Српске буне

[JASON]

(Крај.)
Што се тиче 3-ћег, то јест удејствовања највише нареченог начела равноправности свију народности код србског народа и у србској части земље, то узимамо слободу следујуће молити:
а) Да се војводство Србија у категорију крунски земаља највише премести. На то му даје право, α.) његова величина, β.) његово житељство, у чему оно многе у уставу назначене крунске земље превазилази, γ.) старије привилегије и царска изјаснења новијег времена. У оним првима стои: 'да Срби имају своје собствене мађистрате' – а у овима другима осигурава ијм се унутрашње народно правленије. Обадвоје даје изглед и надежду на самосталност војводства. Но ова би се одма изгубила, како би се војводство са другом крунском земљом сајединило. δ.) Страх од саједињења са крунском земљом Угарском, јер је узајамна мржња између Срба и Маџара тако високиј ступањ постигла, да се за обаполно помирење столетија изискују. Но овај страх неможе се никако другчије сасвим уклонити, осим тиме, да се војводство Србија за крунску земљу прогласи. ε.) Пример толики у §.1. октроираног устава наведени крунски земаља, између кои војводство не само у смотренију величине и житељства, него и у смотренију унутрашње моралне снаге многе превазилази. ζ.) највише припозната верност, храброст и постојаност карактера србског народа, по коима својствима је он свагда најпоузданија подпора престола био а и у напредак остаје, следователно по томе и заслужује, да се његова част земље у категорију остали стави, и да и она равноправно участвује.
б) Његово величество нека благоизволи по смислу §.11. октроираног устава титулу: 'великиј војвода Србије' примити.
в) У §.92. октроираног устава назначениј наместниј управитељ војводства Србије имао би дакле по томе свагдашњиј војвода бити.
г) Да се војводству никакви већи терети ненаметну, него односно свакој другој земљи монархије.
д) Да се људи из србског народа у соразмерности и за службе правитељства по разним струкама узимају, поименице да се за начелнике одељења за послове војводства постављају.
Ово су садашња обстојателства и праве потребе земље, које, да би његовом величеству нашем најмилостивијем цару најусрдније препоручило, ми високо министарство најпокорније молимо, како би њ. величество благоизволило скорим испуњењем овде најпокорније предложени молба, србскиј нрод, кои се за престол, за целокупну монархију и за своју народност очајателно бори, утешити и к даљем неуступном напрезању отачаски подкрепити.
Што се пак тиче оне од високог правителства изражене потребе, 'шта, то јест, предходно, до умирења земље, наредити треба', узимамо себи слободу, најпокорније приметити, да привремено правленије војводства, на кога челу његово превосходителство, патријарх Рајачић, као од народа за то изабраниј управитељ стои, које од месеца Маја пр. г. сва дела земље руководи, и које је поверењем народа, добрим одржањем унутрашњег поредка у срећним војеним поступцима како добро име, тако и уплив стекло, савршено способно јесте, земљом овом управљати и по потребама земље и жељи народа и по високим мненијама царског правителства; зато и најусрдније молимо, да се њему привремено правленије целог војводства, на основу равноправности свију народностиј и одговорности његове, највише повери, док се што скорије уредно и стално установљено правленије место овог уведе.
К овој молби даје нам повод и највише ручно писмо њ. величества на г. патријарха, у Холомуци дне 2. Априла тек. год. издано, коим се то јест г. патријарху досад упражњавано управљање војводства оставља, једино изузимајући барањску и крашовску и једну част темишварске жупаније. А почем је то у интересу саме високе владе, да се више комисара уштеди, а г. патријарх са главним одбором, на секције подељеним, исто је тако у стању и оне друге пределе управљати, чим би се правленије врло скратило и олакшало, а и сам комисар за управљање камерални добара у војводству излишан би постао, тако да би управљање војводства ономе хрватске земље сасвим подобно постало; зато се овако привремено устројење чини бити најпробитачније, да намерама високог правителства одговара, народу удовлетвори, и јединство и слогу према непријатељима да постигне, да земљу у поредку одржи, и да на будуће устројење земље сугласно, дакле пробитачно подејствује, у толикој мери, у коликој би све друге наредбе или као несугласне и другојачије, или баш разкомадајуће само штетно и шкодљиво за добру ствар и намеру дејствовати морале.

