Српске буне

[JASON]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Hungarian camp at Komárom after 20. April 1849. In the middle on a white horse is György Klapka, at left on a black horse is János Damjanich.

[JASON]

Србске Новине, бр. 62. од 28. Јунија 1849.

Војводство Србско.
Распис преузвишеног бана о битки догодившој се на Перлезу 14. т. м. (Од овог расписа само једну част овде саобштавамо.)
'Под командом бригадира Книћанина догодила се 14-га т. м. на Перлезу жестока битка, која је на част нашег оружја испала, - по томе што је непријатељ већ канал Бегеј прешао био, негледајући ни најмање на то жестоко нападање, половином храбре кумпаније предстража под оберлајтнантом Карлом Штуклићем, и подкрепљеном кумпанијом под командом Јакова Добановачког, даље двема капетанијама Србијанаца под официрима Србским Грујом Мишковићем и Митром Мијатовићем, био је непријатељ од даљег напредоваља уздржан, и по томе од четири кумпаније Шајкаша главне резерве непријатељ је преко канала претеран. Полковник дивизија од бандеријални хусара и он је са својом кавалериом у толико ползе ту принео, колико је за коњанике ту хрђаво положење допустило.
Овде наведеним свима трупама изјављујем моје подпуно задовољство, а појединим онима, кои су се одликовали, подарујем следујуће колајне:
Стевану Жупањевцу, капетану и батаљоном командиру; Груи Мишковићу, подпоручнику, одправљајућем дужности капетана; Митру Мијатовићу, одправљајућем дужности капетана, свакоме по златну колајну, а Хасану Алићу прве класе сребрну колајну.
Будући су првоименована троица у истој битки тешко рањена, то се не могу уздржати, да ијм не изјавим овде моју најтоплију жељу, да би ијм Бог дао, да онај час пре оздраве, па да ијм подарени особитог отличја знаци њиова прса много година украшавају. А и Хасану Алићу из Београда, кои се код Србијанске спомагателне војске налази, желим да му се моје пуно задовољство изјасни, и да ми је особито мило, да под командом мојом и једног тако храброг Муслимана имам.  Јелачић бан с. р.'
Даље су награђени и више официра и прости војника шајкашког батаљона.
Истога овога месеца 23-га дана пред вече започета битка донела је више ползе него ли гдекоја у зору отворена. Топови наши груваху, до 9 сатиј и то са успехом. Веште топџије наше бацаху светлеће кугле, гранате, са таковим успехом, да су прво једну кућу запалили, која је положењем своим непријатељу од велике ползе била, и ова је кућа сва изгорела; даље запалише наши и џебану непријатељску, тако, да се дим од ње у небо дигао, по чему се судити даје, да је тамо много барута бити морало. Тако су и ђулета наша веома добро гађала, а то се по томе закључити даје, што се непријатељ у своим предњим редутима није усудио ни указати. – Ова се битка пред вече зато отворила, што се непријатељи почеше на брегу с оне стране Бегеја гомилати, а наше храбре топџије не могу то да трпе, те иј почеше топовима поздрављати.

[JASON]

