Српске буне

[JASON]

Хрваскаи Славонија.
У Краини, 16. Маја. Радецкиј је опет на огулинску регименту послао из Италије 1666 фр. ови дана, да се на сироте војниковице подели, као што је и зимус послао био 1600 фр. Говори се, да је те новце војска сама, међу собом сабрала, и Радецког умолила да то амо пошаље. Било како му драго, добро је и лепо је и похвале достојно од онога, кои, у бурном и за многе жалостном, овом времену, сећа се сирота, те се пашти судбину ијм ублажити подарком ако и најмањим. А како је кад наш архипастир о том ништа неће да мисли, већ и против стални закона ради, па јошт и то не устручава се искати, да му се, кад сви на војску одоше, и од суви бројева (sub №) купи димница, где сирочад гледају и плачу, то може свакиј, у ком срце човечјије куца, лако осетити.
Чули смо, да је тако пре неколико година и од калуђера свои почео искати, но ови се опреше и не дадоше се у том подјармити. – Ко о чему владика о новци.
Оточкиј пуковник наредбу је учинио, да се та незаконита димница купи од сиромашни граничара, но заповедник пука огулинског неће тако. И по овом се сада чуде сви, како је Кнежевић, оточкиј пуковник, могао наћи да је право, и смео заповедити да се изврши оно, што огулинскиј подпуковник Драгојловић налази, да је криво, и да заповедити не може, нити сме (т. ј. да се димница од суви нумера бере). За то ваљда и корбацскиј протопресвитерат није јошт од месеца Новембра попуњен могао бити, што се не може у великим књигама да нађе, је ли право тај на празну попунити, или ће се проситељи једнако надметати кои буде јачи. – Ко из свега овог не види, у колико се слобода развила?!
Ови је дана четника Кулмера, у Реци, изменио четник Љубовић. Међу овом двојицом разлика је у поступању с четом, као међу небом и земљом. Онај је до 4 часа до подне, а по 4 сата после подне војнике вешбао, свакиј дан; овај само трипут у седмици, и то по 1 час у јутру. Онај није могао горопаднији бити; овај благ, седећи са простим своим војницима у касарни разговарајући се братски, и казујући ијм из новина све, што је њима потребно знати. Онај је седио у граду у палатама; овај узео пребивалиште близу своје чете, те једнако иј обилази, надгледа и подучава, говорећи: 'што би се ја стидио, мои јунака, кад ја без њи никаква јунаштва учинити не могу.' Онај је допуштао да чиновник сабљом пљоштимице проста војника и по десет пута удари; овај је то строго забранио, говорећи: просту човеку мора се више пута једна ствар показати, и то све на добар начин, - па ако би то и сто пута имало бити. Тако поступа Љубовић, милитарац, у Реци са своим људима, па му сви желе обрштарију; а Кулмеру срећан пут, у Недођим. Тако Љубовић с милитарцима, а владика Евђеније? – Он, с првом заповеди, ако је и јошт тако неправедна, незаконита, овако или онако; а за тим одма, - да се покаже да је владика, вели: 'Mit bewaffneter Band' (да се има свештеник напасти)! O tempora, o mores!
Но шта пишем ја? Истину ли? Да, да! Ал' ће то Мојзесов закон забранити, или неће пустити амо у Хрватску! Ништа зато; моћиће други читати изван Хрватске, па се учити и не дати да honores мењају mores. Ал' је то безчестно за владику, кои је већ негде рекао, да би требало о нашима начелницима, било светскима, било црковнима, мало мање говорити и смиреније, особито где није кричашта неправда и т. д. Но ја мислим, кад је црквениј 'начелник' могао таку наредбу издати, да се против свештенима, опирућег се владичиној неправди, 'mit bewaffneter Band' полази, да и црквениј члан може негодовање народа – остали црквени чланова – без кои црквениј 'начелник' ништа није, о поступку таком, у листовима овим открити, - у толико више, што се та наредба 'mit bewaffneter Band,' оснива баш на 'кричаштој неправди,' премда је и свака друга неправде, бола она 'кричашта,' или каква јој драго, није ником, а јошт мање 'црковнима начелницима,' допуштена.
Жао ми је за изгорелим намастиром Шишатовцем, за лепим оним ћелијама, а јоште лепшом црквом, какве није у Срему. Но и бедног Пахомија, старог архимандрита, ми је жао, кои нам се овде допао био. Ако се међу онима многим настојатељима намастирским, што одавно из једног места у друго иду, и код свои стари и нови пријатеља часте се, разумева и пострадавшег намастира настојатељ, то би се могло рећи да и он из очајанија то чини, јер знамо колико је пута протериран био. И шта смо добили ми, тим, што је њему на пр. раковачкиј предпостављен био? А оно, magnus animus non est, quem incurvat injuria, не може свакиј да умести.