У Бечу ¹³/₂₅ Априла 1849.                          Повереници војводства Србије код високог ц. аустријског правителства:
                                                                        Јован Шупљикац  с.р.
                                                                        Јаков Живановић  с.р.
                                                                        Јован Паасковић  с.р.

[JASON]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[JASON]

Србске Новине, бр. 49. од 28. Маја 1849.

Из Војводства о реорганизацији народне власти никакови гласови недолазе. Бан Јелачић, на ког су биле управљене очи србства, шта је у смотренију србске народне власти добра учинио, јошт до сад не зна се. Толико је само познато, де је бан на многим србским местима био, и да је народ себи природним красноречијем одушевљавао.
Напротив долазе гласови, да у Земуну војене командатуре као печурке ничу; да је кордон јак повучен на Сави, и да људе опет као некада солдати прате, кои ијм после дишпензације деле, на подобије туниски дејова. Ово су све красни за будућност изгледи. Има много, кои се томе радују, па говоре: Es ist schon die alte gute Zeit da!

У данашњем рату маџарскоме велико участије имају Пољаци. Главниј командант маџарске војске је Пољак, сви виши заповедници и већа част официра све су то Пољаци сами, читаве легије пољске находе се у војсци маџарској; може се рећи, да је овај рат у пола пољскиј.
То стои, да се Пољаци у послове маџарске умешали нису, Маџари би одавна пали, и цела би ствар већ свршена била; а да овај пристанак њиов уз Маџаре Славенима не корист, но велику је штету принео, и то ће, судим, свакиј, кои се са околностима рата овог мало боље познаје, признати.
Где су Славени били лане у ово доба, где ли су данас? Ко је томе крив? Нико другиј, него Пољаци, кои су ненаравним упливом своим маџарски рат у безконачност отегли, а тим Аустрији времена дали, да силе своје прикупи, чему је следовало ослабљење елемента славенскога, а напротив ојачање Славенима непријатељске немштине, која се већ била почела у Аустрији смањивати; ојачаној пак немштини следовао је октроираниј устав, коим су Славени у запећак бачени: октроираним уставом преотела је мах реакциа, којом је држава ево опет приведена скоро сасвим у старо стање, у ком су Славени само мртав живот проводили. И тако гле – куда нас доведоше Пољаци своим неполитичним поступком! Сагрешили су много и славенству, и човечеству, и слободи…
А да ли ће поступак овај Пољака њима самим какву хасну принети, или ће и он као временом не сазрели плод без икаква ползе проћи: то је питање, на које ће сама будућност кадра бити одговорити. У осталом грех је великиј другога пропасти себе подићи, па судим, да су усиљавања Пољака узалудна, јер они помоћи овде траже, где ијм Бог није дао, брата онде траже, где ијм га мајка није родила. А колико ијм туђин помоћи може, помоћи хоће: ако до сада код толики прилика искусили нису, заиста никад неће. И тако иј сажаљевати треба, јер су сами својој несрећи криви.
Сваки је пак од нас дужан ствари онако узимати, као што оне заиста према нама стоје, и не допустити, да се за сумително оздрављење другога дејствителниј живот наш жртвује.
Пољаци нама пребацују, да се ми против слободе боримо. Ово је заиста смешно! Ово могу само онакови људи рећи, кои наша обстојателства ни најмање не познају. Да су ови невољу нашу мало боље познали и осетили, заиста би другчије говорили. Ми се у толико противу слободе боримо, што се као народ ланцима њеним оковати не дамо, боримо се против слободе маџарске, која гроб копа слободи србској. Шта више, ни сами Пољаци, кои сада, како они кажу, за слободу на бојном пољу стоје, неће моћи са тако светлим и чистим лицем пред судију света изићи, као ми Срби. Ми нисмо устали за реакцију, но устали смо за живот народни, па јесмо ли ми криви, што нас Маџари разумети не хтеше, те управо гонећи нас реакцији су на руку ишли, у чему ијм и Пољаци помогоше, те нас тако нагнаше у ловку! Ко се дави и за сламку се хвата!
Живот је наш био у савршеној погибели, и ми смо морали свом снагом противустати оној гордости, која је најбезбожнијом неправдом својом до беснила граничила; дужност – одржати себе, то нам је налагала: тако дакле Пољаци (разумевам емиграцију пољску) у томе увреду за себе нађоше, те се сдружише са највећим душманином браће своје…
Ако они избављење своје јединствено у томе полажу: то је онда зло. Онда би боље било судбини својој, која и сама по себи има изгледа за бољу будућност, предати се, него се оваком средствима послуживати. Ми народ пољски из свега срца поштујемо, али што нас политичари његови тако равнодушно за жртву планова свои употребљавају, то нас заиста до срца вређа.
Коме да не падне на жао, видећи – где охолом Маџару Славенин помаже живот Славенима угасити! Кад Маџари народ славенскиј истребљују, невине жене и децу убијају, божје храмове и села руше и пале, земљу опустошавају, силом покорене Славене терају, да противу браће своје гину; једном речи, кад Маџари такова безбожна тиранства чине, а Пољаци, кои проповедају 'слободу словенски племена,' у томе участвују, онда није чудо, што се јужни и карпатски Славени на њи праведно туже. Ако Пољаци у оваковим маџарским тиранствима нећу речи участвовали, но јошт само такова очима своима гледали буду, па од Маџара се не одврате: онда у њима не бије срце славенско, они су угњетатељи Славена!
Пољаци! вратите се с тога грешнога пута. На томе путу прати вас клетва пострадавше матере Славе, а 'клетва матерња искорењајет до основанија!'

