Српске буне

[JASON]

Маџарска. Од како је аустријским новинама забрањено писати о ратним догађајима, од то доба слаба известија са бојног позоришта из Маџарске добијамо. Пре две недеље аустријске новине достављале су јако сигуран и поуздан глас, да је једна велика битка била између Маџара и аустријске војске, коју је ђен. Хајнау командирао. После о овој битки новине ућуташе, као да је није ни било. Стране напротив новине све једнако о биткама пишу. Тако, да би љубопитству задовољили, саобштавамо неколико речиј из француски новина 'Tribune de Peuple' о истој чрез аустријске новине наговешћеној битки. Оне следујуће достављају: 'Нов главниј командант аустријске војске, Хајнау, био је од Маџара потучен 29. р. Маја. Аустријанци били су чак до Пожуна отерани. О овом несретном поразу царске војске немамо никакво званично известије. Тужба је на Русе, кои су следовали аустријском корпусу, и кои су се, како кажу, у одсудителном магновенију преко Дунава натраг вратили, и наследника Велденовог само његовим собственим силама оставили. Руси у Ердељу чрез ђен. Бема потучени, тужили су се на Аустријанце, што су иј ови у платки оставили, сад је дошао ред на Русе да зајам своим сајузницима врате.'
Но саобштићемо шта пишу о тој битки и 'Колинске Новине,' из кои су тај глас по свој прилици и француске новине црпиле. 'Колинске Новине' пишу: 'Почетак новог главног команданта аустријске војске у Маџарској, ђенерала Хајнау, није сретан. 29. Маја он је намерио био Маџаре до Коморана узбити, и доиста већ је против њи одма успевати почео; он је поразио једну регименту маџарски хусара. Један корпус рускиј следовао му је, али у битки учествовао није, и када су Маџари, коморанским гарнизоном подкрепљени, битку на ново започели, и кад је аустријскиј ђенерал већ ретерирати принуђен био, Руси су прешли већ натраг преко Дунава , и дошли су у Брук, а у ватри нису ни били. Губитак је са обадве стране био знатан. Маџари су Аустријанцима више топова отели, и освоили су Вајку. Аустријанци у својој ретиради, нису се чак до предела пожунског зауставили.'

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Министеријални лист 'Лојд' од 14. р. Јунија доставља: Маџарскиј министар просвештенија, Михаил Хорват, издао је на свештенство Маџарске следујућу наредбу: 1) од 27. р. Маја има се сваке недеље и четвртка за три недеље дана јавно богослуженије држати, и у духовној беседи народу приповедати најодважнији одпор за отечества. 2) литију носити. 3) док литија траје у сва звона звонити. 4) пред изнешеним телом Христовим од министра Хорвата сачињену молитву очитати. Ту се свеведућему од прилике ово сказује: Руси долазе, да слободу, самосталност и верозакон искорене, народ у робство баце, цркве и олтаре опусте, људе и децу побију, жене и девице оскверне итд. 5) 6-га р. Јунија је дан обштега покајанија и поста. 6) свештенство има проповедати, да је ово престао бити рат политичниј, већ је постао верозаконскиј. 7) пред непријатељем да се свакиј са благом и имућством своим у внутрености земље одвлачи. 8.) чим се ландштурм подигне, имају владике и свештеници у свечаном црквеном оделу са крстом у руци напред ићи, будући је то крстоносниј поход земље, па потом сви сељаци, старо и младо, мушко и женско, на кратко, све, што руке и ноге има, мора у овоме ићи противу Руса.

[JASON]

Аустрија. По најновијим известијама из Беча, сва војска, и аустријска и спомагателна руска, имала се 31. пр. м. на своја определења искупити, и досада је јамачно већ нападати започела. Да ће најсрећнији успех за кратко време следовати, у толико мање сумњати се имамо, што је досадашње ћутање баш на то служило, да се све спреми, како би се брзо и незадржно побуна удушила.

'Лојд' приповеда следујући случај: Окр. начелнику у Градишту донесу ови дана једног, од умора падшег писмоносног голуба, о којега врату привезано је било запечаћено писмо. У место адреса налазио се је у њему позив на славенске житеље, да се сложно с Маџарима држе.