[JASON]

У тројној краљевини, 29. Маја. Код нас ствари ни најмање не мењају се. Зло се већ закорело. Ал' тако је кад људи као муве без главе раде. Сад је већ народна ствар на мањку; солдатеска је мах преотела, па сад већ сва хука бадава. Није нама крив Мојжеш, и други мањи људи. Та какви би ми људи били, кад би такви мањи људи, као што је Мојжеш, у народној политици нашој превагу имали? На већем темељу лежи наша народна невоља. Код нас и најмањиј солдачкиј чиновник хоће да импонира, и највеће задовољство налази у том, кад каковом народном човеку доскочити може. Народ, а особито граница, свуде се информира, да буде гутгезинт, по њиовом поњатију, то јест да зажели стара метерниховска времена! Против тежња народни свуда се агитира, и то у различном виду. Они хоће да оцрне пред народом доброжелеће људе, у доказују му, да тек онда златна времена настати могу, ако га у свему њиови стари изагнати официри опет предводили буду. Они веле, да је све зло приизашло од капутлија и фраковлија, и да не слушају зато ове, но свуда и у свачему официре. Ова солдатска пропаганда веома је делателна, и своје стреле тек на оне баца, кои су народу прави пријатељи. Они намеравају најчеститију народну партају пред народом депопулизирати, народ против њи фантазирати до тога, да се оне сцене обнове, које су се у Галицији 1846. године случиле, то јест да народ против капутлија подстрекну, и њиовом крвљу народном покрету крај учине.  

[JASON]

Далмација и Истрија.
У Трсту, 26. Маја. Познато је, да је овдашњиј милитарниј и грађанскиј гибернатор Ђулај у Беч отишао. Он се јошт није натраг вратио, а по свој прилици и да неће, будући да се као известно већ држи, да ће, ако већ није, војеним министром постати, и да ће на његово место амо за губернатора Вимпфен доћи, ако не остане у качеству тога ђенералмајор Стандејскиј, кои међутим дужности губернатора одправља.
Можда нигде није толика кубура са звечећим новцем, колика је овде. Кола су овим напуњена толико и толико пута већ из Беча долазила, пак за неколико дана и опет не може се тима ни следа видити. Сав тај новац чрез разне махинације дође у чифутске руке тако, да сиромашнија класа људиј поче очајавати и у очајању дође наравно и до изступљења с тим више, што векслери, сами синови исраилски, подигоше курс на 30 %. Прекјуче сложише се радини, те навалише на камбије и затворише иј. Осим тога одоше у Синагогу, и ту начинише дармар; што је за лупање било полупаше, што за дерање издераше, с претњом, да ће, ако бакар на пољу не издаду и курс на мање не спусте, све ијм предградије упалити. Претња ова беше озбиљна тако, да су се одма и нуждне противне мере од стране власти грађанске и милитарне учинити морале; но које су јуче и двигнуте, пошто је аџио на 10% пао, и пошто су се 4 места поради мењања папира у вредности 30 кр. на особу за бакарниј новац отворила и тиме узбуњениј народ утишао.
Данас имају сви Пољаци, овде станујући, без разлике стања, полицајном надлежателству предстати. А Маџарица, грофица К., други Маџари и маџарони?

[JASON]

Неколико народни официра – Србским Новинама.