[JASON]

Војводство Србско.

У Карловци, другиј дан Духова. Ужасне драме, које се више Карловаца, на оним пољима, где је једна г. 1699. довршила се, опет започела била, као да би промисао божји хотео, да се покрет европскиј на оном месту опет развије и продужи, где је пре 150 година застао био, - ове страховите драме изигран је данас другиј акт. Непријатељ је опет – другиј дан духова – око 2 сата из јутра јаком силом ударио на бедеме буковачке, кои су скопчани са карловачким, у намери, другиј ступ снаге и славе србске, као и онај на Србобрану, на дверма Срема срушити, ући у ову лепу башту војводства, попалити, порушити, посећи све, што му сметало буде, и са тријумфом повратити се опет у Варадин, прибежиште ово маџарско, кога да неима, давно би се снага Маџара, ако ијм је и пакао помогао онда, кад је небо на њи заборавило, о груди Варадинаца и Шајкаша распрштала била. Акт овај другиј жалостне драме изигран је честито. Јунак ове драме био је граничар, онај истиј, кои толико векова на граници царства стои, против куге и оржја туђег постојбину своју брани, само да властници његови у дубљини земље спокојније боравити могу.
Слаба, од судбине, која у драми влада, стрепећа особа, био је овде сиромах Брођенин. Но није му замерити, зачин сваке драме такова је особа – а друго, непријатељ је изненада у мраку ударио, на шанац јуришио, и Брођанин се другчије није ни могао владати. Он је морао 3 топа уступити, морао је из шанца изићи и овај Маџару предати – остављен од провинцијалаца, кои су се сви разбегли били – то је све тако ваљда морало бити, да Оточанаца срчаност и храброст, боље и јасније покаже се, да победа сјајнија, свршетак драме величественији буде. Тако је и било. Оточанац је онда, кад је Маџар шанцеве већ напунио био, из Карловца дошао, ударио, - и што није мртво у шанцу остало, то је рањено било узбијено натраг. Пало је Брођана сијасет. Ал' Маџара јошт више. Ови су потукли Брођане зато, што су мислили да су од њи напуштени, онда, кад је помоћ из Карловца долазила. Шанцеви пуни су и и брдо је покривено трупинама маџарским. Они се после 11 сатиј натраг у Варадин повуку, носећи на челу печат стида и срамоте, а у срцу страх, кои ијм више неће саветовати, да на ова места ударају, где храбриј Оточанац станује. Ако судбини и случају захвалити имамо честитиј овај исход драме духовске, - јербо судба и случај у свакој драми срећу решавају: - онда молимо Бога, да би и у будуће такове случајеве рађао, и судбини тај правац давао. Ако ли то благодарити имамо храбром Оточанцу, достојном брату Шајкаша и Варадинаца нашег, кои су у сентомашкој драми честито владали се, то молимо Бога, да га на славу народа и домовине његове дуго поживи. Б. Ж.

