JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
Offline
Gender: 
Last Login:January 10, 2025, 09:10:16 pm
Location: Prokuplje
Posts: 9 450
|
 |
« Reply #2258 on: April 01, 2020, 09:24:17 am » |
|
Србске Новине, бр. 48. од 26. Маја 1849.
Година дана ево већ прође, од како се народ србскиј у Аустрији дигао за живот, за права, за слободу и самосталност своју. Годину дана у животу појединог човека дуго је време, но у животу једног народа не примечава се. Па ипак година прошла од толике је важности, да ће је се сви европски народи за дуго и дуго сећати. Нами и народу нашем донела је много добра, но у прошлој години претрпили смо и подоста зла. Узроци данашњег бедног стања у прошлој години налазе се. Семе беде наше у прошлој посејано је години. Корен несреће, у којој се сад налазимо, дубоко је још лане жиле своје пустио. Онај, кои мисли, да смо јуче погрешили, и погрешком јучерашњом данашњу беду себи нанели, љуто се вара, ствар неразуме. Без основа икаквог говори свакиј онај, кои се труди да докаже, паденију нашем јединиј Херди или Тодоровић да је крив. Дубље у ствар загледати, у течај послова наши, дубоко завирити нам ваља, па ћемо се уверити, да јошт пре, него што је Тодоровић и Херди к нами дошао, није се радило онако, као што ваља, и тако се пут сваким злочинијама, и коварствима отворио. Свакиј народ, свака држава, и свако друштво мора имати вођу свог, кои га у делима његовима руководи. Вођа народа и држава зове се правителство. Покрет народа, ако се неруководи од ваљани људиј, ако нема ваљанога правителства (које је у овим случајевима обично привремено), редко кад у тежњама успе. Код покренути народа правителство је срце покрета, у којем све силе живота народног, тежње, и воље народне усредоточавају се, и саједињавају се. Покрет, коим ваљано правителство неуправља, наопако испадне, уништава се. Ми, народ србскиј, од почетка покрета, па до данашњег дана, никаквог скоро правителства имали нисмо. Оно, које смо имали, правителством се назвати неможе, јер ни форме имало није. Највећа, коју смо у покрету учинили, погрешка је та, што смо гдекоим појединим лицима оставили, да с нами раде шта год хоће. Ако у почетку покрета није се могло редовно, уставно правителство устроити због околностиј, у коима се налазисмо тада, то се морало са 'главним одбором', од свакојаки људиј састављеним, кубурити, - заиста онда, када се је патријарх из Инсбрука натраг повратио, или најдаље о скупштини септембарској могло се, требало је, и нуждно је било редовно, спретно, потребама тадашњим народним одговарајуће, и из најваљанији Срба састојеће се правителство устроити. – Истина, после скупштине септембарске патријарх као управитељ по даном му пуномоћју, устроио је неко правителство (референтство), но како је оно било? Ко су и какви су људи били референти, у чијим рукама најважније струке правителства биле су? Понајвише онакви, кои због незнања свог за званија способни били нису, или кои због тога што се другоме замерити нису хтели, нису били доста снажни, дужности званија свог одправљати. Патријарх дакле видећи, да с овима људма прокопсати никако неможе, с онима због незнања с овима због слабости и немоћи њиове, сву власт из руку ијм исчупа, тако да су гдекои, по собственом израженију, били само писари патријархови у једној или другој струци. При овим околностима сва власт правителства остаде у рукама патријарха. Он све послове, па и издавање пасоша узе под своје руководство. – Једа ли је патријарх тим шта добро учинио? – Никако. А једа ли је видио, или није, кад је ово и овако чинио, да зло чини? то незнам: доста да је зло учинио. Он, кад је видио, да се у изабраним за референте лицима преварио, требало је да је нови избор учинио, и у овоме је требало да се на мненије обште, кога ће изабрати, обзирао. Но патријарх ово није учинио, и тако… Кад поглед бацимо на радњу одбора, и радњу патријарха, или скорашњег правителства, и кад све догађаје бодрим промотримо оком, видићемо, да у радњи првог при свој вољи управљало је незнање, а у радњи другог, да је воље, да је енергије, и живости оскудевало. Првоме се може опростити, но другом никако. Одбор радњом својом ако није могао доста добро учинити, није му ни замерити, јер није ни знао, ни умео, а није народу радњом својом ни велику штету нанео. Но правителство радњом не да је као што би ваљало и могло народ усрећити, већ је народ наш