PALUBA
February 02, 2023, 08:08:00 pm *
Welcome, Guest. Please login or register.

Login with username, password and session length
News: Važno - Na forumu PalubaInfo novoregistrovane članove odobravamo ručno, to može potrajati 24 h, ali je neophodno da novoregistrovani korisnik aktivira svoj nalog koji će dobiti putem e-pošte u navedenom vremenu
 
   Home   Help Login Register  
Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 ... 144 145 146 147 148 149 150 151 152 153 154 155 [156] 157 158 159 160 161 162 163 164 165 166 167 168 ... 310   Go Down
  Print  
Author Topic: Српске буне  (Read 519003 times)
 
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 8 013



« Reply #2325 on: April 24, 2020, 09:23:53 am »

У Тителу, 6. Јунија. Ја се надам, да ћете известија са бојнога поља имати у овом времену доста. (На жалост врло мало, јер нам писма од наши коресподента од некога времена недолазе. У.) Но опет немогу и ја пропустити, да вам штогод не доставим из ове стране, где Србе срећa до овог часа јошт, Богу хвала, неизневери!
4-га о. м. имадосмо жестоку битку на Перлезу. Почета је од наше стране под командом славног јунака ђенерала Книћанина, и трајала је пуна 4 сата. Ми смо на Маџаре у саму зору ударили; наши су одма жестоко навалили, и ту непријатеља тако збунили, да кроз ½ сата у почетку ни топа није опалио; но та позиција за нас била је тежка, а за Маџаре пробитачна, због излива воде са свију страна, а ћуприја је под Перлезом спаљена. – Србијанци десно под Перлезом газише рит и воду до грла и подвукоше се под само село и ту се са Маџарима ваљано прокршише; ту су ранили тешко у колено Дамјана Жвакића, кои се тај дан као лав борио; ту се њи више славно одликоваше, међу коима Велимир Петровић, Вујачић и Гаја Марковић – сва троица као четовође. – Ми смо имали више рањени и два убијена. Но Маџари су страшну штету искусили, јер су ијм два топа сасвим престали били пуцати, зато, што су топџије на њима сви попадали. Артиљерију нашу управљали су славниј Пољак поручник Вороновскиј, и храбриј капетан Панта Чарапић из Београда.
Под Перлезом налази се цео батаљон првиј србијанскиј под командом храброг и дичног Србина Стевана Жупањевца мајора; ту су и остали храбри Книћанина соколови, као Анђелко Миљковић, Живко Добрњац, Грујица Милићевић, и други; и сви радостно изгледају час онај, у ком ће прилику имати, да се огледају са маџарским паликућама.
Дан пре битке отишао је кроз рит и саму воду до под Бечкерек истиј Дамјан Жвакић са јошт 15 одабрани друга и дотераше отуда 308 комада рогате марве непријатељске, коју су маџарски бикачи чували, но они ове разгоне, а марву сву у војениј стан наш дотерају.
Пре три дана дође овамо писмо на ђенерала Книћанина из Србије од породице славног Ајдук-Вељка, у ком моле ђенерала, да би ијм сина њиовог од 15 година потражио овде, и кући оправио, кои је пре више недеља тајно се за рат приправио и у војводство пребегао, да војује, и заиста нађоше га у Вилову као уредног војника, уписаног у србијанској једној капетанији. Овде се тек одкрије, ко је тај младић, и можете себи представити радост нас свију а особито ђенерала, кад је дознао, да је тај младић у четири главне битке участвовао, на Вилову 3 пут и 1 пут на Жабљу, и свуда се славно борио, као што се само унуку прослављеног Ајдук-Вељка пристои; име му је Јефрем. Кад је чуо глас да мора кући у Србију повратити се на захтевање своје мајке, а он ватрено одговори: 'Ако моја мајка жели, да јој деца код куће уз преслицу седе, она нека ћерке, а не синове рађа.' Он је се кући повратио покрај писменог свидетељства од ђенерала Книћанина, у ком се излаже његова млађана али витежка Србска храброст.

Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 8 013



« Reply #2326 on: April 24, 2020, 09:36:51 am »

Маџарска. Маџари у пределу Вага јако су се подкрепили, и као што немачке новине достављају, често се битке онде догађају. Ђенерал Шлик, као што 'Gratzer Zeitung' пише, пошао је био на Ђур. Бригада Вис, састојећа се из 5 батаљона пешака, 3 дивизије улана, и 3 батерије, имала је налог Шликов корпус подупирати. Кад је ова бригада дошла у место Чорна, буде нападнута од јаче маџарске чете и морала је ретерирати. Ђен. Вис, рањен, пао је у руке Маџара. Руси су са својом војском маџарске границе заузели, и по свој прилици било је већ мањи бојева. Немачке новине пишу јошт и то, да је Дембински на команди оставку дао; друге пак, да су га Маџари сметнули, и на његово место неког Аристида Дежефија наместили. Од регименте палатинал-хусара у чешкој станујући, многи су у Маџарску побегли. Тако од 1. мајорске дивизије 98 момака после велике препоне отишли су к инсургентима. И други су то исто чинити хотели, и већ су после многи сраженија близу маџарске граноице допрли. Но на последку сила већа, за њима послата, стигла иј је и после јаког окршаја, у којему су многи погинули, били су похватани.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Словачка. Дембински са својом маџарско-пољском војском стои у Прешови, а око Дукле, која је 12 миље од Прешове удаљена, леже 80.000 Руса. Кои дан очекујемо да ће Руси на Дембинског ударити. Скоро довели су Козаци неколико маџарски заробљеника у Кракову, међу коима се и један маџарскиј ђенерал налази. Такође на граници задржано је било 40 особа Немаца, Пољака, Слезана итд. кои су се у Маџарску подкрасти хотели. У Лвовским покраинама побунителна снага по селима свакојаке приповести разноси, да би се само простиј народ Маџарима приклонио. Између осталога о Бему говоре, да свакиј дан пости и клечећи се моли, да би се Бог смиловао на ослобођење Пољске. Не давно, веле, јавила му се мајка божја и обећала, да му никакво тане шкодити неће, и зато је Бем од своје стране обећати морао, да ће јој храм у Варшави подићи. Побунителна страна на свакиј начин гледи, да у своме плану напредује. И Кошут се труди свакојаким средствима Русине на своју страну придобити. Да би му то за руком изишло, најмио је русинско духовенство двоструком платом, те они сад јенако проповедеју противу Руса крстоносниј рат. Главниј помоћник Кошута јест бискуп русинскиј Јосиф Гаганец, но народ види се да нема вољу пристати уз њи и бежи у шуму. То исто ради народ и по горама Карпатскима, и већ је једну депутацију послао цару рускоме просећи за помоћ. Молитву, коју је маџарско министарство црквама прописало, неће народ да држи, зато што у њој никаква спомена нема о цару.