Аустрија.
Од стране владе изишла је наредба о начину, кои се од комисара, царској и руској војсци придружени, у смотрењу оружјем стишани страна упражњавати има. Између остали точака, следеће најважније саобштавамо:
1.) Ц. к. комисари биће при сваком војеном корпусу наређени. Они ће морати војеним командантима у свакој струци на руци бити, и сматраће се као посредственици између војничке владе и цивилни надлежателства.
2.) Како се која страна војском заузме, комисари ће настојавати, да тамо прокламације, царем или главним командантом издане, обнародују и то на оном језику, кои житељство разуме; напротив да се сва она објављења, која од бунтовничке владе произилазе, строгим начином предупреде.
3.) У заузетим странама има се обезоружање наредити, у којем послу сва надлежателства комисарима и војеној власти од помоћи морају бити, у противном случају по преком суду ће се поступати; тим начином има се поступати против цели обштества и надлежателства, а такође и против поједини људиј, али најпре претњом новчане казни.
4.) Комисари морају на опасне људе пазити, и кои би што сгрешио, што би под прекиј суд подпадало, имају с њим по таком начину и поступати. Такође и они људи, кои би се давали за средства бунтовницима употребљавати, морају се уапсити. Њиови папири имају се секвестрирати, и изтраживајућем надлежателству саобштити.
5.) Добра ониј људиј, кои су у назначеном степену са бунтовницима у споразумљењу били, имају се секвестрирати. Због тога наређени ће бити краљевски фишкали, кои ће нужне тужбе подизати, и сведоџбе скупљати, која ће се после као материјал против такови људиј употребљавати.
6.) Како се која страна заузме, одма се за правителствене органе побринути има. Компромитирана лица не само да се морају одбити од велики званија но и од мањи (као бележници, судије, учитељи итд.), а на њиово место морају се понамештати лица поштена, поуздана и правителству наклоњена, која знају онај језик, кои је у тој страни обичан. Нико се несме наместити од они лица, која су због распрострањавања некадашњег маџаризирања омрзнута.
7.) У смотренију маџарски банкнота, комисари имају ове за никакве и не важне прогласити, и где би год ове банкноте на видело изишле, да се одма имају конфисцирати. У случају да се ко овој наредби неповинује, таковиј има се одма прекоме суду подвргнути. Конфисциране банкноте имају се предати војеном окружном команданту, кои ће иј уништити.
8.) Комисари морају у окружијама, где разног језика житељи живе, у име царско изјаснити, да су сви закони, на коима се супремација маџарског језика оснива, укинути, и да је у смислу конштитуцију од 4-ог Марта 1849. свака народност осигурана. У овом смислу имају комисари јошт многе особене препоруке, на пр. да се свако језика насилство у школама и црквама укине итд. Комисари ће у своим известијама на главне команданте, и у званичном саобраштању са управљајућим надлежателствима и војеним командантима немачкиј језик употребљавати.
9.) Задатак комисара није у управљању какову реорганизацију правити, но само јединствено настојавати, да се мир, ред и сигурност уведе, и све уклони, што би томе шкодити могло.
10.) Камерална надлежателства и рударско управљање комисари ће подпомагати, али управљање ово остаће у власти министарства у Бечу.
11.) Комисари ће лично, или чрез поверене људе настојавати, да се народ освештава, да му се урбаријална олакшања укидати неће, а спаијама да се каже, да ће тек онда до накнаде доћи, кад се мир и поредак поврати, јер без тога није можно да ијм се штета накнади. Свештенство да се ослови, да у овом освештавању народ поузданим речма убавештава.
12.) Даље дејствовање комисара зависиће од обстојателства; криве ће казнити, невине ће заштићавати, но у свом дејствовању целом узимаће за правац државну конштитуцију од 4-г Марта т. г., у којој се начела будућег стања Угарске прама целој монархију утврђена налазе.
13.) Ц. к. комисари мораће о свом дејствовању главног војске команданта извештавати, и његовим налозима безусловно повиновати се. 

[JASON]

Маџарска.
Обстојателни известија о биткама у Маџарској и Ердељу немамо; толико је само известно, да се на свим странама туку и да руско-аустријска војска свуда напредује. Тако у Ердељу су већ дубље продрли после крвави битака, у коима је ухваћем маџарскиј ђенерал Киш, кои је против Србаља лане код Перлеза, Томашевца и Панчева борио. Њега су одвели у Букурешт, да му најпре рану залече, а после послаће га у Черновић, где ће Аустријској власти предан бити. У горњој Маџарској такође Маџари узмичу, и већ су пре неколико дана Руске форпосте пред Пештом стајале. Разноси се глас, да је већ Пешта пала и Кошут да је ухваћен, но поузданог известија о том нема. На Кошута изишао је у Пешти некиј плакат, у којем му се прети, а народ се ословљава, да од њега одустане. Кошут је на то издао строгу полицајну заповест, ради личног свог обезбеђења. Такође и о овоме обстојателна и поуздана известија немамо.

[JASON]

Србске Новине, бр. 63. од 30. Јунија 1849.