у бедно ово стање поставило. Многа ће се чела намргодити, кад ово читати буду. Али бадава, - тако је. – Прошле године јошт умро нам је, нигда заборављениј војвода, и тако народ наш без своје политичне и војене главе остао. Предстојало је дакле другог војводу бирати. Но ово због тобоже неугодни околностиј, у коима се налазисмо, бити никако није могло. Предало се зато привремено заповедништво над војском Тодоровићу. Тодоровић се нама није наметао. Ми смо га позвали сами. Он је позив радо примио и послушао, те је похитао и к нами дошао. Ми смо га у средини нашој радо видили. Тодоровић к нами није дошао, као од царства послан и наметнут нам ћесарскиј ђенерал. Он је к нами као Србин Србима дошао. Од Тодоровића ми смо се много надали, и заиста испрва под њим ствари наше нису хрђаво стајале, ако се ово и неможе њему приписати. Он бар онда није другима, кои су што умели није на пут стајао. Кад је Тодоровић к нами дошао, војска наша чисто је јошт народна била. Виндишгрец се онда у послове наше домаће војске пачао није. Но тек што се Виндишгрец у наше ствари уплете, послови нам хрђаво ићи почеше. Он нам посла Хердија. Још онда, кад је патријарх Тодоровића позвао, писао је горе, да нам јошт пошљу ваљана полковника Шиљка, и подполковника Будисављевића. Но Виндишгрец на место њи, на место рођени Срба, на место ваљани, искрени, и ватрени родољуба, посла нам туђина, и то од порекла свог заклетог нашег непријатеља, Маџара Хердија. Ми смо се надати могли, да човек овај Виндишгрецов већ зато, што га је к нами Виндишгрец, овај славождер, послао, за нас неће добар бити. Можда је било људиј, кои су га и познавали. Патријарх је требало дакле да је онда позорљив и пазљив био, да сва власт војена непадне у туђинске, у непријатељске руке. Но готово се ни знало није, кад је Херди к нами дошао. Они, кои су знали, или нису хтели, или нису марили за народну ствар, или на последку нису смели казати патријарху у очи истину, и опоменути га, да пази шта ради, да непушта власт војену из своје, из народне руке у туђе. Но патријарх није никакве кораке учинио, да би удаљио од нас Хердија. Херди после преотме над Тодоровићем мах, те овај већ никог до Хердија, и чрез овог Виндишгреца слушао није. Тодоровић од ово доба није као Србин, већ као ћесарскиј ђенерал радио. Овако је власт, аукторитет, и уважење патријарха и народни власти пало, овако се народна ствар забацивати, занемаривати почела, овако је и народна наша војска сва, осим батаљона диштриктски и ако јошт и шајкаше додамо, у ћесарску прелила се. Од оно доба ствари наше наопако и натрашке ићи почеше. Тодоровић дотле, док Херди к њему дошао није, све је народним језиком радио, и одправљао. Како Херди к њему дође, он народниј језик забаци и немштину уважи, на немачком језику сва дела одправљајући. У почетку овога зла, да су се енергичне мере употребиле, овом би се доскочити могло. Но после када је зло мах преотело, теже га је било изкоренити. Патријарху тужба за тужбом долазила је, органи јавни сви против Тодоровића и Хердија викнуше, као у један глас, зло се на све стране показивати поче. Још добро, што нас Маџари онда неузнемираваху. Да су Маџари ударили на нас, још би онда они по плану Хердија, кои је с долазком његовим к нами скројен у Бечу био, и Бачку и Банат изгубили. К овоме је јошт и то долазило, да нас и Рукавина узнемиравати, одборе народне власти кварити, нами пркосити, немчадију и Влахе против нас узбуњивати, и свакога зла нами чинити, почео. Осим патријарха, зло је другиј свакиј пред очима своим видио, рђаво стање ствари свакиј је осећао. При оваком хрђавом стању, и неугодном положају, сви у један глас повикасмо: треба нам скупштина. Патријарху су многе родољубиве обштине молбу слале, да скупштину сазове. Народни органи тако рекући силом су га натерати хтели, да скупштину сазове. Но патријарх је све молбе одбијао, никога слушао није. Говорио је: скупштини није време. А да је скупштини време било, после смо се осведочили. Да је скупштина сазвана била, неби се Маџар сад по Бачкој и Банату ширио, неби народ наш тако на све стране разсут био. Народна би војска Хердија од војске наше удалила, да и самог Тодоровића, ако би нуждно било. Но ово се учинило није. А патријарх изгубивши уважење своје или није хтео, или није смео, или није могао учинити, Хердија нас опростити. Маџар после на нас удари, војска наша без одпора узмицати