* F.M.L. Graf Schlick. - Generalmajor von Zeisberg..jpg (257.22 KB, 1200x900 - viewed 24 times.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 8 013



« Reply #2327 on: April 24, 2020, 09:58:31 am »

Србске Новине, бр. 56. од 14. Јунија 1849.

Војводство Србско.
Адреса сремске скупштине ђенералу Книћанину.

Високородниј господине!
Одавно је ваљало нама да твоје високородије с неколико речиј походимо и што нам душу нашу, што тело крепи, кад год на твоје високородије помислимо, срдачно ти и побратски изкажемо. Али ћеш ти нама зато, да ти и неостављамо овде нашега закасњења узроке, радо опростити, знајући, да је добра реч, а особито кад свој своме пише, у свако доба мила и добродошла.
Кад је последње време свакоме зулуму и насиљу а златно оно и пресретно по народе и људе свеколике слободе доба настало, онда су се и Срби те Богом дане а умом људским порођене најзгодније прилике живо латили, да се једнога свог сужањства и стогодишњега робства опросте и ослободе. – Овај големиј посао био је за Србе, силним невољама и по духу и по телу изнемоћене, тежак – претежак! – Но су се они тим опет тешили и блажили, што су на своје се услуге цару и царевини сила редиј учињене онде, где најбоље ваља, слободно позвати могли. – Али кад ијм се и ове болан! онако неваљано потуре и уз то мач душманскиј на уздарје донесе, истекар се Срби, око шта се ради, осете; па онда свиколици прену се и на ноге устану, да права своје људска и србска, да красну своју прослављени велики Немања памети, како се Србину достоји, заклоне, сахране и од зла свака одбране!
У овом по нас Србе одсудном часу, - у часу сиреч кад се толика србска крв проливала, толика тешка мука за божје и србско име подносила, - ти си нас Книћанине, о сине јуначкиј! све своје и мило и драго оставивши, у тој нашуј големој невољи с твоим јунацима а с нашом љубљеном браћом из миле нам Србске земље дошао и братске нам руке на помоћ и обрану пружио! – Срца се наша тада заиграше, мишице набрекнуше, а стаге се удвоише, кад јунаку Книћанину очи сагледасмо! – Бадава је сад душманин силе своје напрезао: лепа слога и добра љубав братска била је вредна и дорасла свакој муци душманској одолети. – То сведоче: Томашевац, Орловат, Јарковац, Панчево, Вршац, Бечкерек и Кикинда, и остале против непријатеља одпорна и победоносна места, - места, на коима си ти, о дични наш Книћанине! у победама нашим верно учествовао, мејдане јуначке делио и себи у срцима нашим, а под мудром старешина наши управом, сладке и топле успомене подигао. – У теби јунаци твои понос јуначкиј находе, а ми, кои те по имену твом знамо а по добрим твоим и јуначким делима ценимо и љубимо, радост нашу и утеху налазимо!
С тога те из средине нашег целог Срема е! овако и поздрављамо, и теби на крвавим твоим знојевима, на мучним и великим твоим трудовима, које су божјег и србског имена ради подносио и подносиш, од нашега Србска срца и од наше Србске душе најтоплије захваљујемо и благодаримо!
Ово ти ми онако, како осећамо, велимо, а историја ће дужна бити име твоје и дела твоја и твои јунака достојно у листовима своим назначити, како ће на славу србског народа и на углед и дику нашег нараштаја и далеког потомства служити и навек се узносити!

Из седнице главне скупштине целога Срема, држане у Митровици 27. Јануара 1849. године.
(Следују многобројни подписи.)

Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 8 013



« Reply #2328 on: April 25, 2020, 09:12:44 am »

У Карловци, 5. Јулија. Честитиј и обштељубљениј наш топџијскиј народниј капетан Ђорђе Јуришић, после кратке болести своје, јутрос се не на малу свију, кои су му душевниј карактер његов изближе познавали жалост, вечито упокоио. Он је у почетку јошт покрета нашег, седамдесет прве своје од рођења године, као ислужениј ц. кр. Оber Teucrwerker и дипломатичниј земљемер, у народну нашу службу војену, на позив војеног савета, као топџијскиј капетан ступио и примерно одправљао, дејателности и примерном обходителности својом тако се препоручити умео, да га је власт војена као редка стара војеног чиновника, и свакиј живиј, као младе живости у годинама његовим пуна, и добродетелна мужа изкрено љубио, уважавао, и почитовао. Све је желио сирома дочекати, да једаред у град Варадин уђе, али му пакосна смрт не даде радости те његове дочекати, и доживити. Лака му црна земљица! Н. С.