Кад су повереници србски у Бечу цару 19. пр. м. предстали, поднели су му адресу, молећи, да би благоволио жеље србске потврдити и тим овај, за верност своју многопострадавшиј народ утешити, њ. в. цар на ту је адресу овако одговорио: 'Изражење привржености и верности, које ми излажете, велико ми задовољство причињава. Верниј народ србскиј у овом магновенију постигла је тешка несрећа. Он са пожртвовањем подноси страдања, која је на моју велику тугу причинио грађанскиј рат. Помоћи божјом изићи ће за руком, да се тамо опет закон у важност приведе, и вашим несрећним земљацима унутрашњиј мир и поредак поврати. Вашу адресу упућујем моме министарском савету, да је зрело разсмотри, а вама остајем у милости наклоњен.'

[JASON]

Србске Новине, бр. 55. од 11. Јунија 1849.

Садашње стање света.

Европа цела јошт је растргнута и тешко је предвидити какав ће крај имати ово посведневно гибање. Започнимо прво од Аустрије. Ту јошт једнако грађански рат траје, и тако ће влади тешко бити, да баш и савршену победу задобије, у побуњеним земљама пређашње стање поврати. – Руси, кои су од Аустрије у помоћ позвани, одтурују бурју ову од граница свои, и већ су и сами маџарску прешли и њини табори разширени су по северној части исте. – Аустријска војска усредоточена је около Пожуна под заповести Хајнау-а. – За цело време ово није се ништа тако важно догодило, осим пропасти Будима, и ово је веће последице имало него што се министарство аустријско надало, јербо овим поступком добили су Маџари 30.000 људиј, које су пређе једино на обсаду употребити морали. Даље добили су ту Маџари много оружја а такође и моралну силу, коју сада у Пешти по вољи разширивати могу. До сада цела је Угарска, осим поменути крајева, које је руска и аустријска војска заузела, у рукама Маџара била. То је исто било и с Банатом и шајкашким батаљоном и сад смо тек уверени, да банова и Книћанинова војска победоносно напредује. – Ступање руске војске на угарску земљу, које се истина прилично отегло, јест првиј од важнији политични догађаја њени. Тако обраћене су очи целог царства, да, и целе Европе на Угарску. У осталим крајевима Аустрије царствује мртва тишина. Галиција, Кракова и Праг обседнути су, печатња је војеним законима ограничена а тим политично и дружевно двизање удушено. Тако је исто и у Естерхају и Бечу. У Ломбардији Радецки одржава мир, а и Млетке мораће се скорим предати. Тиролска, Штирска, Крајнска и Корутанска уживају мирне дане, премда од устава код њи ни спомена нема.
Обратимо ли сада поглед од Аустрије, онда је Немачка, која прва у очи пада.
Што се одавно слутило, догодило се. Јединство Немачке од правог свога удејствовања удаљеније је него игда. Франкфуртскиј парламент, кои је већом страном од наученика састављен, напустио је у згодно време придобити уплив код народа, а сада, кад су владе, особито пруска, са давно намишљеном намером својом на среду ступиле, изгубио је смисао и депутирци изашавши из скупштине оставили су слободно поље, на коме ће аге по вољи газдовати моћи. Малиј број одважни посланика франкфуртски преселио се у Штутгарт, а пруска влада у сајузу са саксонском и хановеранском је у Баденској, у Фалцу, кои лежи у Баварској, пожар буне, кои се при смелом поступању Пруске све даље разширити може.
Тако дакле Немачка је подељена у два табора – западниј, где се најпре ради о слободи па онда истом о народности т. ј. о јединству народноме; источниј, где се ради пре свега о јединству, па ма и мање слободе било. Зато и видимо, да приврженици стране ове мало одпора дају противу октроираног устава Пруске. Напротив , народна скупштина у Штутгарту, која је с великим саучастијем и усхићењем примљена, или ће изравнати ово замршено стање и поставити се на чело рајнског гибања, или ће насилно одражена бити. Страна ова, ако јој до невоље буде, ставиће се под окриље Француске, која одавна завидним оком на краине ове погледа и у оваковим околностима радо би под обрану своју примила сајуз рајнскиј. Заиста са великом позорљивости морамо пратити догађаје у Немачкој.
Најближа држава, која свеобштиј уплив има на околности европске, јест Француска. Француско министарство, које је скоро неколико нови чланова добило, неправо се новим назива, јер је оно сасвим остало начелима Бонапарте верно, кои премда републиком из праха подигнут, ништа мање ревностно се о уништењу исте стара. Сад је управ предложио скупштини дејствовање своје, у ком је разјаснио основе свога владања. Уједно потврђује се зацело у најновијем броју 'Национала,' да је француска војска добила заповест на Рим јуришем ударити – главно седиште републиканске посестриме своје. Како ће обе ове ствари у скупштини примљене бити, и да ли ће социјалисте мањином или умерени републиканци већином својом победити, од овога зависи судба Француске, а то ће наравно и даље уплив свој имати.
У Италији премда ослабљеној али јошт није бој свршен. Тоскана и Сардинија умирена је. У Римској је не очекиваниј и не обичниј одпор народа против мешања сваке стране силе. Напољска војска на главу је поражена и повукла се натраг у своју земљу; противу војске аустријске ступају римске чете у Анкону, а француска војска после двострукога поражења ћути, чекајући од владе даље определење.
Англија премда неопредељено, али опет остала је без сваке дејствителности, без свакога бурнога уплива на догађаје европске.
Из свега видимо, да се сада најглавнији појав повестнице налази у Угарској, Немачкој и Француској, на које особиту позорност обратити треба.