Војводство Србско.
У Загребачким новинама изишло је известије о последњим војеним прикључењима у војводству које се види да је из званичног пера произишло. Оно овако гласи: 'Кад су се разне части војске (банове) у околини Руме искупиле, бан је целу своју војску на леву страну Дунава у Шајкашко окружје на паробродима и другим лађама преместио. Од 15. до 26. Маја већ су 4 регименте инфантерије и 2 кавалериске бригаде са муницијом и артилеријском резервом и свим нуждним оправама код Титела концентриране биле само пешачка резерва остала је у Карловци, да се у сваком случају на једној или другој страни употребити може. 25-г Маја бан је преместио свој главнијстан из Руме у Тител. Пре једног дана инсургентскиј коловођа Перцел, кои је долину Тителску од западне и северне стране у рукама имао, повукао се, са свом силом својом, к Варадину и Новом Саду; 26. Маја у 2 сата у јутру, пошао је са 8 батаљона против оне позиције, коју је цернирајућа војска код Буковца, Везирца и Каракашког брега држала.
Великом силом окружен и нападан 4-тиј градишканскиј батаљон, после честите обране, у којој су 5 официра и 126 момака мртви и рањени остали, оставио је шанац код Каракаша. Непријатељ се онде одма утврди, и започне ватру из исти шаначки топова на Везирац сипати, кои је био заузет 4-тим бродским и једним сремским добровољачким батаљоном; а међутим непријатељске нападателне колоне на њи су јуришиле.
Ова два батаљона, први пут у ватри налазећа се, или успешним непријатељским нападањем тронута, оставили су шанац преко све молбе официра, без обране. У овом критичном магновењу дошла је помоћ са одважним и храбрим батаљонима Растићеве бригаде. Јуначка 9-та кумпанија 2-г Личког батаљона, која је у авангарди била, нападне на непријатеља са бајонетима, како се овај у шанцу Везирачком показао, и то тако срдачно и жестоко, да је истиј непријатељ одма у бегство обатио се; такође ова кумпанија у следству трајуће битке, са једном дошавшом дивизијом банатски граничара одбила је нападања, која је непријатељ подкрепљен изнова правио. Међутим 3-ћиј Слуинскиј батаљон под командом храброг мајора Резничека стигао је до Каракаша, закрилио је положај непријатељскиј а међутим скупљени Брођани и Сремци у фронту на непријатеља су јуришили. Непријатељ ово нападање није одржао, но извукао се из целе линије натраг. Како је он под заштиту свои велики градски топова дошао, велики штета није му се могла више учинити. Наш је губитак био 6 официра и 210 момака мртви и рањени; непријатељска штета такође могла је толико износити.
27-га Маја у јутру војска је из Тителске долине преко Вилова к Јарку пошла, и заузела је Жабаљ, Ђурђево, Каћ и Ковиљ са једном бригадом.
У центруму целе позиције за инфантеријом улогорила се кавалеријска бригада под ф. м. л. Отингером.
Перцел, кои се међутим у Варадину и Новом Саду налазио, морао је чрез своје људе, или из градског тороња спазивши, дознати, да војска напред ступа; било то ма на кои начин, о сили њеној није се добро известио, јер 29-г у јутру пошао је са 5 батаљона, 6 ешкадрона и од прилике са 3-4 батерије на Јарак. Ф. м. л. Отингер допустио је непријатељу, да се може у слободном пољу са ове стране Јарка, докле се са топовским ђулетом добацити може, наместити, и задовољио се да га може са своим батеријама и ешкадронима уздржавати; а међутим шумом заклоњен, потрудио се непријатељу за леђа доћи. Но ово движеније на отвореном пољу није могло пред непријатељем сасвим непознато остати, и тако непријатељска артилерија и кавалерија имала је јошт доста времена, пред располагањем ф. м. л. Отингера уклонити се, оставивши инфантерију својој судби, од које 2 батаљона чрез једну дивизију Валноден, једно крило Саксен-киразира и 2 дивизије царски драгона сасвим су изсечена.
Гомилама лежали су мртви на земљи по свим странама; само јако рањени, једно 230-240, са боишта однешени су у шпитаљ, неколико стотина рањени само имали су јошт толико силе, да су се по њивама посакривати, и у Н. Сад утећи могли; будући да је наглим напредовањем наше кавалерије непријатељска инфантерија од Новосадског пута одбијена била и на све стране раштркала се. Непријатељскиј губитак овог дана износи, по сказивању ускока, 3000 људиј, наш губитак, што би се једва веровало, износи 3 мртава, и 9 рањени.