У почетку лањског покрета народа србског у Аустрији, народни официри били су први, кои се са пожртвовањем живота свога истога посла прихватише; и између сами царски официра налазило се такови благородни душа, кои за љубав обште среће своју драговољно презреше – но ови су врло редки били. Браћа њиова, језгро воинства србског, оде у Италију да брани престол аустријскиј а понајвише оста простиј невештиј народ, да рођениј дом свој спасе, без оружја, с голим рукама и прсима. Kолико су дакле управитељи његови труда имати морала, док су једно јуначко, с толиким успесима увенчано војводство устроили? И заиста, ово се понајвише народним ифицирима благодарити има. Зашто онда да првенство имају сада топрв дошавши официри царски, кои – што је највише – нити дух народа нашег познају, нити су што бољи од народни официра, шта више, последњи одважности и одушевљења прве у много већем степену превазилазе; то нам дела обои сведоче. Или на последку зашто бар нису у једну категорију стављени, кад ови безпрекословно у народу веће заслуге имају? Ми не велимо за добре и честите официре царске, кои можда пређе прилике имали нису, народу ползу какву принети, а то од свега срца желе па и делом осведочавају, но само је за оне реч, кои су и пређе са душманима нашим противу нас војевали, па сад нам опет тобож као сајузници на врат јашити почели, да ми неблагодарну подлост њиову знојем нашим издржавамо, кои међутим нити воље нити способности имају цару и народу, коме су на терет, ползу какву принети… Они јавно не стиде се на уштрб среће и напредка народа нашег шпекулацију проводити. У себичном споразумљењу између себе препоручују за ванџирње којекакву дечурлију, која правог боја видила нису, само да кћери своје боље разудати могу. Тако је скоро један балавадија царским официром постао само зато, што је официрску кћер, једну невину од 12 година девицу, узео, под контрактом да је за три године не обележи! Према оваковим супарницима наравно да морају народни официри натраг остати, кои су куће и родбину своју напустили и сам живот свој већ толико пута за свету народну ствар ризиковали. Већа част од њи остала је и без хлеба, од како царски официри првенство заузеше. Хоће ли Срби до века такову срамоту подносити? Ми се надамо да ће светлиј бан злу овоме крај учинити, и народне официре достојно уважити знати.

[JASON]

Србске Новине, бр. 52. од 4. Јунија 1849.

Што се Аустрије тиче, њено је стање веома жалостно. Италијанци после битке новарске истина тако су стесњени, да се мицати немогу, али шта то помаже кад нису тако умирени, да Радецки из Италије војску у Угарску пренети може. Италија једнако ври, и данас неможе се без 100.000 бајонета аустријски одржати. У маџарској међутим ствари јошт горе стоје; и Аустрија, да је самој себи остављена, морала би oдавна несрећној судбини подлећи. Истина, Аустрија има јошт приличну и добро дисциплирану војску, али већ неможе се успоредити са фанатизираном, и једнако растећом војском инсургента маџарски. Добије ли Аустрија једну, другу ли битку, то само Маџаре већма огорчава и подстрекава, да све већу силу скупљају, и себе јачим одпором против претеће погибели осигуравају. Напротив, један већи губитак од стране Аустрије од велике је моралне важности и следства. Предел је Маџарима свуда познатији него Аустријанцима, а житељство за Кошутовце већма склоније. Стару дакле рушећу се Аустрију само Русија спасити може, која је своим силним оружјем читаву североисточну Европу закрилила. 

Достављено нам је, да је Новиј Сад после улазка банове авангарде из града бомбардиран и већом части спаљен, и разорен. У колико успех банове војске многе обнадеждава, с друге стране опет многи се туже због изгубљеног свог огњишта. Жалост за изгубљеним Новим Садом неда се затаити, јер је Н. Сад са Панчевом у србству прво место заступао. Успех банове војске код Варадина није од такове важности, да може тако лако пропаст Н. Сада оправдати.

