. У провинцији рајнској Пруске ври страшно. Док је Диселдор покорен, опирао се Елберфелд барикадама, али и он је већ од краљевске војске заузет. – Према свему томе краљ прускиј закључио је, свом својом војеном силом ударити; позив, кои је он на војску издао, неда о тој намери ни мало сумњати. Строгиј Бог рата судиће. Али и Русија ступа на позориште спремна. Шта ће из овога произићи, човеческиј разум напред прорећи неможе. На свакиј начин знаменити нам догађаи предстоје. Да нам је Бог у помоћи!

[JASON]

Родољубије родољубаца.

Ове речи обкључују велику светињу. Ко свој род, свој народ не љуби, тај и себе љубити не може; тај је биље у туђој земљи, суштество страно и уједињено, које никаква задовољства нема. Но у садашње време разлива се ово поњатије сасвим различно; једни полажу родољубије у томе, да се народ сачува, да што мање штете трпи, да число његово расте и умножава се; други мисле, да народ треба да дође до своје цели, а колике ће жртве бити, с каквом ћемо штетом до тога доћи, то у рачун не узимају.
У првиј ред долазе људи умерени, или чуствителни и меки; у другиј ватрени, ревњиви и претерани, кои се слабо обзиру на појединости, но цело пред очима имају. Први не могу никада далеко отићи, код други зависи ствар од среће: или ће њиов предузетак имати сјајног успеха, или ће горе бити него пређе што је било. Код први има разлога и сувише, код последњи мало, често ни мало. Зато је онај покрет врло срећан, где се и једне и друге врсте људи слажу, и мненија своја саобштавају и саједињавају. Но ми се не можемо тиме похвалити.
Одма с почетка преотела је младеж мах; свако друго, противно своме мненије држала је за грех, и није се устручавала сваког оног, кои би се са блажијим саветима појавио, прогласити за маџарона. Маџарон, ово је име сковано од они, кои нам пробише уши, певајући: ајде браћo у име Бога, три смо на једнога. А кад дође време делања, нема ни једнога. Ја мислим, маџарон је онај, кои Маџарима помаже, кои с њима војује, или ијм вештествену услугу чини; као што је и онај родољубац, кои се стара за обште свога народа добро, а не за своју кесу. Но себичност и приватна корист појављује се и у најсветијим стварма. Злоба, пакост, приватна мрзост узима на себе наличје родољубија, да може страстима своима по вољи правац дати. Ко је таковог родољубца кадгод увредио, његове пороке изобличио, тога он проглашава за маџарона, тешко њему; јер простота, слушајући како се он размеће и за народност пренемаже, не сумња, да његове речи нису истините. Ко жели обогатити се, а сбог лењости или разкошног живота до сада није могао, тај све оне, кои би му на пут стати могли, издаје за маџароне, па је сигуран. А како је могућно, да такови имају толику важност у народу, томе се нетреба чудити; јер поштени и разумни говориће, колико се говорити даје, али кад светина повиче, а они се и натраг тргну; напротив неваљали људи немају образа, сто редиј отерај иј, они ће опет доћи, све ће употребити, никакво ијм средство није теготно, да цељ своју постигну. Од туда смо видили, да су мнoги, иначе пороком жигосани, имали у рукама народна званија, у коима како су поступали, свет зна, и Бог види. Но у обштем метежу и без тога неможе бити, само нам је жао, што је то изјатије у повећој количини било, што се није од власти предупредило, кад су њиови поступци јавни постали, и што су такови свето оно име родољубци по превасходству себи придали, и друге гонити старали се.
Било је људиј, кои су по нужди Маџарима похлебствовали, да (…) зато јошт нису осуђења достојни, као ни они, кои су код куће своје остали, и гледе да добра своја спасу; нити је лепо од нас за ове казати, да симпатије код Маџара имају, и зато су остали. Како, зар смо ми већи родољубци, што се по Београду шетамо, и у дангуби проводећи време разбирамо: кад ће Руси дoћи, него они, кои су код куће остали, и живот свој на коцку метнувши гледе да сачувају и своја и наша добра? Побећи, кад је невоља, и уклонити се опасности није никаква хвала, и зато су они родољубци највећег осуђења достојни, кои дејствујући у лањском покрету увек су на уму имали и говорили: ја ћу побећи. Мој господине, свакиј не може избећи. Има сиротиње, има људиј слаби и болестни, па шта ће бити с њима? Нама је дужност при делању нашем и на њи позор имати, а не о својој само безбедности увереним бити. Покрети ови јесу покрети народни, један или неколико њи ће побећи, но могу непријатеље раздражити, да хиљадама други страдају. Зато би желио да и новине наше не огорчавају без нужде непријатеље, у рукама своима толику браћу нашу имајуће. Пискарање и пецкање не помаже ништа, а може шкодити. Неће ли они чланци о проданом крову србске цркве моћи Новосађанима нашима шкодити, у толико више, што се сада зна, да је та вест неоснована? Али велимо: без жртве не може бити; то је наопако родољубије било од мене, кои сам сад у безопасности, ићи на то, да жртве без нужде буде. Та једна душа, која би сбог моје нерасудности пала, могла би ме мучити до гроба, а камо ли да с намером изложим толике људе опасности. Ево, како свака ствар предпоставља обозрителност, и како најлепша воља може шкодити, ако се у чему год претера. Бар ми, кои смо се учили, имајмо правила разума пред очима; боље се ствар даје решетати при писању, него при делању.