У Руми, 7. Јунија. Синоћ дође овамо једна кумпанија шајкаша, све сами по избор јунака, кои се из Италије кући својој враћају. Дивно је, што су ови Шпартанци, при свему томе, што знаду, да ни куће ни кућишта у батаљону наћи неће, тако весели, да једва чекају, да мејдан јуначкиј у постојбини својој са душманином деле. Свако ти је весело, као да у сватове иде! Свест народна у сваком је јако оживила. – Кажу нам, да ће и друга њина кумпанија кроз неколико дана доле стићи. Хвале се да су здраво и лепо у Италији живили, али да ијм је при свему томе онај глас најрадостнији био, кад су чули, да ће се кући одпустити. Живили!
- 'Загрeбачке немачке новине' пишу да је народ Србскиј преко представљајућег њега народног одбора св. бану поднео једну адресу, у којој своје подпуно поверење к св. бану изражава, и тужећи се на неправду, која се народу србском постављењем војене владе као бунтовницима, моли, да би се припознало народно правленије и што скорије народна скупштина сазвала.
- Из војводства нам јављају, да је св. бан са војском својом у Сомбор стигао и тамо жупанијске власти од сами Срба саставио. Народ се у Бачку враћа. Маџари се из Варадина никуда не крећу. У Земун је дошао ђен. Јован Алексић од Мајне за местног команданта. - Од јутрошње доба чује се страшно грување топова од Перлеза. – Народниј мајор Стефановић за награду свои војени трудова добио је од цара Леополдов орден.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 8 013



« Reply #2329 on: April 25, 2020, 10:59:19 am »

Хрватска и Славонија.
У Краини, 7. Јунија. Данас отиде из Личке регименте 150 момака за допуњење батаљона на угарској граници. Има људиј здрави јаки, али већином има немоћниј стараца. Правда боља и већа неможе нигде тако развијати се и напредовати као у граници. Вичу, да многи Личани беже из војнички станова, понајвише у зелену шуму. По разглашивању би човек осуђивао Личане као неваљале људе, но упознавши се са њиовим стањем и причином, која иј на то присиљава, другачије се мора судити. Треба поменути, да има Огулинаца доста у Капели и Плешевици, а и од други регимента, које нам тако близу нису, да би нам боље познате бити могле.
У Краини као од древни времена траје и сад продаја, те се с новцима све чини и сиромах мора много да пати. Ко није у том уверен нека дође у Краину, па ће чути и разумети стање и правду Краишника, овог крвавог јунака. Доктори примају мито, те војнике здраве читаве дома остављају, а немоћне старце и сиротињу шиљу на марсово поље. Обично за такве атестате примају доктори по 40 фр. ср. све у чистим овијаним цванцикама. Благо сиротињи с њима – подпомоћиће невоље! Види правдо и наплати како треба!

Словенија.
У Градцу, 2. Јунија. Ми се овде у правом ратноме изгледу налазимо, од како су палатинови хусари, побуњени од Кошутови увода, из Линца побегли. Од ови неколико ешкадрона већ су се у Штајерској појавили. Код нас је све воинство, како регуларно тако и народна стража, на ногу. Барикаде су по целој вароши подигнуте. Ноћу двострука патрола са њеним коњма такву лупу прави, да се ни спавати не може. Кордон је уздуж и низдуж Муре постављен, да неби где ускоци прешли и код Фирштенфелда, као што су се договорили, сајединили. Једни кажу, да су иј по сата одавде видили, други опет веле, да су од њи многи већ похватани. Они су имали у Бруку, Леобену и Михајелу сраженије са регуларном војском, и преко 20 њи пали су мртви. Ако овде до каквог сраженија дође, јавићу вам.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 8 013



« Reply #2330 on: April 25, 2020, 11:26:40 am »

Маџарска.
У пределу Вага често се Маџари са царском војском туку. Маџари су на више места жестоко нападали, но нису успети могли. Једна бригада Висова само што је страдала, а на другим местима свуда су узбијени; од царске војске је такође доста на разним местима погинуло. Ђенерала Виса нашли су свега изсечена. Маџари су јошт и једног уланског обрштара Најмера ухватили, кои је код себе имао заповест на њега управљену, из које се видити дало, на коју страну намерава царска војска оперирати. Напротив и Аустријанци су више стотина Маџара заробили. Дембински није своју команду оставио, но само се за неко време од свога корпуса удалио, јер је участвовати морао у једном војеном савету у Пешти. Из Ердеља никакви гласови не долазе. У јужним старнама Перцел једнако узмиче, а бан је са својом војском већ добру част Бачке освоио. Од Штајерске стране такође иде један резервниј кор бану у помоћ, и већ је у сајузу са бановом војском. Говори се, да у Бечеју маџарску трупу командира славан Рот, кои је граничаре код Озере лане издао. У свима трупама колера влада. Велике одсудителне битке до данас јошт није било.
Немачке 'уставне новине' о маџарској војсци следеће пишу: 'Маџарска главна сила пружа се од Карпата до Дунава. Десно крило командира Дежефи, центрум Денбер, а лево крило Клапка код Ђура. Гергеј долази овамо од Коморана, Аулић од Папе. Сала-вармеђа држи се у стеги петавским логором, шопроњска пак и железна вармеђа чрез 30.000 војске је код Шопрона намештена. Гроф Шлик пружио је своје форпосте до Бартфелда, а код Вага фортице Леополдштадт и обшанчениј Фрајштадл дају царској војсци добру подпору. У горњој Угарској, како се Козаци показаше, одма су се Маџари из свои логора код Свидника, Курине и Бартфелда к Еперешу повукли, и улогорили су се код Кокуле Демјате, и између Капушана и Себиша. Њиова сила овде, као што се гласа, износи 17-20.000 људиј, и 20 топова, а код Сопроне до 70.000; но 2. Јунија 150.000 руске војске прешло је преко Карпата у Маџарску; ово је довољан корпус, да од себе инсургенте одагна. Из Молдавије маршира 15.000 Руса у Галицију, а 3000 у Буковину, кроз коју су већ 10.000 људи са 2386 коња прешли. Цељ ове војске је та, да горњу трупу с леђа у своим операцијама подпомогне, као што је већ и у логору код Мишљенице учињено, кои се од 26.000 људиј састои и до Бохније се пружа, и кои ће се јошт даље распространити. Царске су трупе из Галиције већ измарширале, и држи се да ће се у Моравској и Слезкој, и то у Тешенском, Храдишком и Преравском окружију ратно стање прогласити.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Аустрија.
Из Беча нам јављају, да је њ. в. цар Никола био у Дукли и Галицији, посетивши своје војнике. Ђен. Хајнау издао је дневну војену исповест о победи Јелачића-бана у шајкашком батаљону, чим је у целој војсци дух пробуђен, и једва чекају, да се штогод радити започне. Руси у Ердељу напредују. – Даље јошт нам пишу, да је у Рим ушла француска војска, од чега се надају скорим умирењу Италије. – ђен. Волгемут је код Сердахеља потукао је једну чету Маџара, освоивши 5 топова и заробивши 2000 хонвидаца.