[JASON]

У Карловци, 25. Маја. Ево подпунога известија о битки духовској на Карловцима, за коју сам пре у кратко јавио. У јутру око 2 сата ударе Маџари са 15 батаљона на Везирац и на шанцеве буковачке, овде је био Бига и Боснић са Брођанима и провинцијалцима. Почетак је био жесток, и Брођани непријатељу уступе, овај заузме шанцеве и 7 топова из кои је после наше тукао. Већ су се били упутили Карловцима, у тај мах доскочи једна чета Личана од 90 момака; ови ударе са две доцније доспевше оточке кумпаније и јуначки на шанцеве јурише, непријатеља истерају, и топове натраг поврате. Маџари се сбуне. Битка је трајала до 11 сатиј, и била је страшна. Овде је вредно било видити Бигу кои је остављен од свога батаљона, сам са прекрштеним рукама усред непријатељски танета по бедему ходио. Бог га је сачувао на срамоту несмелицама подлим.
Код Личана и Оточана одликовао се особито Рељковић. Он је био Србин западне цркве, и кад је патријарха јашећег на коњу видио, сетио се славни и чудесни дела србски јунака из ранији времена, да је онај час свештенику отишао, и прешао у цркву православну! Личани и Оточани тако су одушевљени за народност своју, да се исказати неможе. Како су Маџари шанцеве и топове узели, да нису јошт они са највећим жаром у помоћ прискочили, и народ нечувеним јунаштвом своим ободрили: Бог зна шта би од Карловца а и од свега Срема било. Карловци врију од весеља њиовог; вечером скупљају се, те певају јуначке песме србске. Ја кад сам у Карловци горостасне људе ове видио, престао сам се чудити оној Бонапартиној речи: 'да су ми сви војници овакови, кадар би био цео свет освиојити.' Силне трупине маџарске леже на Везирцу несарањене. Требало би иј закопати де не трују воздух. А. Е. П.

'Напредак' следујуће пише из Титела од 24. Маја: 'Првиј дан духова пред вече дође бан на Книћевац Книћанину под шатор, а сутрадан дође Книћанин у Тител бану на ручак, украшен свима орденима, и своим стасом и украсом, за чудо је импонирао граничарима хрватским и самој господи. Сад је Книћанин примио једну бригаду, која ће у резерви стајати, и у коју бригаду спадају: Србијанци, Шајкаши, Кикинђани и нешто коњаника. – Јутрос рано кренуо је бан са војском из Титела напред у Бачку. Тиме је ратно позориште премештено одавде.' - Нама стижу гласови, да је ономадне била битка на Жабљу и Перлезу, и да су Маџари на оба места били узбијени; а прекјуче да се ударило на Н. Сад и једни кажу, да је Н. Сад спаљен, а други да је маџарска сила у Варадин се одвукла и царска војска у Н. Сад ушла. Ми никаквог обстојателног известија немамо.

[JASON]

Прокламација ф. м. кнeза Паскијевића на народ маџарскиј.

Житељи Угарске!
На позив вашега законитога монарха, кои је помоћ од мога узвишенога господара заискао, сајединила се под моју заповест стављена војска са ратоборцима аустријским, да закониј поредак опет поврати, кои је у вашем отечеству оружјем побуне насилно порушен.
Коловође буне, око кои се брзо изкупише протуве из свију земаља, ползују се вашом несрећном заслепљености на своју личну цељ. Њина преступна коварства довела су и до нарушења клетве.
Но ипак цар, мој господар, не може да верује, да би већина народа своју стару добродетељ, своју неокаљану приврженост к династији свои краљева одрећи могла.
То је искрениј пријатељ цара Франца, славнога спомена, цара Фердинанда, пријатељ и сајузник вашега краља Франца Јосифа I., кои се преко мене на вас обраћа, вас заклиње, да се вратите од вашега казни достојнога заблуђења, и да опет ступите на пут части, верности и дужности.
Руска војска не ступа на вашу земљу као непријатељ, она долази на позив вашега краља. Ако је као непријатељи примите, то ћете осетити последице такове смелости.
Нека би вас моје опомене привеле на покајање и покорност, и тим вам уштедиле невоље крвавога рата. То је најискренија жеља мога пресветлога господара.

У Варшави 23. Маја 1849.                                    Кнез Варшавскиј, гроф Паскијевић Ериванскиј,
                                                                      фелдмаршал и гл. заповедник војске њ. в. цара целе Русије.