[JASON]

Београд, 19. Маја. Ц. кр. аустријскиј конзулат обраћајући се правителству србском јавља, како би, поводом прекинути због ратовања са Угарском сношенија, аустријском правителству врло пожелателно било, да наши марвени трговци говеда за клање у знаменитијим чопорима на ону страну прегоне, а имено у Беч терају. Како би се трговцима нашим све на руку чинило, да неби никакве штете, но напротив ползу само отуда имали, како је на овај конац мађистрат бечкиј опуномоћен, у случају ако би трговци наши теретним уловијама бечки касапа изложени били, заштиту и начина ијм дати, да они могу говеда своја сами, с једном крајцаром ниже, него што је опредељена такса, крчмити. И на последку умољава србско правителство, да би оно позив овај марвеним трговцима нашим обнародовало.

Одбор за подпомагање одбегше сиротиње постојећиј оправио је не давно писмо на све обштине отечества нашега, где ове позива, да сваке од своје стране штогод принесе на помоћ пострадавши сународника свои. Као што смо извештени, многе су се обштине овом човекољубивом позиву одазивале, а и сама варош наша благородне жртве приноси. Милостиње се потребнима свакиј дан у Читалишту деле, а иначе ијм се и од самог управителства местног у свему на руку иде, како ијм се горка судбина неби јошт горчом учинила. Тако и треба. Несрећне браћа нека искусе, да нису код туђина, но да су код браће, кои судбину њиову са участијем деле!
Прилози на помоћ добегше сиротиње србске из војводства:
Кумануди и Здравковић 3.000 ока брашна, Петар Алексијевић 1# цес., Настас Николић 500 ока пасуља, 40 ока сапуна, и 24 гроша, Григорије И. Караоглановић 24 гр., Јован Милић, В. Јоковић 8 гр., Милош Ћурчић 60 гр., Ђорђе Радовановић 12 гр., Ђорђе Петковић 2 гр., Јован Спасић 4 гр., Антон Шајбер 48 гр., Мата Јелачић 12 гр., Франц А. Лек 4 гр., Никола Патраћ 24 гр., Јаков Стојановић 12 гр., Никола Поповић 4 гр., Франц Венк 24 гр., Ђорђе Павловић 12 гр., Павле Павловоћ 2 гр., Н. Н. 2 гр., Н. Н. 2 гр., Марко Поповић 60 гр.

[JASON]

Војводство Србско.