[JASON]

Војводство Србско.
У Тителу, 3. Јунија. Ја сам много месециј у војничком стану ђенерала Книћанина провео, черте характера његовог добро проучио, и величину душе његове с благоговенејнством, а велика и славна дела његова многа с удивљењем сматрао; но нигда, чини ми се, нисам ја тог великог мужа у оном сакрушењу срдачном, у оној душевној туги видео, као јуче, кад му је жалостниј глас донешен био, да је Милош Дугалић, родом из Пожаревца, један од његови ађутанта и верни за цело ратовање пратиоц, од немилостиве холере измучен, на рукама верни свои другова душу Богу предао и с овог на бољиј свет преселио се. Ђен. Книћанин чувши за смрт покојникову, тако се наједанпут преобразио, да си отуд неограничену само тугу душе његове јасно видити, и отеческу његову љубав према покојнику лако познати могао. Да би дакле душу своју у колико је могуће успокоио, наредио је истиј ђенерал, да спровод и погреб покојника што више торжественији буде. Тако је данас у 10 сатиј пре полдне држано опело над телом покојниковим у православној Тителској цркви од два протопресвитера, шест свештеника, једног ђакона у присуству ђенерала Книћанина, два царска мајора, многи србско-књажески, народни и царски чиновника војнички, великог числа покојникови пријатеља и другова, као и многобројног народа. После свршеног опела спровод покојников ишао је од цркве у обште гробље. Предходила су два света крста, за њим цела војничка банда топџијске једне регименте и једна кумпанија Србијанаца ишла је. За њима свештоносци с свећницима и рипидама следовали су, а за овима свештенство. Сад је тело у красном сандуку с белоцветним венцем накићено и од 6 србски војника ношено било. За њима ишао је ђенерал Книћанин с целим официрским хором, војничком свитом и многочисленим људством.
Почем се молитва последња над телом очитала, то сви присуствујући грудвицу земље на сандук у гроб бацивши, од срдца рекну: лака ти земљица незаборављениј Милоше, кои си као Србин и као јунак у најсветијој за народност Србску борби заслужио, да те признателна у војводству браћа Срби нигда заборавити неће. – И ја оплакујем покојника, кога сам добро познавао, од срца благодарим ђенералу Книћанину, јер је он окром красног свог чуства и тим показао, колико је нашег Милоша за живота љубио, што је знамениту суму новца собственог на погребење свог љубимца издао. То нека буде утеха за уцвиљену Милошеву мајку и целу његову родбину.