[JASON]

Хрватска и Славонија.
Из Загреба 20. Маја. Наш реакционарниј дипломатик Мојжеш добио је скоро једну достојну и уху његовоме пријатну мачију музику; било је преко 400 гудаца. Ово наравно некима се недопада, а највише нашој красној 'Аграмерки,' која је Мојжеш редактор superior, но шта ћемо кад људи неће да следују рачему ходу његовоме. Подобну серенаду спремају се и да љубезној 'Аграмерки' даду, само чекају згоду кад ће једанпут и дугачку таблабировску репину покусити моћи. - Народ је овде јако незадовољан, да ће ствари наше на добро испасти, не мисли нико. Оно одушевљење, које је прошле године наше чланове потресало, сада се сасвом наопако обрнуло. Свуда је оваково зло, где се за добро народа неради, већ се за худа званија продаје туђину све да – и највећа светиња, Воља је у човеку слободна, но само у добру, а не у злу. Свакиј за своје нек' се исповеда грехове, јер час последњиј долази, па тешко оном, кога неприправна нађе.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Угарска.
После паденија Будима Маџари су оданде своју силу покренули, но незна се известно куда? да ли против горње царске војске или против Хрватске? Маџари се једнако оружају, и приуготовљавају, да и руску војску, ако дође, дочекају. Вуковић, маџарскиј министар правосудија, секвестрирао је добра много маџарски великаша, кои су маџарској конштитуцијуи неверни. Међу овима налази се и Хам, арцибискуп острогонскиј. Бившег президента сабора, Пазмандију, због његови прошли погрешака, ставили су Маџари под одговор, но он се у свему добро извинуо. Из Ердеља ђен. Бем маџарском правителствиу јавља, да је границу Ердеља јако утврдио, и добрим предводитељима снабдео, и тако иште, да му допусте маџарску војску против Руса и Аустријанаца командирати. У Сегедину стрељали су торонталског солгабирова и ешкута, обадва Хрвата, и једног земунског трговца, кои је царској војсци услугу чинио као чиновник по изванредним порученијама, а тај је, као што смо ми извештени, Анагности. Маџари се туже, да не могу у Бачкој регрутирати, јер су се сви житељи србски оданде изселили. Маџари су намеравали од банатске стране кроз Перлезу батаљон продрети, и сајединити се са оном војском, која против Драве оперира, али нису досад у том успети могли, и то се само србској храбрости под Книћанином и Стефановићем приписати има.

Аустрија.
По Бечу обилази списак руске војске, која Аустрији у помоћ долази, као што следује:
7-га Маја прешло је преко Јорданова: 27.000 пешака, 1600 коњаника, 900 топџија, 11.000 пионера и 150 топова. Свега: 40.500 момака.
11-га Маја код Пилсна: 22.000 пешака, 6800 коњаника, 230 топџија и 30 топова. Свега: 29.030 момака.
13-га Маја код Режова 15.000 пешака, 2500 коњаника, 120 топџија и 118 топова. Свега: 17.620 момака.
13-га код Лвова: 26.000 пешака, 7200 коњаника, 120 топџија и 18 топова. Свега. 33.320 момака.
15-ог Маја код Лвова: 7000 пешака, 1700 коњаника, 80 топџија и 12 топова. Свега: 8780 момака.
26-га Маја код Лвова: 9000 пешака, 900 коњаника, 80 топџија и 12 топова. Свега 9980 момака.
У свему дакле у Угарску: 106.000 пешака, 20.700 коњаника, 11.000 пионера, 1530 топџија и 240 топова. Свега 139.230 момака.
У свему у Ердељ: 30.000 пешака, 12.000 коњаника, 600 топџија и 72 топа. Свега: 42.600 момака.
Целиј број: 136.000 пешака, 32.700 коњаника, 2130 топова, 11.000 пионера и 312 топова.
Осим тога стоје на граници 6 резервни корпуса са: 220.000 момака.
У свему: 401.830 момака.