У Бачкој, 10. Маја. Јављам вам, да је бедно стање овде живећи Србаља, кои повероваше речима Маџара, да ће равноправност, јединство и слогу у једној мери уживати сви житељи угарске земље. Али на велику жалост нашу, сада тек увидисмо грдну намеру њиову. Цркве нам оскрвнише, богослуженија укратише, олтаре разорише, најдрагоценије добро нам уништожише. Што смо нејсветије имали, једини остатак утехе наше, и то нам одузеше. Те историје нема, која би доказати могла подобно овому, што смо ми доживили; раздор између нас учинише, фамилије наше разселише, добра нам разорише, имања наша поотимаше и нас просјаке учинише: хоће ли ово јошт за дуго бити, то Бог јединиј зна.
Жалост је на све стране погледати, колико су штете Маџари починили. Бачка, која се земноме рају уподобити могла, ова колевка, која је изнијала најхрабрије јунаке двору аустријскоме, сад ништа друго није него права пустиња. У прах и пепео преобраћени су домови њени, поља и ливаде све су затрвене, сва природа у црно је замотана, птице по  њојзи гласа свога непуштају! Кад човек свој поглед простре по равној Бачкој, онда тек увидити може на далеко извикану равноправност маџарску. Видићемо на шта ће ијм испасти. Толика безаконија показују нам грешне намере њиове, и заиста они ће морати, и то скорим, за те неправде крваво плаћати. Ко ијм је садруг њиов? Чивути. Дакле са Чивутима мисле они царство и слободу себи извојевати! - Али не чудимо се толико ни Маџарима ни Чивутима, но кад погледам на ове Швабе – та гори су хиљаду пута него сви душмани наши скупа. Ни један народ азијатски толике нам пакости учинио није. Смеју се злобно несрећи нашој, а невиде кукавице, да и њи иста судбина постићи може. Ал' кога Бог хоће да казни, најпре му памет одузме.

У Земуну, 16. Маја. Јуче у ½ 2 сата после подне дође нам изненада светлиј бан Јелачић овамо. Њега прате најмлађи брат његов, и ађутант, мајор Гаја Родић, Србин рођен у Вргином Мосту прве банске регименте. Одма после десет минута дође бан, спровођен од ђен. Мајерхофера, код кога је у овдашњем зданију војене команде одсео, к старом своме пријатељу, седом патријарху Јосифу на ручак. Дочек, састанак, пољубци и грљење ови пријатеља, мене је тронуло. Видићемо следство овог састанка, јер он је у сваком призренију од велике важнсти.
Бан је здрав. Њега војено-ратне тегобе нису ни мало остариле, шта више, ја га налазим много млађа и боља, него прошле године у Карловци, где сам га последњиј пут 9. Августа нашега видио. Онда сам га с једном младом госпођом с прозора гледао, када су граничари, хусари и грађанска стража испред њега пролазили. Имао је на себи маџарску ђенералску униформу и чако са зеленом перјаницом. Млада госпа како га угледа, одма оде с прозора говорећи: 'Какав је то ђенерал, кои носи одело маџарско и кити главу своју маџарским перјем? То није славенскиј бан, син наше Славије!' – Ово ме је тако огорчило било, да сам се са младом лепотицом готово свадио био, али она оста постојана при њеном мишљењу. – Нема је сада овде, да види истог бана, кои без зелене перјанице к србском патријарху дође, но истина у оном истом маџарском оделу и клобуку. – Уверен сам, да би се опет са мном инатила, што наш бан маџарско одело носи и онакову родољубкињу не би ништа задовољити могло, него кад би бана у народном оделу видила. Она би ваљда онда то уверење имала, да под народним оделом може чисто срце за народ куцати. Ја пак, кои бана Јелачића као полковника јошт из Жировца, Облаја и са суве међе познајем, и кои сам с њиме, при освећењу њему од официра прве банске регименте у Жупићу подигнутог споменика, изближе познао у једном тренутку, кад су политика и дипломација далеко бежале из средине наше, велим, да под маџарско-ђенералском униформом и клобуком и сјајним звездама, које прси банове красе, чисто и искрено срце за србскиј род куцати може, и зато и ја пристајем уз ону множину народа, кои га поздравља овако: 'Живио бан, слава!' – Он се синоћ опет натраг у Руму повратио.
Из Панчева долазе гласови, да се у тамошњој околини јако умножава маџарска војска. Са бојног поља у војводству нема ништа ново.

[JASON]

Хрватска и Славонија.

'Славенскиј Југ' тужи се, што се бан као диктатор подписује, и што је дешператан штампарскиј закон света видио. И други загребачки листови на то се јако жесте – осим несретне Аграмерке, којој је све по вољи, само нека је њена торба пуна.