[JASON]

У Тителу, 6. Јунија. Ја се надам, да ћете известија са бојнога поља имати у овом времену доста. (На жалост врло мало, јер нам писма од наши коресподента од некога времена недолазе. У.) Но опет немогу и ја пропустити, да вам штогод не доставим из ове стране, где Србе срећa до овог часа јошт, Богу хвала, неизневери!
4-га о. м. имадосмо жестоку битку на Перлезу. Почета је од наше стране под командом славног јунака ђенерала Книћанина, и трајала је пуна 4 сата. Ми смо на Маџаре у саму зору ударили; наши су одма жестоко навалили, и ту непријатеља тако збунили, да кроз ½ сата у почетку ни топа није опалио; но та позиција за нас била је тежка, а за Маџаре пробитачна, због излива воде са свију страна, а ћуприја је под Перлезом спаљена. – Србијанци десно под Перлезом газише рит и воду до грла и подвукоше се под само село и ту се са Маџарима ваљано прокршише; ту су ранили тешко у колено Дамјана Жвакића, кои се тај дан као лав борио; ту се њи више славно одликоваше, међу коима Велимир Петровић, Вујачић и Гаја Марковић – сва троица као четовође. – Ми смо имали више рањени и два убијена. Но Маџари су страшну штету искусили, јер су ијм два топа сасвим престали били пуцати, зато, што су топџије на њима сви попадали. Артиљерију нашу управљали су славниј Пољак поручник Вороновскиј, и храбриј капетан Панта Чарапић из Београда.
Под Перлезом налази се цео батаљон првиј србијанскиј под командом храброг и дичног Србина Стевана Жупањевца мајора; ту су и остали храбри Книћанина соколови, као Анђелко Миљковић, Живко Добрњац, Грујица Милићевић, и други; и сви радостно изгледају час онај, у ком ће прилику имати, да се огледају са маџарским паликућама.
Дан пре битке отишао је кроз рит и саму воду до под Бечкерек истиј Дамјан Жвакић са јошт 15 одабрани друга и дотераше отуда 308 комада рогате марве непријатељске, коју су маџарски бикачи чували, но они ове разгоне, а марву сву у војениј стан наш дотерају.
Пре три дана дође овамо писмо на ђенерала Книћанина из Србије од породице славног Ајдук-Вељка, у ком моле ђенерала, да би ијм сина њиовог од 15 година потражио овде, и кући оправио, кои је пре више недеља тајно се за рат приправио и у војводство пребегао, да војује, и заиста нађоше га у Вилову као уредног војника, уписаног у србијанској једној капетанији. Овде се тек одкрије, ко је тај младић, и можете себи представити радост нас свију а особито ђенерала, кад је дознао, да је тај младић у четири главне битке участвовао, на Вилову 3 пут и 1 пут на Жабљу, и свуда се славно борио, као што се само унуку прослављеног Ајдук-Вељка пристои; име му је Јефрем. Кад је чуо глас да мора кући у Србију повратити се на захтевање своје мајке, а он ватрено одговори: 'Ако моја мајка жели, да јој деца код куће уз преслицу седе, она нека ћерке, а не синове рађа.' Он је се кући повратио покрај писменог свидетељства од ђенерала Книћанина, у ком се излаже његова млађана али витежка Србска храброст.

[JASON]

Маџарска. Маџари у пределу Вага јако су се подкрепили, и као што немачке новине достављају, често се битке онде догађају. Ђенерал Шлик, као што 'Gratzer Zeitung' пише, пошао је био на Ђур. Бригада Вис, састојећа се из 5 батаљона пешака, 3 дивизије улана, и 3 батерије, имала је налог Шликов корпус подупирати. Кад је ова бригада дошла у место Чорна, буде нападнута од јаче маџарске чете и морала је ретерирати. Ђен. Вис, рањен, пао је у руке Маџара. Руси су са својом војском маџарске границе заузели, и по свој прилици било је већ мањи бојева. Немачке новине пишу јошт и то, да је Дембински на команди оставку дао; друге пак, да су га Маџари сметнули, и на његово место неког Аристида Дежефија наместили. Од регименте палатинал-хусара у чешкој станујући, многи су у Маџарску побегли. Тако од 1. мајорске дивизије 98 момака после велике препоне отишли су к инсургентима. И други су то исто чинити хотели, и већ су после многи сраженија близу маџарске граноице допрли. Но на последку сила већа, за њима послата, стигла иј је и после јаког окршаја, у којему су многи погинули, били су похватани.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Словачка. Дембински са својом маџарско-пољском војском стои у Прешови, а око Дукле, која је 12 миље од Прешове удаљена, леже 80.000 Руса. Кои дан очекујемо да ће Руси на Дембинског ударити. Скоро довели су Козаци неколико маџарски заробљеника у Кракову, међу коима се и један маџарскиј ђенерал налази. Такође на граници задржано је било 40 особа Немаца, Пољака, Слезана итд. кои су се у Маџарску подкрасти хотели. У Лвовским покраинама побунителна снага по селима свакојаке приповести разноси, да би се само простиј народ Маџарима приклонио. Између осталога о Бему говоре, да свакиј дан пости и клечећи се моли, да би се Бог смиловао на ослобођење Пољске. Не давно, веле, јавила му се мајка божја и обећала, да му никакво тане шкодити неће, и зато је Бем од своје стране обећати морао, да ће јој храм у Варшави подићи. Побунителна страна на свакиј начин гледи, да у своме плану напредује. И Кошут се труди свакојаким средствима Русине на своју страну придобити. Да би му то за руком изишло, најмио је русинско духовенство двоструком платом, те они сад јенако проповедеју противу Руса крстоносниј рат. Главниј помоћник Кошута јест бискуп русинскиј Јосиф Гаганец, но народ види се да нема вољу пристати уз њи и бежи у шуму. То исто ради народ и по горама Карпатскима, и већ је једну депутацију послао цару рускоме просећи за помоћ. Молитву, коју је маџарско министарство црквама прописало, неће народ да држи, зато што у њој никаква спомена нема о цару.