* Јован Алексић од Мајне.jpg (203.94 KB, 760x893 - viewed 18 times.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 8 013



« Reply #2331 on: April 26, 2020, 09:50:02 am »

Писмо Ђ. Протића – ђен. Книћанину.

Ваше превoсходителство.
                   Милостивиј господине!

Сјајна и знаменита дела, која сте ви у покрету овом у војводству нашем за народност Србску учинили, и тиме венац славе себи сплели, остаће добоко упећачена у срдцима србским како овде у војводству, тако и преко у књажеству Србија, и повестница ће ове сјајне подвиге ваше, од једног нараштаја до другог, докле год је Србства, пратити. Та и непријатељи сами, коима сте ви страх у срце задали и потомство њино, неће тако лако име Книћанина заборавити моћи, а Србин ће га се свагда са поносом опомињати. Што се у овоме мене појединце тиче, мислим да ће вам познато бити, да никада издашан био нисам у похваљивању буди кога и буди каквим обстојателствима, па баш и онога самог, од кога ми је и срећа и несрећа зависила, и ово ми јемствује, да ово с вами не говорим као ласкатељ, већ само као љубитељ истине, и што сам подпуно уверен, да се по самој справедљивости без и најмањег повређења савести не само толико, него и много више, које ја другима за допуњење остављам, слободно свуда и на сваком месту о вами рећи може. Савест је свакоме и у сваком делу најближиј и најстрожији судија, пак кад ме она у овоме ни најмање за ласкатеља неосуђује, то онда без и најмањег презања из свег гласа подвикнути смем: 'Живио Книћанин!' и слободно свуда и свакоме казати могу: да ће отачаство наше, ако му до невоље дође, у њему велику подпору за себе наћи. Но штета је велика, што је један и тек циглиј Книћанин, а то је за Србију мало. Зато из љубави а и саме дужности према отечаству постарајте се високопочитајеми господине! док сте јошт ту на Марсовом пољу, да од србски младића неколико Книћанина подигнете, неби ли кои од њи временом до великог Книћанина дорастао, и отачаству свом, ако би му до нужде дошло, у невољи се нашао, јер је сад и у таквом месту, где барут смрди, права, као што је то вами понајбоље познато, за таково изображење школа.
Превосходни и високопочитајемиј господине!
Oпростите што вам топрв сада и уједно честитам, како производство ваше у чин ђенерала, тако и получене ордене пређе од аустријског а сада опет од руског двора. Но на што вам и моје и буди чије честитање, кад су дела ваша и без нашег честитања и по себи честна, као што сте по превосходним и сјајним делима вашима и и без ђенералног чина првосходан и без царски декорација сјајан.
У осталом примите од мене знаке мога особитог према особи вашој високопочитанија, и дозволите да се назвати могу Вашег превосходителства

У Земуну, 9. Јунија 1849.                      препокорниј
                                                        Ђорђе Протић с. р.

Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 8 013



« Reply #2332 on: April 26, 2020, 10:01:38 am »

Влашка и Молдавија.
У Чернецу, 10. Јунија. Овде од како за врховног заповедника ц. к. војске гроф Клам дође, и заповедништво прими, сасвим другиј поредак у војсци наступи. Четири дана је испите држао над неким официрима, у следству чега многи су у друге регименте разаслани, а Пукнер, Марковскиј и Калини, бивши овде управитељи, позвани су у Беч, безсумњено да за дела своје одговор даду. Ко је иоле само с вниманијем на њи и поступке њиове мотрио, могао је приметити, каквим су духом ови људи заданути били; као што сам и ја јошт зимус то исто приметио у Банату на Тодоровићу, но даде Бог те се на њему одкри, само што доцкан би. Али опет јошт није све пропало, јошт има времена да се спасемо, само да будемо мужествени, негубимо духа, и недајмо се којекаквим хитростима застрашити.
Овде то најновије имамо, да нећемо, као што се је мислило и говорило, одавде на Оршаву ударити, него ће војска наша поћи за Ердељ, да се тамо с руском војском, која је под управом ђенерала Лидерса, сајединимо. Сутра са зором креће се одавде прва наша бригада, преко сутра, т. ј. у недељу, друга, у понедељник трећа, а у вторник четврта, а имаћемо одавде до Ердеља 16 маршева. За прошли ови 14 дана умрло нам је преко 2000 војника од колере, а многи умиру због и тога, што су зимус изпромрзли. Ни једна војска није толико јада поднела него ова, а то због кога је, нека му Бог суди. И сад што су нам официри по већој части деморализирани, мора бедно воинство, које ни поњатија од свега нема, овако јадно, гладно и измождено, да толикиј дугиј пут на овој врућини чини. Између умрли ови од колера 2000 војника, умрло је неколико знатни официра. Ко није у Влашкој живио, тај незна шта је зло, и заиста покваренијег и бездушнијег света од овог овде ја нисам видио, и да Бог да, да се од увученог међу њи безаконија ослободе. Банкноте су нам у почетку са знаменитим одбитком примали, а сад неће баш никако.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 8 013