Из Краине славонске, 14. Маја. Што се од неколико недеља овде поговарало о неком сплеткама, које неки високи чиновници у хрватској краини употребљавају да народ изјави, да је са своим стањем задовољан, и да никакве побољшавајуће политичне промене не захтева; то нам ево јуче из суседне бановине добивени писмени гласови потврђују. Извод једног писма отуда од 9. Маја овако гласи: 'Ноћас стиже овамо заповест, да све старешине, подчасници и господари имају ђенерала грофа Д……… у 12 сатиј око подне у Меченћани дочекати, да се он пре, него што отиде к војсци св. бана, са народом о гдекоим стварма посаветује; а кад тамо, а оно гр. Д. поче говорити сакупљеном народу, да су лањскога сабора, у Загребу држанога, неки адвокати и писари закључили: 1-во да се граница провинцијалу подвргне, 2-го да ће доћи чета гладни судаца и вицишпана, кои ће народ гулити и глобити. Из ова два побуђења запита неприправниј, недужниј, и о ствари не извешћениј народ: да ли он жели под провинцијал подпасти, или под досадашњом војничком власти остати? Невештиј народ, верујући речима ђенерала, шта је друго могао одговорити него да ће под досадашњом војничком управом остати! На то извуче речениј гр. Д. из џепа једну дугачку листину, те прочита неку тобоже србски написану, но тако замршену прошњу на св. бана, као да народ не може примити решеније лањскога сабора, које су тобож само неки писари и адвокати начинили, а 76 краински депутираца ни споменуо није, да противу тога свечено протестира, и да неће никада више своје депутитце на сабор слати. Народ сиромашниј, неприправан на овакове ствари, подписа прошњу ову, а гр. Д. брже боље похита преко Јабуковца у 1-ву бановачку регименту, да и тамо покуша, не би ли што више подписа скупио. Но чим народ за ову превару дозна, стаде га јаук и кукање, те на врат на нос закључи, да оправи другу протестацију св. бану противу поступка гр. Д. и то посредством обстојећи депутација домаћега сабора, кои су јако у чести код народа, а ова ијм је сад тим злоковарним поступком ђенерала јако компримитирана.'
Тако нам пишу. Ми чисто не можемо веровати овоме безбожном поступку, јер се тиме целиј по истоме бану сазваниј сабор наш вређа. Колико су пак неистините од гр. Д. наведене точке, не треба обширно да разлажем, будући је познато, како стои, јер је на сабору лане чрез саме граничарске депутације закључено: 1) да ће краина граничарску војску обдржавати: 2) да војском у служби војнички часници и поглавари управљају; 3) да домаће управителство сваке регименте буде под начелством обрштара од пет региментски саветника одправљано, а код кумпанија под начелством капетана од једног оправника.
Ако ово није ни мало боље него што је до сада било, опет ту не има у провинцијалу, ни судцима, ни вицишпанима ни трага ни гласа. Видите сад докле смо дотерали, и како жалостно стоимо!

[JASON]