[JASON]

Србске Новине, бр. 56. од 14. Јунија 1849.

Војводство Србско.
Адреса сремске скупштине ђенералу Книћанину.

Високородниј господине!
Одавно је ваљало нама да твоје високородије с неколико речиј походимо и што нам душу нашу, што тело крепи, кад год на твоје високородије помислимо, срдачно ти и побратски изкажемо. Али ћеш ти нама зато, да ти и неостављамо овде нашега закасњења узроке, радо опростити, знајући, да је добра реч, а особито кад свој своме пише, у свако доба мила и добродошла.
Кад је последње време свакоме зулуму и насиљу а златно оно и пресретно по народе и људе свеколике слободе доба настало, онда су се и Срби те Богом дане а умом људским порођене најзгодније прилике живо латили, да се једнога свог сужањства и стогодишњега робства опросте и ослободе. – Овај големиј посао био је за Србе, силним невољама и по духу и по телу изнемоћене, тежак – претежак! – Но су се они тим опет тешили и блажили, што су на своје се услуге цару и царевини сила редиј учињене онде, где најбоље ваља, слободно позвати могли. – Али кад ијм се и ове болан! онако неваљано потуре и уз то мач душманскиј на уздарје донесе, истекар се Срби, око шта се ради, осете; па онда свиколици прену се и на ноге устану, да права своје људска и србска, да красну своју прослављени велики Немања памети, како се Србину достоји, заклоне, сахране и од зла свака одбране!
У овом по нас Србе одсудном часу, - у часу сиреч кад се толика србска крв проливала, толика тешка мука за божје и србско име подносила, - ти си нас Книћанине, о сине јуначкиј! све своје и мило и драго оставивши, у тој нашуј големој невољи с твоим јунацима а с нашом љубљеном браћом из миле нам Србске земље дошао и братске нам руке на помоћ и обрану пружио! – Срца се наша тада заиграше, мишице набрекнуше, а стаге се удвоише, кад јунаку Книћанину очи сагледасмо! – Бадава је сад душманин силе своје напрезао: лепа слога и добра љубав братска била је вредна и дорасла свакој муци душманској одолети. – То сведоче: Томашевац, Орловат, Јарковац, Панчево, Вршац, Бечкерек и Кикинда, и остале против непријатеља одпорна и победоносна места, - места, на коима си ти, о дични наш Книћанине! у победама нашим верно учествовао, мејдане јуначке делио и себи у срцима нашим, а под мудром старешина наши управом, сладке и топле успомене подигао. – У теби јунаци твои понос јуначкиј находе, а ми, кои те по имену твом знамо а по добрим твоим и јуначким делима ценимо и љубимо, радост нашу и утеху налазимо!
С тога те из средине нашег целог Срема е! овако и поздрављамо, и теби на крвавим твоим знојевима, на мучним и великим твоим трудовима, које су божјег и србског имена ради подносио и подносиш, од нашега Србска срца и од наше Србске душе најтоплије захваљујемо и благодаримо!
Ово ти ми онако, како осећамо, велимо, а историја ће дужна бити име твоје и дела твоја и твои јунака достојно у листовима своим назначити, како ће на славу србског народа и на углед и дику нашег нараштаја и далеког потомства служити и навек се узносити!