[JASON]

Војводство Србско.
Карловци. Многи бегунци из Новога Сада налазе се сада у вароши нашој. Они нам чуда приповедају о свирепости Маџара, и о заузећу Новога Сада чрез банову војску. Они нам и то казују, да би Маџари били све житеље поклали, само да је војска за два сата доцније приспела, као што су то већ почели чинити, поклавши многе фамилије у Дунавском сокаку. Ми ћемо доцније о свему, што су нам казивали, читајућиј свет известити; за сада саобштавамо известије 'Вестника' о заузећу Новог Сада:
'Бан је ноћу између 30. и 31. Маја са три стране ударио на Н. Сад; пред темеринском капијом било је главно нападање, и за кратко време распршта се војска маџарска, која је у највећем нереду сокаке ново-садске заглавила, и у град бегала. Исту ноћ још пре реираде те, све скоро, што је Немац, Чивутин и Маџар, сбегло су брукшанац (мостобран), и у град.
Пред саму зору уђе банова војска у Н. Сад, и таки постави батерију једну на пијаци при улазку у Дунавскиј сокак и ту је јака топовна ватра отворила се супрот маџарске барикаде, које је код ц. соларе пред брукшанцем била. Јошт је с баре и са више страна царска војска топове наперила. Маџари су из брукшанца и из горњег града страшно пуцали, најпре са 6 и 12 фун., после са бомбама. Кроз кишу танета велики, и бомба, испод рушећи се димњака, кровова, зидова, и кроз учестану ватру кућа бегали су оставши у вароши житељи – то јест Срби – носећи на рамени децу своју на поље, на ново-садско гумно, - иначе голи, наги, јербо ни једног магновенија није ијм остављено, да се спреме, но таки је ватра започела. Пуцњава трајала је цео дан; Н. Сад је сав по готову срушен и изгорео, … србскиј главниј град. Туже се на царску војску, да је одме србске куће пљачкала, кад су најпре у исте куће ретерирајући Маџари упадали, харали, или кроз прозоре унутра пуцајући, Србе убијали. Срби дакле пате са сви страна.
Н. Сада више нема; он је сасвим празан. Банова војска, јошт док Срби сви нису избегли, од запаљене од маџарски бомба и ракетла вароши повуче се у окраине њене; Маџари онда сву варош опљачкају, и повуку се у брукшанац. Осам топова отето је том приликом од Маџара. – Ђенерал Мамула у исто доба послао је једно одељење на Мајур, кои је сав спаљен. – Пред зору 2-га Јунија трајала је канонада жива једно пола сата. – Перцел није био при тој битки у вароши; он је 30-ог у Кисач повукао се, и тек што би се са својом силом пред вече истог дана показао, ретерирао је натраг на даље, како је бан спремио се да га дочека.'
На ову несрећну судбину Н. Сада следујуће примечава 'Вестник': 'Новиј Сад, овај цвет војводства, паде… жртва вандализма маџарског! Чујте Срби! Новиј Сад вапије за освету! Нека се ужлеби у срца србски јунака оно, што је цар Александер рекао, кад је Москва горела: 'Пламен горјаштија Москви да воспалит в сердцах ваших огњ отмештенија. Туштит пламен јер кровију врагов ваших, да не понесует с собоју стид ваш и слези сродних и ближних ваших. Сего ожидајет от вас поруганија ими церков и оскорбленоје отечество!'

*'Вестник' се тужи, што патријарх често у Београд долази, а многи послови стоје не свршени, нити се већ од 40 дана заседанија правителства држе. Због овог чланка јутрос су у Земуну чрез милитарну комисију затворени и уредник 'Вестника' К. Богдановић, и штампар Д. Медаковић; штампарија је узапћена а они обоица предани војеноме суду.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[JASON]