Перцел сутрадан у јутру оставио је Н. Сад и убиточан му предел с ове стране Францева канала и повукао се к Кули, Врбасу и Сентомашу, оставивши за собом један гарнизон у Варадину и Новом Саду, од прилике 3-4000 људиј.
У следству овог движенија пешачка резерва пошла је на леву обалу Дунава; бан је наредио обште движеније војске против Н. Сада, и дао је на њега ноћу између 30-31 ударити.
Војска је била у три колоне разређена, под командом ђенерал-мајора Грамонта и Драшковића и полковника Будисављевића. Колона полковника Будисављевића ишла је напред, она је разрушила улазак затварајући шанац; освојила је 5-6 топова, којом приликом особито се одликовао 3-ћиј Личкиј батаљон, и незадржан ушао је кроз сокаке у варош.
Друга колона под ђенералом гр. Драшковићем, напред храбриј 3-ћиј батаљон Пире, заузела је другу страну вароши, разрушила је улазак, и дошла је, гонећи непријатеља, до ћошка ћуприје. Ђенерал-мајор Грамонт следовао је овим првим колонама као резерва.
За један сат био је Новиј Сад, и изузимајући причеље ћуприје, још читав у нашим рукама. Цело Маџарско, и Маџарски чуствујуће житељство побегло је у град; Србска страна остала је у вароши.
Сад је почео непријатељ из града на варош најжешће пуцати. Од 4 сата у јутру до мркле ноћи чула се грмљавина велики топова, цео Новиј Сад лежао је у развалинама.
И тако бунтовници покварили су сами себи најважније обране средство, т. ј. извор подпоре богатог Н. Сада, од којег ијм није остало ништа друго, до само терет, што морају једнако мислеће и помоћи лишено житељство издржавати.
Бан јашећи прошао је варош, како се бомбардирати почело, у највећој ватри. Као неким чудом спасен је од смрти, јер у истом магновењу једна топовска кугла и једна граната ударила је пред њега и његовог коња.
Пред вече, кад је цела варош у пламену била, наредио је бан, да војска ретерира на поље иза вароши, где се улогорила. Србско житељство са војском у исто време оставило је варош, и побегло је у Срем, где ијм је бан сву могућну помоћ наредио, овим несрећнима за магновену нужду 10.000 фр. ср. определио, и у Ковиљу за њиово препитање побринуо се, и после иј на пароброду у Карловце и Земун одвести дао.
3-га Јунија наредио је бан, да војска, оставивши за собом соразмеран цернирајућиј корпус, под ф. м. л. Кригерном на Францов канал пође.
Још истог дана заузела је Грамонтова бригада Фелдвар, идуће ноћи бунтовници оставили су целу линију канала; и кад су се места Червенка, Кула, Врбас, Сентомаш, и Фелдвар заузела gros d' armee заузео је около Шова квартире за кантонирање, и у сваком магновењу изчекује, на каквом другом боишту родившу се околност на ползу употребити, и офензиву започети.
Јуначкиј Србскиј ђенерал Книћанин, кои је својом пријатном личности љубав целе армије задобио, после одласка војске са своим Србским спомагателним корпусом и три царска граничарска батаљона Тителску долину чврсто држи, коју је он пре против обновљени нападања Перцелови тако храбро и разумно бранио; дакле при нападању на Н. Сад нису могли Србски спомагателни корпуси присуствовати, као што је то у гдекоим новинама јављено; но налазило се на челу сваке колоне једно одељење Сережана, Срба из Хрватски граничарски регимента, и ово је оном погрешном известију повода дало.
На концу нека се спомену и она свирепства, која су од слободољубиве Маџарске армаде почињена, од оне армаде, која има од радикалаца Европе заузет задатак, цивилизацију на истоку распространити. У шајкашком окружју лежећа места: Чуруг, Жабаљ, Госпођинце, Надаљ, Ђурђево, Сентиван, Каћ, Ковиљ, погубивши најпре заоставше житеље, од ови су вандала до основа попаљена, зидови разрушени, врата и ћерчива покидана; а особито су цркве прве попаљене, свете иконе, барјаци и крстови каљани и сатрвени; у Ковиљском намастиру нашли смо три калуђера у бунару удављена; онде у Сентомашу повађени су мртваци из гробова, њиове кости побацане, што се и са гробом честитиг ц. к. ф. м. л. Станисављевића у Ковиљу догодило.
Цео предел наличи на једну пустињу, и тек по гдекоим местима показију оџаци и срушене куће, а то је онај предел, где су јошт не давно цветајућа и богата места шајкашког батаљона стајала.'