Из седнице главне скупштине целога Срема, држане у Митровици 27. Јануара 1849. године.
(Следују многобројни подписи.)

[JASON]

У Карловци, 5. Јулија. Честитиј и обштељубљениј наш топџијскиј народниј капетан Ђорђе Јуришић, после кратке болести своје, јутрос се не на малу свију, кои су му душевниј карактер његов изближе познавали жалост, вечито упокоио. Он је у почетку јошт покрета нашег, седамдесет прве своје од рођења године, као ислужениј ц. кр. Оber Teucrwerker и дипломатичниј земљемер, у народну нашу службу војену, на позив војеног савета, као топџијскиј капетан ступио и примерно одправљао, дејателности и примерном обходителности својом тако се препоручити умео, да га је власт војена као редка стара војеног чиновника, и свакиј живиј, као младе живости у годинама његовим пуна, и добродетелна мужа изкрено љубио, уважавао, и почитовао. Све је желио сирома дочекати, да једаред у град Варадин уђе, али му пакосна смрт не даде радости те његове дочекати, и доживити. Лака му црна земљица! Н. С.

У Руми, 7. Јунија. Синоћ дође овамо једна кумпанија шајкаша, све сами по избор јунака, кои се из Италије кући својој враћају. Дивно је, што су ови Шпартанци, при свему томе, што знаду, да ни куће ни кућишта у батаљону наћи неће, тако весели, да једва чекају, да мејдан јуначкиј у постојбини својој са душманином деле. Свако ти је весело, као да у сватове иде! Свест народна у сваком је јако оживила. – Кажу нам, да ће и друга њина кумпанија кроз неколико дана доле стићи. Хвале се да су здраво и лепо у Италији живили, али да ијм је при свему томе онај глас најрадостнији био, кад су чули, да ће се кући одпустити. Живили!
- 'Загрeбачке немачке новине' пишу да је народ Србскиј преко представљајућег њега народног одбора св. бану поднео једну адресу, у којој своје подпуно поверење к св. бану изражава, и тужећи се на неправду, која се народу србском постављењем војене владе као бунтовницима, моли, да би се припознало народно правленије и што скорије народна скупштина сазвала.
- Из војводства нам јављају, да је св. бан са војском својом у Сомбор стигао и тамо жупанијске власти од сами Срба саставио. Народ се у Бачку враћа. Маџари се из Варадина никуда не крећу. У Земун је дошао ђен. Јован Алексић од Мајне за местног команданта. - Од јутрошње доба чује се страшно грување топова од Перлеза. – Народниј мајор Стефановић за награду свои војени трудова добио је од цара Леополдов орден.

[JASON]

Хрватска и Славонија.
У Краини, 7. Јунија. Данас отиде из Личке регименте 150 момака за допуњење батаљона на угарској граници. Има људиј здрави јаки, али већином има немоћниј стараца. Правда боља и већа неможе нигде тако развијати се и напредовати као у граници. Вичу, да многи Личани беже из војнички станова, понајвише у зелену шуму. По разглашивању би човек осуђивао Личане као неваљале људе, но упознавши се са њиовим стањем и причином, која иј на то присиљава, другачије се мора судити. Треба поменути, да има Огулинаца доста у Капели и Плешевици, а и од други регимента, које нам тако близу нису, да би нам боље познате бити могле.
У Краини као од древни времена траје и сад продаја, те се с новцима све чини и сиромах мора много да пати. Ко није у том уверен нека дође у Краину, па ће чути и разумети стање и правду Краишника, овог крвавог јунака. Доктори примају мито, те војнике здраве читаве дома остављају, а немоћне старце и сиротињу шиљу на марсово поље. Обично за такве атестате примају доктори по 40 фр. ср. све у чистим овијаним цванцикама. Благо сиротињи с њима – подпомоћиће невоље! Види правдо и наплати како треба!