Хрватска и Славонија.
Банско веће види у томе велику запреку народној просвети, што школе у тројној краљевини нису под једном власти, у једном строју, под једним назором. Нарочито је патила краина у просвети због тога, што је била под особитим немaчко-солдачким надгледањем била. Да би се просвети пут прокрчио, да би Краишнци до ваљани школа народни доћи могли, да би се народном језику природни пут отворио, банско је веће закључило све школе у тројној краљевини под свој одсек просвете ставити, и молило је бана, да се ради одобрења тога закључења на цара обрати. За ову цељ расписало је банско веће и надтецај на списатеље југославенске, позивајући иј, да сачине једну читанку за народне школе, па ће онај, кои најбољу сачини, добити награде 200 фр. ср. Само штета, што прописује да књига мора бити латинским словима написана, које нам сваку надежду угушује, да ће се ћирилица у школе увести. Та могло се барем установити, да и једним и другим словима буде написана, чим би се много приближили к изједначењу слова између Срба и Хрвата. – Овде нам се нехотице намеће питање: како ће србске школе у Хрватској стајати према одсеку просвете банског већа? Оне ће наравно под њега подпасти; а да ли ће се по томе у њи увести књиге латинским словима писане? И ако то буде, како онда стоимо са равноправности?

[JASON]

Маџарска. Маџари су се концентрирали на левој обали реке Вага, а од Најхајзела добијају подкрепљење. Они ће ту да се опру царској војсци с оне стране, па да не може прећи. Пред Комораном стои један корпус, кои резерву сачињава. Други корпус под Клапком стои код Ђура, а једна колона овога корпуса опредељена je да преко Столног-Београда иде к Весприму, где ће преко Папе оперирати. Овако пишу новине 'Ново Време' а 'Прашки вечeрњи лист' напротив јавља, да се аустријска војска са руском сајединила, па обе Ваг прешле и Маџаре гоне. – Кошут је у Пешту дошао, и тамо од житеља с највећим одушевљењем примљен био. У Пешти се бавио само два дана, па после опет отишао у Дебрецин. – Ђен. Клам постављен је за заповедника војеног у Ердељ. Он је ови дана био у Београду, и полази преко Србије у Влашку, да тамо узме војску од Пухнера.
Пролазак војске руске кроз Пожун 2. Јунија по р. трајао је 3 сата; једни одлазе у Визелбург а други у Еденбург. У Пожуну баве се најславније познате вође аустријске војске: Шлик, Лобковић и Колоредо. Маџари под Гергејом код Ђура велику силу имају и одушевљени су јако. Хајнау преместио је главни стан свој у Алтенбург; један официр, кои је из Пеште овамо пребегао, вели, да није истина да су граничари онако злостављани били. Посада царске војске у Темишвару изишла је из града на поље, и Маџарима је велику штету причинила. Kао што из Пеште дошавше новине јављају. Маџари ће се у Ердељ повући, али по свој прилици тек онда, пошто и овогодишњу рану из Баната покупе, да могу војску своју прирањивати.

Влашка и Молдавија. По најновијим известијама из Букурешта дошао је тамо начелник корпуснога штаба рускога, ђенерал-летант Даненберг, а за њим почела је и резерва овог корпуса долазити. Овдашња руска војска имала је 1-га Јунија у Ердељ прeћи. Од Маџарске војске  многи дезертирају и долазе у Влашку.

Словачка. Из Скалице преносе једнако сено, сламу, и остале потребе за војску у Трнаву. У околини мноштвo аустријске и руске војске лежи. Трнава је са колима тако препуњена, да се једва преко улица прећи може. Идући од Тренчина свуда око Вага Руси су разређени, у Фрајштаку иза Вага има иј на 10.000. Влада у обште са Словацима почела је од неко доба уљудније поступати. Жалостна следства маџарске буне и Виндишгрецови неспретни планова Словаци су понајвише искусити морали. Чујемо да ће уредништво правителствени словачки новина под Лихардом и Радлинским не у Бечу, него у Скалици бити. За овај посао Скалица је заиста најзгодније место, јербо северна аустријска железница само је за сат један одавде удљена, све вести из Беча, Прага, Брна за неколико сатиј овамо стижу. Притом овде се може много јефтиније живити и тако би министарство много више заштедило при издавању новина него у Бечу. Добровољници словачки, кои су у пожунско окружје отишли поради нереда неки од стране сељака према спаијама, вратили су се натраг у Голиче.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[JASON]