[JASON]

Проглас св. патријарха.

Његово Величество премилостивиј наш Цар и Господар имао је милост високим решенијем своим од 2. Априла 1849. г. мени, као своме особито опуномоћеним царском Комисару привремено правленије следујућим Аустриско-Србским воинством до горе назначенога дана заузети бивши провинцијални Окружија, сиреч: Сремске, Бачко-Бодрогске и Торонталске Градомеђе; заједно са судејским окружијем вршачким, као и свију области речени окружија находећи се слободни краљевски вароша и надлежателства вручити. Ова правленију мом поручена провинцијална окружија, као и остала судејска окружја Темешке Градомеђе са целом Крашовском Градомеђом сачињавају 7-мо војено окружје у Угарском краљевству, и свима с њиме досада сајуженим бившим провинцијама, над коима се ратно стање изрећи морало. За заповедника 7-г овог окружја на представљење Високославног заповедништва од високог је места г. ђенерал-мајор Мајерхофер опредељен а заједно и упућен, да он правлење Сремске и Банатске граничарске трупе и окружја – с коима сам до сада ја управљао – с моим подпомагањем оним начином са високославним министарством способствује, кои се са задржавањем војеног устројства у пограничним окружијама, и покрај они начела, која су у државном уставу од 4. Марта 1849. постављена, са садашњим остојателствима слаже, и то само дотле, док решително уређење и ови граничарски одношења не буде могућно у дејство привести.
Високославном правителству наложено је, да за одправљање камерални послова, и управљање са јавним добрима, као и за заштиту права фишкуса особитог управитеља у окружијама, правленију мом повереним, постави, кои ће ово своје званије јединствено са моим, и г. војеног заповедника споразумљењем одправљати има.
Ако се висока ова уредба у онима од Србског народа постављеним начелима, да сиреч војено и финансијално дело по свом простору целокупне монархије од високославног ц. кр. министарства зависи, усредоточавала буде, и кад се промисли, да ће војена власт у таквој држави, где се грађанскиј рат води, силније и успешније обштиј поредак и мир одржати, и грађанску власт у своим званичним пословима подупирати моћи, онда се мора признати, да уредбе, у горехваљеном високом решенију учињене, имају свој основ у обстојателствима времена, у садашњем изванредном ратном стању, и у начелима устава државног од 4. Марта 1849.
Народима Војводства Србије веће је јемство, да ће сиреч по начелу равноправности, скоро своје народно унутрашње правленије получити, тим дато, што је оно врховно правителство војводства, које сам ја од народа получио, привременим од високог места мени повереним правленијем своје законо признавање и своју закону подпору получило. Ја сам досада са сваким пожртвовањем и преданости за добру и праведну ствар сјајне династије, целокупне монархије, и народа Србског дејствовао; и најсветији задатак ће ми и одсад мој остати, да све моје силе на то употребим, да се високиј престол утврди, целокупна монархија одржи, граница војводства определи и да у високим царским манифестима и ручним писмима од 15. Дец. 1848. Војводству Србији најторжественије обећано народно унутрашње правленије по начелима равноправности што скорије у живот ступи.
Да би се речена цељ постигла, послани су у следству праводушног позива високославног министарства народни повереници у Беч, да се о овом мерама, које до умирења Угарског краљевства предварително буду нуждне, саветује, уређење јединствене части државе, као и целог Угарског краљевства на основу равноправности свију народностиј у зрело разуђење узме, да се начела, онима за руководство служити имајућа, определе, и нуждна предуготовителна дела што скорије предузму.
Његово величество имало је највишу милост преузвишеном г. Бану и главном заповеднику јужне војске наложити, да у смотрењу времену сходног поправљења граничарског заведенија предложење учини. И моје је мненије о важном овом предмету изискано.
Ова истинита дела моћиће сваког правичног и праведног човека уверити, да како високославно државно правителство, тако и од највишег места наименовани повереници – у сред бесновања грозног грађанског рата – за благостање народа и целокупног отечества без престанка раде; само смутљивци, подстрекатељи, и непријатељи народне среће могу безсовесно на то ићи, да са своим противним мненијама народ узнемире, принешене његове велике жертве као сујетно усиљавање му представе, и високославно врховно правителство и народне поверенике у подозреније код народа доведу. Ја ћу моју дужност одсада сматрати, да сва мени на расположење стојећа средства на то употребим, да претежније добро мненије код народа сачувам, поверење његово к високославном правителству одржим и свакој себичној или упливом непријатељским појавившој се тежњи, у случају нужде и војеном силом, противустанем, а виновника мога безопасним учиним.
Све ово до обштега знања достављајући, позивам народ Војводства Србије, да у својој непоколебимој верности к нашем цару и господару постојан остане, и мени као свога патријарха-управитеља војводства, и особито опуномоћеног царског комисара – кои га је више него кроз једну судбе пуну годину кроз ужасниј лабиринт грађанског и државног замешатељства са опасносћу живота, своје најдрагоценије архијерејске чести, и са лишавањем свои земни добара водио, и покрај свију примамљиви искушења и сјајни обећања на стази оданости прама закономе своме владатељу сачувао – у моим искреним, и поштеним делањима, као досада тако и у будуће, подпомаже, законима повинује се, и садејствује, да се благостање народа изнова подигне и у темељи.