Словенија.
У Градцу, 2. Јунија. Ми се овде у правом ратноме изгледу налазимо, од како су палатинови хусари, побуњени од Кошутови увода, из Линца побегли. Од ови неколико ешкадрона већ су се у Штајерској појавили. Код нас је све воинство, како регуларно тако и народна стража, на ногу. Барикаде су по целој вароши подигнуте. Ноћу двострука патрола са њеним коњма такву лупу прави, да се ни спавати не може. Кордон је уздуж и низдуж Муре постављен, да неби где ускоци прешли и код Фирштенфелда, као што су се договорили, сајединили. Једни кажу, да су иј по сата одавде видили, други опет веле, да су од њи многи већ похватани. Они су имали у Бруку, Леобену и Михајелу сраженије са регуларном војском, и преко 20 њи пали су мртви. Ако овде до каквог сраженија дође, јавићу вам.

[JASON]

Маџарска.
У пределу Вага често се Маџари са царском војском туку. Маџари су на више места жестоко нападали, но нису успети могли. Једна бригада Висова само што је страдала, а на другим местима свуда су узбијени; од царске војске је такође доста на разним местима погинуло. Ђенерала Виса нашли су свега изсечена. Маџари су јошт и једног уланског обрштара Најмера ухватили, кои је код себе имао заповест на њега управљену, из које се видити дало, на коју страну намерава царска војска оперирати. Напротив и Аустријанци су више стотина Маџара заробили. Дембински није своју команду оставио, но само се за неко време од свога корпуса удалио, јер је участвовати морао у једном војеном савету у Пешти. Из Ердеља никакви гласови не долазе. У јужним старнама Перцел једнако узмиче, а бан је са својом војском већ добру част Бачке освоио. Од Штајерске стране такође иде један резервниј кор бану у помоћ, и већ је у сајузу са бановом војском. Говори се, да у Бечеју маџарску трупу командира славан Рот, кои је граничаре код Озере лане издао. У свима трупама колера влада. Велике одсудителне битке до данас јошт није било.
Немачке 'уставне новине' о маџарској војсци следеће пишу: 'Маџарска главна сила пружа се од Карпата до Дунава. Десно крило командира Дежефи, центрум Денбер, а лево крило Клапка код Ђура. Гергеј долази овамо од Коморана, Аулић од Папе. Сала-вармеђа држи се у стеги петавским логором, шопроњска пак и железна вармеђа чрез 30.000 војске је код Шопрона намештена. Гроф Шлик пружио је своје форпосте до Бартфелда, а код Вага фортице Леополдштадт и обшанчениј Фрајштадл дају царској војсци добру подпору. У горњој Угарској, како се Козаци показаше, одма су се Маџари из свои логора код Свидника, Курине и Бартфелда к Еперешу повукли, и улогорили су се код Кокуле Демјате, и између Капушана и Себиша. Њиова сила овде, као што се гласа, износи 17-20.000 људиј, и 20 топова, а код Сопроне до 70.000; но 2. Јунија 150.000 руске војске прешло је преко Карпата у Маџарску; ово је довољан корпус, да од себе инсургенте одагна. Из Молдавије маршира 15.000 Руса у Галицију, а 3000 у Буковину, кроз коју су већ 10.000 људи са 2386 коња прешли. Цељ ове војске је та, да горњу трупу с леђа у своим операцијама подпомогне, као што је већ и у логору код Мишљенице учињено, кои се од 26.000 људиј састои и до Бохније се пружа, и кои ће се јошт даље распространити. Царске су трупе из Галиције већ измарширале, и држи се да ће се у Моравској и Слезкој, и то у Тешенском, Храдишком и Преравском окружију ратно стање прогласити.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Аустрија.
Из Беча нам јављају, да је њ. в. цар Никола био у Дукли и Галицији, посетивши своје војнике. Ђен. Хајнау издао је дневну војену исповест о победи Јелачића-бана у шајкашком батаљону, чим је у целој војсци дух пробуђен, и једва чекају, да се штогод радити започне. Руси у Ердељу напредују. – Даље јошт нам пишу, да је у Рим ушла француска војска, од чега се надају скорим умирењу Италије. – ђен. Волгемут је код Сердахеља потукао је једну чету Маџара, освоивши 5 топова и заробивши 2000 хонвидаца.