[JASON]

Најновије.
При закључењу данашњега листа добили смо веродостојно известије, да је 25. т. м. војска св. бана из позиције код Мошорина и Вилова изишла и одма се ту на месту с маџарском војском побила. Маџарска је кавалерија са свију страна јуришила на банову војску, но сила одушевљеног воинства овог такав јој је одпор дала, да се безобзирице повратила и разштркала. Очевидац приповеда, да је с брега мошоринског гледао, како је банова војска 26-га у јутру у 9 сатиј Маџаре из каћске шуме истерала и разбила. Очевидци из Карловца казују, да су тај дан гледали, где се маџарска војска, разбијена код Јарка, раштркала на све стране и бегству се одала.
Повереници србски у Бечу били су од њ. в. цара примљени и с том утехом одпуштени, да ће њ. в. налог правителству издати, да се србске жеље у претрес узму и што скорије испуне. Овом приликом је њ. в. благоволило споменути дела ђенерала Книћанина, похваљујући његову храброст и јунаштво.
Руска војска са аустријском сојузила се у горњим пределима и дејствовати започела. Ђур је већ у царским рукама.
Војениј аустријскиј министар Кордон дао је оставку, и на његово место постављен је Ђулај, бившиј управитељ Трста. У Бечу се ради о новој промени министарства.

[JASON]

Из Београда. Људи милостивог срца туже, кад браћу своју у невољном стању виде. Има код нас амо сиротиње избегше, по пијацама нашим видити се могу, по селима, која су ближе Дунава пак чак до Неготина има иј иљадама и иљадама. Овде у Београду устроjен је Одбор, кои скупља и раздаје милостињу за њи. Но ја сам се бољем успеху надао. Помислите, кад један председник суда, кои се у војводству родио, кои је самац, кои има 1500 фр. ср. плате, даје на толику а тако пострадавшу браћу само 2 фр. какво је то срце? какви су то синови народни? А такије има код нас највише. Срећом има иј, и ако мање, кои су људи, кои се Бога сећaју, кои имају срце, и неузтежу руку помоћи својој сиротињи. Ово је страданије изванредно и грдно. Ако сиротиња ова, која је од србског душманина избегла, ненађе препитаније на неко време код нас, ако која душа у недру своје браће пропадне и издане од глади, срамота и греота вечита за све нас. – Данас и јуче био је овде патријарх. Он је обедовао на Топчидеру. На обеду је био г. Кнежевић и још неколико чиновника.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Прилози за помоћ добегше сиротиње из војводства:
Гг. Јеремија Станојевић 15 цв., Ст. Магазиновић 15 цв., Бошко Тадић 62 гр., Цветко Рајовић 15 цв., Стојча Иванковић 3 цв., Станислав Стефановић 6 цв., Аврам Петронијевић 2 # ц., А. Јанковић 15 цв., А. Романовић 5 цв., Павле Х. Трифковић 1 цв., Н. Н. 1 цв., Јова Милиновић 2 цв., Радисав Николић 5 цв., Лазар Аранђеловић 2 цв., А. Х. Трифковић 59 гр., Т. Кнежевић 2 # ц. Кореспондент србски новина из Холомуца од свога хонорона 3 фр. ср.

[JASON]

Србске Новине, бр. 50. од 31. Маја 1849.

Од депутирца војводства Јакова Живановића изишао је некиј одговор Ђорђу Стојаковићу, кои је пре неког времена у 'Напредку' мисију истод депутирца са добрим приметбама претресао.
У том одговору не да је истиј депутирац што логично одговорио, него је само начинио једног страшног галиматијаса, из чега се само то извадити може, да депутирац Јаков Живановић комисаријант војничке диктатуре за следствену ствар налази; шта више и то вели, да је и сам силеџија Рукавина по легалитету радио. Ово само знања ради зато спомињемо, јер то говори онај, кои је народниј депутирац, и кои дужност има србска права бранити. Што се пак тиче они за 'мајстерштук' извикани нота на Рукавину, ми само с наше стране толико о њима примечавамо, да су исте ноте у сваком обзиру дешператне, па нити може другчије бити, кад иј је онај сачинио, кои сам признаје, да је Рукавина на легалном путу био. Биће времена, кад ћемо о њима више што проговорити.
Но сада ми правимо једну интерпелацију, а то је: нека нас предводитељ 'тускулански испитанија' извести, шта се за народ горе по струци дипломатичној досад учинило, у смотренију обновљења народне власти у војводству, и одклоњења милитарног деспотизма, кои сада оно ради, што мусе допада? Последње повереника 'представљење' неодговара довољно нужди данашњег стања.