« Reply #2333 on: April 26, 2020, 10:42:15 am »

Србске Новине, бр. 57. од 16. Јунија 1849.

Војводство Србско.
На брегу више Титела, 10. Јунија. О војним операцијама за сада немам никакови важни известија да вам доставим. Дуж Тисе чује се истина тутњава топова, али су то само мала чаркања, која ништа решително у себи немају. Но у колико нас за сад барут и танета штеде, у толико нам опет колера јаде наноси, јер нема дана, а кадшто ни часа, у ком нам ужасна пораза погдекојег врстног војника или официра не умори. Ово је много жалостније него и сам овај крвавиј рат, јер кои у њему падне, бар зна да с уверењем умире, што је дужност човека и грађанина испунио, - али шта ћемо? наше је на свашта готовим бити, и све трпељиво сносити.
Пре 14 дана дође ђенералу Книћанину један младиј Словак по имену Јован Крок, писмено од дичног Славенина Франтишека Заха на ђенерала Книћанина препоручен, а од славног и познатог Блудека овамо упућен. Ђенерал Книћанин, уважавајући његову одважност и налазећи у њему велику своју радост, примио га је као сина свог. Он је у кратком времену свог долазка у две знатне битке био, и као управитељ над топовима славно се одликовао, али на жалост нашу он се пре четири дана разболи, и данас се већ под црном земљом налази. Ђенерал Книћанин отачаски надгледао га је и сва могућа употребио, неби ли га од смрти отргао – али све је бадава било. Покојник је трошком ђенерала Книћанина погребен – у Србској цркви од свештенства нашег опеван и у гробљу нашем сарањен. Прекјуче су неколико виши официра, међу њима и аустријскиј ђенерал Грамон, умрли.
Јуче је дошла једна кумпанија шајкаша, кои се из Италије враћају. Но представите себи, како ијм се душа силно потресла, кад су браћу своју и сроднике на просјачком штапу видили. – Овде се срце човеку од жалости цепало! Војници ови дођоше из Италије, где су за цара и целокупност монархије 16 месециј славно и верно војевали; пак шта нађоше при повратку свом у домовини својој? отца убијена, брата заробљена, љубу оскверњену, мило чедо босо и наго, жедно и гладно по свету блудеће, - куће попаљене и разорене и све имање, крвавим знојем стечено, разграбљено, - да, и саме свете храмове непоштеђене! Ево среће и награде верном и утруђеним за цара шајкашу! – Разговарао сам са једним шајкашким официром, кои је такође с њима дошао, о несрећи нашој, и он ми је казивао, да је много о страдању нашем читао и слушао, но све није могао веровати, али данас другчије мисли, почем је зло очима видео, и каже, да ово није могуће ни било пером описати. – Јуче су Србљи од непријатеља 260 комада наше рогате марве преотели, и амо у логор дотерали.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 8 013



« Reply #2334 on: April 28, 2020, 08:32:07 am »

Из Фрушке, 13. Јунија. Кад се несретниј случај онај у Земуну са џебаном догодио, земља се је на овоме брегу затресла. Шта је томе узрок био и како се то догодило, ни данас не знамо. Свет овде о томе свакојако умствује. Многи веле, да је тамошња журналистика крива, која је у последње време глас свој у јавности врло подигла, пак је власт местну тако забунила и обтеретила, да је ова заборавила посве вниманије своје шлеповима, пуним барута, поклонити, неки на дипломацију, а неки ce опет на маџарске заробљенике, кои су барут товарили, жале; еле свакојако незнамо управо где би чвор био. Многи очевидци кажу, да су политици по рачуну своме држали, да је Маџар савршено на њи ударио, те ти сви јуначки леђа непријатељу окренуше па у Срем безобзирке. 'Велиј јеси Господи, и чудна су дела твоја!'
Читао сам у 'Србским Новинама', да је ђен. Мајерхофер, кад се џебана запалила ред повратио, но ово известије није подпуно. Ствар управо овако стои: кад се несрећниј случај овај дпогодио, војници Талијани нагну бежати, мислећи да Маџари варош топовима пале. Војници србијански под командом народног капетана Панте Антића и буљубаше Стевана Станисављевића, како метеж овај опазе, потрче к Дунаву и потерају јатаганима бежеће Талијане, кои су с бајонетима на њи насрнули били, да иј из вароши пусте. Кад су на опредељено место дошли, виде да су се шлепови са џебаном запалили. Војена пак власт, у место да се за ред побрине и да каштигује срамно бежеће официре и солдате Талијанске, даде неколико Србијанаца затворити, и то Петра Аврамовића, Крсту Илића и Радослава Чарапића, ваљда за награду предострожности и одважности њиове.