Влашка и Молдавија. По најновијим поузданим известијама из Букурешта, данас, 19-га Маја, креће се одонуд ђенерал Лидерс са 64.000 војске руске за Ердељ. Ово већ никакве сумње не подлежи. На место ове војске, што из Влашке полази, доћи ће друга из Молдавије, а амо опет друга из Русије. Ђен. Лидерс до сада је стајао непосредствено под налозима војеног министра рускога, а сада подпада под кнеза Паскијевића, главнокомандујућега, над спомагателном руском војском у Аустрији.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Угарска. Већ скоро никакве сумње нема, да ће барон Јожика наименован бити грађанским гувернером Угарске. О томе 'Преса' овако се изражава: 'Неповерење према намерама правителства у пословима угарским овом приликом ће се знаменито подићи. Право или неправо било, барон Јожика осуђује се, да је искључително маџарске политике; сумња је, да ли ће поред онога, што је пре радио у своме јавном и приватном животу, кадар бити, у свима случајевима стање целокупне државе у очима држати. Окривљује ли се неправедно б. Јожика због једнострани намера, то му неће прилика никада изостати, да се о противном увери. У овом пак тренутку ради се о томе, да би се код немаџарски народа Угарске поверење одржало, коим се јединствено угарска замешателства расправити могу.'
Војене операције започеле су већ. Једна страна острова Шита сасвим је чиста од Маџара; но зато иј тим више има у северо-западним угарским жупанијама. Тамо ће се ваљда решити судбина овога рата. Једно јако одељење Руса иде из Галиције преко Јорданова у Ораву, те ће се по свој прилици сдружити са Бенедековом војском, која стои код Тренчина. К овој војсци долази једнако помоћ из Моравске.Чак до Тренчина горе послане су справе за мостове, да би тако царска војска на шест места могла Ваг прећи. Осим тога код Градишта стоје Руси у резерви. - Корпус словачки добровољаца уређује се у Скалици под капетаном Левартовским. Власт мисли истиј корпус насилним мерама умножити, и одсада ће се звати 'словачка народна војска.' - Хурбан се у Скалици очекује. До сада је лежао у Бечу болестан.
Телеки Ласло, поднео је 12. Маја министру спољашњи послова Француске једно писмо, које овако гласи: 'Господине министре! Мени су на знање дошле ваше благородне речи, коима сте се у народној скупштини о интервенцији руској у Маџарској изразили. Ово ми дужност налаже, топлу благодарност изјавити вам. Удаљеност од позоришта збитија, није вас задржала, да не поклоните ваше вниманије обштем уважењу дела. Руска интервенција наишла је у нашој земљи на препону, и наићи ће код вас препоне, што је Маџарска и Европа морала од вас изискивати. Симпатија Француске за Маџарску није пренебрегнута… и зато вам хвала. У прошлом времену, моје отечество, пре него што се сајузило са домом хабсбуршким, добило је једног од најславнији свои краљева, првог и великог Лудвика Анжу, из фамилије француски краљева. Правителство француске републике настојаваће и данас, да се наша будућност осигура, предупређивањем страни средства против нас управљени. Кад би ова средства успех свој имала, то би опасност предстојала слободи, и миру, и цивилизацији Европе. Ви сте ово схватили, и ја вам зато благодарим… итд.  Гроф Владислав Телеки, посланик Маџарске.'

[JASON]

Морава. 'Моравске Новине' пишу следујуће: 'Један ђен. рускиј сместиће се у Велеграду. Стариј Велеград, наше предграђе за реком Моравом, јест колевка руске вере, јест оно посвећено место, с кога су св. Ћирил и Метод без мала пре тисућу година навештавали св. еванђелије овдашњим Славенима, и учили оне обреде, кои се и данас у Русији обдржавају. Кад наша браћа Руси срећно сврше у Угарској свој задатак и кући се поврате, заиста ће лепом успоменом приповедати своим рођацима, да су видили и били у оном блаженом месту, у славном Велгороду, одкуд ијм је као сунце гранула и истекла њиова православна вера.'

У Холомуцу, 12. Маја. До сад су назови-учени Немци све једнако викали, да су Руси варвари, тирани, и Бог зна шта, а сад од неко доба почеше иј у небо дизати, а прости сељаци из околни села, где су руски војници пролазили, немогу довољно да иј нахвале. Тако су, кажу, побожни и добри, да се исказати неможе. Где су год по квартирима били, све што су добили, плаћали су одма поштено, газди су својевољно помагали у домаћим пословима, и децу ијм певајући на рукама носили. Увек су весели, као људи, кои чисту савест и поштено срце имају.
Кажу, да је рускиј ђенерал Сас над маџарском војском под Дембинском једну велику победу одржао и много топова задобио. Да Бог да, да је тако. Но то је известно, да ђен. Сас са ђен. Фоглом и Бенедиктом у комуникацији стои. Виндишгрецов најмлађиј син, као што смо сада чули, ухваћен је од Маџара у битки код Каполоне. – Онај пољскиј свештеник из Кракове, за кога сам пређе јавио, ево зашто је осуђен на годину дана робије: кад су Руси у Кракову ушли, позове он многе младе пољске официре једне пољско-руске регименте к себи на вечеру, и пошто иј је добро частио и шампањером напио, почне ијм нешто о политичним стварима говорити, и с највећом живости приповедао је о слободи пољској и славним јунацима њиовим, о Собијеском, Поњатовском, о Коћушку, Дембинском , и Бему, и најпосле стане иј наговарати, да би за отечество њиово најбоље било, да оставе царску службу, и пређу на Кошутову страну, и кад су му пољски официри рекли да то бити неможе, јербо народ пољскиј сасвим другчије мисли, а он ијм је на то одговорио, да и народ сав тако управо мисли, да у Кракови обстои одбор један, кои ради са знањем пољске пропаганде у Паризу и Лондону, и да ће иј у 9 сатиј у вече тамо одвести, ал' официри то чувши спопадну га одма и пошљу га окружноме суду. Ђенерал Сас рекао је, да га таки обесити треба, но војениј суд осудио га је на годишње робовање у нашем граду.
У Брну 'Моравске Новине' издале су позив на све Морављане, да притекну удаљеној, пострадавшој браћи својој Србима у помоћ. Већ су се прилични подарци скупили. Бог нека благослови братинску љубав њиову!