У Земуну ¹⁰/₂₂ Јунија 1849.                                                     Јосиф с. р.
                                                                                      Патријарх-Управитељ,
                                                                                    ц. кр. опуномоћениј комисар. 

[JASON]

У Бежанији. 21. Јунија преставио се владика вршачкиј Стефан Поповић, и тако окончао своје горке дане, које је у намастиру Фенеку у самоћи проводио. Погреб није био сјајан, но таковиј, да се сакупљениј народ саблазнити морао. Чинодејствовао је као најстарији један прота! Сандук је био сасвим прост; на главу нису му метнули митру, него камиловку. Како су га опојали, како ли до на крај села носили, нећу да вам приповедам, да се свет неби крстио левом руком; иза села метнули су га на једна проста кола и у Фенек однели. – Та за Бога, је ли он био архијереј, и тако ли се архијереју чест указује? Пун Земун људиј са свију страна, па ко је био на погребу? Нико живиј. Тако је, смрт све мири, прекида лична неспоразумљења, и Александра и Цезара тера, да над Даријем и Помпеом плачу; само код нас Србаља смрт не уме помирења да учини!

[JASON]

Маџарска.
Известије ф. ц. м. барона Хајнауа о битки 20. Јунија подношено њ. в. цару. (ђен. Хајнау не наводи место одкуда пише, следователно не зна се где му је гл. стан.)

'После заузећа 16. т. м. Ђура заповедио сам, да на десној обали Дунава оперирајућа војска крене сe 17-г перко Бења у Мели-Ереш, а 18-г лево крило у Ач, у Чеп и Киш-Бир. Непријатељ се са свију точка брзо повукао, да га наша војска нигде није могла достићи.
Сва известија у том се сложише, да се је главна сила непријатеља к Коморану повукла, куд је и она на Вагу и код Нови Замока стојећа непријатељска војска отишла. Под зидинама дакле ове тврдиње сакупило се је 40-50.000 непријатељске војске са многобројним топовима, и ја сам се надао, да ће непријатељ под заштитом саграђеног на Сандбергу великог моста покушати, да одлучну битку предузме.
Ја сам дакле заповедао, да резервниј корпус, под ф. м. л. бар. Волгемутом, ступа од Игманда према Пуста-Чему напред, а коњичка дивизија ф. м. л. барона Бехтолда да иде десним крајем од резерв-корпуса, најпосле Руска дивизија ђенераллетнанта Панјутина да следи резерв-корпус, њему за подпору, почем је 1. војени корпус под ф. м. л. грофом Шликом из Ача и Ловада према Коморану ишао.
Овим кретањем хотео сам непријатеља натерати да развије своје силе, да се заметне битка те да га узбијем у тврдињу.
Но намера моја није била навалити на обшанчену линију Сандберга. Непријатељ се међутим повукао за своје шанцеве, те је само на левом крилу свога положаја јако утврдио место О-Сењ и многобројним батеријама подкрепио. Наредио сам дакле, да коњичка дивизија Бехтолда иде према О-Сењу, те да узбије непријатељске батерије и коњанике.
Затим сам одредио бригаду Бенедека подкрепљену коњаничком бригадом Симбшена, да заузме речено место. Премда је непријатељ ватру непрестано сипао, то ипак пође за руком, те је војничка бригада Симбшена више пута узбила непријатељско коњаништво, а регимента Лихтенштајнови шваљижера заробила је 6 топова и двоје кола натоварена са џебаном уједно са препрегом.
За то је време ф. м. л. Шлик победоносно ступао из Ача према Коморану, а непријатељ је из многобројни топова на целу нашу линију непрестано но безуспешно пуцао.
Бригада Руска узбила је непријатеља из винограда код Уј-Сења, и употребивши згоду провали обкопе Сандберга.
Регимента Парма освои на јуриш прва два шанца, но ради непрестане ватре није иј могла задржати. После овога напне непријатељ све силе. Бригади Јајшада следило је 10 до 12 батаљона са многобројним топовима те су хотели обићи лево крило. Дочим је тако првиј војениј корпус на непријатеља спреда напао, заиђе ђенераллетант Панјутин непријатељу са стране.
Непријатељ је до душе хотео са своим коњаницима да надкрили ову Руску дивизију, но буде у бегство натеран и Пуста-Харлок после жестоке битке опет је од наши заузет.
Друго једно непријатељско одељење, које је намеравало обићи лево крило првог војеног корпуса у шуми код Ача, дочека бригада Бјанхи са картачима и потера у бегство: овом је приликом непријатељ великиј поднео губитак, једну заставу и много заробљеника изгубио, и јошт више на бојном пољу оставио. После овог несрећног за непријатеља пораза, повуку се они са сви точака у тврдињу.
На овим биткама заробили смо 6 топова и двоје кола са џебаном нуз припрегу и 1 барјак. Непријатељ је знатан губитак претрпио, особито код Уј-Сења и Пуста-Харкаља, где је до 500 мртви и рањени оставио на боишту.
Заробљеници говоре, да је заповедник непријатељске војске Гергеј рањен. Наш губитак није велик. Једина бригада Рајшаха много је трпила при јуришању на обкопе.'