Из војводства нам јављају, да су тамо по наредби министарства својски предузели организацију власти. У Бачкој је већ све уређено. Бачка сачињава једно окружје, које се дели на пет срезова. Целом окружју предстои један окружниј начелник, као политичниј поглавар, са једним секретаром; у сваком срезу по један срезкиј начелник са једним секретаром. Лица на ова званија имају се постављати од људиј по већини народности у сваком срезу. За окружног начелника у Бачкој постављен је Гавра Јоцић, Србин, и човек, кога сав народ у Бачкој особито љуби; секретар му је Јова Манојловић.
Даље по најновијем закону о устројенију судова, од министра Баха сачињеном, и од цара потврђеном, кои се на доста либералним начелима оснива, установљен је за целу Бачку један окружниј суд и пет срезки судова. У окр. суду има један председатељ, 4 приседатеља и 1 секретар; у сваком срезком суду по 1 председатељ, 2 приседадеља и 1 секретар. Која су све лица у ова званија постављена, нисмо јошт дознати могли. – Столица је Бачке у Сомбору.
На овај начин уредиће се и остале жупаније. А шта ће с границом бити? Овде се јошт ништа није предузело. И обштинскиј закон аустрискиј уводи се у војводству, и обштине по њему се уређују. – У Земуну постои комисија, која грађанскиј закон аустријскиј на србски преводи, за судове у војводству.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 8 013



« Reply #2335 on: April 28, 2020, 08:44:41 am »

Хрватска и Славонија.
У Краини, 28. Маја. Ја признајем да с моим известијама свагда скоро закасним, али шта ћу, кад су околости таке. Мучно је саме мисли, на колико страна разгранате, у једно скупљати, и посредством пера, које свету саобштене бити имају, на папир, без одлагања, изливати, - велим које свету саобштене бити имају, па биле оне драге, или у нос кога боле. Паметан ће отуда свакојако корист за себе и другога црпсти; а себичњак и самовољниј ће се мрштити и предлагати да се 'начелници' не смеду контролирати, како би он боље и безопасније крезове се стазе држати могао. Но на страну за сад с овим, ја ћу повољно што да јавим.
Прекјуче т. ј. 23. Маја, на брашанчево, вратио сам вам се из Огулина, где сам редке свечаности срећу имао учестником бити. Око ½ 9-тог часа поздрави подпуковник огулинске регименте Драгојловић, у прибитности официра, сакупљениј народ пред црквом, у обште, особито пак 4 јунака наша, кратком, али у срдце дирајућом беседом, изјавивши ијм, да је цар разумео за њиову верност и јунаштво, те ијм зато, осим устне захвале, јошт и видиме знаке признателности, за храброст, шаље, коима ће прси своје јуначке красити. Кад иј је о том убавестио, онда је приступио к првом, и то сатнику Роквићу, те му придене на прски ред железне круне, уз свесрдно честитање његово и кликовање многи гледатеља. Другом, Петру Иванчевићу, вођи, придене сребрну колајну, а тако и трећем Стефану Зобеници, десетнику, па и четвртом Филипу Дражићу, граничарима раковичке сатније. Петога је постигла смрт, и зато је супрузи његовој за спомен, тако исто сребрна колајна у руке предана (не могу се имена сетити сад). Ту се орио глас народа за царево здравље, ту се разлегало: 'живили наши јунаци!'
После свршене богомоље, којој смо сви прибитни били, ишло се реченом заповеднику подпуковнику Драгојловићу на светлу ужину, којој су дични наши јунаци присуствовали, те шампањерским здравицама софру завршили, с изјављеним наканбама своим, да ће радити, да у место сребрне колајне ијм се придену златне.
Овако само јунаци, и то на гласу Огулинци, могу говорити, уз заповедника, као што је наш Драгојловић, вредниј; али и јунацима оним треба да се уз медаље и полаштице, баном подељене, већ једаред потврде.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 8 013



« Reply #2336 on: April 28, 2020, 09:00:18 am »