[JASON]

Аустрија. Пријатно је сматрати из часописа, а јошт боље из посведневног живота, како свака страна шпекулира са помоћу руском. Аристократија улагује се, радикалци тару руке од радости, што Маџари недају Русима пардона него иј мисле све до једног побити, да ће у Варшави, Москви и Петрограду давно већ приправљене побуне букнути; Германисте пишу, да су управитељи руски Немци посве, као што су становници места Ходонина (Гединга) у Моравској. Ја би према овима радо играо ролу 'панслависте.' – Руси су дању и ноћу на железницама пролазе преко Бистрице к границанма маџарским. Људи су ово јаки и чврстога састава, у оделу немају ништа особито, понајвише дугу једну гуњу до колена, а на глави црвену округлу капу. Певају народне песме простим гласом као пастири. Притом једни ударају у бубањ, а други певају и звижде на подобије њиови птица. Много света скупља се на штацијама, особито у праздничне и недељне дане, да виде те северне пријатеље, и радују се шtо се у језику разумевају. Новце руске мењају за наше банке. Ракију радо пију, а даје ијм се на свакој штацији изобилно, а такође и бео хлебац волу.
У Бечу ће излазити скорим словaчке новине о трошку правителства. Уређиваће иј Радлински католички, и Лихард евангелички проповедник. Писане ће бити чешким правописом, да се тим Словаци Чесима, што је више можно, приближе. С почетка излазиће двапут преко седмице.

Чешка. Чешке народне новине описујући лукавство непријатељља славенски, између осталога веле: 'Староверци немачки једнако нам говоре, да не досађујемо влади са нашима 'претераним' жељама, а радикалци немачки саветују нам, да се сложимо противу владе; но у томе обадве стране једнако се слажу, да нам ни за длаку неуступе, баш ако би и оно тражили што нам припада. У огледалу томе забавно је заиста посмотрити хитре начине Немаца и Маџара, коима нас Славене умеду у послушности својој задржати. С једне стране стои Кошут и у име републике, у име слободе зове нас к себи; све Славене, кои се њега не држе, назива реакционарима и служитељима камариле; обећава нам и небо и земљу, а добије ли, делио би с нама оно, што се извојевало, т. j. Маџарима жито а нама плеву. С друге стране старо-конзервативни племениташи маџарски седе около кнеза Виндишгреца, и тако се умеду улагати, да кад би Кошут и изгубио, опет би Маџари отуда корист имали, и то сасвим оснивајући са на право своје преданости цару. Благословени људи, кои умеду из једне губе дувати и топло и ладно!
Немци опет с једне стране као староверци држе се владе као пијан плота, и на старо окрећу, т. ј. да остане све по швабски као што је и пре било; но с друге стране републиканци и радикалци њиови маме нас јабукама, како би добро код њи стајали, кад би ијм кестен из огња извадили, и доказују нам, да нема за нас другога спасенија него да се држимо њи. Па како му драго испало, добили радикалци или влада, већ су се за нас постарали, да ми на свакиј начин будемо њиови, па било то или у име светог мира и законитог поредка, или у име републике немачке. Велике ствари недају нам зато, што веле да то неможе бити наједанпут, а мале зато, што и тако неваже много – еле summa summarum, Славени не добијају ништа!'
'Народне Новине' јављају, да је познатиј предводитељ словачки добровољаца Јенечек, обштенезвениј Жишка другиј, у ланци окован, под војеном пратњом доведен у Хохенмант. Кажу, да је због чињени насилија и истјазанија уапшен. – Уредништво 'Нар. новина' отворило је подписку за прилоге у помоћ пострадавши Срба. Као што из известија исти новина увиђамо, до сада су већ доста знаменити прилози принешени.