поче, и тако Маџар без икаквог губитка свога, без препреке, Бачку и Банат освои, толика места опљачка и попали, жене и децу, и толике невине људе изкасапи. Народ, свирепства маџарског бојећи се, од војске остављен, за војском узмицати, куће, добра, и имање своје остављати, и бегати стаде. Сад се беда на највиши врх већ пењати почела. Но Херди нас јошт неостави. У Бечкереку смо били. Он је и ово велико, тврдо, и ушанчено место оставио, он нас се манути није хтео, док нас сасвим неупропасти. У Томашевцу ретерира и војску на двоје подели. Маџари на мању част војске ударе, и разбију је, а друга је морала преко Србије амо доћи, и тако и последње парче Баната изгубисмо, изгубисмо Панчево, к којем Маџар прошле године при свој нашој много мањој сили, ни присмрдети није могао. Овако се догоди ово велико зло, које од сад трпимо, овако се породи патња, коју сад сносимо. Овако дођосмо до овога хрђавога, несрећног, неваљалог и пагубног стања, у ком се сад налазимо. Овако се уништи богата Бачка и Банат, житни амбари аустријске монархије, да, саме Европе. Из овог се види, да се зло ово наше већ одавно почиње. Није ово зло плод јучерашњег хрђавог делања, већ се почиње јошт у прошлој години. Сад заиста, да се о септембарској скупштини редовно, спретно, уставно, потебама народним одговарајуће ваљано правителство устроило, ова несрећа догодила се неби. Но како сад, тако никад правителства у пуном смислу имали нисмо! Правителство да смо имали када је светлиј војвода умро, пазљиво би било, да се влада војена не преда којекоме, јер би зато одговарати морало. Оно би власт војену или предало онаквом мужу, кои поверење народно ужива, а и заслужује га, или би је при себи задржало. И у том, што онда, о скупштини септембарској, није патријарх редовно, уставно и спретно правителство устроио, најдаљиј узрок патње садашње ове наше састои се. Прва ова погрешка повукла је друге за собом. Прва ова погрешка поправити се могла, и то онда, кад смо на границама војводства стоили. Онда, да је патријарх или скупштину био сазвао, или правителство сасвим преиначио, и у руке људиј народни предао, могла се јошт предупредити несрећа, која нас је постигла. Јер у противном случају скупштина, а у другом би правителство старало се за мере и начин, коим би се зло и опасност свака могућа удалити, уништити могла. Скупштина или правителство по освојењу Бачке и Баната народ би наоружало, народну војску уредило, и тим народ поставило у стање, сваком извањском нападању, сваком непријатељском насртању супрот стати, сваку несрећу, зло, и претећу опасност уништити, од себе удаљити. Наоружање народа у оно време било је од преке нужде; ми смо онда у таквом положају били, да смо се надати могли, да ћемо сами себи остављени бити. С једне стране од маџарског нападања могли смо се бојати, а с друге стране опет Аустрија нас узнемиравати, права нам стесњавати, Рукавина нам пркосити, и Виндишгрец с маџарима кокетирати почео. Ми смо се онда у веома хрђавом стању и положају находили. Спремни смо морали на свашта бити. Нами ни на ум мирење с Маџарима падало није, а поговарало се, да то Аустрија учинити жели. Требало нам се дакле приправљати, да кадри будемо и морални и физички одпор сваким насртајима дати. Правителство да смо имали, оно би на све ово добро пазило, догађаје би све бодрим оком пратило, на све би мотрити морало, јер би за дела своја одговорно било. Но правителства имали нисмо. Горенаведена сва пренебрегла, ми нити Аустрији морално нити Маџарима физично противстати могосмо. И тако Маџари на нас наваливши по негде и разбијали нас, а ми кадкад из немоћи по више пута и скоро свакад по наређењу, без одпора, место за местом уступали, позицију за позицијом, вароши за варошима оставили смо. Овако пропаде Бачка, овако Банат, овако пострадасмо. Овим начином и сад тако грдну штету трпити, толика зла сносити, највећим бедама, с невољом, глади, оскудицом у свачем борити се морамо. Овако остадосмо без куће и кућишта, а многи без отца и мајке, драгог брата, верне љубе, и нежне сестрице. Да смо правителство редовно имали, па да се и онда овако што стало: викали би, да би се до неба чуло, и од самог Бога искали би, да се казни онај кои је ово зло учинио. Но овако нити знамо ко је узрок, или боље рећи знамо, али нећемо, неможемо, да знамо свега овог зла, које сада трпимо, нити га можемо за оволику несрећу на одговор позвати.
|