Маџарска.
Што досад са неком извесности казати можемо, то је, да Маџари у рукама своима држе области од Карпата до Дунава. Узмимо к томе јошт корпус Аулића, кои се код Блатног језера скупља и кои сајуз са дунавском армадом, са Перцеловим корпусом  у Банату, и са Бемовом војском у Ердељу, удејствовати има, то нам се маџарска војска у форми неког великог појаса представља, кои њиову земљу изнутра против спољашности заштићава. На ову форму, но јошт већиј круг представљају сајужене царске војске. Царска главна војска код Вага и Дунава прикључује се руским корпусом и моравским пограничним корпусом к главној руској армади на северу, а међутим средина се између ове војске и ђенерала Лидерса спомагателним руским корпусом у Буковини представља. Центрум маџарске подунавске војске командира Гијон и Данеберг (Чивутин) под Гергејом; уздуж Вага моравске границе Клапка је свој корпус у дугуљастој форми наместио; овај ђенерал ће тако опет командирати лево крило, најкрајње десно крило командираће Дембински, или, као што други веле, Дежефи, о чему јошт сасвим извештени нисмо. Оба ова сабијена круга држала су досад један прама другом равновесије, оба два имају намеру недопустити, да се круг њиов споља или изнутра продере. По овом виду морамо себи представити положај обадве војске, можемо операције разумно увидити. У овом положају види се чисто изражен план царски војсковођа; мање се могу изјаснити планови маџарски ђенерала, јербо ће се ови по свој прилици наједанпут на једну точку бацити, да би све узтезивајући се спољашњиј круг продрли, у случају, као што се лако предвидити даје, ако се неби могли дуже држати против масивни нападаја од сваке стране. У њиовом положају таковом, моћи ће се по њиовој вољи на једној точки концентрирати, а царски ђенерали имаће задатак извидити где треба нападање учинити. Њиову силу не треба на мало рачунати. Где год су се царски ђенерали на Вагу и Дунаву с њима сукобили, они су по известијама званични листова свуда знатну већину показали, и држимо, да Пожунске новине нису рачун претерале, кад целу суму њиовог људства на 128.000 полажу, и нерачунајући овамо њиову јаку каваљерију и топништво.
Путници, кои су из Пеште дошли, на своме путу преко Ст. Београда и Весприма мало су маџарске војске видили; у околини Штајнамангера концентрира се један јакиј корпус, и као што се говори, к овоме су дошли јошт многи од побегши палатинални хусара. Они описују одушевљење и ратоборан дух у целој земљи на чудесан начин. У Пешти велика тишина влада. Једва се кои млад човек на улици види. Што год само оружје носити може, све је у војску отишло. Но ово сабраштењу у Пешти ни најмање на путу не стои. Вашар је пун енглезкога еспапа различне сорте, само мало људиј има у магазинима и дућанима, да се може сваком удовлетворити. Није недостатак ни у колонијалном еспапу, и цена његова ако и није тако мала као у Бечу, опет није претерано велика. Будима зидови једнако се руше, и једна велика част већ је разрушена. Кошут је био 1-га т. м. јошт у Пешти; он обитава у свом пређашњем квартиру, и кућу му два јегера чувају. Пешта има веома малиј гарнизон, међу овим налазе се и маџарски јегери кои су на форму царски обучени. Пред Кошутовом кућом има свагда много народа, кои га видити жели. И Гергеј бавио се целу недељу дана у Пешти, и седио је пред вече неколико сатиј пред касином, где се обично многи скупљају, да га виде како једе сладолед и како цигаре пуши. Овај младиј ђенерал интересира народ у Пешти већма него сам Кошут, и множина свагда пред њим са голим главама стои. Што је најчудније, он се само у цивилним хаљинама видити даје, он има леп стас, пријатне черте, младићкиј изглед, кратко стригане косе, носи наочаре обично, и на капуту пантљику тробојну.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
- По најновијим известијама била је око Вага код Чаторне једна велика битка под предводителством ђенерала Хајнау. Из почетка царска војска била је трипут узбијена, четвртиј пут је сам Хајнау војску на јуриш предводио и битку одржао. Царска је војска више топова задобила; хусара маџарски много је пало. Говори се, да већ и Руси преко Трнаве напред ступају. У Пожуну је погубљен лутеранскиј поп Разга, што се усудио народ против Аустрије бунити.
- Уставне немачке новине саобштавају разне ствари из маџарски новина. Између осталога, тужи се маџарска журналистика на правосудије маџарско, које не казни оне људе, кои су њиовој ствари толикиј уштрб нанели. Тако једнако Фелдвари, кои је Осек предао, јошт досад није осуђен. Он се извињава, да је у онај пар пијан био. Против Пазмандија, лањског саборног председатеља, велике су тужбе. Против Хама, острогонског примаса, и Сцитовског, печујског бискупа, највеће огорчење влада. Кошут је у једно време дао са великом церемонијом и пуцњавом топова саранити Бемов прст, кога је један царскиј драгонер Бему одсекао. Гласа се, да је ђенерал Рукавина Маџаре код Темишвара потукао. За Арад се ништа незна. У последњим биткама око Вага међу заробљеницима, које су Маџари похватали, налази се 14 јегера, које су Маџари због репресалија стрељати дали. Јошт и то пишу немачке новине, да је Михл Јовановић у животу.
- Царска руска војска, под заповести Варшавскога кнеза Паскијевића, прешла је у Маџарску 5. и 6. т. м. у четири главне колоне ђенерала Буршинга, Белосујева, Ридигера, и Грабе-а. Главниј стан руског фелдмаршала био је 6-га у Бардејову (Батенду). Резерва под заповести ђен. Сакена и Саса јошт је у Галицији, на граници.


* Артур Гергеј..jpg (185.9 KB, 714x864 - viewed 36 times.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 8 013



« Reply #2337 on: April 29, 2020, 10:18:03 am »

Словачка. Тренчин и његове тврдиње царском су војском заузете; на по сата даље страже су непријатељске. Цело окружје Липтовско у рукама је непријатељским. У Мошоњу стои до 40.000 царске војске с великим бројем топова, где се с предстражама непријатељским непрестано чаркају. 1. Јунија из јутра па до захода сунца чула се јака грмљавина из топова; главна намера Маџара да линију предстража царски од главне армаде претргну, не пође ијм за руком. Маџари су оставили Њигру, и сад стоје у Ујлаку. Прокламација од војенога маршала и команданта руске војске кнеза Паскијевића на становнике Угарске, разширила се од управителства овдашњег по свима местима у маџарском и словачком преводу. Свакиј кућевник мора показати: има ли кога странога у кући, а кои би то затаио, мора да плати 50 фр. ср. Није истина оно што се по бечким новинама разгласило, да је Шопроњ од Маџара заузет; у Шопроњу стои 30.000 царске војске, која је довољна за заштиту покраине ове. Трговина је као и у Пожуну престала сасвим; са великом жељом очекујемо, да се једанпут крај овој убитачној војни учини. Свако оклевање, свако лукаво а сујетно договарање заиста би било грех. Ми би због оваке лудости наше повторително заслужили, да онако исто казњени и преварени будемо, као и пређе. Чујемо да су у Прагу уредника прашког вечерњега листа Либлинскога у војску одвукли. То је жалост, да се јошт и сада старовоље опаметили нису. Без пута и суда са тако заслужним, од народа обштељубљеним и поштованим људма поступати, особито у ово доба, више је заиста него лудост. Зар није доста држави нашој изображеним духом, неуморном делателности и поштењем врстнога Славенина овога ползовати се, него да му јошт и тај терет грубе нарави људске на рамена натовари? – Усеви овде врло добро успевају, дај Боже да само у миру плодове знојнога труда нашег саберемо.