Аустрија. (Нар. нов.) За србске страдалнике не само Чеси и Моравци, но и Русини скупљају подарке на знак узајмне братске љубави. – У Прагу разноси се глас, да ће Шварценберг одступити од министарства, но ми мислимо, да ово неће на брзо бити, јер моћ она, која Шварценберга држи, неда се тако лако саломити. У министарству славенске ствари заступа једини Кулмер, но и он није сасвим у стању цели свој на корист Славена одговорити. То је жалостно, што ми на тако високоме месту никаквог Славенина немамом кои би се својски заузео за народне ствари наше. У Чешкој на многим местима народ простиј сасвим противно мисли о известијама војеним, и вели, да новине не смеду да пишу онако, као што јесте. Кошута сматрају као каквога месију, кои ће доћи да народ од терета избави. Ово је заиста чудно! Види се колико садашње министарство код чешкога народа поверења има.

Русија. Правителство је руско оправило једну циркулациону ноту на своје представнике код инострани дворова о помоћи, коју њ. в. цар даје Аустрији противу Маџара. Нота је ова сасвим једногласна са оним чланком петроградски новина о познатом манифесту царевом, кои смо у листу нашем саобштили.

Напомена: Бројеви 52 – 63 Србских Новина за год. 1849. нису сачувани.

[JASON]

Србске Новине, бр. 64. од 4. Јулија 1849.

Са боишта у Маџарској јошт ништа решително нема. Свакиј жељно изчекује, да види шта ће наступити. Једни мисле, да ће Пешта скоим пасти, а с тим да ће се остаци Маџарске војске раскидати, које ће свршетак ускорити; други напротив, да ће на Тиси бити јошт веома крвави бојева. Јошт Аустрији предстоје велике борбе. Владу не занимају само велика она питања, како ће се поредак ствариј у внутрености Аустрије установити, како ће се индустрија уредити и устроити слободнија система јавнога настављенија; него и Немачки и Италијански послови ступају у штадијум, кои је таковиј, да врло велику бригу задати може. На једној страни закључење мира са Сардинијом отеже се од дана на дан; на другој пак страни са опредетелниним захтевањима ступа Пруска у Франкфурту, умножава своје војске у Бадену и Франкфурту, развија тамо неку шпецијално-Пруску тенденцију, коју Немци одобрити не могу, и која није тако кадра Немачку сачувати од нови немира, као што су то могли конзервативци у Паризу. Свакојако неизвесност је јошт велика…

Чешке 'Народне Новине' пишу следујуће: 'Једине у аустријској држави излазеће србске новине 'Напредак' и 'Вестник' пре неког времена забрањене су, њиови учредници су затворени; а доцније на јемство и кауцију слободни пуштени, уједно је и уношење загранични 'Србски Новина' из Београда у Аустрију забрањено. Учредници на слободу пуштени нису добили дозволење издавати своје новине.
Из ови дела јасно се као сунце показује, да управитељи Војводства Србије неће да имају никакве новине; укидањем свију народу приступни новина по намери затворен је овоме не само пут к просвети у обште, него шта јошт више – угушен је јавни глас слободе, јер су ове верно служиле своме народу, његовој слободи и срећи, идући кроз све тегобе постојано, свагда на путу закона То неможемо веровати, да је слободна реч једино због саобштавања вестиј са бојнога поља у корену утамањена; него пре мислимо, да је ова простонародна реч, која је неустрашимо пребацивала погрешке тамношњим управитељима и показивала њиове цели не сходне кораке, пробудила према себи гнев оне господе, или је ваљда опозиција против устава од 1. Марта и овим новинама била одсудна? Да забрана србски новина и никаква друга шкодљива следства неби имала, ми већ зато Србскиј народ сажаљевати морамо, што сад у своим најнесрећнијим магновењима живота несме ништа сазнати о срећним или несрећним догађајима, кои се сбивају у сиротој његовој домовини, из које изгнан сад у туђој земљи живити мора. – Али и то нам заиста није мање чудно, што се 'Србске (Београдске) Новине' закраћују целој аустријској држави, сад, кад се све друге стране новине најпразнијег рода и језика слободно преко граница њени улазити пуштају?