[JASON]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[JASON]

Отворено писмо Лудвику Кошуту и његовим друговима.

Раздерана је већ она завеса, која је ваше издајство покривала. Одкривена је већ она тајна, у којој је ваше лукавство сакривено лежало. Изишла је на видик ваша подла гордост, која гази све границе и свакиј закон. Она вам је колокрет у замршеној вашој машини; она вас је научила подле и лукаве речи говорити; ви варате само да преластите; ви прелашћавате, само да ратујете; ви ратујете само да грабите; ви грабите само да владате; ви владате само да рушите. Станите и говорите: шта ће бити са Маџарском кад је ви поработите и опустошите?
Мислите ли да ће вас наше руке и наше мишице у тој намери подпомоћи, да честитиј Аустријанскиј владајућиј дом уништите? Чујте глас покајања, пре него што оглувите од топовске грмљавине, помислите докле сте нас са вашим лудилом довели! Маџарска ненада се ничему од вас, јер јој немате ништа давати, али она се нада, да ће саједињењем свои пробуђени народа вас победити, и ово уже покидати, коим нас ви вежете. Она се нада, да ће њени синови радо крв пролити у боју против неверства и издајства, за краља, закон, и правду. Ово је надежде тврд основ, а чему се ви имате надати? Нада ли се Кошут, да ће га његови последоватељи за краља извикати? Надате ли се, да ће Маџарска признати, да сте ви њени избавитељи? Надате ли се ви Маџарску оружаном руком задобити?
Но јошт има времена, да се окови, које су такова чудовишта слободном народу наметнули, стресу.
Маџари! немојте стрепити пред гомилом бунтовника! Осећајте подлиј срам, кои вас очекује! Помислите на бољу вашег краља, пробудите се на вашу дужност! Узмите оружје, и терајте на поље из земље стране плаћенике гадни тирана! Отворите наше благо, напитајте сиротињу, да јој може рука на освету сабљом махати, приљубите се као браћа један другом и ступајте уредно к триумфу отечества! Маџари! будите смели, - смелост против крвожедни тирана; свештеници, вичите освету, освету против рушитеља олтара! Занатлије, кујте оружје, и из земље копајте гвожђе. Грађани, на звонима ужета покидајте, да они урлајући звоне. Запалите у честитом срцу онај стариј јуначкиј дух, кои вас је некада удручитељима вашим страшне правио, одма ће уништени бити горди легиони страни најемника; одма ће отечествена земља од овог пакленог порода очишћена бити, мир ће се задобити, а краљ, закон и отачбина биће освећена.

Друштво Маџарског светог тајног судилишта у име више стотина хиљада чланова.