Чешка. На прошњу неки окружја чешки, да би цар узео октроираниј устав, па издао онај, кога је сабор сачинио, дао је цар одговорити, да је његова тврда воља, да се октроираниј устав одржи, и за одржање његово да ће све силе употребити.

Аустрија. Министар унутрашњи дела предложио је цару, како је потребно, да се жандармерија (полицајна стража) у целом царству устрои. Цар је ово предложење примио. Жандармерија ће износити 13 региментиј, а свака ће имати до 1000 момака. Свакиј жандарм добиваће на дан 25 фр. ср. и служиће 10 година. Тринајест ови регимента стајаће на годину 4.800.000 фр. ср. – Кнез Шварценберг, аустријскиј министар-президент, добио је за своје заслуге од. њ. в. цара Николе орден светога Александра Невског у дијамантима.

Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 8 013



« Reply #2338 on: April 29, 2020, 10:25:24 am »

Србске Новине, бр. 58. од 18. Јунија 1849.

Војводство Србско.
'Обште уставне новине' следујуће пишу из Земуна: 'Злочинства Перцелова принела су своје плодове. Сав јошт заоставши народ Србскиј листом се дигао на оружје, да се освети. Али се види, да је над Србима беснила борба истребителна; лане су они, не устајући листом, извели на поље бојно 80.000 војника, а данас сав остатак једва износи 40.000, па и од тога ни трећина није наоружана. Али то ништа не чини, наоружани ће потребно оружје од Маџара узети, од дана на дан, после сваке битке, после сваког сраженија расте број наоружани Срба. Али највећу снагу Србма даје присуство Книћанина и бана са њиовом војском. Хрвати су сасвим разјарени на то, што овде виде и чују, и јамачно ни један Маџар неће милости пред очима Хрвата наћи.'
Из војводства ови дана нисмо добили никаква известија. Јошт немамо известија ни о ономадашњој битки код Перлеза. Толико само чујемо, да су Маџари нападали, но са великом штетом узбијени били, и војска царска да је Перлез заузела. Перцел је отишао у Пешту, и тамо му је команда над маџарском војском одузета. – Говори се, да се Суботица св. бану предала, и св. бан да је сада са војском својом у Сенти. – Из Ердеља нам стижу гласови о напредовању Руса. Некиј дан одржали су велику битку, гда су Маџари љуто страдали изгубивши између осталога и осам топова.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 8 013



« Reply #2339 on: April 29, 2020, 10:36:14 am »

Хрватска и Славонија.
У Хорватској, 8. Јунија. У 'Вестнику' нетко (стр. 139. 1849. лета) се тужи, да у Земуну архијерејске службе од година дана није било. То није чудо, јер патријарх није све једнако у Земуну – него је чудо, зашто народ не иде у цркву у недељу, а овамо се каже: дигли смо се за веру и народност. Мени, кои год не иде у цркву, није добар христијанин, нити је паметан човек. Тко може народу шкодити, ако сам он себи главе не дође? Ето Жиди се держе от Мојсеа и от разпренија Јерусалима, пак ћеју све житеље у Мађарској подјармити, а како? Памећу, новцем; јер страх, новац и памет влада светом. – Виче се на г. патријарха, да није способне људе у отбор узео. То није чудо. Тежко је људе познавати; Наполеон је (веле) тај дар имао, али и он сам каже: да је свакојаке маршале имао. А друго: нашега правителства нисмо досад имали, да су се људи гди могли показати какви су; дакле тежко је избор учинити; а поставити човека, па збацити га, није лепо, није популарно. Да је среће, све би било живостно, енергическо, а овако свагде нетко мора да буде крив. – У нашим новинама бивају многа насртања на људе и мале и велике; луд би био, ко би се на то сердио; то је арач, кога морају велики људи давати; а средство противу тога је: живети у незнатности.   Е.Е.Ј.

У Загребу, 13. Јунија. Ведро небо мрачне на нас пушта зраке! Тужно стање жалостне браће у војводству неможемо довољно да оплачемо. Но верујемо, да ће Бог неправду казнити и сваком своје дати! – Овде су позатварали више маџарона. 'Славенскиј Југ' је њи бранио; но ијм тим ништа помогао није, но шта више шкодио ијм је. Недавно су Маџари отели делижанц идући од Крмента у Загреб, кои је носио 2.000.000 фр. ср. за војску. Кондуктеру су одма царскиј грб сдерали и под ноге бацили. После пак кондуктера затворили, а шта ће с њим учинити незна се. Требало је те новце позорније пратити, а не да сам кондуктер преко опасни места путује.

Из Краине, 14. Јунија. Мало би вам могао од различниј ствариј саобштити, но се устручавам због данашњег усколебаног времена. Ево има неколико пошта, да ваше ниједне новине недобивамо, нити знамо како сте тамо, шта ли чините. Као да се на то иде, да се Србство искорени и да му се затре траг! Лако је с братом, јер брат брата над јаму води, али га у њу не спушта; но незна-брат упропашћује ожалошћено Србство. Православије је код нас претрпило неописиве беде и невоље, које се нигде неподносе. Само један Бог може нам помоћи!
Logged
Pages:  1 ... 144 145 146 147 148 149 150 151 152 153 154 155 [156] 157 158 159 160 161 162 163 164 165 166 167 168 ... 310   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.043 seconds with 22 queries.